10.02.2015 Views

1 - Å umarski list

1 - Å umarski list

1 - Å umarski list

SHOW MORE
SHOW LESS

Create successful ePaper yourself

Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.

Хемијска индустрија ce тешко подизала. Производња целулозе<br />

и хартијс организовала ce y труст »Глав-лес-бум-труст«, a смоларење y<br />

кооперативне дружине и тек доцније y специјални труст »Лес-хим«.<br />

Каиитал, којим су раснолагали трустови, био je и сувише слаб, да<br />

рестаурира порупгена индустријална предузећа. Радило ce на старим<br />

гатерима и казанима. И тек y последњим годинама подигнуто je неколико<br />

великих предузећа и сада су на реду велики радови за развиће<br />

шумске индустрије. Било je и неколико шумских концесија иностраних<br />

капитала, али већина Pix je ликвидирано, јер пису могле да уложе y<br />

своја предузећа доста нотребних средстава.<br />

Сва унутарња трговина иалази ce y рукама особитог труста<br />

»Лесо-синдикат«, a инострана y рукама труста »Експорт-лсс«, т;оји и<br />

регулирају цене на артикле. Приватна je трговина сасвим уништена<br />

осим ситне сеоске и неке занатлијске.<br />

Поред свих новчаних криза шумска индустрија je; ииак успела,<br />

да реставрира многа предузећа и да подигне своју продукцију до 60%<br />

доратне.<br />

Плата за сировину ce узимала no уређеним таксама, које су ce са<br />

напретком индустрије сваке године повећавале. Тако y 1924. год. приход<br />

од шума био je свега 42,000.000 рубаља, y 192«. год. 90,000.000 рубаља,<br />

a y 1928. год.' 245,000.000 рубаља.<br />

Домаћа потреба троши више од 50% све шумеке лроизводње (дрво,<br />

грађа), a од овога 35—40% само сељаци за себе и за ситну продају.<br />

Треба знати, да су y Русији понова сва села саграђена од дрвених<br />

греда, na да ce оцени велика потреба na шуми. Затим руске железнице<br />

са 73.000 EM пруге годишњс троше 30 милиуна прагова и 7,000.000 куб.<br />

метара дрва за паровозе.<br />

Велика индустрија ради на снабдевању унутарњих иотрошача,<br />

разних државних предузећа и за експорт. Уопште целокунна продукција<br />

свега шумарства y милионима рубаља била je следећа:<br />

1925 26<br />

1926/27<br />

1927/28<br />

Шумарско газдинство ....<br />

15'Ј8<br />

1.691<br />

1765<br />

Шумска индустрија<br />

3.618<br />

4.470<br />

4 927<br />

Експорт шумске грађе y Русији je увек имао велик значај. До<br />

рата ce годишње извозило разне грађе око 10,000.000 куб. метара са<br />

105,000.000 рубаља вредности. У то време Русија je заузимала 10%<br />

светског експорта и доминирала je над свима експортерима. Између<br />

свих извозних артикла шума je до рата заузимала друго место после<br />

жита, a сада (услед скраћеног извоза жита) заузима прво место, како ce<br />

то види из следеће таблице y милионима рубаља:<br />

366-

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!