1 - Å umarski list

(REVUE FORESTIÈRE) 

САДРЖАЈ (SOMMAIRE): 

Poziv na glavnu skupštinu (Convocation de l'Assemblée générale 

de l'Union) — D. Milovanović: Sume i šumarstvo u Rusiji 

(Les forêts et l'économie forestière

L 

ШУМАРСКИ лист 

ИЗДАЈЕ ЈУГОСЛОВЕНСКО ШУМАРСКО УДРУЖЕЊЕ t 

Уређује редакциони одбор - 

Главни и одговорни уредник: Професор Др. Антун Леваковнђ ј| 

Уредништво и Управа, Загреб, Вукотиновићева 2. — Телефон 64-73 

a 

ј! ШУМАРСКИ ЛИСТ ..«! 

ji излази сваког првог y мјесецу на 2—4 штампана арка "

ШУМХРСКИЛИСТ 

ГОД. 54. АВГУСТ 1930. 

54-ta redovita 

skupština 

glavna 

V 

Jugos/ooen. Šumarskog Udruženja 

održavati 

će se 

7.-9. septembra 1930. 

u Ljubljani, 

pa se pozivaju gg. članovi, 

u što većem 

broju. 

da na istu dođu 

Dnevni red i raspored 

skupštine tiskan je u Pozivu, koji je priložen 

V 

ovome broju „Šumarskog 

Lista". 

361

Проф. Д. МИЛОВАНОВИЋ (СВЈЕРДЛОВСКЈ : 

ШУМЕ И ШУМАРСТВО У РУСИЈИ 

(LES FORÊTS ET L'ÉCONOMIE FORESTIÈRE DE LA RUSSIE) 

Држава, која заузима једну шестину земаљскс кугле (21,200.000 кв. 

км), a има једну трећину свих светских гаума (900,000.000 ха), заслужује, 

да joj ce иосвети више пажње, него ли je то y ствари сада. 

Политичке су прилике такве, да je савремена Русија (Савез Coциалистичких 

Советских Република) изолирана од осталог света, те 

немамо доста могућности за бољу везу, што смета и културном опћењу 

и науци, na и сваком промету. Ипак то не значи, да о Руеији не треба 

говорити. Њена огромна површина и велики значај y културном и политичком 

животу остају иа старом положају. Политичка револуција je 

стварно изменила економско стање Русије и знатно утицала na њен 

културни и индустријални развој, a y вези с тим na развитак науке, na 

y том реду ii шумарске, која je поеледњих 5—(i година врло коракнула 

напред. 

Moj многогодишњи рад по руским шумама, од Ленинграда до далеког 

Р>ладивоетока, од хладног Архангелског севера и еедог Урала, до субтропских 

предела јужног Кавказа, и познавање науке и литературе дају 

ми могућности, да бар y овом кратком чланку саошнтим полегама y 

Југославији о етању шума и развићу шумарске праксе y овој великој 

земљи. 

оаузимајући северне пределе Европе и Азије, Русија поеедује шумовито 

земљиште, још мало освојено културом. У исто време она има 

реоне југа, где je проценат шума врло мален, као што су Украина (Мала 

Русија) са 7,0% или Казакстан са 3,1% шумовитости. Неравномерна 

подела шума најбоље ce види из следеће таблице, где je површина шума 

разврстана no појединим реонима и савезним републикама. Свака република 

има своје самостално министарство '(комиеаријат) ползопрквреде 

са шумском главном управом и тек еада ce ради na уједињењу y 

један свесавезнп комисаријат. 

По старој, доратној статистици површина шума y Русији рачунала 

ce около 520,000.000 ха, a са Финском 530,000.000 ха. Револуција 

je дала самосталност Финској, Пољској, Естонији, Латвији и 

Литви, са којима je отпало близу 25,000.000 ха шума, пајзгоднијих за 

експлоатацију и експорт и најбоље уређених, na ипак je данас остало 

y Русији шума више, него их je било до револуције. Ово ce да објаснити 

повим методама израчунаваља. У осталом, нико незна тачно, колико има 

y Русији шума. Док једни наводе број од 000—700 миљуна ха, други 

ra подижу до 900 и више милијуна ха. Што би значило за велику Русиј-у 

погрешити за 50—100 милијуна, када чак и Југославија до данас није 

на чисту, има ли 5 или 7 милијуна шума, a то je већа процентна грешка 

него за Русију. 

Количина руских шума повећана je за рачун крајних севсрних предела 

са огромним просторима тундре, y којој je шума врло кржљава и 

362

N. N. Републике и области 

Општа 

површина 

Шуме 

У 

хектарима 

I. Руска Социал. Федеративна 

Советска Република 

1 

2 

3 

4 

5 

6 

7 

8 

9 

10 

11 

12 

13 

Северна обл. (Архангелск) . . . 

Северо-Запад. обл. (Ленинград) . 

Централна (Москва) 

Западна (Смоленск) 

Вјатска (Вјатка) 

Средња Волга (Самара)' 

Урал (Свердловск) 

Нижа Волга (Саратов) 

Црно-Земна и Степа (Воронеж) . 

Сев. Кавказ (мале републике) . . 

Киргизија 

Сибир (Иркутск) 

Далеки Исток (Амур) . 

Свега y P. С. Ф. CP. . . 

1,215.000 

230-000 

327.000 

113-000 

235.000 

241.000 

1,656.000 

275.000 

188.000 

268.000 

246.000 

4,362.000 

2,555.000 

11,911.000 

79,708.000 

12,083.000 

11,909-000 

3,067.000 

11,995.000 

31,147.000 

80,700 000 

1,440-000 

1,471.000 

3,127.000 

1,992 000 

225,965.000 

102,561000 

569,165-000 

II. Остале веће рерублике 

14 

15 

16 

17 

18 

19 

20 

21 

22 

23 

24 

Карелија (Петрозаводск) . . . . 

Бела Русија (Минск) 

Украина (Харков) 

Крим (Севастопол) 

Кавказ (савез реп. Тифлис) . . . 

Козакстан (турк. пустиња) . . . 

Башкирска реп. (Уфа) 

Туркестан (савез реп.) 

Татарска реп. (Казан) 

Јакутија (Јакутск) 

Бурјатија (Сибир) 

Свега y С. С. CP.. . 

146.000 

125.700 

451.700 

25.000 

420.000 

2,900.000 

145.C00 

491.000 

67.240 

4,023.000 

420.000 

12,100 000 

3,400.000 

3,700-000 

243.000 

5,200.000 

8,000-000 

6,000-000 

32,000.000 

1,200.000 

153,000.000 

30,000-000 

21,725.640 824,008.000 

нема особите вредности. Процснат шумовитости то очигледно показује. 

Јужни пак предели, y којима je јако развијена земљорадња, имају врло 

мало шума, управо мање него ли ма која европска држава. 

Дакле и поред све количине шума Русија са својих 28% шумовитости 

спада y ред доста слабо пошумљених држава •— нижс него ли 

Финска (46%), Шведска (47%), na чак и Југославија 30,5%). 

Главни масиви руских шума налазе ce y мало приступачним местима 

Севера и Сибира. Путева y њима има мало, a реке теку y Ледени 

океан, те су згодније за транспорт грађе y иностранство (Архангелск) 

или су сасвим затворене вечитим ледом y Океану (Лена). Због тога ce 

y многим областима и републикама (Украина, Огепа, Туркестан) oceha 

велика оскудица y шумској грађи и гориву, које ce чак увози (из Румунске). 

Обична статистичка деоба шума no власништву y саврсменој Русији 

отпада. Све су шуме (као и сва земља) после револуције национа- 

$63

лизоване, ш сада су државна својина. У последњим годинама из државног 

je фонда удељено сељацџма (општинама) више од 30,000.000 ха шума 

за њихову домаћу потребу, али ce и оне рачунају као државне и над 

њима ce води контрола. До револуције држава je имала под својим власништвом 

већину шума (00%), сељаци су имали 8%, приватна лица 

и компаније 21,5%, династија 3% и остали 1,5%. 

В р с т е ш y м a. Разноврсни нриродни услови велике Русијо, гсографске, 

климатскс и земљишне особине саздалс су најразличније прилике 

за вегетацију Пигмејска бреза (Betula nana) и ситие скривене под 

маховином врбо (Salix lenata) арктичне и приполарне зонс ниже 65°— 

07° с. ш. измсњују ce зеленим морем смрекових (Picea obovata) и борових 

(Pinus silvestris) шума, ca местимице већом или маљом примесом брезе 

(Betula verrucosa и В. pubescens) и ТОПОЛОМ (Populus tremula). Непрегледна 

равна поврпшна европске Русије доста je монотона и мрачна. До паралеле 

Ленинград—Перм—Урал (60° с. ш.) протеже ce овај шумски океан. 

Он je извор дрвеног богатства, како за унутарњу потребу тако и за експорт. 

Архангелска и Ленинградска област и Карелија дају годиппве 

•До свега извоза шумске грађе. Овде су сконцентрисани највећи уређаји 

за прераду дрвета. Само y Архангелској губернији има 40 пилана (до 

рата их je било 50) ca 170 гатера, који годишље израде 200.000—300.000 

стандарта (1,500.000 м 3 ) експортних дасака, јако тражених на светском, 

особито лондонском тржишту. Ове шуме ca средљом залихом 150—180 

м 3 ер;сплоатигау ce много десетина година доста примитивно, проредном 

сечом, na ипак нису још израђене и чак и сада имају средњу старост 

од 120—150 година. 

Даље на југ јавља ce храст (Quercus pedunculata и sessiliflora), ипак 

je четинаста тума y већини. Белоруске храстове шуме мало ce чиме 

одликују од славонских и дају одличну експортну грађу. Само маленим 

делом, преко Пољске и Подолије, залази y Русију буква (Fagus siivatica), 

где ca грабом и кленом долази y вези ca кијевским боровима и 

смењује смреку. Преко читаве равне Украине шуме сс срећу y малим 

оазама, док ce no кримским планинама опет не нађе храст, бор и смрека, 

a ПО МОрСКИМ Обалама црни бор (Pinus Laricio — Pallatiana) и раЗШ! ВСштачки 

сађени екзоти (тис, палме, кипариси). 

По стрминама Кавказа храстовипа ce високо не дижс. Њу смењује 

смрека, јела и буква (Fagus orientalis), a присојне стране црноморских 

планина окићене су биљпом вегетацијом из истих врсти, мегааних ca 

кестеном (Castanea vesca), орахом (Ј. regia) и чувеним кавкаским хиљадугодишњим 

шимширима (Buxus sempervirens), које no обалама мора плету 

лијане и украшавају Liriodendron tulipifera и вештачки подигнуте раскошне 

баште и вртови из пампуровог храста (Quercus robur), палме (Camaerops), 

еукалитова, наранче, лимуна, a око Батума великим плантажама китајског 

чаја и бамбусове трске. Јужни Кавказ (ближе Перзије, поред храста, 

бора, букве и јеле има читаве шуме из челичног дрвета (Parrotia persica), 

Celtis australis и Др. 

Пешчане пустиње Туркестаиа покривене су местимице кржљавим 

шумицама саксаула (Holoxilon Ammodendron), који даје добро гориво, a 

огранци Тјан Шана и Памира старим орахович шумама, смреком, јелом, 

дудом (Morus alba) и Pistacia vera. Овде ce највише негује памук и 

одлично воће. 

364

Идући на исток, средње руске борове, смрековс и храстове шуме 

губс ce y широкој степи, да ce затим опет појаве no обалама Болге и 

оките каменита плећа седога Урала. Дуд и липа једва достижу 58° с, ш. 

и смењују ce црним таласима смреке и јеле (западни Урал), a даље на 

исток одличним боровим шумама (источни Урал) y коме ce већ јавља 

СибирСКа флора са аришем (Larix sibirica) И Кедром (Pinus Cembra). Богатство 

уралских шума тек je сада оцењено како троба. Читавих 200 

година оне су верно служиле металургији и давале joj до 10,000.000 м* 

дрва за угаљ, да ce добије чувени уралски челик. Велика je будућност 

ових огромнић шумовитих површина (35,000.000 ха доступних за сада), 

јер оне дају одличну грађу. 

Источнијс од Урала протеже ce велика сибирска равница, покривена 

y већини смреком (»тајга«). Стотине милијуна ха ових шума за 

сада ce врло мало експлоатишу. Нема путева за извоз, велике реке (00, 

Јенисеј, Лена) теку на север y Ледени океан, a насеље je врло редко. 

To су резервоари за цео свет. И када y Европи и Америци култура 

уништи шуме, свет ће ce обратити на север и исток, где још борави 

девичанска »тајга« од 500 и више милијуна ха, и само je још безазлени 

ловац-номад пали, како би no младој тополи, која затим расте, 

имао добар лов на јелене и лосове (Alces Machnis). 

Што дал>е на исток Сибира, све je чешћи ариш, који ce иза Бајкала 

и Лене смељује другом врстом — даурске феле (Larix dahunca). Велике 

кедрове и борове ирашуме окружиле су свето језеро Бајкал и губе ce 

на југу y Бурјатско-Монголским степама, окружене већ y Китају пустињама 

Гоби (Шамо). A дуж »највеће реке« Амура, где бор, смрека, јела, 

бреза. ариш и кедар образују дивне прашуме, лагано ce увлачи даурскоманџурска 

флора, која y даљњем току ове велике реке, и особито y 

приморској области (Владивосток), no Тихоокеапским обалама достиже 

врхунац свога бујног развијања, правих субтропсчшх пратума, уточишта 

белог амурског тигра, канадског јелена-вапита (Cervus maral) 

И леопарда. Манџурски храст (Ouercus mandschurica), Pinus Caraiensis, Abies 

holophyla, Carpinus Cordata, Betula costata, Phelodendron Amurense, Cladratis Amurensis, 

Kalopanax ricinifolium, Taxus cuspidata и још велики број оригиналне 

шумске флоре (орах, јасен, лииа, кедар...), окићене и исплетене лијанама 

(Maximovicia Amurensis, Vitis vinifera, Antinidia), ПОД којима ce y TCHlKOj 

И ВЛаЖНОЈ атМ0С(])е])И ВИДИ шаренИЛО разних Rododendron dahuricum, Prunus 

Manna, Acer barbinerva, Eleutherococcus senticacus, дивље вишње, јапански 

јоргован, чудновате орхидеје и папрати — све то даје илузију скзотичне 

прашуме, y којој заиста није редкост срести цара свију звери — великог 

амурског тигра. 

Оеверније од Амура, y Јакутији, на КамчатЈш и даље до хладне 

тундре, борове и аришеве шуме ce опет губс и смељују пигмејском 

брезом и пузећим врбама. 

Такова je физиономија рускић шума. 

У [) е ђ е њ е и и н в е п т a р и з a ц и ј a, ш y м a. У Русији није изведен 

катастар земљишта. те ce још незна, колико има шума na и 

зиратне земље. И ако ce уређење шума изводило до рата много година 

и са великим бројем техничког особља (годишње 10—12 мил. ха са око 

1.000 техничара), ипак сс успело да уреди свега 120,000.000 ха или 

15% свих шума. 

365

Већина јужних и средњих шума било je добро уређено и y њима 

ce газдовало строго no плану. Велике северне шуме биле су такође y 

већем делу уређене, истина no последњем разреду (IV—V) на пробирну 

сечу, са парцелама (кварталима) 4Х 4 , 4Х^ и 4X16 километара. ^Зато 

тамо и шумске јединице имају површипу no стотину и више хиљада ха, 

a no некоје и више од милијуна ха. Шуме Урала готово све су биле 

уређене (осим, разуме ce, севера), специално за металургиску индустрију 

(2Х- км) И са чистом еечом. Најмање су биле уређене сибирске 

шуме, као и шуме Кавказа и Туркестана, јер нису имале већег индустријалног 

значаја. 

За време рата и револуције сви планови газдинства били су поремећени, 

јер ce сеча вршила no потреби. Вевик број мапа и планова и 

другог материала je упропашћен и сада ce готово све ради понова. 

Декретирано je да ce све шуме уређене до 1918. године сматрају као 

неуређене. 

Ново уређење шума отпочето je 1924. године и сада je y највећем 

јеку. Годишње ce сада уређује 15—20 милиуна ха н 10—15 милиуна ce 

протходно проучава. Ha томе раде више од 2.500 шумарских инжењера 

и таксатора, a троши ce na ту сврху годишље 6—8 милиуна рубаља 

(близу 200 мил. динара). 

НТуме ce y Русији уређују no специалној инструкцији, која ce 

мсљала и допуњавала почев од 1908. год. неколико пута, докле није 

добила најновију модерну форму y 1926. години. Ca данашњом променом 

y шумарској политици na реду je и измена инструкпије, и ако 

одлично састављене. али са много конзерватизма и шаблона, од којих ce 

руско практично шумарство никако још ne може да ослободи. Уређење 

je доста компликовано, више ce базирало na ироучавању ириродних 

услова пего на пројектираљу газдинства и плана сксплоатацијс, што 

ce сада особито тражи. Усл('д тога планови пису најбољс! одговарали 

потребама руског економског живота, na су ce често и реметили. У 

већини шума je усвојена мрежа правилних квартала, IX1' -X-, 2X4 км 

са 1—3 таксапиона визира. Опходље су најобичније 100—120 година, 

a сеча чиста, на северу пробирна. 

Пошто joui нису све шуме уређене, о њима ce може дати само приближна 

слика y следећој таблици средњпх таксационих елемената 

na 1 ха: 

(Види табела на стр. 367.) 

Док ce јужне шуме екеплоатишу врло интепзивпо и дају прихода 

од једног ха 5—10 и више рубаља (150—200 динара), дотле северне 

шуме дају прихода од 20—30—50 копејака (10—15 динара). Сече ce 

само крупна грађа за тесање. У пеким централним губе[)пијама била 

je тако јака сеча за време револуције, да je већ узет етат на 20—50 година 

унапред и остале су само младе шуме. Псковска, Орловска, 

Смоленска губернија.) 

Рачуна ce, да све руске шуме дају годишње до 225 милиуна куб. 

метара прирагатаја, али због екстензивности газдинства y северним и 

сибирским шумама годишњи етат не пређе 130 мил. куб. метара, дакле 

свега 58%'. Остало гњије на пању или je жртва огња и ветра. 

Е к с плоатаци ј a и и н д y ст р и ј a. У Русији нш;ада није 

било доста новчаних капитала за развитак ипдустрије, те je y њој било 

запослено много страних компанија. Особито je слабо била развијена 

366

Ра;они 

Састав 

(у десетинкама) 

Старост 

(год.) 

1 

Iß * 

O 

X 

>, 

C 

Maca 

м 3 

AS 

o. s- 

Север 

6 бор, 3 смрека, 1 бреза 

100—200 

III« 

0,6 

180 

1,7 

Центар 

4 бор, 2 смрека, 2 храст, 

2 бреза 

80-100 

II 3 

07 

200 

2,5 

Југ 

2 бор, 2 липа, 4 храст, 

2 бреза 

60 - 70 

II 

0.7 

220 

3-4 

Урал 

4 смрека и јела, 3 бор, 

1 бреза, 1 кедар, 

1 ариш 

150-180 

III 2 

0,6 

140 

2,0 

Сибир 

4 смрека и јела, 1 бор, 

3 ариш, 2 KI дар 

150-180 

III-' 

0,6 

120 

1,5 

Д. Исток 

3 ариш, 2 смрека и 

јела, 2 кебар, 3 разне 

врсте лишћара 

160 

III 

0,7 

150 

2,0 

шумарска индустрија, због чега je; тако мало прираштаја искоришћеко, 

a газдинетво je y већинћ било екстензивно. 

До револуције je y Русији било 2130 шумских предузећа са 

ili.910 раденика на љима и 1 '/•> милијуна дрвара и возара. Годишња 

производња je била од 1-20,000.000 рубаља. To je мало више него y 

Шведској и Финској. 

За време рата индустрија за експорт ce знатно сузила, зато je 

добро радила унутарља и за војну потребу. Револуција je шумску индустрију 

готово сасвим уништила. Већина фабрика и завода je прекинуло 

свој рад. Трошили ce стари резерви, док y 1921. години нису опи били 

сасвим исцрпљени. Газдинстао y шумама je било сасвим поремећено, био 

, je велик хаос. Али су шуме »спаок! револуцију«, јер и бакинска нафта 

и доњецки угаљ били су y рукама непријатеља, те су све железнице и 

фабрике радиле на дрвеном гориву. Све je било мобилизовано за израду 

горива, годишње вшие од 100 мил. куб. метара. »Глав-лес-ком« (1'лавни 

шумски комитет) ј(> y годинама litis.—19'2-i. био госџодар положаја и 

секао бсз особитог плана. Руске шуме неће још дуго година залечити 

својс тешке ране из тога доба. 

У 1921. год. ПОСле Н. В. П-а (Нове економеке иолитике),, шуме и 

особито шумарска индустрија су сасвим другојачије конструисане. 

Шуме су B|)ah

Хемијска индустрија ce тешко подизала. Производња целулозе 

и хартијс организовала ce y труст »Глав-лес-бум-труст«, a смоларење y 

кооперативне дружине и тек доцније y специјални труст »Лес-хим«. 

Каиитал, којим су раснолагали трустови, био je и сувише слаб, да 

рестаурира порупгена индустријална предузећа. Радило ce на старим 

гатерима и казанима. И тек y последњим годинама подигнуто je неколико 

великих предузећа и сада су на реду велики радови за развиће 

шумске индустрије. Било je и неколико шумских концесија иностраних 

капитала, али већина Pix je ликвидирано, јер пису могле да уложе y 

своја предузећа доста нотребних средстава. 

Сва унутарња трговина иалази ce y рукама особитог труста 

»Лесо-синдикат«, a инострана y рукама труста »Експорт-лсс«, т;оји и 

регулирају цене на артикле. Приватна je трговина сасвим уништена 

осим ситне сеоске и неке занатлијске. 

Поред свих новчаних криза шумска индустрија je; ииак успела, 

да реставрира многа предузећа и да подигне своју продукцију до 60% 

доратне. 

Плата за сировину ce узимала no уређеним таксама, које су ce са 

напретком индустрије сваке године повећавале. Тако y 1924. год. приход 

од шума био je свега 42,000.000 рубаља, y 192«. год. 90,000.000 рубаља, 

a y 1928. год.' 245,000.000 рубаља. 

Домаћа потреба троши више од 50% све шумеке лроизводње (дрво, 

грађа), a од овога 35—40% само сељаци за себе и за ситну продају. 

Треба знати, да су y Русији понова сва села саграђена од дрвених 

греда, na да ce оцени велика потреба na шуми. Затим руске железнице 

са 73.000 EM пруге годишњс троше 30 милиуна прагова и 7,000.000 куб. 

метара дрва за паровозе. 

Велика индустрија ради на снабдевању унутарњих иотрошача, 

разних државних предузећа и за експорт. Уопште целокунна продукција 

свега шумарства y милионима рубаља била je следећа: 

1925 26 

1926/27 

1927/28 

Шумарско газдинство .... 

15'Ј8 

1.691 

1765 

Шумска индустрија 

3.618 

4.470 

4 927 

Експорт шумске грађе y Русији je увек имао велик значај. До 

рата ce годишње извозило разне грађе око 10,000.000 куб. метара са 

105,000.000 рубаља вредности. У то време Русија je заузимала 10% 

светског експорта и доминирала je над свима експортерима. Између 

свих извозних артикла шума je до рата заузимала друго место после 

жита, a сада (услед скраћеног извоза жита) заузима прво место, како ce 

то види из следеће таблице y милионима рубаља: 

366-

Предмети извоза 

1901 

1911 

1925/26 

1926/27 

од ње — жита 

Индустрија 

y том броју шума .... 

свега . . 

564 

345 

197 

59 

53 

761 

1.215 

1.200 

3"6 

149 

30 

1591 

429 

398 

248 

58 

76 

677 

472 

234 

299 

80 

89 

771 

У следећим годинама шума je надмашила и жито и нафту. Ипак 

према количини шума y Русији извоз je и сувише слаб, ако ce има y 

виду, да je она y 1913. год. експортирала свега 5,930.000 куб. метара 

нрерађених материјала (f>% светског и 10% европског експорта), док je 

финска са шумама од 13 мил. ха експортирала 4,200.000 куб. метара. У 

иоследњим годинама јако ce развија експорт лимитрофа (Гшв. руских 

провинција) за рачун не само прираштаја, но и основног капитала. 

Финска и Шведска су већ давно стабилизирале свој експорт, јер шуме 

њихове не дозвољавају даље повећање. И сама велика и нространа 

Русија, која сада тако мало експортира, може да заузме доминирајући 

положај, чим ce њена индустрија y следећим годинама подигне. У 

1926./27. год. експорт на европском тржишту био je следећи: 

Пољска 

10,700.000 куб. метара 

Финска 10,500.000 « « 

Шведска 5,900.000 « « 

Чехословачка 5,315.000 « « 

Руеија 4,1()0.ооо « « 

Према експорту Русије оцењеном на 145,000.000 рубаља, фински 

je експорт био '2.5 пута већи, пољски 2.6, шведски 1.4 и чехословачки 

1.3 пута већи. 

Советска власт je и сувише била заузета развићем »тошке« металуршке 

индустрије и шумарској je индустрији поклањала мало пажње. 

Осим тога je шумска индустрија била y вечитој борби са унравом 

шума о реду и условима рада y шуми и такси за грађу. Било je много 

оштрих конфликата, док y овој години индустрија није напослетку нобедила 

и толико заитересовала советску власт, да je последња сесија 

советског парламента (В. Ц. И. К.) y новембру месецу прошло године 

била посвсћена шумској индустрији и y место скромних кредита за 

прошлих пет година за подизање (у суми 145 милиуна рубаља) она je 

добила на следећих 5 година огромни кредит од милиарде и 25 милиуна 

рубаља, тс he ce брзо развити до необичних размера. 

П е т г о д и ш љ и г е н е р a л н и п л a н (1927/28.— 1932/33. год.), 

који ce сада брзим темпом проводи но свима гранама индустрије и 

привреде, био je за шумску индустрију израђен y не великом размеру, 

али ce сада све одједном нагло изменило и наста^је нова — велика epa 

за руску шуму и индустрију. 

Пре свега je индустрија добила од управе шума огромне комилексе 

шума, на 00 година газдовања. Организација управе шумских 

369

дирекција je битно измењена. У место старих »лесничества« створене су 

дирекције no типу фабричких управа, са много разних специалиста, и 

широком механизацијом израде шума. До краја квинквенија (1932/33.) 

решено je, да ce y шуму баци 4.500 трактира. Имају ce регулисати реке 

и железнице, удесити железничке пруге и ледени путеви. Брз развој 

народне привреде и особито индустрије есећа велик дефицит y дрвеној 

грађи (15—20%), осим тога треба зпатпо повећати извоз. 

lio новом плану израда ce шуме мора повећати, na макар то превисило 

одређени етат за поједине комплексе. »Зајам од потомака« — 

такова je лозишса бачена од стране индустрије y прошлој години. И y 

томе ce правцу ишло тако далеко, да су неки предлагали посећи макар 

сву шуму, рецимо Смоленске области, и земљиште претворити y зиратно, 

ако je то потребно за индустрију. Сада пак, када je ипдустрија 

добила под своју непосредну управу толике множине шума, она трезније 

гледа na љих и већ спрема планове рационалпог газдовања. 

У место зоо пилана, које имају свега 515 гатера (до револуције их 

je било 1830 са 2.000 гатера), има ce y току ових пет година подићи 

много пових предузећа и реновирати стара и y 1932/33. години дотерати 

до 1000 и више гатера. Унутарња потреба y даскама оцењује ce na 

13,000.000 м 3 и ona ce има повећати y 1932/33. години до 30,000.000 м 3 . 

Дефицит није ликвидиран и мора ce развој индустрије још јаче повећати 

и no новом варианту износиће 52,5 мил. м 3 , с тим да ce добије 

резсрвни фонд. 

Производња целулозе и хартије, услед превеликог тражења са 

стране просвете, новинарстка и индустрије (само ce књига y Руеији 

годишље штампа no 120,000.000 примерака и више) такође je no новом 

нлану повећапа. Поред доста добро развијене ипдустрије хартије (80 

фабрика) Русија je још до револупије увозила зпатну количину из 

Финске и Шведске, како би задовољила своју ведику потребу y хартији. 

И до дапас ce увози један део хартије и целулозе и тиме ce троши потребна 

за друге еврхе скупа валута, a међутим y Русији има толико 

смрекових шума, да je могуће задовољити потребу целога света. оато 

ce y последње време поред реставрације старих великих и добро уређених 

фабрика (Дубровка, Печаткино, Сакол) подижу нове, пајмодерније 

инсталиране, no угледу американских. Готова je већ и пуштепа 

фабрика целулозе (смрекове) иновинарске хартије »Балахна« na Волги, 

више Нижног Новгорода еа годишњом продукцијом од 200.000 тона. 

Заиста je дивно удешена ова велика фабрика — читава варошица. Ha 

далеком северу, y Карелији, na обали Оњешког језера саграђена je 

такође нова целулозна фабрика »Кондо-строј«, са електричном хидроцентралом 

и фабриком хартије с производњом од 25.000 гона. Јужннје, 

на Ладожком језеру, завршена je; инсталација такође нове целулозне 

фабрике »Сјас-строј« са производњом од 30.000 тона. Почето je грађеље - 

нове фабрике најфипије хартије na реци Ками, ниже од Перма. 

Потреба y колофону, терпентину, смоли и другим хемиским npoдуктима 

раније ce задовољавала ситном — сеоском и кооперативном — 

индустријом, од које œ много извозило, особито из Архангелске губерније. 

Потреба je y тим артиклима сада знатно већа и на смоларење ce 

обраћа особита пажња. Подижу ce велики екстракциони заводи 

(»Вахтан« y Нижегородској губ., »Котлас« — na северу, неколико no 

Уралу и Сибиру). Смоларење — то je сада најновија мода y руском 

370

шумарству. Хиљадо и десетине хиљада хектара борових шума je y 

експлоатацпји. Вологодски начин, уралски (у току 2—3 године до сече), 

немачки, американски — све ce то примењује y великој размери. 

»Вахтан« — читава колонија продуцира годишње више од 4.000 тона 

хемикалија. Ha Уралу ce сада врши смоларење на поврпшни од 

150.000 ха бороних шума и добија ce годишње 3.000 тона смоле, из које 

ce преради 70% калофона, *11% терпентина. 

Дрвени угаљ за металургију на Уралу ce сада израђује y количини 

5,000.000 м*. Кроз четири године (у 1932/33.), он морабити повећан. И 

ако je y перспективи израда гвожђа на каменоугљеном коксу. за добијање 

финог челика, индустрија на дрвеном угљу je и даље потребна. 

Угаљ ce добија y шварцовским (руским) пећима, којих има свуда no 

уралским шумама, местимице no '200—300 на једном месту (Надеждинск. 

Te псћи угљенишу 1,-200.000 м 3 дрва и добијају 900.000 м 3 угља за 

домене пећи на месту). Али ce y овим пећима добија само угаљ, a сви 

остали хемиски продукти лете y ваздух или ce одвајају као житкости 

и не утилизирају ce. Зато ce сада пројектирају nehn шведског инжењера 

Аминова за утилизацију свих продуката. 

Имало би ce joui много шта рећи о другим гранама дрвне индустрије 

(фунирање, столарење и фабрике намештаја, дрвна слама за 

паковање, свила-вискоза и т. д.), које раде или су y перспективи, али 

би нас то одвело далеко. Beh je наступила друга година генералног петгодишњег 

развића индустрије. Много je већ створено, истина са 

иеобичним напрезањем, али ce joui више очекује y следећим годинама, 

које имају показати целом свету темпо социалистичког стварања и 

знатно улливисати на међународно тржиште. 

Ha жалост то ce не може рећи о шумарском газдинству, које ce 

»спотиче« y последњем реду генералне линије. Конзсрвативно уошпте, 

особито када нас je сама природа наградила толиким шумама, оно не 

може да конкурира живим темпом и азвииу. 

Ипак ce много ради na уређењу газдинства, особито y мало шумотитим 

реонима. 

Под руком ми je најноеија књига »Мат(;ријали« о перспективном 

(5-годишњем) плану шумарског газдинства Р. С. Ф. 0. Р. — 1929. год. 

Пошто Р. (I Ф. С. Р. заузима п8% свих руских шума, Материали ће бити 

уопште карактерни за сву Русију. Upe свега — прихода од шума држава 

има сада 165,000.000 рубал^а, a расхода свега 42,000.000 рубал>а, 

дакле расходује ce свега 25 '/,., што ce мора призпати и сувише мало, чак 

y сравњењу са приликама до револуције (35%-), нс говорећи о добро 

урегЈ(>ним шумама европских држава (40—50 и више процената). Али 

ако ce има y виду стање руских шума и екстензивност газдовања, овај 

проценат није баш тако страшан. Приход од шума je мален и доцније 

he релативно бити такав, јер грађу купују већином државни трустови, 

чији опстанак зависи од државне помоћи, a она ce најлакше даје y 

виду ниске таксе за шуму. Приход y 1932/33. год. израчунат je na 

206,000.000 руб., a ]>асход на 91,300.000 руб., дакле већ 44%.' 

Уређеље шума годишље no 32,000.000 ха, са 2.200 техпичког 

особља и ву 2 мил. рубаља расхода, на крају петгодишњице има извршити 

радова na 123,589.000 ха, са укупним трогаком од 35,257.000 

рубаља. Овоме ce треба додати 101,000.000 ха рекогносцирања шума, na 

да ce види, да he кроз четири године важније шуме, доступне за експлоатацију, 

бити уређене. 

371

МелиорациЈа река за плављење грађс од великог je значаја. Две 

трећине шумске грађс ce транспортира водом. Тако y 1927/28. год. плављено 

je 27,000.000 тона шумских материјала (греда и дрва). При управи 

шума и на местима постоји специална техничка организација за 

изграђивање и оетварење мелиорације. У 1927/28. години она je извршила 

ове радове: рекогносциратве — 3.400 км, измере и састав пројеката 

— 320 км, мелиорација река — 350 км, лакши радови — 1.306 км, мелиорација 

мочвара и блата 5.000 ха. Према количини река (130.000 км 

пловних) и шума ово je врло мало. Али скупи мелиоративни радови и 

даље су предвиђени и на крају петгодишњице има ce no плану свега 

извршити 77.000 км мелиорације река и 1,430.000 ха шумских мочвара 

и блата. 

Гајење шума особито je развијено y јужним пределима, y осталим 

шумама подизање je природно и »како бог да«. Истина и тамо ce пази 

на размер сече, ширине секореда и др. услове, који помажу лриродном 

подизању шуме, али су све то палијативне мере и помажу не увек. 

Једина je нада на услове, који су доста иовољни за успело подизање 

шума (слаба пешчана, иодзолна или каменита земља). И зато je y северним 

иределима примљена само једна основна мера гајења шума, a 

то je чишћеље сечшпта од остатака (грана) и чување шума од ножара. 

Годишње ce чисти око 1,000.000 ха скупљањем y гомиле и палењем на 

месту тих остатака. Развиће индустрије, недостатак раденика и потреба 

механизирања траже увећавање сечшита до неколико стотина хектара, 

о чему ce сада води велика дискусија. 

Треба знати, какове штете наноси шуми пожар, на да ce оцени сва 

важност чувања шума. Годишње ce појави no 5—8 хиљада пожара, који 

уништавају по неколико стотина хиљада хектара шума, y оцени од 

4—5 мил. рубаља. Тако врошлог лета услед јако сувог времена били еу 

велики пожари и само y реону мога рада, на Уралу, из.горело je више од 

25.000 ха шума. Ha борбу с овим злом морао сам мобилизовати све своје 

таксаторе и инжењере (50 људи) и са неколико стотина сељака и фабричних 

раденика борили смо ce с овим страшним злом 15 дана. 

Повреда шума од инсеката најчешћа je на југу, северне шуме мање 

од њих пате. Велики непријатељ младих култура хрушт (Melolontlm) 

упропастио je y 1927/28 г. 7000 ха. 

Јужни пескови ce пошумљавају специјално руским методама. 

Тако y 1920/27. г. посејано je и посађено 15.218 ха и допуњено неуспелих 

и уништених култура 3309 ха. И то je, разуме ce, мало. Зато ce y перспективном 

плану дредвиђа тај рад на 62.000 ха y 1932/33 г. 

Још једна културна мера y шумарству — узгајање шума (ссјан>е н 

сађење) уопште — развијена je добро y културним реонима, на северу и 

код екстензивног газдовања примоњена je слабо. Тако y 1926/27. она 

je извршена на 141.000 ха, y 1932/33. г. предвиђа ce на 500.000 ха. 

Из све површине Р.С.Ф.О.Р. (570 мил. ха) годишњи етат je отприлике 

примљен y 800.000 ха и са масом 118,000.000 м 3 , од које ce на тсхпичко 

дрво односи 40% и на гориво 60%. Ова ce маса има повећати y 1932/33. 

г. до 108,000.000 м а техничког материјала и 115,ооо.ооо м 3 , a свега до 

223,000.000 м 3 . Годишњи прираштај шума Р. С. Ф. 0. Р. износи око 

435,000.000 м 3 ; дакле и на крају петогодишњиде искористиће ce свега 

50%. Из тога ce види, како су још колосални резервоари руских шу^а. 

И када су Финска, Шведска na и индустријалне државе на прагу 

372

максималног искоришћавања својих гпума, Русија тек почиње да развија 

своју шумарску индустрију. 

Светско европско гржиште годтшве тражи 108,000.000 м а обрађене 

дрвене грађо, оваће ce количина кроз пет година увећати до 125,000.000 

м 3 и сва je будућа нада на Руске и Американске шуме. 

Лов y Русији има већи значај псго ма где и такмичи ce са Америком. 

Руске северне шуме и понешто сибирске су препуне свакакве 

дивљачи и звери. Годишље ce добија само веверице више од 10,000.000 

комада, a годишљи лриход je већи од 50,000.000 рубаља. Крзно ce извози 

сада y суми од 80,000.000 рубаља и y експорту заузима поред шумске 

грађе прво меето. 0 ловству треба говорити засебно, јер je ono и 

значајно и врло интересантно y Русији. 

Нови и брзи тсмпо развића шумарства и индустријо y вези je са 

развићем шумарске науке и спремањем к,ал1и

Mene jedino interesira pitanje, u čemu se sastoji zabluda u mišljenju g. 

prof. Levakovića, koja ga je dovela do ovakovih neočekivanih izvoda. 

Ova je zabluda principijelna. Ona se sastoji u neispravnosti same predstave 

o srednjoj kvadratnoj pogreški ili — kako je zovu — srednjoj pogreški, 

koja služi kao prirodna mjera za slučajne pogreške datog niza mjerenja i 

koja potpuno karakteriše njihovu točnost. Jer znajući srednju pogrešku mi 

ćemo istovremeno znati i vjerojatnost pojave pogrešaka povoljne veličine u 

datom nizu mjerenja. 

0. slučajnim pogreškama izvjesnog niza mjerenja sa matematičkog gledišta 

mi možemo rasuđivati samo u pretpostavci, da je takovih mjerenja izvršeno 

beskonačna množina pod potpuno istim prilikama i sa jednakom točnošću 

tako, da sva pojedinačna mjerenja možemo smatrati jednako točnima. 

Pod ovakovim uslovima naime Gauss izvodi svoju formulu za vjerojatnost 

pojave neke slučajne pogreške A pri kakovomgod bilo mjerenju, smatrajući, 

da se ova greška nalazi u relativno vrlo uskim granicama 

da . . , дД 

A i A A 

2 ^ 2 

a formula za vjerojatnost glasi: 

1 —±- ôA 

p A = • e 2*. ——- (1) 

\ 2 л 

£ 

Pod istim pretpostavkama je Gauss izveo i formulu za vjerojatnost pojave 

svih slučajnih pogrešaka A l ', Д г , А г , • • • • Д, u nizu od s jednako točnih 

mjerenja. Ona glasi: 

\\j 2n 

Konstantnu veličinu e, od koje će zavisiti stupanj smanjivanja 

(2) 

vjerojatnosti 

рд (form (1) ) u isporedenju sa povećanjem pogreške â u različitim 

mjerenjima, Gauss određuje pod uslovom, da bi vjerojatnost P bila maximum ili 

E, = 4Î+4+4 + ----4 (3) 

A ova veličina i nije drugo, nego srednja kvadratna ili prosto srednja 

pogreška. 

Ovaj pojam o srednjoj pogreški za neku veličinu X, određenu iz niza 

jednako točnih mjerenja, Gauss prenosi i na svakovrsne funkcije ove veličine 

*=/(*) (4) 

pa za srednju pogrešku veličine X (označimo nju sa E) smatra takovu veličinu, 

čiji je kvadrat jednak aritmetičkoj sredini iz kvadrata sviju pogrešaka, koje 

mogu pripadati veličini X. Pojam o srednjoj pogreški različitih linearnih i 

nelinearnih funkcija treba razumjeti uvijek također u istom smislu. 

Prema tome će funkcije 

X l = х ± х' 

X 2 = х + х' + х" + • • • • 

X z •= a х -^г a' х' + a" x" + • • • • 

Xi — f (x, x' x" • • • • ) 

imati ove srednje pogreške: 

374 

(5)

£1 = e a + *'* + *"' 

Д* =, aV + a'V 2 H 

//2 // 

a £ 

df 

dx/o ' W Ж' /g \ Ö x" 

G. prof. Levaković, imajući u vidu srednju kvadratnu pogrešku određenu 

pomoću formule (3) govori: «Srednja pogreška (/*)• koja tereti iznos 

svakog pojedinog mjerenja ...» Drugim riječima on svakom pojedinom mjerenju 

pripisuje veličinu srednje pogreške. 

Gauss potpuno drugačije promatra srednju kvadratnu pogrešku. On 

određuje nju pod uslovom vjerojatnosti ukupnog postanka date sisteme pogrešaka 

/1,, A., • • • • 4,. u povoljnom nizu od s jednako točnih mjerenja. 

Označivši omjer proizvoljne pogreške A i srednje в sa t, t. j. 

(6) 

t = A (7) 

lako ćemo odrediti formulu za vjerojatnost P(,>, da greška učinjena u nekom 

posebnom mjerenju neće izići iz granica + t \ — t \ to: 

Рл = Y~2 

a* (8) 

Donja tablica prikazuje ovu vjerojatnost za argumenat . 

* 

00 

0.1 

0.2 

0.3 

0.4 

05 

06 

0.7 

0.8 

0.9 

1.0 

1.1 

1.2 

1.3 

1.4 

1.5 

1.6 

1.7 

1.8 

P (t) 

0000 

0.080 

0 159 

0.236 

0.311 

0383 

0 451 

0.516 

0576 

0.632 

0.683 

0.729 

0.770 

0.806 

0.838 

0.866 

0.890 

0.911 

0.928 

t 

1.9 

2.0 

2.1 

2.2 

23 

2.4 

25 

2.6 

2.7 

2.8 

2.9 

3.0 

3.1 

3.2 

3.3 

3.4 

3.5 

3.6 

P(t) 

0.942 

0.954 

0.961 

0.972 

0-979 

0.984 

0.988 

0.991 

0.993 

0995 

0.9У6 

0.997 

0998 

0.999 

0.999 

0.999 

0.999 

1.000 

375

Pomoću ove tablice mi smo u stanju lako odrediti, koliko treba da bude 

pogrešaka u jednome nizu od s jednako točnih mjerenja, sa srednjom pogreškom 

£, manjih ili većih od date veličine + £ - 

Л 

Za ovu svrhu treba samo naći po argumentu / = — odgovarajuću mu 

E 

vjerojatnost P\^ i pomnožiti je sa brojem opažanja s. 

Radi ilustracije uzećemo naprimjer, da smo izmjerili neku veličinu 100 

puta i odredili njezinu srednju pogrešku E. Sada možemo iz tablice neposredno 

viditi, da će u nizu od 100 merenjä 

oko 8 mjerenja imati i 

•esku 

< 

] E 

10 

n 

' 10 

n 

) 

n 

n 

T! 

38 

62 

68 

32 

95 

5 

и 

n 

n 

TI 

11 

il 

и 

n 

ji 

17 

n 

II 

A, 

' 2 

< e 

> e 

< 2E 

> 2« 

п 99 n 

n < 2,5 e 

» 

n 1 n 

n > 2,5 e 

Vjerojatnost, da dobijemo pogrešku > 3«, vrlo je malena. 

Ovakovim načinom dobivena srednja pogreška iz niza mjerenja daje 

čitavu sliku raspodjelenja pogrešaka i osim toga omogućuje nam odbaciti 

mjerenja, čije su pogreške nevjerojatne. 

U svima praktičnim brižljivo izvedenim radovima ova se teorija srednje 

pogreške sjajno potvrđuje. 

Sada ćemo odredivši na temelju Bernoulli — Poissonova zakona velikih 

brojeva formule (3) u' (6) preći na određivanje srednje kvadratne pogreške 

za sve praktične slučajeve, i to: 

1) srednju pogrešku za niz izmjerenih veličina, čiju pogrešku dobivamo 

pomoću otklona pojedinih mjerenja od aritmetičke sredine 

и— 1 

2) srednju pogrešku aritmetičke sredine 

џ 

m = , • 

in 

i t. d. 

Nakon ovoga ćemo preći na određivanje srednje kvadratne pogreške za 

funkciju, za koju određuje srednju pogrešku i g. prof. Levaković. Pri tome 

ćemo zadržati njegove oznake 

376

X—B± s- 

Veličina R izmjerena je m puta 

« S « « ш « 

Pojedinačnim mjerenjem dobili smo ove veličine: 

Najvjerojatnija vrijednost funkcije X biće prema tome: 

и, - n 2 

Da odredimo za ovu funkciju srednju pogrešku, moramo primijeniti treću 

formulu pod (б), t. j.: 

o S _J_ 2 I 2 I 8 l 8 ' I 2 

Uz pretpostavku, da je: 

рп čemu je: 

dobićemo, da je 

a pošto je 

biće konačno: 

2 2 

џ г 

(l r 

i 2 

f.l g = /( s . 

2 

= . 

2 

fl r — 

2 

/'-.5 = 

2 

— = v'L 

•••_• — (4„ 2 = A 

[ v,. V,. | 

(»I - I) 

1 W s V h } 

џ г II 2 

,2 «< X = —-+ — do) 

m 2 

n, n. 

к 

tf 

:п) 

m = + V w a -)- m 3 (12) 

Kako je vidljivo, dobili smo formulu po oznaci g. prof. Levakovića (14 a), 

a ne (14) ili (20) za srednju kvadratnu pogrešku m x veličine X u tom smislu, 

kako je smatrao Gauss, a po njemu i ostali naučenjaci. Pri tome naše formule 

(9) i (10) pokazuju baš suprotno tvrđenju g. prof. Levakovića, t. j. da smo 

pri izvodu srednje kvadratne pogreške m r upotrebili pogreške pojedinačnih 

mjerenja i uzeli u obzir i težine veličina r. i s.

Uvodeći pojam o srednjoj pogreški aritmetičke sredine funkcije g. prof. 

Levaković smatra Qaussovu srednju kvadratnu pogrešku neispravnom i 

uzima za mjeru točnosti svoju novu pogrešku. Sada samo nastaje pitanje. 

da li će se ova nova mjera točnosti opravdati u primjeni na stvarna mjerenja, 

kako je to bilo, jeste i biće za srednju kvadratnu Qaussovu pogrešku. 

Radi ilustracije uporedimo ove dvije pogreške na konkretni slučaj mjerenja 

baze na kanalu Kunišćak u Zagrebu! Ovo mjerenje izveli' su studenti 

geodetsko-kulturnog odjeljenja na tehničkom fakultetu 3—V—30. godine. 

Baza, duljine oko 500 metara, podijeljena je bila u 21 dio i svaki od ovih 

dijelova bio je izmjeren pomoću 2 invarne žice od 24 metra po dva puta. 

Slučajne pogreške čitanja na skalama žica su + "-1 " «• Dakle pogreška 

razlike čitanja na oba kraja žice biće 

+ 0.1- - y'T 

Kako je svako čitanje bilo ponovljeno 5 puta, to će srednja greška jedne 

žice biti 

^ - ^ V T = + 0.06^ 

V.5 

Dužina same žice određena je sa točnošću + 0 01 "' ». Dakle rezultat 

mjerenja baze pomoću 2 žice, po 2 puta, mora imati srednju pogrešku 

E~ ±\ v'2T7oT06F : | r 2'l 1 M}"0r+ 

E= ± 0.17 "lm . 

U stvari je dobivena srednja pogreška 

E = ± 0 21 * - . 

Iz istog mjerenja imamo jedan lijep primjer raspodjeljen.ia slučajnih pogrešaka 

bez obzira na njihovu malobrojnost. Broj opažanja je svega 21. Pri 

mjerenju baze sa dvije žice dobiveni su otkloni prikazani u donjoj tabeli. 

â 

mjerenje napređ 

srednja pogr. = +_ 0.15 »"/„, 

broj A teor. 

stvar. 

mjerenje natrag 

srednja pogr. = + 0.09 w/ m 

teor. 

stvar. 

'" /1» 

0.0-0.1 

0.1—0.2 

0 2-03 

0.3-0 4 

0.4—0.5 

10.4 

6.8 

28 

08 

1 02 

9 

8 

4 

15.4 

5.1 

0.5 

16 

5 

Time je dokazana potpuna harmonija između Gaussovog zakona i 

stvarnosti. 

Međutim po teoriji g. prof. Levakovića u gore navedenim prilikama pogreške 

pojedinih dijelova ne bi imale nikakovog uticaja na definitivni rezultat 

mjerenja, pa bismo morali dobiti dužinu baze gotovo apsolutno točno, a toga 

u stvarnosti nismo nikako dobili. 

378

Iz ove kritike, u kojoj sam radi kratkoće samo sumarno naveo temeljne 

misli Gaussovog zakona o prirastu pogrešaka, jasno je vidljivo, da je g. prof. 

Levaković možda i nehotice porekao ispravnost temeljnih misli baš Gaussovih. 

Naravno, moguće je za prosuđivanje točnosti mjerenja uzeti i drugo mjerilo, 

samo bi ovo mjerilo moralo biti u saglasju sa zakonima vjerojatnosti i moralo 

bi ga potvrditi i iskustvo. 

Da su Gaussove polazne misli pravilne, to je dokazala neizmjerna količina 

radova kako na polju geodezije, tako i na polju astronomije, meteorologije 

i drugih disciplina. A da li će to biti moguće i za nove —• potpuno oprečne 

— zakone g. prof. Levakovića, to je vrlo dvojbeno, jer dosada nije niti jedno 

iskustvo dokazalo, da izvjesno razdjeljenje neke veličine na male intervale 

omogućuje gotovo bespogrešne rezultate; a bojim se da i ne će. 

Résumé. C'est une critique de l'article sous la même intitulation (voir paçe 265 

de cette Revue) tendant à annuler les résultats généraux et principiels dudit article. 

Prof. Dr. A. LEVAKOVIĆ, ZAGREB: 

O SREDNJOJ POGREŠKI SUME 

(SUR L'ERREUR MOYENNE D'UNE SOMME) 

Gosp. prof. Abakumov razlikuje i sam u prednjem svome članku 

s jedne strane »srednju pogrešku pojedinog mjerenja« i s druge strane 

»srednju pogrešku aritmetičke sredine«, pak za obje ove vrsti srednjih 

pogrešaka navodi i pripadne formule. 

Prvu vrst srednje pogreške nazivlje on nepotpunim nazivom 

»srednja kvadratna« ili prosto »srednja« pogreška, dok je svi autori iz 

teorije najmanjih kvadrata nazivlju »srednjom pogreškom pojedinog mjerenja« 

— baš za razliku od »srednje pogreške aritmetičke sredine«. 

Iz mojih naziva na strani 266. i dalje (kao i iz cijele moje napadnute 

studije) izlazi u pogledu prve vrsti srednje pogreške jedino to, da s v i 

iznosi dobiveni opetovanim mjerenjem jedne te iste veličine imaju jednu 

zajedničku srednju pogrešku, pak da ta srednja pogreška — u p r o- 

s j e č n o m smislu naravski — tereti iznos svakoga pojedinoga od tih 

mjerenja, dok dakako svaki pojedini iznos mjerenja ima sv o j u zasebnu 

pravu (dot. prividnu) pogrešku. Nigdje ja dakle ni u doslovnom 

smislu riječi ni neizravno ne pripisujem svakom pojedinom mjerenju baš 

veličinu srednje pogreške, pak se vrlo čudim tome, da je g. Abakumov 

mogao doći na ovakovu pomisao, a još se više čudim njegovoj aluziji o 

»neispravnosti same predstave o srednjoj kvadratnoj pogreški«. 

Iz moje studije izlazi nadalje, da se i srednja pogreška pojedinog 

mjerenja i srednja pogreška aritmetičke sredine može da 

odnosi ne samo na pojedine d i j e 1 o v e (R, S, T . . . .) sastavljene 

379

veličine X, već i na s a m u tu veličinu. Pa to isto izlazi i iz prednjeg 

članka, gdje pod (6) gosp. prof. Abakumov navodi formule srednjih 

pogrešaka pojedinog mjerenja za — u glavnom — dvije vrsti 

funkcija, dok pod (11) dotično (12) navodi formulu za srednju pogrešku 

aritmetičke sredine, dobivene iz podataka opetovanog mjerenja 

prve funkcije pod (5). 

Stoga i opet zvuči malo čudno, kad gosp. prof. Abakumov napominje, 

da sam ja uveo pojam o srednjoj pogreški aritmetičke sredine funkcije. 

Taj se pojam nalazi gotovo u svim djelima o teoriji najmanjih kvadrata, 

jer svi ti autori govore o najvjerojatnijoj (n a j p r o b i ta č n i- 

j o j) vrijednosti ovakove jedne funkcije i o njenoj srednjoj pogreški. 

A ta najvjerojatnija vrijednost nije ništa drugo, već aritmetička 

sredina svih iznosa dobivenih za funkciju opetovanim mjerenjem njezinih 

dijelova, pa prema tome i nje same. 

Ja neću da pođem tako daleko, pak da gosp. prof. Abakumovu — ma 

i za uzvrat — pripišem »neispravnost same predstave o srednjoj kvadratnoj 

pogreški«. Reći ću samo, da je gosp. profesor tek nehotice 

smetnuo s vida pojam te srednje pogreške, kad je preduzeo, da na 

onakav način izvede formulu (11) dotično (12). Jer onako se ta formula 

ne izvodi niti može izvesti. Ona se može doduše izvesti iz treće formule 

pod (6), ali tek uz uslov, da se u ovoj stavi 

a = a = a = 1, 

nakon čega ta formula prelazi u drugu dotično (uz daljnji uslov a" = 0) 

u prvu formulu pod (б). Tek iz o-v e formule može da iziđe formula 

(11), ali opet uz uslov, da su elementi xix'u prvoj funkciji pod (5) izmjereni 

(opetovano) jednak broj puta i da se prva jednadžba pod (б) 

razdijeli s tim brojem mjerenja. 

Put, kojim je pošao gosp. prof. Abakumov pri izvodu formule (11) 

dotično (12), neispravan je naročito s razloga, jer je gosp. profesor — kako 

rekoh — smetnuo s vida pojam srednje pogreške pojedinog mjerenja. 

U jednadžbi (9) uzimlje on naime, da iznos n parcijalne veličine R, dakle 

jedan skroz pojedinačni iznos te veličine, dobiven i s k 1 j u- 

č i v o prvim njezinim mjerenjem, ima sam za sebe srednju pogrešku 

pi. Isto takovu supoziciju učinio je gosp. profesor s obzirom na 

iznos r-2 te iste veličine, kojemu kao rezultatu isključivo drugog 

mjerenja (dakle opet kao jednom skroz pojedinačnom iznosu) 

pripisuje zasebnu srednju pogrešku Џ г % i t. d. Jednake supozicije čini 

tu gosp. profesor i s pojedinim analognim iznosima, izašlim iz opetovanog 

mjerenja parcijalne veličine S. I sve te supozicije čini on nakon toga, što 

je u cijelom dotadanjem toku svoga članka izričito pretpostavljao, da su 

sva pojedinačna mjerenja veličine R dotično S izvršena pod potpuno istim 

prilikama, dakle »uz isti stupanj točnosti«. A gornje supozicije u pogledu 

srednjih pogrešaka џг,, џг 2 \ t. d. stoje u evidentnoj protivnosti 

s pojmom srednje pogreške, jer kod tzv. jednako točnih mjerenja 

mogu samo svi iznosi, dobiveni opetovanim mjerenjem jedne te 

iste veličine (ovdje na pr. veličine R) da imaju jednu jedinu — i t o 

zajedničku srednju pogrešku, a ne može svaki od njih da ima svoju 

zasebnu srednju pogrešku. 

To uostalom jasno izlazi iz formule, što je gosp. prof. Abakumov 

navodi pod (3). Pojam srednja pogreška dade se naime kod »jednako 

380

točnih mjerenja« zamisliti samo ondje, gdje ima barem dvije 

osnovne pogreške (prave ili prividne). A jedno zasebno mjerenje 

izvjesne veličine može da dade samo jednu jedinu osnovnu, 

pa prema tome nikakovu srednju pogrešku s obzirom na iznos te 

veličine. 

Naveo sam put, kojim bi bio mogao gosp. prof. Abakumov da iz 

treće dotično prve formule pod (6) izvede formulu (11). No time ipak ne 

bi bilo dokazano s njegove strane, da formula (12) zaista predstavlja 

srednju pogrešku, koja tereti najvjerojatniju vrijednost funkcije X Evo 

zašto. 

Uzmimo, da je veličina X sastavljena od v parcijalnih veličina 

R, S, T..., od kojih je svaka izmjerena nezavisno jedna od druge, ali 

svaka tek po jedamput. Svaka od njih neka je izmjerena »uz isti stupanj 

točnosti« i pogreške mjerenja neka spadaju samo u kategoriju neizbježivih 

— i pritom skroz »slučajnih« pogrešaka, kod kojih je i pozitivni i 

negativni predznak jednako vjerojatan, a takove pogreške dolaze jedino 

i u obzir u teoriji najmanjih kvadrata. Zbrojimo li sada sve izmjerom 

dobivene iznose, to ćemo naravski mjesto pravog iznosa tražene veličine 

dobiti pogrešan iznos 

X = R + S "+' T + ..., 

X = r + s + t + , 

gdje su pojedini sumandi opterećeni izvjesnim — nepoznatim naravski 

pogreškama ±c, + o, + т,- • • -, pa prema tome i suma х pogreškom 

+ I- Ali ma da su nam pogreške Q, or, % itd. nepoznate, možemo si 

ipak (jednako kao i pri opetovanom mjerenju jedne te iste veličine) stvoriti 

izvjestan sud o sumarnom njihovom utjecaju na iznos pogreške i' 

One naime sačinjavaju jednadžbu: 

±1= ±Q± °±t ± 

Što je veći broj sumanda () na desnoj strani ove jednadžbe, to više 

ima izgleda za njihovo međusobno ukidanje, jer će se u smislu teorije 

pogrešaka suma svih pozitivnih i suma svih negativnih pogrešaka sve to 

više približavati jedna drugoj — i po broju sumanda i po njihovoj ukupnoj 

veličini. Kada bi broj v postao beskonačno velik, onda. bi međusobno 

ukidanje pogrešaka Ç, o, i itd. moralo da bude potpuno i iznos 

pogreške i morao bi da sasvim padne na nulu. 

Vidimo dakle, da povećanje broja parcijalnih veličina R, S, T, 

vrši na točnost određenja sumarne veličine X sličan upliv, kao što ga 

vrši povećanje broja opetovanih mjerenja cijele te veličine. Kad bismo 

prema tome svaki od beskonačno mnogo sumanda u veličini X izmjerili 

prvi puta, dobili bismo §i = 0. Nakon ponovne, pa recimo još i treće 

izmjere dobili bismo £2 = 0 i £ s = 0. 

U smislu prednjeg, odmah ispod (4) donesenog navoda gosp. prof. 

Abakumova (»pa za srednju pogrešku veličine X... smatra takovu veličinu, 

čiji je kvadrat jednak aritmetičkoj sredini iz kvadrata sviju pogrešaka, 

koje mogu pripadati veličini X«) izlazilo bi iz ovih pojedinačnih 

pogrešaka: 

381

dotično 

2 + il + g 0 2 + 0 2 + 0» 3 

y° 2 0-, 

Џ* = 0, 

a to nije ništa drugo, već srednja pogreška pojedinog mjerenja 

za cijelu veličinu X, t. j. pogreška, čiji kvadratni oblik navodi g. prof. 

Abakumov pod (3). Srednja pogreška aritmetičke sredine 

bila bi: 

\/3 v 3 

Dakle kod ^ = co ne bi samo srednja pogreška najvjerojatnije 

vrijednosti za X bila jednaka nuli, već bi — šta više — 

u tom slučaju bila nuli jednaka i srednja pogreška pojedinog mjerenja 

te veličine. 

U beskonačno mnogo dijelova ne može se naravski podijeliti nijedna 

veličina (kao što se nijedna ne može ni mjeriti beskonačno mnogo 

puta), ali se uza sve to vidi odovud jasno, da sa povećanjem broja sastavnih 

dijelova u veličini X mora da pada i jedna i druga vrst srednje 

pogreške za tu veličinu. Jer ako povećanje broja v sve do granice 

v 

— °° mora da ima za posljedicu granične vrijednosti џ х = 0 i m m — 0, 

onda se te granične vrijednosti mogu da postignu samo postepenim s m a- 

n j i v a n j e m dotičnih srednjih pogrešaka uporedo s rastenjem broja 

v i a ta činjenica izlazi jasno iz mojih napadnutih formula. 

Te formule nisu naravski i ne mogu da budu posve točne, osim uz 

supoziciju v = oo ili и = , gdj e n naznačuje broj opetovanih mjerenja. 

Ali one su izražaj jednoga principa, koji se ne da poreći, a to je, 

da sa povećanjem broja dijelova u veličini X mora (naravski uz isključivu 

supoziciju »slučajnih« pogrešaka) uporedo da pada ne samo f a k- 

t i č n a pogreška s obzirom na iznos te veličine, već i srednja. 

Uostalom i sve ostale formule iz teorije najmanjih kvadrata važe 

kao posve točne tek uz ; uslov » = , dok se za formulu (12) iz članka 

g. prof. Abakumova pored toga traži još uslov v < . Uz uslove 

v = OD i и

MANJA SAOPĆENJA 

NOTICE U POGLEDU OSNIVANJA I NJEGOVANJA KESTENOVIH I ORAHOVIH 

SASTOJINA. 

U ovog. Šum. Listu br. 1. u članku g. Bosiljevića: »Ekskurzija zagreb. 

studenata šumarstva u naše istočne krajeve« čitam na str. 14., da »pokušaji sa Castanea 

vesca nijesu uspjeli, jer su se kesteni uvijek posušili«. Interesantno bi bilo saznati, 

da li se posuši samo stabljika ili sa stabljikom i korijen 

U voćarstvu je poznato, da se stabljika posađene (presađene) Castanea vesca 

vazda posuši. Stoga je uputno, da se pri sadnji stabljika (Heister) odreže odmah nad 

vratom korijena. Jer C. vesca potjera iz korijena nove izbojke, od kojih se jedan 

može da uzgoji za stabljiku — eventualno po principima pomološkim. I kalamljenje se 

stoga ne preporučuje u rasadniku, već na licu mjesta nakon uzgojene stabljike od izbojka 

iz korijena. 

C. vesca može se saditi na licu mjesta i kao plod (Frucht). Plod se prije toga 

stratifikuje — uloži u pijesak (ili barem pjeskovitu zemlju), da počne klijati, te se sadi 

u naklijanom stanju. — Vidi u pogledu stratifikacije i sadenja orahova ploda (koja 

stratifikacija vrijedi i za C. vesca) moje primjedbe na članak »Neuere Erfahrungen 

über die Anzucht einiger Juglandeen« od šumarnika Rebmann-a na str. (258/259 u »Allgemeine 

Forst- u. Jagdzeitung« 1913, Juli. U tim primjedbama napominjem i pinciranje, 

pa i obrezivanje postranih mladica prije odrvenjenja (dakle u mjesecu augustu) na 

stabljici, koja se uzgaja, da može da dade u svoje doba visoka, čista, uspravna i 

zdrava stabla. 

Orane, naročito deblje, mogu se odrezivati uvijek samo po prestanku »curenja« 

sokova, koje je najjače s proljeća u početku vegetacije. Ovi sokovi, koji su pri orahu 

dosta jetki, prouzročuju drvetu na mjestima odrezanih grana bolest sličnu raku, te 

sprečavaju zacjeljivanje rana, radi čega nastaje trulež. 

Bilo bi ovdje od interesa saznati, da li se čišćenje oraha od grana na deblu u 

lipnju i srpnju (prema spomenutom članku) vazda dobro izvelo i da li su se rane 

premazivale katranom Jer orah je vrlo osjetljiv na rezanje debljih grana — s obzirom 

na njegovo »zdravlje« debla. 

Naročito ondje, gdje se ne sadi orah tako gusto, da bi se više manje čistio i sam, 

te se ne potsaduje bukvom kao sredstvom za regulaciju sastojinskog razvoja i zaštitu 

tla (Füll- und Treibholz), morao bi nastupiti uzgoj stabljika prema principima pomološkim 

(ma i bez skupog pinciranja), mjesto da se na deblu režu naknadno deblje i 

debale grane. To sve vrijedi naročito za obični orah. 

Napomenuti moram konačno, da se osobito pri upotrebi skupocjenih sadnica vazda 

isplati, da se one nose pri sadnji sa sobom u posudu, u kojem se nalazi načinjena 

»kaša« od ilovače (ne najteže i mrtve). Za sadnice, koje zahtijevaju krepko tlo, može 

se primiješati toj »kaši« nešta dubra (ili gnojnice) dotično vrlo dobrog i jakog komposta. 

U vezi s ovim osvrnut ću se i na navode g. Omanovićau članku: »Pošumljivanje 

krša i golijeti« (u prošlogodišnjem šum. Listu br. 12), te velim, da bi i pri sadenju 

u kršu (i svuda) bolje bilo, da se biljke drže u napomenutoj kaši (no bez primjese 

dubra za obično šum. drveće), mjesto jednostavno u samoj vodi. Sama voda 

ispere i ono malo zemlje sa korijenja, a vodom isprani korijen vazda se teže primi — 

već s razloga, jer voda ispere s njega i mnogo bakterija, koje mu služe za uzimanje 

hrane iz zemlje. 

Janko Šušteršič. 

POJAVA GUSJENICA GUBARA I ČETNJAKA U ISTOČNOM DIJELU ŠUMA 

ZAGREBAČKE OKOLICE. 

U mjesecu septembru lanjske godine zapažena su gubareva legla u šumama 

Fakultetskog dobra Maksimir Dnbrav i-M o k ri ca.maj i Šašinovačkom 

383

lugu, koje se nalaze u okolici Kobiljaka i Šašinovca nedaleko Sesvcta. Legla su 

odlagana po hrastovim i grabovim stablima u raznim visinama i to većinom s južne 

strane, a nađeno ih je dosta i po složajima drva, koja su ostala od prošlogodišnjeg 

proredivanja. Po cijelom su jednom i drugom kompleksu šume bila legla odložena 

podjednako, a tek uz rubove šume i uz prosjeke u nešto većoj mjeri. 

Osim toga opaženo je u isto vrijeme, da je u okolnim šumama zemljišnih 

zajednica Sesvete, Kobiljak, Budinec. Sašinovac i Lužan, te Zagrebačkog prvostolnog 

kaptola i Nadbiskupskog sjemeništa, koje se steru između Sesveta, Dugogsela i Sv. 

Ivan Zeline, bilo posvuda gubarevih legla. Najveće su količine takovih legla nađene u 

šumi Zagreb, prvostolnog kaptola, zvanoj Gliboki jarak, kraj Sesveta. 

Uprava je fakultetskih šuma upozorila odmah o tom Sreska načelstva u Dugomselu 

i Sv. Ivan Zelini i pozvala ih, da organizuju i nadziru rad oko uništavanja gubarevih 

legla u područnim šumama preporučivši im pritom kao najbolje sredstvo u toj 

stvari premazivani e legla drvnim katranom, 

U mjesecima januaru, februaru i martu o. g. obavljeno je u fakult. šumama premazivanje 

gubarevih legla drvnim katranom, razrijeđenim donekle sa petrolejem, te 

kvašenje legla samim petrolejem. Iz legla, koja su pri tom ostala nepremazana, pojavile 

su se koncem aprila u obim šumama gubareve gusjenice. Njihovo je brštenje bilo 

najjače do početka juna, a po tom je sve više jenjavalo. U drugoj polovici mjeseca 

juna zakukuljile su se gusjenice, a 3. jula opaženi su prvi leptiri. 

Napominje se, da se iz jajašaca onih legla, koja su bila (premazivana katranom, 

kao i onih, koja su kvašena petrolejem, nisu izlegle gusjenice. Nađeno je u više slučajeva, 

da su ptice raskopale mnoga legla, koja su bila premazana katranom, ali se ni 

iz jajašaca takovih legla nisu izlegle gusjenice. 

Pored gubarevih gusjenica zapaženo je u mjesecu junu o. g., da su se pojavile 

u šumi Dubrava-Mokrice u znatnijoj mjeri i gusjenice hrastovog četnjaka 

(Thaumetopoea processionea). Kako je poznato, četnjakove se gusjenice mogu lako 

raspoznati po svojoj tamnoj boji, dugim bijelim dlakama i crnosmeđim pjegama po 

hrptu. Trbušna im je strana zelenkastosiva. Gusjenice borave danju u većim ili manjim 

zapredištima, odakle izlaze naveče u uskim redovima na brštenje. Zapredišta tih 

gusjenica nađena su na južnim i jugozapadnim stranama debala i to do 60 cm visine 

iznad zemlje. U pojedinim zapredištima bilo je oko 30 do 40 gusjenica. Najviše je 

zapredišta nađeno na jednom mjestu blizu ruba šume, u čistoj hrastovoj dobro sklopljenoj 

sastojini srednje dobi. Taj je dio sastojine znatno obršten spram ostale šume. 

Osim gusjenica gubara i četnjaka pojavile su se ove god. u fakult. šumama i gujsjenice 

velike grbice (Erannis defoliaria), te male grbice (Opero.phthera 

brumata) i crvenorepke (Dasychira pudibunda), ali u manjoj mjeri. 

Uprava je fakult. šuma izvijestila o ovogodišnjoj pojavi gusjenica Kr. bansku 

upravu savske banovine u Zagrebu kao i sresko načelstvo u Sv. Ivanu Zelini i upozorila 

o potrebi provadanja najstrožijih odredaba u pogledu tamanjenja spomenutih 

štetnjaka bilo u obliku jajašaca, gusjenica, kukuljica ili leptira, jer će se samo tako 

izbjeći velika šteta, koja bi mogla u protivnom slučaju zadesiti šume onog kraja. U 

istoj su stvari upozorene osim toga posebno Uprava šuma zagreb. prvostol. kaptola i 

Uprava šuma nadbiskupskog sjemeništa u Zagrebu, te ujedno zamoljene, da pristupe 

uništavanju štetnika u svojim šumama. 

Ne pristupi li se ove godine temeljito uništavanju gubara, a i četnjaka gdje ga 

ima, i to u svim spomenutim šumama jednako, može se očekivati, da će šume u onom 

kraju, koje su dosad ostale pošteđene, stići doskora ista sudbina, koja je stigla prošlih 

godina brojne šume u Slavoniji. To se ima tim više očekivati, što su gotovo sve spomenute 

šume mlade odnosno u srednjoj dobi, a osim toga napada ih i medljika. 

Ing. Milan Anić. 

384

»DELOKRUQ I RAD ŠUMSKE UPRAVE«. 

Tretirajući pitanje, kakvu stručnu spremu treba da ima jedan šumarski stručnjak, 

da bi mogao zauzeti položaj šefa šumske uprave, zastupao sam gledište, da bi morao 

imati fakultetsku spremu ili pak spremu visokih šumarskih škola sa rangom fakulteta. 

Pored te spreme potrebna bi bila i poduža praktična sprema u šumarskoj struci, kao 

što to izričito propisuje čl. 132. novog Šumskog Zakona, koji citira i g. Bambulović. 

U svome izlaganju nisam činio kakvu aluziju o stručnoj spremi sadanjih i bivših 

šefova šumskih uprava, a u najmanju ruku o stručnoj spremi apsolvenata bivšeg Šumarskog 

odeljenja Tehničke srednje škole u Sarajevu, koji, kako g. Bambulović tvrdi, 

služe već duži niz godina na položajima šefova Šumarskih uprava, pa i na višim položajima 

i koji imaju sve uslove, da budu na tim položajima. 

Priliko 11 lazvrstavanja činovnika po činovničkom zakonu od 1923. godine položaj 

svakoga činovnika, pa i šumarskih stručnjaka, regulisan je prema podnetim dokumentima 

o stručnoj spremi. Pravilnik o provadanju Zakona o Šumama mora voditi 

računa o već stečenim pravima, koja su regulisana dosadanjim zakonima i zakonskim 

uredbama. Doneseni zakoni za pojedine struke nisu dirali stečena prava dotičnih 

činovnika, pa će tako van svake sumnje biti i sa novom uredbom o organizaciji Šumarske 

Struke. 

Ing. Todor Gjurgfić. 

LITERATURA 

Dr. Karl Dannecker: Der Plenterwald einst und jetzt. Stuttgart, 1929. 145 str. 

Literatura o prebirnoj šumi je dosta mnogobrojna, samo je najvećim delom rasejana 

po raznim časopisima, pa stoga i razmerno teško pristupna. Medu samostalna deiu 

o prebirnoj šumi mogli bi ubrojiti zapravo jedino Biolley-ev i Balsigerov rad, ako već 

ispustimo iz vida svakako zastarelo Fürstovo delo: Flänterwald oder schlagweise; 

Hochwald iz g. 1885. i Tichy-jeva dva, ponešto tendenciozna i polemična rada od pre 

trideset i više godina. Ali dok Biolley u svome radu izlaže jedan uredajni i gospodarsk: 

sistem, a Balsiger se s pravom može smatrati jednim od glavnih pionira prebirnog gospodarenja, 

to pisac obuhvata taj zanimivi gospodarski oblik više sumarno, pa u jednoj 

jasnoj i preglednoj formi nastoji da izloži sve peripetije, kroz koje je prolazila prebirna 

šuma od davnih vremena surovih satiranja i okupacija pa sve do finog prebirnog 

gospodarenja sadašnjice. Sam rad je veoma instruktivan, jer nas vodi kroz dugu prošlost 

šumskog gospodarenja i borbe oko prebirne šume, koja se ponovno pojavljuje na 

sceni, jer je prema Ch. Wagneru sposobna za život, a prema Röhrlu se pitanje uređivanja 

prebirne šume ima smatrati rešenim. Taj preporod prebirnog gospodarenja tim 

je karakterističniji, što je nakon Fürstovog rada izgledalo, da je svršeno s prebirnom 

šumom. Dok je Biolley-ev rad fundamentalan i programatski, Danneckerovo 

je delo više informativnog karaktera sa zadatkom, kako to i sam pisac ipravno 

navada u uvodu, da pregledno izloži strujanja i mišljenja, koja su do sada vladala o 

prebirnoj šumi. S te. strane posmatrano, delo je uspelo, pa svakako predstavlja jednu 

korist za stručnu literaturu. 

Da bi se čitaoci barem u glavnim potezima upoznali sa sadržajem knjige i načinom 

obrade, donašamo grupisanje grade: 

Prvi deo. 

I. Stanje prema starijim delima do K. Qayera. 

Ш. Oko pitanja: prebirna ili pravilna visoka šuma. 

Ш. Misao prebirne šume do najnovijeg doba. 

IV. O trajnoj šumi. 

V. Pitanje prebirne šume u Švicarskoj. 

385

Drugi deo. 

I. Suština prebirne šume. 

II:. Prilike staništa u prebornoj šumi. 

Ш. Struktura i zaliha. 

IV. Qospodarstvenost prebirne šume. 

V. Određivanje prihoda. 

VI. Prebirno gospodarenje i njegove osobine. 

VII. Put do prebirne šume. 

Naročito je zanimiv onaj deo knjige, koji raspravlja pitanje trajne šume — Dauervalda, 

koji je termin uveo u literaturu pok. Möller, a prihvatili Eberbach i Wiebecke, 

a koje je pitanje uzvitlalo toliko polemike u njemačkoj stručnoj javnosti. Pisac daje 

piavo mesto ovom pokretu, koji je izazvao toliko objašnjavanja. 

Svakako će nas zanimati zaključci, do kojih dolazi pisac, koji se — a to se svakako 

mora naglasiti — dekiariše kao izraziti pristaša prebirne šume. U prvom redu 

podvlači, da je po njegovom mišljenju prebirna sastojina prirodni oblik šume i najpovoljniji 

način gospodarenja, kome će bezuslovno pripadati znatan deo budućnosti 

šumarske, ekonomije. Preporuča prelaz k prebirnom gospodarenju, što je mnogo lakše, 

nego li to izgleda na prvi pogled. Prebirna šuma treba da je tip ne samo zaštitnih šuma 

visokih regija, nego i gospodarskih šuma planina i sastojinski tip ravnica, gde će bolje 

odgovarati îugo pravilna visoka šuma proređena snegom, vetrom i drugim kalamiteti.Tia. 

Ona treba da je tip sastojine u okolišu gradova i lječilišta, a treba je uvađati i 

u veći privatni i mali seljački posed. Nema zapreka o.oštem uvađanju prebirne šume, 

jer je uklonjen i poslednji nedostatak, naime rešeno pitanje određivanja prihoda. 

Na koncu sadržaje delo popis njem. literature, a ponešto i francuske iz Švicarske, 

o prebirnoj i trajnoj šumi. Taj je popis sastavljen pažljivo. Broj radova iznosi 147, a 

s ostalim delima opšteg značaja, koja obraduju i pitanje prebirne šume, penje se ta] 

broj na 172. To su većinom radovi novijeg datuma, što dokazuje, da se ovom pitanju 

u novije doba posvećuje veća pažnja. Ali i pored velikog broja upotrebljenih delà, taj 

spisak ipak nije potpun. Dok pisac navada slabije radove Krafta i Bornstedta iz devedesetih 

godina prošlog veka, ne spominje A. Schiffel-a, koji u svom radu: Betriebseinrichtung 

und Plänterwald (Centralblatt f. d. ges. Forstwesen 1889) izlazi kao protagonista 

one, nazvali bismo je spekulativne struje, koja uslove pravilne visoke šume 

(razmer dobnih razreda) prenaša i na prebirnu. Isto tako ne spominje ni Flury-jev rad: 

Kritische Betrachtung über die Methode du Contrôle iz god. 1901, gdje nalazimo jedno 

davno konkretno mišljenje o tom sistemu gospodarenja. 

Naposletku, ne može se dati jedno potpuno delo o prebirnoj šumi, a da se pri 

tom ne spomenu i radovi francuskih pisaca, koji su se zalagali za prebirnu šumu još 

onda, kad se u Njemačkoj ista smatrala »Phantasiewald«-om (vidi str. 19. ovog delà). 

Of prebirnoj se šumi ne može govoriti, a da se pri tom ne spomenu i imena Liocourt-a, 

D' Alverny-a, Schaeffer-a, Burel-a, Berthon-a, Vaulot-a, Mer-a i mnogih drugih, o 

čija su imena povezane mnoge lepe misli. Moguće da pisac nije mogao doći do svih 

delà francuskih pisaca. To ga doduše može ispričati, ali ne može sasma ublažiti naš sud 

oi ovom delu, koje je — i pored istaknutih dobrih strana — ipak nepotpuno zbog toga 

nedostatka. 

Dr. Ž. Miletić. 

Prof. Dr. Petar Gjorgjević: Anatomska građa drveća i uput za raspoznavanje 

našeg najvažnijeg drveća i šiblja po njihovim anatomskim osobinama. Beograd 1930. 

Oktavni format (velika osmina) s 44 mikrofotografije i 40 slika u tekstu. 

U objavi ovog djela, koje se baš doštampava, spominje autor, da će ovo djelo 

imati da posluži u prvom redu kao udžbenik studentima naših poljoprivredno-šumarskih 

fakulteta, a osim toga svim šumarskim i tehničkim praktičarima. Djelo je prema 

objavi razdijeljeno u dva dijela: 1. Anatomska grada drveća, II. Uput za raspoznavanje 

našeg važnijeg šum. drveća i šiblja. 

386

U prvom dijelu govori se: A. O unutrašnjoj gradi drveta, B. O spoljašnjoj strukturi 

drveta. Drugi dio razdijeljen je sistematski u glavnom po četinjarima i po lišćarima. 

Četinjare dijeli autor I. na četinjare bez smolnih kanala, II. na četinjare sa 

smolnim kanalima. Jedne i druge pak dijeli prema tome, da li imaju ili nemaju srčevinu 

(jedrac). 

Lišćare dijeli autor u tri dijela, već prema tome, kako su široki sudovi proljetne 

zone, goda, te da li su u krug poredani ili su ravnomjerno rastureni po godu. 

Oseg knjige: oko 10 araka, cijena: 70 dinara, u pretplati Din. 50. Pretplate se 

šalju Knjižarnici Franje Bacha, Beograd. L. 

Josip Heckner: Šumsko-odštetni cenovnik za sve šume područja Savske banovine, 

II. izdanje, Zagreb 1930. Oktavni format sa ca 150 stranica, platneni uvez. 

Po raspačanju službene naklade toga cjenika (I. izdanje) odlučio se autor, koji 

je kao predmetni referent sastavio bio i prvo (službeno) izdanje, da iziđe u susret interesentima, 

te da ovo drugo izdanje stavi u promet u vlastitoj smanjenoj nakladi, ali 

sa sadržajem identičnim sadržaju prvog izdanja. 

Knjiga sadrži i iskaz o razvrstavanju šuma u tri vrijednosna pojasa, opremljena 

je vrlo elegantno i sadrži na kraju kojih dvadesetak praznih stranica (na finom papiru) 

za eventualne bilješke. L. 

IZ UDRUŽENJA 

ZAPISNIK III. REDOVITE SJEDNICE UPRAVNOG ODBORA, KOJA JE ODRŽANA 

DNE 20. JULA 1930. U NAŠICAMA. 

Prisutni: podpredsjednik Ing. Č i r k o v i ć, Ing. Lenarčić; tajnici: M a n o j- 

lović, Neid h art; blagajnik: Drnić; odbornici: Dojković, Rohr, S a c h e r, 

M i o d r a g o v i ć, S e v n i k, D u j i ć, Drag. P e t r o v i ć, O r ii n w a 1 d. 

Ispričali su. se: Ing. Č m e 1 i k, Lang, F r a n c i š k o v i ć, P r p i ć, B o j i ć, 

L j u š t i n a, Dr. P e t r a či ć. 

Predsjeda: podpredsjednik M. Č i r k o v i ć. 

I. Poslovni tajnik čita zapisnik prošle sjednice od 15. aprila 1930. Zapisnik 

se prima sa neznatnom nadopunom. U njemu su naime ispuštena imena neke gg. 

odbornika, koji su toj sjednici prisustvovali. 

II. a) Poslovni tajni referiše tajničke poslove. Referat se prima u cijelosti, 

b) Blagajnik čita blagajnički izvještaj. Prima se u cijelosti. 

III. Raspravlja se o predlogu budžeta za godinu 1931. Nakon odulje debate, 

napose o pitanju osnivanja fonda za popravak zgrade Šumarski Dom, te pitanju 

stavke za naplatu troškova vožnje gg. odbornicima za putovanja na sjednice, prihvaća 

se predlog budžeta, kako je predložen po blagajništvu. 

IV. Poslovni tajnik čita izvještaj o radu, koji se imade predložiti glavnoj skupštini 

u Ljubljani. Nakon odulje debate u kojoj su sudjelovala sva prisutna gg. odbornici, 

prihvaća se izvještaj s manjim nadopunama. 

V. Raspravlja se o rasporedu glavne skupštine u Ljubljani. Odobrava se dnevni 

red, predložen po tajništvu, te raspored, predložen po Podružnici u Ljubljani. Zaključuje 

se zamoliti Podružnicu, da bi priredila kod otvorenja skupštine kakovo manje 

predavanje o Meščanskoj korporaciji kamniškoj, respektive o njenim šumama i šumama 

onoga okoliša, gdje će se voditi ekskurzija prigodom skupštine. 

VI. Bratsko českoslovačko šum. udruženje predložilo je, da se izda poseban 

broj Šum. Lista, posvećen šumarstvu čehoslovačke. Za uzvrat bi oni izdali jedan broj 

svoga lista posvećen šumarstvu Jugoslavije. 

Poslovni tajnik predlaže, da se iz gotovine društva odredi svota od din. 20.000 

za izdavanje jednog broja Šum. Lista, koji bi bio posvećen Českoslovačkoj i jednog 

387

oja, koji bi bio posvećen Poljskoj. Poljski broj bi izašao koncem ove godine, dok 

bi čehoslovački izašao do godine. Postoji naime još od ranije i predlog Poljaka, da se 

i s njima učini jednako međusobno upoznavanje prilika. 

Prima se predlog i odobrava 20.000 dinara u tu svrhu. 

VII. Poziv českoslovačkog šum. udruženja na zbor u Ceske Budejovice. 

Zaključuje se poslati na taj zbor kao delegate g. podpredsjednika Čirkovića i p. 

tajnika Neidhardta. 

VIII. Prihvaćaju se za redovite članove: Ing. Seljak Janko, šum. pripravnik, 

Zagreb; Ing. Šterić Drago, šum. inž. Niš; Ing. L j u b. Obradović, 

šum. inž. Zavidović; Ing. Cestar Stjepan, šef. šum. uprave u Novigradu podravskom, 

Ing. Ivančan C v j e t k o, direkcija šuma durd. imovne općine, Bjelovar, 

Ing. De nišo v Gabriel, šef. šum. uprave, Modruš, Ing.L o v r i ć Ante, šum. inž. 

Zagreb^ 

Prihvaćaju se za članove pomagače: Stjepan Berti ć, stud. for.,- Zagreb, 

Bas ti jari čić Ivica, stud. for., Zagreb, Jovanović Vojislav, stud. for., 

Beograd. 

Istupili su iz Udruženja: Rajković Đuro, šum. oficijal, Zagreb; Adulov ić 

S t e v a п, pisar Ministarstva šuma, Beograd. 

Umrli: Oašo V a c, šum. nadsavjetnik, Varaždin, Ing. Mirko M a j e r, šum. 

nadsavjetnik, Zagreb. 

IX. E v e n t u a 1 i j a. 

I. Univerzitetska biblioteka u Beogradu traži na poklon razna godišta Šum. 

Lista. Zaključuje se izaći joj u susret koliko god moguće. 

2: Stigla je ponuda dekanata šum. fakulteta u Zagrebu, da bi taj dekanat izgradio 

na tavanu društvene kuće u Vukotinovićevoj 2 u Zagrebu mansardne sobe za stanove 

podvornicima. 

Tajništvo referiše o tome predlogu dekanata. Pročitan je taj predlog u cijelosti, 

Razmotren je i nacrt te troškovnik, koji su predlogu priloženi. 

Zaključuje se odbiti predlog. Kada bi Udruženje dozvolilo ovakovu izgradnju 

jednog dijela tavana, postojala bi odviše velika opasnost od požara. Ne može se pristati 

na predlog i zato, jer u njemu nisu predviđeni nikakovi nužnici. Podpredsjednik 

Dr. Petračić, i tajnik N. Neidhardt proučili su predlog na licu mjesta, pa su se uvjerili, 

da njegovim izvođenjem ovako, kako je predložen, ne bi Udruženje, kao vlasnik zgrade 

ništa dobilo, već bi se dapače izložilo izvjesnoj opasnosti. 

3. Agronomski glasnik, Zagreb, moli zamjenu za Šum. List. Odobrava se. 

4. Rade Dmitrašinović, Prijedor, moli, da bi Udruženje dalo stručnu ocjenu rukopisa 

njegove knjige, koju bi on želio izdati. 

Zaključuje se zatražiti rukopis knjige. 

5. Gđica Jozić, moli pripomoć, . kakovu je i ranijih godina dobivala godišnje 

umjesto trinaeste plaće. 

Odobrava se pripomoć kao trinajsta plaća. 

6. Zaključuje se, da u buduće tajništvo stavlja predloge upravnom odboru: 

koje i kakove knjige da se nabavljaju za knjižnicu Udruženja. 

7. Zaključuje se predložiti skupštini u Ljubljani da se podigne honorar za saradnike 

u Šum. Listu. Da skupština dade u tome smjeru ovlaštenje budućem odboru, da odredi 

svel detalje o tome. 

8. G. podpredsjednik Ing. Lenarčić obavješćuje, kako je u ime Udruženja pozdravio 

telegrafski konferencu privrednika za spoj Slovenije s morem. 

Sjednica odobrava taj korak. 

9. Zaključuje se Spomenici sniziti cijenu na 10O Din., ali samo onima, koji tu 

pogodovnu cijenu zatraže i uz zaporku, da još bar 100 knjiga Spomenice ostane 

Udruženju. Za te ostale knjige bi se onda u buduće eventualno odredila viša cijena. 

388

ISKAZ 

Šumarskih Listova, koji se vraćaju sa naznakom »Nepoznat«, »Otputovao«, »Ne 

prima« itd. Molimo nižu gg. članove, da nam jave svoje cij. točne adrese. 

1. Rcs-Koritić Antun, šum. nadsavjetnik Zagreb, Vrhovčeva ul. 18. 

2. Živanović Zivan, nadšumarnik Rasinja; 

3. Dumendžić Adolf, šum. nadsavjetnik, Osijek; 

4. Logić Mustafa, šumar, Sarajevo, Direkcija šuma; 

5. Kalinić Antun, sekretar, Prokuplje, Srbija; 

6. Ivanović Strahinja, Beograd, Neimar 59; 

7. Rajner Franjo, Maribor, Vrazova ul. 9; 

8. Simunović Živan šum. inspektor, Beograd Gen. dir. šuma; 

9. Maruzi Ivan, šum. inspektor, Beograd, Gen. dir. šuma. 

10. Marković M. Miodrag, Vinkovci, Direkcija šuma; 

11. Miklaužić Josip, Murska Subota; 

12. Medlin Uldarih, šumar, Knin, Dalmacija; 

13. Herman Josip, šum. inžinjer, Vinkovci, Direkcija šuma; 

14. Sreski šumarski referent Kostanjevica; 

15. Maljko Sergije, Zagreb, šum. fakultet; 

Ako već tko od gospode nažalost želi istupiti iz Udruženja, neka to javi posebnim 

dopisom (kartom). Nije dovoljno samo na Listu označiti »Ne prima«. 

Nadamo se međutim, da se svi Listovi vraćaju pomutnjom ili zbog netačne 

adrese. Svaka promjena adresa molimo da nam se javi. Neko vrijeme smo ispravljali 

adrese po tome, kako smo saznali za pojedina premještenja. Dakle iz ureda. Međutim 

doskora se je to pokazalo nemogućim. Adrese se ispravljaju u glavnom samo na traženje 

i obavijest gg. članova. 

Uprava. 

ISKAZ UPLATE ČLANARINE U MJESECU MAJU I JUNU 1930. GOD. 

Redoviti članovi: Bergan Rudolf, Delnice Din. 100.— za god. 1930.; Bogiče/ić 

Aleksandar, Pančevo Din. 200,— za god. 1929. i 1930.; Bjegović Tomo, Sušak Din. 

1501.— za god 1929. i I. polg. 1930'.; Bunić Petar, Ivanjica Din. 50.— za polg. II. 193;j. 

Balić Mehmed, Prijedor Din. 100.— za god. 1930.; Fetahagić Mustafa Teslić Din. 100.— 

za god. 1930.; Flogl Šime, N. Gradiška din. 100.— za god. 1930.; Cvitovac Vjckoslav, 

Zavalje Din. 20.— upisnina, Grahovac Petar, N. Gradiška Din. 50.— za I. polg. 1930.; 

Hekner Josip, Zagreb Din. 100.— za god. 1930.; Ivić Franjo, Varaždin Din. 50.— za I. 

polg. 19(30.; Ivaučanin Cvjetko Bjelovar Din. 120.— za god. 1930 i upis.; Janković Djordje, 

Beograd Din. 100.— za god. 1929.; Jovanović Tihomir, Skoplje Din. 100.— za god. 

1930.; Kušan Stjepan, Zagreb Din. 100.— za god. 1930:. Kariolić Stanko, Sušak Din. 

100.— za god. 1930.; Kolarević Stevan, Sr. Mitrovica Din. 100.— za god. 1930.; Dr. 

Lovrenčić, Ljubljana Din. 50.— za II. polg. 1929. Milekić Sreta, Jakšić Din. 200.— za 

god. 1929. i 1930.; Marčić Fdo, Ljubljana Din 50.— za I. polg. 1930.; Miklaužić Frairo, 

Kranj. Gora Din. 100.— za god. 1930.; Metz Albert, Bugojno Din. 100— za god. 1930.; 

Pere Zvonko, Sarajevo Din. KM).— za god. 1930.; Slanina Franjo, Bjelovar Din. 100.— 

za god. 1930. Strepački Vjekoslav Rajevo-Selo Din. 100.— za god. 1930. Spiclfogel 

Viktor, Našice Din. 1(20.— za god. 1930. i upis; Šebetić Marko, Novi Sad Din. 100.— za 

god. 1929.; Terešćenko Stefan Kavadar Din. 100.— za god. 1930.; Ukropina Dušan, 

Drvar Din. 100.— za god. 1930. Zboržil Jaroslav, Novi Marof Din. IOOL— za god. 1930.; 

Zastavniković Slaviša, Niš Din. 10O.— za god. 1930.; Zagar Bogoslav Kočevje Din. 100. 

za god. 1930. Bastijančić Ivica, Zagreb Din. 60.— za god. 1930. i upis; Bcrtić Stjepan, 

Zagreb Din. 60.— za god. 1930. i upis, Cestar Stjepan, Zagreb Din. 120.— za god 1927. 

1928. i 1929. Jovanović Vojislav, Beograd Din. 60.— za god. 1930. i upis; Knez Tone, 

Zagreb Din. 60.— za god. 1930. i upis; Poščić Davor, Zagreb Din. 60'.— za god. 1930. i 

upis; Sotošek Stanko, Beograd Din. 125.— za god. 1927., 1928. i 1929.; Šetinc Ante, 

389

Zagreb Din. 40.— za god. 1929.: Varović Ivan, Zagreb. Din. 20.— za god. 1930.; Žarković 

( Pantelijc, Zagreb Din. 50.— za god. 1930. 

Pretplata: Inspektorat za pošumljavanje Senj Din. 100.— za god. 1930; ©rajska 

uprava Grmoče Din. 50 ! .— za II. polg. №9.; »Praga« insertni a novinarski zavod 

Praha Din. 100.— za god. 1930.; Sounenfeld Zoltan Virovitica Din. 100.— za god. 1930. 

A. Šutej Ivan, Zagreb Din. 10O.— za god. 1930. Turk Roman, Slunj Din. 100.— za 

ftod. 1930. 

Umoljavaju se gg. članovi da uplate članarinu za 1930. god. Gotovo niti 

polovica članova nije još dosada uplatila, a već je august! Po pravilima 

Udruženja bi trebalo članarinu podmiriti u prvoj četvrti svake godine! Uprava 

je razaslala opomene za dužnu članarinu zajedno sa čekovima, pa se mole gg. 

da upotrebom tih čekova udovolje svojim članskim dužnostima. 

UPRAVA. 

UMRLI 

f GAŠO VAC. 

Novembarski Šumarski List od prošle godine donio je uz topli popraćaj vijest 

o smrti blagopokojnog žup. šumarskog nadzornika g. Gase Vaca. Kao odličnom stručnjaku, 

vrlom drugu i članu utemeljitelju Jugoslovenskog Šumarskog Udruženja neka 

bude pokojniku na još svježi grob mjesto cvijeća i lovorika stavljeno ovo par riječi: 

Pokojnik se rodio u Srijemskoj Mitrovici 4. januara 1866. Nakon svršene osnovne 

škole i niže realke u svom rodnom mjestu dao se velikom ljubavlju na studij šumarstva 

u višem šumarskom učilištu u Križevcima — jedinom tadanjem zavodu te vrsti 

na cijelom slavenskom jugu. Po apsolviranju toga zavoda bio je već 3. X. 1887 namješten 

u svojstvu šumarskog vježbenika kod gradiške imovne općine sa sjedištem u 

Novskoj. Odatle je 1888. godine prešao u zemaljsku šumarsku službu, kojoj je ostao 

vijeran do smrti. Prvim sjedištem u toj novoj službi bila mu je Donja Stubica. 

Godine 1893. premješten je u Donji Miholjac. 

Tu započima njegovo pravo otadžbeničko 

djelovanje — paralelno sa stručnim. 

Teško si je sada i zamisliti smjelost njegovog 

oporbenog stava, što ga je zauzeo protiv moćnog 

Mađara feudalca Majlata i još u njegovom 

sjedištu, gdje je u kratko vrijeme svoga 

trogodišnjeg službovanja prvi zaveo hrvatsku 

komandu u vatrogasnom društvu i osnovao 

hrvatsku čitaonicu, kojoj je po zasluzi izabran 

tajnikom. Naravno da je zbog toga neminovno 

došao njegov premještaj i to u Krapinu. 

Kako je u Donjem Miholjcu razvio rad 

na podizanju i njezi sastojina, koje danas u 

starosti od ca 40 godina imaju vrlo lijep izgled 

i veliku vrijednost, što je i njemu lično i šum. 

struci pribavilo poštovanje medu ondješnjim 

narodom, tako se u ubavoj Krapini bacio medu 

inim na poljepšavanje mjesta parkiranjem i 

osnutkom drvoreda u Dolcu i spram Trškog 

vrha. No ne samo ovde, već i u područjima kasnijeg službovanja t. j. u srezovima 

Čazma, Ogulin, Pisarovina, Požega (županija), Kutjevo, Ivanec, Dugoselo i Varaždin 

890

(županija), razvio je zamjeran, opsežan i produktivan rad u svim granama šumarske 

struke, pa je po tom radu bio svuda dobro viđen i štovan. 

Bio je upravo poslovično revan član šumarskog udruženja, pa sve do pred konac 

života nije propuštao nijedne prilike, da sudjeluje na skupštini šumarskog društva, ma 

gde se ona držala. U predvečerje tih skupština znao bi zdravim humorom vrlo dobro 

zabaviti svoje drugove, dok bi se na samoj skupštini zborom i tvorom zauzimao za 

poboljšanje staleških prilika i unapređenje same struke. Otud je poznat i mladoj generaciji, 

kojoj ali nije poznato, da je baš vrli pokojnik bio jakim pobornikom osnutku 

šumarske akademije, pa je u njenom oživotvorenju vidio ostvarenje svojih nastojanja 

i želja. 

U koliko je dospio, bavio se razmjerno mnogo šumarskom literaturom. Članci 

njegovi — iz područja šumskog zakonodavstva i iz drugih dijelova šumarske nauke — 

biili su objektivni i instruktivni, a zbog toga i rado čitani. Smirila ga u radu tek smrt, 

koja je nama prerano ugrabila jednog od najagilnijih drugova, a njegovoj porodici 

plemenitog oca obitelji. 

Vječna mu spomen! H. 

t Ivan Majstorović, šum. nadsavjetnik otočke imovne općine umro je dana 23. 

maja o. g. u Zagrebu u Kliničkoj bolnici u najboljoj dobi u 52. godini života. 

Umro je od bolesti srca; shrvale su ga ličke planine, koje je tako volio i shrvala 

ga je »njegova« Plješivica, ispod koje se rodio, a koju je on kroz zadnje 22 godine 

života kao šumar čuvao. 

Umro je nenadano baš u času, kada je mislio prividno oporavljen vratiti se svojoj 

familiji i »svojoj« Plješivici; bolno srce valjda nije moglo te radosti podnesti. 

Slava m u ! 

Kr. prodaja baruta - Industrija oružja 

BOROVNIK I VRBANIĆ 

Zagreb, Jurišićeva ulica 9 

Telefon ^Éè\ m Telefon 

59-99 jdisBBÈr „.. ^ M 59-99 

Prodajo svakovrsnog oružja, municije i lovačkih potrepština 

Obavlja svakovrsne popravke, koji spadaju u puškarsku struku, 

kao i montiranje dalekozora 

Vlastita tvornica pušaka u Borovlju (Ferlach) 

Prodaja na veliko i na malo. 

391

OGLASI 

KR. DIREKCIJA ŠUMA: VINKOVCI. 

Broj: 6865 — 1930. 

Licitacija izradjenog drvenog materijala. 

U subotu, 28. augusta 1930. god. u 10 sati pre podne prodavače se u koncelariji 

Kr. Direkcije Šuma u Vinkovcima javnom ofertalnom licitacijom sledeće skupine izrađenog 

drvnog materijala: 

i 

ï 

i 

ej 

5 

to 

a. 

p 

Л 

Д 

a 

>02 

Stovarište 

Vrst 

materijala 

Hrastovi žel. pragovi 2.20 

o 

'5 

u 

kom. 

to 

I * 

1500 

Isklična cena 

po meri jedinice 

Din 

12.50 

o 

Din 

2000 

2 

Isto 

•< 

1500 

12.60 

2000 

3 

Isto 

m 

1500 

12.50 

2000 

4 

5 

- 

6 

7 

es 

> 

o 

a 

 

1500 

S 00 

60 

230 

12.50 

53.- 

48. - 

38.- 

2000 

5000 

600 

1000 

8 

Brestove cepanice sa 15% 

obliea 

11 

57 

50.- 

300 

9 

Hrastove, jasenove i brestove 

oblica sa 40% cepanica 

•п 

130 

42.- 

600 

10 

Hrastova mosna gradja 

180—3 i 20/20 - 28/30 

cm. . . . . . 

m» 

48.65 

460.- 

3000 

11 

12 

13 

14 

15 

a 

> 

o 

a. 

Industrijski kolosek 

kod željezničke 

. stanice 

LIPOVLJANI 

Ind. kolosek 

ILOVA 

Hrastova skretnička gradja 

1.80-4.80 m 15/25 i ' 

15/30 cm 

Hrastovi trupci iz Opeka 

41—60 cm. debljina po 

kranelu mereno . . . 

Hrastove cepanice II. kl. 

sa 25% oblica, beljika 

trula . . 

Hrastove oblice sa 30% cepanica, 

beljika trula 

Hrastovi trupci iz Vel. îïjola 

13—41— 70 cm. deblj. po 

kranelu . . . 

n 

* 

prm. 

» 

m 3 

22.83 

27.19 

1000 

122 

107.12 

580.— 

560.'- 

50.- 

45. - 

690.- 

1500 

2000 

5000 

550 

8000 

392

* 

0> 

a 

'S* 

H 

-M 

00 

"S 1 

'3 

tu 

f 

1 

Stovariste 

Vrst 

materija la 

'3 

to 

СЗ 

u 

CD 

• 

CD 

3 

B 

a s 

'•s A 

Isklična cena 

po meri jedinice 

Din 

o 

es 

•SI 

Din 

16 

17 

18 

19 

20 

21 

22 

23 

24 

25 

26 

ce 

If 

! 

f 

> 

1 

Ind. kolosek 

„MURATOVtCA u 


stanice 

NOVSKA 

TELEP 


stanice 

NOVSKA 

Ind. kolosek kod 

želj. strnice RAJ1Ć 

Stovariste želj. stanice 

OKUČANI 

Prošeke u šumi 

Gorice 

Sočna, željeznička 

stanica Vrbanja 

Obala Spačve 

kod Lipovca 

Obala Studve 

kod Morovića 

Hrastovi želj. pragovi 

po 2-70 m. duž. . 

„ 2.60 „ , . 

„ 2.50 „ „ . 

* 2.30 „ „ . 

» 2.20 „ „ . 

Hrastove obi. 5 —10 cm. . 

Hrastovo tanin, drvo . . . 

Hrastovi želj. pragovi : 

2.70 m 

2.60 , 

230 „ 

2.20 „ 

Hrastovo taninsko drvo . . 

Isto 

Jasenove oblice 4—12 

Mešovite (najviše jasenove) 

sitne oblice 

Mješovite tvrde oblice 

Mešovite tvrde oblice 

(5—15 cm.) . . . . 

Mešovite tvrđe oblice 

(5—15 cm.) . . . . 

kom. 

n 

n 

prm. 

vagona 

10 tona 

kom. 

n 

n 

Ћ 

vagona 

10 tuna 

n 

prm. 

n 

n 

n 

•n 

359 

279 

75 

880 

26 

300 

40 

116 

106 

375 

2 

6 

1 

1900 

1000 

232 

2084 

2845 

56.— 

52— 

45— 

28— 

22.— 

50— 

1000. - 

56— 

52— 

28— 

22— 

1000— 

1000— 

55— 

32- 

50— 

40— 

40— 

7000 

1500 

4000 

2200 

600 

100 

10000 

3000 

1000 

8000 

11000 

27 

28 

29 

II 

Obala Studve kod 

Morovića 

Obala Save kod 

Domuskele 

Obala Košuta 

Morović 

Mešovite tvrde oblice . . 

Meke cepanice sa nešto 

oblica 

Mešovite tvrđo oblice . . 

n 

л 

n 

3835 

960 

500 

40— 

45— 

50 — 

15000 

3500 

3000 

30 

31 

î 

4 

Telep kod željez. 

stanice 

NOVSKA 

Prošeke sreza Orljak 

kod Bošnjaka 

Hrastova bačvarska roba 

(Nemačka duga) 1/4—21 

akov. 70°/ 0 —1/4—5 akovske 

po sadržini . . . . 

Mešovite tvrde oblice sa 

nešto mekog drveta 

akova 

prm. 

3894 

2000 

56.- 

35.— 

22000 

7000 

OPĆI USLOVI: 

1. Isklična cena za skupine 1—4, 10'—-12, 15—16, 19, 23, 30 i 31 razumevaju se 

franco stovariste, za skupine 25—29 franco šlep kod stovarišta, a za sve ostale skupine 

franco vagon stovariste odnosno industrijski kolosek. Tovarne listove i dispoziciju za 

893

otpremu daje kupac materijala. Za dostavu šlepa ima se postarati kupac, koji nosi i sve 

troškove oko dostave šlepa ili vagona na stovarište. 

2. Ponuda se stavlja samo po meri jedinice i to za svaku skupinu mora biti u 

ponudi naznačeno ciframa i slovima, koliko se nudi po meri jedinice (kom. prm., m 3 , 

ili vagonu). 

3. Najzad do 9 sati dana licitacije moraju ponuđači državljani Kraljevine Jugoslavije 

položiti u blagajnicu Direkcije Šuma u Vinkovcima žaobinu označenu u poslednjoj 

vertikalnoj rubrici gornjeg spiska. — Inostranci polažu dvostruku sumu žaobine. 

— Žaobina se može položiti i u vrednosnim papirima kojima država priznaje 

moć jamstva. 

4. Između 9 i 10 sati dana licitacije predaju ponuđači predsedniku komisije za 

održavanje licitacije reverse o položenoj žaobini, svedočanstvo o nadmetačkoj sposobnosti 

i uverenja, da su radnju poreskhn vlastima prijavili, te uplatili javne dažbine 

za ranije gdine i tekuće tromesečje. — U istom vremenu, a najzad do 10 sati imaju se 

predati predsedniku komisije i pismene ponude providene s taksenom markom od 100 

Dinara po arku. Ponude moraju biti u valjano zapečaćenom zavoju na kome mora biti 

ispisano: Ponuda za licitaciju drvnog materijala i to skupine broj od ponuđača 

N. N. — U tekstu ponude mora biti istaknuto, da su ponuđaču svi uslovi licitacije i 

prodaje dobro poznati, da na njih u celosti pristaje i da ih usvaja. 

5. Otvaranje ponuda počiraa u 10 sati onim redom, kako su predane. — Telegrafske 

i takve ponude, koje ne odgovaraju uslovima licitacije neće se uzeti u obzir. 

6. Materijal se prodaje kao viđena roba te kupac nema pravo prigovarati kvalitetu. 

Državni Erar jamči samo za količinu robe na stovarištu do dana predaje robe. — 

Predaja one skupine materijala kod koje kupovnina ne prede 25.000 Dinara predaće se 

u roku od 8 dana od dana licitacije, a ostalih skupina od 8 dana od dana kada stigne 

odobrenje licitacije po višoj vlasti. 

7. Kupovnina se plaća kod blagajnice Kr. Direkcije Šuma odjedared za sve skupine 

osim 18, 20, 21 i 30, i to najzad u roku od 14 dana nakon izvršene predaje. Za skupine 

18, 20 i 21, polaže se kupovnina obračunata po uspehu licitacije u roku od 14 dana od 

dana licitacije (kao avans), a konačni obračun vrši se na osnovi podataka službenog 

vaganja po duplikatima tovarnih listova. — Kupovnina za skupinu 30 polaže se u dve 

jednake rate od kojih prva dospeva u roku od 8 dana nakon predaje a druga u daljih 

20 dana. Otprema duge će se dozvoliti samo u srazmjeri izvršene uplate. 

8. Otprema materijala može uslediti samo iza uplate kupovnine ili kod skupina 

18, 20 i 21 iza položenja avansa. Sav materijal mora biti otpremljen u roku od tri 

meseca od dana predaje robe. — Materijal pod stavkom 30 mora se otpremiti u roku 

od tri meseca po uplati druge rate kupovnine. — Za vreme od predaje materijala do 

dana otpreme ako je ova usledila u dozvoljenom roku ne plaća kupac državnom eraru 

naknadu za stovarište, a za sve vreme u kome je roba preko dozvoljenog roka otpreme 

ležala plaća kupac ležarinu od 10 Dinara po m 2 . 

9. Detaljna lista složaja duge i dana (skupina 30) dobije se na zahtev interesenata 

kod potpisane Direkcije Suma ili kod Šumske, Uprave Rajić uz prethodnu uplatu 20 Dinara. 

— Ova uplata se može poslati u taksenoj marki. — Lista trupaca može se dobiti 

kod šumske uprave u Lipovljanima uz uplatu 10 Dinara. 

10. Detaljno pregledanje duge ima se prethodno prijaviti Šumskoj Upravi u 

Rajiću. Pri pregledu mogu se izbiti iz složaja pojedini komadi ili pretresti i ceo složaj, 

ali se ovako pomereni složaji moraju o trošku pregledača staviti u predašnje stanje. — 

Pobliži uslovi licitacije mogu se pregledati za radnog vremena kod Kr. Direkcije Šuma 

u Vinkovcima. 

Vinkovci, dne 23. jula 1930. god. 

394 

KR. DIREKCIJA ŠUMA.

i» 

i» 

TVORNICA 

TANINA 1 PAROPILA 

D. D. 

! Centrala Zagrreb 

i» Marulićev trg broj 1S. 

!• 

i 1 

i' 

i» 

! 

\ 

i Parne pilane : 

t Gjurgjenovac, Ljeskovica, Andrijevci, Podgradci, 

} Karlovac, Zavidovići, Begovhan, Novoselec-Križ, 

i 1 

Dugoselo i Dolnja Lendava. 

!' 

i' 

i' 

Tvornica tanina, parketa, bačava, pokućtva u 

Gjurgjenovcu, tvornica škatulja i Ijuštene robe 

u Podgradcima, Impregnacija drva u Karlovcu. 

!» Drvare : Zagreb, Osijek, Brod n/S. 

!» 

Л1 

395

Prodaje se remorker 

Kadi smrtnog slučaja prodajem svoj remorker od 200 IIP jesenas generalno opravljen 

koji je bio u rukama prvog stručnjaka. Remorker je sada usidren u Osiječkoj luci. 

Dug je 46 metara. Trup mu je širok 4.35, a sa kotačima širok je 8.70 metara. Kad je 

prazan, ima ga u vodi 90 cm, a sa tri i pol vagona ugljena 115 cm. Ležeći dvocilindrični 

Compound stroj, Ganz-Danubms. Kod preuzimanja se plaća Din 500.000.— a 

manji ostatak kupovnine može se platiti i kasnije. Sigurna, mirna i dobra egzistencija 

i za onoga, koji hoće da poduzme privatno brodarsko poduzeće. Samo ozbiljni interesenti 

neka se jave na adresu: 

ŽIGA BERENJI, Osijek I., Krežmina ulica 13. 

0OOOOGQQGOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOGOOOOOOOOOOOOQOeOOOOQOOOfâ 

O Šumska industrija G 

Filipa Deut§cha Sinovi 

* VrhovCeva ulica 1 ZAGREB Telefon broj 30-47 O 

Parna pilana u Turopolju. | 

Export najfinije hrasUvine. Na skladištu ima velike količine potpuno suve hrastove gradje svih dimenzjia. G 

Utemeljeno godine 1860. Utemeljeno godine 1860. O 

©GGGGGGGGGGGQGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGQGGGGGGGGGGGGQ 

ORIGINALNI GOEHLER 

H0LQBHÖ31 

ŠUMSKI ČEKIĆI 

РН01ШШ 

DRVENE i ŽELJEZNE 

* 

Popravljam Nolobroje 

uz garanciju 

* 

Najbolji fabrikati 

samo kod: 

IG- JUSTITZ 

ZAGREB 

Praška ul. 8. - Telefon 5460. 

Utemeljeno 1896. 

Tražite : 

Ilustrovani cijenile 

396

ga 

em 

Књижница 

]уг. Шум. Удружења 

1 

Досада изашла издања: 

Бр. 1. Петровић: »Шуме и шумска привреда y 

Македонији" 

Дин 13'— 

Br. 2. Hufnagl-Veseli-Miletić : „Praktično uređivanje 

šuma" 

Din 20'— 

Бр. 3. МанојЛови^ Милан: „Методе уређења" . . Дин 10'— 

У наклади Југосл. Шумарског Удружења штампано: 

Ružić : „Zakon о Sumama" . .... . . . ; . . Din 50*— 

Levaković: „Dendrometrija" za članove „ 70'— 

Nenadić : „Računanje vrijednosti šuma" za članove „ 70'— 

Угреновић: »Пола Столећа Шумарства" . ... Din 200'— 

Цијене ce разумијевају без поштарине 

Књиге ce наручују код „Југословенског 

Шумарског Удружења" 

Загреб, Вукотиновићева улица бр. 2. 

KRNDIJA 

gospodarska ! šumarska industrija d. d. 

u Zagrebu 

Uprava gospodarstva 1 Šumarstva : 

NAŠICE, SLAVONÎJA. 

Proizvodi i ekšporttra svekolike 

gospodarske i Šumske profevode

Šumari I 

Zar još uvijek niste upotpunili svoje biblioteke domaćim stručnim 

djelima ! 

u 

0 

1 

1. 

2 

з. 

4. 

б. 

6. 

7. 

8. 

9. 

10. 

11. 

12. 

13. 

14. 

1б. 

16. 

17. 

18. 

19. 

Ime 

autora 

Јекић M. JOB. 

Dr. A. Petračić 

Ing. 

V. Mihaidžić 

Dr. J. Baien 

Dr. Đ. Nenadić 

IV 

*_ 

Dr. Ugrenović 

Veseli D. Drag. 

n 

» 

n 

» 

» 

» 

» 

•n 

Ing. HolL-Veseli 

Dr. Đ. Jovanović 

NasloT knjige 

Прилови sa Историју 

Шумарства y Србији 

Uzgajanje Suma, I. dio 

Tablice za obračunavanje 

njemačke 

bačvarske robe 

,0 proredama" 

»Uređivanje Suma" 

.Osnovi Šumarstva" 

Šumarski kalendar" 

„Zakoni i propisi o 

Sumama i pilanama". 

**4 

Uzgajanje Suma 

a 

S 

ш Заштита шума 

Ф 

M Упораба шума 

"Л 

1 Дендрометрија 

S 

a Геодевија 

»00 

Kađenje ćumura u uspr. 

ïcznicamu 

Sisi. i nazivlje S. drvaća i 

grmlja 

Повјесн. цотица o шуаана 

Босве и Херцеговине 

Sušenje naSih Cei. Suma 

Osnovi opće botanike 

Mehanička prerada 

drveta 

Knjiga se nabavlja 

kod 

писца, Београд, ВојводеДобрњца 

52. 

pisca, Zagreb, Vukotinovićeva 

2. 

pisea, Garešniea (kraj 

Bjelovara) 

pisca, Beograd, Novopazarska 

49. 

pisca, Zagreb, Vukotinovićeva 

2. 

n 

n 

Tipografija đ. đ. 

Zagreb 

pisca, Sarajevo, Zagrebačka 

ul. 1. 

» 

в 

* 

» 

J» 

1» 

n 

Ђ 

Ћ 

pisca, B ograd Miloša Pozerca 

28 i Zagreb, Narodna 

Sama, Katančićeva ni. 

Cijena je knjizi 

Din 

60 — 

100 — 

50 — 

150 — 

80-- 

120 — 

30 — 

40.— 

40.— 

50- 

25- 

30.- 

20.- 

15.- 

10.- 

15.— 

10 — 

m— 

50.— 

za 

studente 

šumarstva 

Diu 

40-— 

60-- 

20-— 

25.— 

35 — 

120'- 

25.- 

15.- 

35.- 

12.- 

8.- 

12.- 

8.- 

8.- 

Upozorenje! 

Na svojoj sjednici od 15. decembra 1929. stvorila je Glavna uprava). Š. U. 

slijedeći zaključak: 

„Kako bi se poduprli gg. autori stručnih Šumarskih knjiga, Štampati će 

]. Š. U. besplatno u Šumarskom Listu stalan oglas sviju izaSlih stručnih 

knjiga. Pri tome će se napose označiti, gdje se pojedina knjiga može nabaviti 

i uz koju cijenu". 

Molimo gg. autore, koji se žele poslužiti takovim oglasom, da to izvole 

javiti Sto skorije tajniStvu ]. Š. U., Zagreb, Vukotinovićeva 2.

1 - Å umarski list

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?