Сребреница фалсификовање историје - Jadovno 1941.

SREBRENICA — falsifikovawe istorije

Izdava~i 

Istorijski projekat Srebrenica 

Na{ pe~at doo 

Za izdava~a 

Stefan Karganovi} 

Milorad Vu~eli} 

Urednik 


Dizajn korica 

Du{an Zlati} 

[tampa 

Pekograf 

Zemun 

Na{ pe~at doo 

www.pecat.co.rs 


www.srebrenica-project.com 

CIP — Katalogizacija u publikaciji 

Narodna biblioteka Srbije, Beograd 

341.322.5(497.6)"1992" 

SREBRENICA — falsifikovawe istorije: (zbornik kriti~kih eseja 

povodom œMasakra u SrebreniciŒ profesora Edvarda Hermana) / ‰odgovorni 

urednik Stefan Karganovi}Š. — Beograd : Istorijski projekat Srebrenica, 

Na{ pe~at doo, 2012 (Zemun : Pekograf). — 128 str. : ilustr. ; 21 cm 

Tira` 15.000. — Str. 11–24: Srebreni~ke perspektive: postoji li {ansa za 

istinu Stefan Karganovi}. — Str. 123–126 : Pogovor / Stefan Karganovi}. 

— Podaci o autorima: str. 127–128. — Napomene i bibliografske reference 

uz tekst. 

ISBN 978–86–88135–15–3 

a) Ratni zlo~ini — Srebrenica — 1995 

COBISS.SR-ID 191597068

SREBRENICA 

falsifikovawe istorije 

(Zbornik kriti~kih eseja povodom 

œMasakra u SrebreniciŒ 

profesora Edvarda Hermana) 

BEOGRAD, 2012

SREBRENICA — falsifikovawe istorije (Zbornik kriti~kih 

eseja povodom œMasakra u SrebreniciŒ profesora Edvarda Hermana) 

Copyright © 2012 by Srebrenica Historical Project. Sva prava zadràna. 

Nijedan deo ove publikacije se ne sme reprodukovati, pohrawivati u 

bilo kakvoj bazi podataka, ili prenositi na bilo kakav na~in, digitalno, 

elektronski, mehani~ki, fotokopirawem, snimawem, ili na nekim 

drugim sredstvom, niti se sme slati preko interneta ili prikazivati na 

internet sajtu bez prethodne pismene dozvole izdava~a, sa izuzetkom kratkih 

navoda u okviru kriti~kih ~lanaka ili prikaza. 

Za dozvolu kontaktirati: 


srebrenica.historical.project@gmail.com

SADR@AJ 

Ç. Uvod - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 9 

Stefan Karganovi}: Srebreni~ke perspektive: postoji 

li {ansa za istinu - - - - - - - - - - - - - 11 

ÇÇ. Suo~avawe sa ~iwenicama - - - - - - - - - - - - 25 

Edvard S. Herman: Razmi{qawa o masakru u Srebrenici 27 

Qubi{a Simi}: Srebrenica u svetlu sudskomedicinskih 

dokaza - - - - - - - - - - - - - - - - - 33 

@erminal îvikov: Slu~aj D. Erdemovi}a i neotkrivena 

istina o Srebrenici - - - - - - - - - - - 47 

Stefan Karganovi}: œKrunski svedokŒ u predmetu Karaxi} 

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - 57 

Miodrag Stojanovi}: Osnovne smernice odbrane u predmetu 

generala Ratka Mladi}a - - - - - - - - - 65 

ÇÇÇ. Zloupotreba qudske tragedije - - - - - - - - - - 71 

Aleksandar Pavi}: Srebreni~ka istina na ~ekawu - - 73 

Milo Lompar: Ideologizovana krivica - - - - - - 84 

Nikola @ivkovi}: Srebrenica — ili fenomen `rtava 

drugog reda - - - - - - - - - - - - - - - - - 97 

Diana Johnstone: The Uses of Srebrenica (sa saètkom) - 105 

Manuel Ochsenreiter: Die Srebrenica-Keule (sa saètkom) 111 

Çç. Zavr{na re~ - - - - - - - - - - - - - - - - - 121 

Stefan Karganovi}: Pogovor - - - - - - - - - - 123 

O autorima - - - - - - - - - - - - - - - - - - 127

Mapa zone Srebrenica–@epa

Ç. 

UVOD


SREBRENI^KE PERSPEKTIVE: 

POSTOJI LI [ANSA ZA ISTINU 

Stefan Karganovi}: SREBRENI^KE PERSPEKTIVE 

Nedavno sam pro~itao veoma vrednu kwigu jednog izuzetnog 

autora. Radi se o Bosanskom ratu Dobrice ]osi}a. Na jednom 

mestu pisac kaè: 

„Mora se uloìti napor da se objektivno istraì istina 

srebreni~kih doga|aja 1992–1995. godine. Ostanu li sada{we 

brojke `rtava, vladaju}e tuma~ewe i zna~ewe qudske tragedije 

u Srebrenici i oko Srebrenice, tragedije Muslimana i Srba, 

Srebrenica }e silinom atomske radijacije da proizvodi samo 

zla ose}awa i zle misli, patwu, prezir, ùdwu za osvetom oba 

naroda, muslimanskog i srpskog.“ 1 

Gospodin ]osi} je pogodio u samu sr` srebreni~kog pitawa 

i to na jedini na~in koji dolikuje velikom piscu i humanisti: 

tako {to je slede}i Konfu~ijev mudri dràvni~ki savet 

nazvao stvari wihovim pravim imenom. U ]osi}evom jezgrovitom 

prikazu Srebrenice nalaze se svi elementi koji su 

neophodni za pravilno razumevawe i delotvorno re{avawe tog 

nezahvalnog pitawa. Pre svega, insistirawe na kontekstualizaciji 

koje se ogleda u sme{tawu srebreni~kih doga|aja u trogodi{wi 

vremenski okvir izme|u 1992. i 1995. godine, umesto 

uobi~ajenog nasilnog sabijawa u tri dana u julu 1995. Zatim, 

gospodin ]osi} ukazuje na jo{ jedan aspekt „vladaju}eg tuma- 

1 Dobrica ]osi}, Bosanski rat, Beograd, JP Slu`beni Glasnik, 2012, 

s. 267.

12 SREBRENICA — falsifikovawe istorije 

~ewa“, a to su sporne brojke. Na tim vrlo upitnim brojkama u 

vezi sa zlo~inom u Srebrenici po~iva pravna kvalifikacija 

kojom se dovodi u pitawe moralni integritet ~itavog jednog 

naroda. Najzad, sa zabrinuto{}u pisac identifikuje kobne posledice 

institucionalizacije la`ne slike i weno pretvarawe 

u metaforu kroz koju }e se tuma~iti Bosanski rat kao celinu i 

ocewivati uloge wegovih u~esnika. Zloba, prezir, osvetoqubivost, 

to su samo neki od efekata koji, podrazumeva se, nikada 

ne}e mo}i da posluè kao osnova za civilizovanu koegzistenciju 

tri verske zajednice na istom geografskom prostoru, 

bile one povezane zajedni~im politi~kim ustanovama ili ne. 

Na{a nevladina organizacija Istorijski projekat Srebrenica 

od po~etka svoje delatnosti pre ne{to vi{e od tri godine, 

deli pi{~eva osnovna stanovi{ta u vezi sa Srebrenicom. 

Jednostavno pitawe koje mi neumorno postavqamo glasi: 

{ta se dogodilo u Srebrenici Da smo zadovoqni zvani~nim 

obja{wewem, koje je svima poznato, ne bismo uop{te imali potrebe 

da to pitawe postavqamo. Sam ~in postavqawa takvog 

pitawa, u zvani~noj klimi gde je jedini prihvatqiv odgovor 

ve} unapred propisan, svrstava nas u tabor kriti~kih mislilaca, 

dakle stavqa nas na sam rub politi~ke korektnosti. Po- 

{to ne priznajemo doktrinu politi~ke korektnosti, to je poloàj 

koji nam savr{eno odgovara. 

Pitawe koje sluì kao ideja vodiqa u na{em radu postavqa 

sve ve}i broj uglednih i kriti~ki orijentisanih stranih 

intelektualaca. Kwiga koja je bila povod za okrugli sto koji 

smo 5. aprila 2012. odràli u Ruskom domu u Beogradu, Masakr 

u Srebrenici2 autora profesora Edvarda Hermana i grupe anglosaksonskih 

istraìva~a srebreni~kih doga|aja, opipqiv je 

dokaz za to. Autori ovog dela razli~itih su etni~kih i verskih 

pripadnosti i jedina pobuda koja ih objediwuje i motivi{e 

wihov rad jeste èqa da se ustanovi i obznani — istina. 

U ovoj kwizi smo odmah prepoznali istraìva~ko dostignu}e 

prvoga reda pisano na akademski besprekoran na~in. Ne 

2 Edvard Herman i grupa autora, Masakr u Srebrenici: dokazi, kontekst, 

politika, Beograd, Istorijski projekat Srebrenica, 2011.

Stefan Karganovi}: SREBRENI^KE PERSPEKTIVE 13 

oklevaju}i, doneli smo odluku da Masakr u Srebrenici mora 

{to pre biti stavqen na raspolagawe srpskom ~itaocu. 3 

Odgovor na pitawe za{to smo odlu~ili da {irokoj javnosti 

u Srbiji ovo delo predstavimo ba{ u Ruskom domu u Beogradu, 

vrlo je jednostavan i samorazumevaju}i. Nismo mogli da 

smislimo boqe mesto. Pored prilike da ambasadoru pokaèmo 

da u Srbiji ima Srba, smatrali smo da tu postoji jo{ jedna 

prednost, a to je da za raspravu povodom jednog ovako osetqivog 

pitawa iskoristimo ba{ prijateqsku „neutralnu“ teritoriju 

ovog znamenitog beogradskog mesta. 

I 

êsto sebi postavqam jedno drugo, su{tinski daleko va- 

`nije pitawe: zar nekoliko stotina stvarno pogubqenih muslimanskih 

zarobqenika u Srebrenici nije dovoqno da se svi 

sloìmo o tome da se tamo dogodio teàk ratni zlo~in i da izvr{ioci 

treba da budu procesuirani i otpremqeni na izdràvawe 

dugotrajnih zatvorskih kazni Razume se da jeste. Za{to 

onda sudbina qudi koji su stvarno stradali kao ratni zarobqenici, 

i kao za{ti}ena lica prema @enevskoj konvenciji, 

ne predstavqa okosnicu srebreni~ke pri~e Postavqen na takvu, 

empirijski neoporecivu osnovu, zlo~in bi se na{ao izvan 

okvira svake razborite sumwe ili rasprave. Zlo~in je i u takvim 

razmerama dovoqno ozbiqan da po~iniocima budu izreknute 

najstroè kazne, koje se po strogosti ne bi nimalo razlikovale 

od onih koje se u svakom slu~aju izri~u, ali ne sa osloncem 

na strogo utvr|ene ~iwenice nego na jednu iskonstruisanu 

i neutemeqenu pri~u. 

Iz ovih pitawa jasno proizilazi stav na{e nevladine 

organizacije Istorijski projekat Srebrenica da kanonska verzija 

doga|aja u Srebrenici u julu 1995. svakako aludira na 

stvarna de{avawa, ali da ih istovremeno i falsifikuje. Za- 

{tojetotako 

3 Kwiga Masakr u Srebrenici moè se naru~iti preko Balkan Magazina, 

marketing@balkanmagazin.net. Sve informacije mogu se dobiti na 011 324 55 03.


Ako analiziramo sredi{we komponente iz kojih se zvani~an 

narativ sastoji, na}i}emo dve koje se ponavqaju ad nauseam 

i koje su prakti~no zamenile „svaku razlo`nu i javnu 

raspravu, svako racionalno suo~avawe sa ~iwenicama, svako 

procewivawe i odmeravawe elemenata“4 ovog doga|aja koji je 

izuzetno spretnom primenom kombinacije politi~kih i medijskih 

sredstava postao paradigma za kraj dvadesetog veka.5 

Ako sa zvani~ne cifre srebreni~kih `rtava skinemo jednu 

nulu, do}i }emo do jedne druge cifre, koja nimalo ne umawuje 

teìnu krivi~ne i moralne odgovornosti po~inilaca, 

ali koja ujedno ima i tu prednost da jeste u skladu sa proverqivim 

~iwenicama. Me|u tim va`nim ~iwenicama nalaze se 

raspoloìvi forenzi~ki dokazi.6 Me|utim, iako zadovoqava 

sve sudskomedicinske kriterijume, taj proverqivi podatak 

ima tu slabu stranu da je politi~ki neprihvatqiv. Da je gra|ena 

na cifri od nekoliko stotina `rtava, teza o genocidu ostavila 

bi vrlo klimav i neozbiqan utisak. âk i kada se utemeqava 

na cifri od osam hiqada u o~ima stru~waka ta teza ostaje 

vrlo upitna,7 ali poja~ana dodatnom nulom neupu}enoj {i- 

4 Milo Lompar, Duh samoporicawa, Novi Sad, Orfej, 2012, Drugo, dopuweno 

izdawe, s. 101. 

5 Po profesoru Edvardu Hermanu to, zapravo, predstavqa „trijumf 

propagande krajem dvadesetog veka“. Edward S. Herman, “The Approved Narrative 

of the Srebrenica Massacre”, International Journal for the Semiotics of Law, 

Vol. 19, 2006, pp. 431–432. 

6 Stefan Karganovi} i Qubi{a Simi}: „Srebrenica: dekonstrukcija 

jednog virtuelnog genocida“ (Izdawe Istorijskog projekta Srebrenica, Beograd 

2010.), Poglavqe 3: Analiza forenzi~kih izve{taja Ha{kog tribunala, 

s. 63; i Poglavqe 4: Tuma~ewe i prikaz rezultata po masovnim grobnicama, 

s. 83. Celokupan forenzi~ki materijal Tuìla{tva Ha{kog tribunala (3.568 

autopsijskih izve{taja) dostupan je na internet prezentaciji Istorijskog 

projekta Srebrenica, http://www.srebrenica-project.com/index.phpoption=com 

_content&view=category&layout=blog&id=23&Itemid=21 

7 Za stav prof. Vilijama [abasa, predsednika Me|unarodnog udruèwa 

stru~waka za genocid, o tome da li slu~aj Srebrenica zadovoqava kriterijum 

za genocid, videti William Schabas: “State policy as an element of international 

crimes”, The Journal of Criminal Law and Criminology, Vol. 98, No. 3,p. 

953. Sudija MKTBJ Kristof Flige (Christoph Flugge) ispoqio je svoje nedoumice 

u vezi sa time u “A Victory for Justice”, Der Spiegel Online, 7/9/2009, 

http://www.spiegel.de/international/spiegel/0,1518,635205,00.html


rokoj javnosti, doma}oj i stranoj, ona ipak znatno ubedqivije 

deluje. 

Su{tina politi~ke i psiholo{ke operacije pod nazivom 

„Srebrenica“ ne sastoji se iz ta~nog prebrojavawa stradalih 

ili odavawa po~asti nevinim `rtvama, a jo{ mawe pruàwa 

utehe preìvelima, nego iz grubog kori{}ewa svih raspolo- 

ìvih instrumenata radi postizawa jednog precizno odre|enog 

ciqa. U jednom drugom, ali srodnom kontekstu, profesor 

Lompar je prirodu tog ciqa izvrsno definisao kao obrazovawe 

„aktivne javne svesti o srpskoj krivici“. 8 

Ako se stvar posmatra iz tog ugla, 9 mnoge naizgled nepovezane 

komponente srebreni~kog pitawa poprimaju jasan smisao 

i dolaze na svoje mesto kao delovi integrisane politi~ke 

celine. Iz priloga u ovom zborniku o~ituju se tehnika proizvodwe 

tog kompleksa krivice i wegovi efekti. 

Pored ove „unutra{we“ namene srebreni~kog narativa, 

vremenom je do{la do izraàja i jedna druga i, po svojim posledicama, 

mnogo {ira svrha koju na{a saradnica Dajana Xonston 

obeleàva sintagmom „politi~ke upotrebe Srebrenice“. 

U svom prilogu ona tu misao obja{wava na slede}i na~in: kori{}ewe 

na lokalnom balkanskom terenu nastranu, u domenu 

me|unarodne politike Srebrenica je postala doktrinarni stub 

nove prakse za agresivno ru{ewe suverenih dràva pod izgovorom 

humanitarne akcije. Radi se, naravno, o konceptu œR2PŒ, 

pravo na pruàwe za{tite, ili — kako bi neki skeptici pre rekli 

— savremeni evolutivni oblik donedavno gotovo zaboravqene 

Bre`wevqeve doktrine o ograni~enom suverenitetu. Niz 

„humanitarnih intervencija“ izvedenih posle 1995. godine, sa 

obja{wewem da „me|unarodna zajednica“ nipo{to ne sme ostati 

po strani i dozvoliti doga|awe jo{ jedne „Srebrenice“, te- 

8 Lompar, op. cit., s. 113. 

9 Tamo gde se utvrdi krivica, prirodno se postavqa i pitawe ka`wavawa. 

Na~in kako to ~ini albanski nadrikwièvnik Ismail Kadare, biv{i, 

po sopstvenom priznawu, saradnik [ika i dvorski pisac diktatora Envera 

Hoxe, vrlo je indikativan. Kadare likuje povodom bombardovawa Srbije 

1999. godine i u potpunosti se sagla{ava sa tim ~inom, motivi{u}i ga potrebom 

da se „Srbija kazni“. Intervju u „Novoj srpskoj politi~koj misli“, 

25. maj 2012. (http://www.nspm.rs/prenosimo/oslobodjenje-srbije-od-kosova.html)


{kodabibilomogu}eilidabi,barnapo~etku,touìvalo 

{iroku podr{ku javnosti zapadnih zemaqa da prethodno, kao 

kvazimoralna podloga, nije bila iskonstruisana pri~a o Srebrenici. 

Iz ovoga implicitno proizilazi i slede}i vaàn uvid: 

balkanski korisnici Srebrenice u Sarajevu mogu biti terenski 

reìseri iluzije (mada i to uz svesrdnu „tehni~ku pomo}“ 

i pod budnim okom stranih supervizora kao {to je organizacija 

ICMP10) alidajesamodowihidopromocijeiskqu~ivo 

wihove politi~ke agende, od uzdizawa Srebrenice na pitawe 

od svetskoistorijskog zna~aja ne bi bilo ni{ta. Oni sami za 

to nemaju ni mogu}nosti ni sposobnosti. U pitawu je preklapawe 

interesa slabijih lokalnih i mnogo ja~ih i uticajnijih 

stranih partnera. Zato je te{ko zamisliti da }e trenutno institucionalizovani 

narativ o Srebrenici nadìveti trajawe 

te simbioze politi~kih interesa. To je ne{to o ~emu bi muslimanska 

strani u Bosni i Hercegovini trebalo dobro da razmisli. 

II 

Konkretan sadràj te konstrukcije mora se strogo nau~no 

ispitati i ona treba u celini da bude podvrgnuta temeqnoj 

kritici. Osnove te kritike ve} su postavqene i lako su dostupne 

naj{iroj javnosti. Da navedemo samo nekoliko najva- 

`nijih momenata. 

U intervjuu nema~kom politi~kom ~asopisu Zuerst! dr 

Qubi{a Simi}, u ovom trenutku verovatno jedina osoba na 

svetu koja je pro~itala celokupan forenzi~ki materijal (3.568 

autopsijskih izve{taja koje su sa~inili stru~waci Tuìla- 

{tva Ha{kog tribunala) sa ekshumacija masovnih grobnica ve- 

10 ICMP: Me|unarodna komisija za nestala lica, (http://www.ic-mp. 

org/) sa sedi{tem u Sarajevu. U saradwi sa Institutom za nestale osobe BiH 

obavqa ekshumaciju masovnih grobnica i vr{i uparivawe DNK uzoraka. Za 

kriti~ki osvrt na rad ICMP videti „Laboratorija ICMP u Tuzli i zloupotreba 

DNK dokaza: pitawa koja traè odgovore“, http://www.srebrenica-project.com/sr/index.phpoption=com_content&view 

=article&id=108%3A2011-07-18 

-21-03-55 &catid=12%3A2009-01–25-02-01-02&Itemid=1


zanih za Srebrenicu, 11 ocewuje situaciju u svom nau~nom domenu 

ovako: 

Pre svega, DNK analizom ne moè se dokazati ko je bio 

ubijen u borbi a ko je bio streqan. DNK samo moè da pomogne 

pri sastavqawu posmrtnih ostataka u nekoj masovnoj 

grobnici ili izme|u dve razli~ite masovne grobnice. 

Pored toga, DNK analiza ne moè da utvrdi vreme i 

mesto smrti, i svakako ne uzrok smrti, {to predstavqa 

najva`nije pitawe za re{avawe srebreni~ke zagonetke. 

Jedino {to moè da pomogne da se na ta pitawa odgovori 

jesu autopsijski izve{taji, koji moraju biti ura|eni za 

svaki set qudskih posmrtnih ostataka prona|enih u nekoj 

masovnoj grobnici. Ponekad u autopsijskom izve{taju 

govori se o samo nekoliko kostiju, u drugim slu~ajevima 

o celom ili delimi~nom telu. Nakon {to sam proanalizirao 

svaki autopsijski izve{taj koji su u periodu od 

{est godina sastavili stru~waci Tuìla{tva Ha{kog 

tribunala (1996–2002) u okviru wihove istrage vo|ene 

na licu mesta nad svim masovnim grobnicama vezanim za 

Srebrenicu, ja mogu da izvedem nekoliko zakqu~aka. Prvo, 

ukupan broj tela koja su oni ekshumirali iznosi 

1.923. Drugo, na 442 tela prona|eni su povezi i ligature, 

{to ukazuje da su ta lica verovatno bila streqana. Tre- 

}e, 505 tela imala su vi{estruke povrede u gorwim i dowim 

delovima tela od metaka. Te{ko je tvrditi da li su 

sve te osobe bile streqane ili su neke poginule u borbi. 

Dodatnih 527 osoba imale su povrede od granata, mina, 

11 Na prvi pogled ovo }e zvu~ati kao ekstravagantna tvrdwa, ali je vrlorealna.PredrSimi}a,kojijetou~iniouokvirusvogzadatkakao~lan 

jednog tima odbrane pred Ha{kim tribunalom, ove autopsijske izve{taje sistematski 

nije prou~avao niti klasifikovao niko. Ve}a koja su na osnovu wihovog 

sadràja razmatrala ~iweni~no stawe svakako da nisu, kao {to se iz 

analiti~kih delova wihovih presuda jasno vidi. Te izve{taje nije pregledalo 

ni Tuìla{tvo pre nego {to ih je uvrstilo u dokaznu gra|u, jer da jeste sigurno 

bi sklonilo oko 1.400 gde je, prema zakqu~ku wihovih stru~waka, nemogu}e 

ustanoviti uzrok smrti kao i jo{ nekoliko stotina autopsijskih nalaza gde 

se jasno o~ituje pogibija tokom borbenih dejstava i koji iz tog razloga, umesto 

da dokazuju, zapravo kompromituju kqu~ne teze optu`nice.


Prage (protivavionski top od 30 mm koji je tako|e kori- 

{ten i protiv ìve sile), ili drugih artiqerijskih 

oru`ja. To pouzdano ukazuje na smrt tokom borbenih dejstava. 

Za preostala tela uzrok smrti nije mogao biti 

utvr|en. Prema tome, da zakqu~imo, forenzi~ka slika je 

vrlo sloèna i ne odgovara onome {to bi se o~ekivalo da 

je teza, da su svi ti qudi bili streqani, istinita.12 

Ovim razmatrawima treba dodati jo{ i slede}e. Paralelno 

sa odvo|ewem ratnih zarobqenika na mesta pogubqewa odvijao 

se i proboj, u borbenom poretku i preko 60 kilometara 

srpske teritorije, kolone 28. divizije Armije BiH iz enklave 

Srebrenica prema Tuzli. 13 Legitimni borbeni gubici kolone, 

koja je po mi{qewu Ri~arda Batlera, vojnog ve{taka Tuìla- 

{tva Ha{kog tribunala, predstavqala zakonitu metu bili si 

pozama{ni 14 i forenzi~ki nalazi iz masovnih grobnica to ubedqivo 

potvr|uju. Dakle, u najmawu ruku istraìvawem je ustanovqen 

— pored pogubqewa — jo{ jedan vaàn, zapravo statisti~ki 

jo{ zna~ajniji, uzrok qudskih gubitaka me|u stanovni- 

{tvom srebreni~ke enklave u julu 1995. U pojednostavqenom 

javnom diskursu ne samo da o ovoj krupnoj temi nema ni govora 

ve} se ona sistematski izbegava. Poginuli tokom legitimnih 

borbenih dejstava pre}utno se me{aju sa `rtvama pogubqewa da 

bi se na taj na~in dimenzije zlo~ina vi{estruko uve}ale i da 

bi pravna kvalifikacija genocida — {to predstavqa poentu 

svih ovih igara ciframa i podacima — utemeqenije delovala. 

Tehnika kojom se propagandna opsena proizvodi postaje 

vidnija kada bacimo pogled na geografski razme{taj forenzi~kih 

tragova. Masovne grobnice za koje je postojala osnovana 

sumwadasumoglebitivezanezapogubqewauglavnomsuskon- 

12 Zuerst! (Berlin), maj 2012.; preneto u „Pe~atu“, „Toqaga zvana Srebrenica“, 

3. maj 2012. 

13 Za prikaz ovog pitawa i wegove relevantnosti za objektivno sagledavawe 

ukupne slike doga|aja na podru~ju Srebrenice sredinom jula 1995, kao i 

za uverqiviju procenu stvarnih `rtava za razliku od borbenih gubitaka, videti 

prilog advokata Miodraga Stojanovi}a. 

14 Svedo~ewe Vilijama Batlera (William Butler) upredmetuPopovi} i 

ostali pred MKTBJ, 23. januar 2008.


centrisane u predelu Zvornika i severno od wega. 15 To su 

grobnice koje su od 1996. do 2002. ekshumirali me|unarodni 

stru~waci po zadatku Tuìla{tva MKTBJ i kada ih vi{e nije 

bilo oni su prestali sa radom i oti{li.16 Od 2002. godine pa 

nadaqe ekshumacijama se bave ICMP i Institut za nestale osobe 

BiH, ali uvid u lokacije grobnica koje te ustanove obra|uju 

pokazuje da se one nalaze na putawi povla~ewa kolone 28. divizije. 

To ne dovodi u pitawe autenti~nost tih posmrtnih 

ostataka ali ukazuje na to da se najverovatnije radi o legitimnim 

borbenim gubicima. Ovo su distinkcije koje su za specijaliste 

nesporne i jasne, ali u odsustvu odgovaraju}eg obja- 

{wewa laicima su te{ko doku~ive. Brisawe tih distinkcija 

iz javne svesti stvara informacionu prazninu koja je vrlo pogodna 

za ciqanu projekciju obmawuju}e slike. 

Najzad, ovaj saètak Srebrenice bio bi nepotpun bez 

osvrta na jednu neopravdano zapostavqenu, ali u svakoj po{teno 

vo|enoj istrazi nezaobilaznu, grupu aktera: izvr{ioce zlo- 

~ina. Jedan od najupadqivijih u~inaka srebreni~kog hokus-pokusa 

(upadqiv, naravno, samo u o~ima specijalista koji se 

15 Izuzetak ~ine grobnice vezane za kontroverzan lokalitet Kravice, 

na cesti Bratunac — Kowevi} Poqe. U periodu 13. i 14. jula 1995. u radijusu 

od svega nekoliko kilometara tu su se dogodila dva nepovezana doga|aja koja 

su rezultirala qudskim `rtvama na muslimanskoj strani. Tokom proboja 13. 

jula do{lo je do borbenog sudara sa snagama VRS i masovnih gubitaka u koloni, 

{to preìveli u svojim izjavama naknadno datim vlastima u Tuzli decidno 

potvr|uju. U hangaru zemqoradni~ke zadruge „Kravica“ 14. jula do{lo 

je do pobune zarobqenika i prekomerne reakcije srpskih ~uvara, prouzrokuju}i 

pouzdano neustanovqeni broj `rtava. Kanonska verzija sve stradale iz 

oba incidenta tretira kao `rtve genocida, mada je za poginule u koloni ta 

klasifikacija o~igledno neprimerena, a `rtve u hangaru „Kravice“ bile su 

pobijene usled neprofesionalnosti i nediscipline ~uvara, a ne u sklopu 

operacionalizacije genocidnog umi{qaja. 

16 Dr Qubi{a Simi} je analizirao autopsijske izve{taje koje su sa~inili 

stru~waci Ha{kog tribunala i svoje zakqu~ke izvodio je na osnovu 

wih zato {to je to jedini raspoloìvi forenzi~ki materijal koji obuhvata i 

`rtve pogubqewa. [to se ti~e aktivnosti ICMP i Instituta za nestale osobe 

BiH od 2002. pa nadaqe, tu nema {ta da se pregleda ili analizira zato 

{to te ustanove autopsijske izve{taje uop{te ne prave nego samo izdaju „potvrde 

o smrti“, bez detaqnog opisa iz kojeg bi se o na~inu, mestu i vremenu 

smrti i{ta moglo zakqu~iti.


ozbiqno ovom temom bave, ali svima ostalima donedavno skoro 

nevidqiv) jeste ne samo zamagqivawe na horizontu javnosti 

ve} i spre~avawe da uop{te dopre do wene svesti, o~iglednog 

pitawa: kako se zovu neposredni izvr{ioci masovnih pogu- 

bqewaGdeseoninalazeZa{tonikonetragazawimaiza- 

{to wih niko ne dira 

Sve do objavqivawa 2009. godine kriti~ke studije bugarskog 

novinara @erminala îvikova Krunski svedok17 ojednom 

od tih ubica, Draènu Erdemovi}u, ova pitawa, koja su po 

svim pravilima logike i kriminolo{ke prakse trebalo da budu 

na samom po~etku postavqena, nisu se uop{te mogla ~uti. 

Ona su bila zasenuta procesuirawem ili potragom za „velikim 

imenima“ iz vojnopoliti~kog rukovodstva Srbije i Republike 

Srpske. To sistematsko mimoilaèwe prirodne polazne 

ta~ke u svakoj propisno vo|enoj istrazi odaje politi~ku zale- 

|inu sveukupnog projekta. 

Iz îvikovqeve kwige, objavqene prvo na nema~kom, zatim 

na srpskom 18 i najzad na engleskom u izdawu Istorijskog 

projekta Srebrenica, 19 javnost je na svoje zaprepa{}ewe saznala 

da su svi direktni u~esnici streqawa u Pilici, jednom od 

glavnih strati{ta, po iskazima Draèna Erdemovi}a vi{e od 

deset godina unazad vlastima bili imenom, prezimenom i mestom 

boravka — poznati. Tako|e, da su pripadali jednoj misterioznoj 

jedinici condottiera pod nazivom Deseti diverzantski 

odred, ~iji je sastav usred èstokog etni~kog sukoba u Bosni 

bio multinacionalan (sam Erdemovi} je Hrvat), ~ije je mesto u 

formacijskom sastavu Vojske Republike Srpske jo{ uvek nerazja{weno 

i za koju se ni do danas ne moè pouzdano utvrditi 

od koga je primala nare|ewa. 

Znakovitojedasusevlastiaktiviraledaizvr{ioce 

srebreni~kog zlo~ina pohapse i privedu nekoj vrsti pravde 

tek vi{e od deceniju posle izvr{ewa krivi~nog dela i nakon 

{to je îvikov uperio snaàn reflektor svog analiti~kog sve- 

17 Germinal Civikov, Der Kronzeuge, Promedia: Edition Brennpunkt 

Osteuropa, 2008. 

18 http://www.srebrenica-project.com/DOWNLOAD/books/Civikov.pdf 

19 http://www.srebrenica-project.com/DOWNLOAD/books/Star_witness.pdf


tla na postojawe i ulogu ove enigmati~ne grupe pla}enih ubica,20 

pored wihovog vidqivog predstavnika, „krunskog svedoka“ 

Ha{kog tribunala, Draèna Erdemovi}a. Kao {to îvikov 

pokazuje, Erdemovi} je svojim la`nim svedo~ewem ispleo jednu 

fantasti~nu pri~u koja sigurno odgovara tuìla{tvu 21 ali 

koja nimalo ne doprinosi sticawu autenti~nog uvida u to {ta 

se dogodilo u Srebrenici. 

âk i povr{an uvid u postojawe i delatnost Desetog diverzantskog 

odreda dovoqno je za postavqawe tabu pitawa: ne 

samo to, gde je institucionalna veza izme|u ubica i vojnog i 

politi~kog rukovodstva Republike Srpske, ve} — jo{ bitnije 

— na ~emu se temeqi navodna veza izme|u wihovog zlo~ina i 

dràve Srbije (kojoj je parlamentarno priznawe ba{ takve veze 

u martu 2010. godine bilo nametnuto) i sa srpskim narodom 

u celini Ukoliko se u postojawe takve veze intenzivnije i 

utemeqenije sumwa, utoliko se insinuacija o srpskoj krivici 

jasnije pokazuje kao malicioznost li{ena svakog iskrenog moralnog 

impulsa. 

Ovaj rezime sasvim je dovoqan za utemeqewe razborite 

sumwe u sve glavne tvrdwe iz kojih se sastoji kanonska verzija 

doga|aja u Srebrenici. Iz wega se tako|e o~ituje i ogroman jaz 

koji deli tu popularnu verziju doga|aja od sloène ~iweni~ne 

matrice koja se ukazuje ~im se zaroni malo dubqe ispod povr- 

{ine konvencionalno ponu|ene „istine“ na ovu temu. To ne 

samo da u potpunosti opravdava kriti~ko bavqewe srebreni~kim 

pitawem ve} ga nalaè kao moralni imperativ. 

20 „Celu grupu“ipak bi mo`da trebalo uzeti sa izvesnom ogradom. Na 

primer, komandant Desetog diverzantskog odreda, Milorad Pelemi{ vlastima 

je i daqe formalno nedostupan, mada jeste dostupan medijskim ku}ama koje 

su sa wime u zadwe vreme uradile nekoliko senzacionalnih intervjua. 

21 Erdemovi} je svedok-saradnik Ha{kog tribunala. On je 1998. godine 

potpisao sporazum sa Tuìla{tvom MKTBJ o priznawu krivice gde je potvrdiodajeuPilicili~noubioizme|u70i100zarobqenihMuslimanaada 

su pripadnici wegove jedinice, koje je imenovao, tamo ukupno streqale oko 

1.200. Za priznato u~e{}e u tako stra{nom zlo~inu i, za uzvrat, za preuzimawe 

obaveze da }e svedo~iti u korist optu`nice na svim srebreni~kim su|ewima, 

Erdemovi} je dobio izrazito blagu kaznu od pet godina zatvora, od ~ega 

je izdrào samo tri.


III 

Sada se daleko jasnije nazire odgovor na pitawe za{to su 

zagovornici srebreni~kog narativa nenakloweni istraìvawu 

i utvr|ivawu ~iwenica, za{to traè „preko hleba poga~u“ 

i falsifikuju obim i pravnu kvalifikaciju nesumwivo po~iwenog 

zlo~ina, kada je potpuno jasno — i mi kao deùrni „poricateqi“ 

to bezrezervno prihvatamo — da se u Srebrenici 

dogodio teàk ratni zlo~in i da svi koji su u wemu u~estvovali, 

srazmerno svojoj odgovornosti, treba da budu ka`weni. 

Sa kriminolo{kog, pravnog ili moralnog stanovi{ta tu 

nema dileme. Ostaje jo{ samo politi~ko stanovi{te ili, kako 

bi se profesor Lompar verovatno pre izrazio — ideologizirano. 

Tu stvari ve} druk~ije stoje. 

Sa ovog stanovi{ta nisu primarne ~iwenice, ve} se tu 

radi o racionalizaciji srpske krivice, sa jedne strane, i stvarawu 

pseudojuristi~ke podloge za agresivne ratove pod izgovorom 

humanitarnih intervencija i mimo normi me|unarodnog 

prava, sa druge. Srpska krivica, da se usredsredimo samo 

na taj aspekat, daleko „lep{e“ i dramati~nije zvu~i ako se 

uokviri u tezu o po~iwenom genocidu. Time se bar suspenduju, 

ako ne i bri{u, istovrsne, prave, krivice drugih balkanskih i 

vanbalkanskih aktera. Time se postiè jo{ jedan vaàn ciq: 

izvr{ewe zadatka pisawa jedne nove istorije, ne samo partikularne 

koja bi bila ograni~ena na ratove devedesetih, nego 

op{te istorije srpskog naroda, koja bi sezala stole}ima unazad 

i predstavqala integralnu reviziju svih do sada prihva}enih 

uvida i ocena wegove pro{losti,22 sada postaje neuporedivo 

lak{i. 

Bez barem „osam hiqada streqanih mu{karaca i de~aka“ 

kvalifikacija o genocidu ostavqa utisak izrazite nesuvislosti 

i daje za pravo Noamu ômskom kada je rekao da „ako Srebrenica 

jeste genocid, onda da bi opisali ono {to se dogodilo 

22 Retroaktivna „revalorizacija“ Kara|or|a sa stanovi{ta nepo{tovawa 

tada nepostoje}ih @enevskih konvencija jedan je od niza primera sistematskog 

poku{aja da se srpska istorija reinterpretira idu}i unazad mnogo 

daqe od jula 1995. godine.


u Au{vicu, moramo izmisliti neki novi izraz“. Me|utim, bez 

genocida — i ovo je sinteza svega — bez poistove}ewa i istovremeno 

relativizacije {to se evokacijom tog termina i wegovom 

primenom na Srbe postiè, nikakvo druga~ije izlagawe 

srpske krivice ne bi bilo zadovoqavaju}e niti prihvatqivo. 

Zakqu~ak o genocidu zato se postavqa kao aksiomati~an i nu- 

àn, mimo ~iweni~nih okolnosti i ~ak uprkos wima, kao {to 

je to i iznu|eno ritualno kajawe i izviwavawe svih srpskih 

faktora, pojedina~nih i institucionalnih. Nametawe hipoteke 

krivice za genocid u Srebrenici bitan je uslov za svestrano 

paralisawe odbrambenih kapaciteta srpskog naroda, za 

ubrizgavawe u wegovu samosvest smrtonosne doze moralne pometwe, 

za ru{ewe wegovog samopouzdawa i, utiskivawem pe~ata 

odgovornosti za najgnusniji zlo~in, blokirawe svake vizije 

koja bi ga mogla izvesti iz nezavidnog stawa u kojem se nalazi. 

Zna~aj Srebrenice skoncentrisan je, u prvom redu, u obavezi 

da se na savesan i politi~ki neutralan na~in istraì i 

utvrdi {ta se dogodilo u julu 1995. Da nije naknadno do{lo 

do oportunisti~kih zloupotreba na politi~kom poqu, tu bi se 

sva delatnost u vezi sa ovim pitawem zaustavila. Me|utim, sada 

se suo~avamo sa jednom druk~ijom i mnogo sloènijom situacijom. 

Faktografski prilaz srebreni~koj problematici u velikoj 

je meri potisnut tendencioznim politi~kim narativom 

koji name}e unapred propisane rezultate. Paradoksalno, za 

razliku od ~iweni~ne, ta virtuelna verzija doga|aja trenutno 

predstavqa glavnu pretwu ìvotnim srpskim interesima. 

Politi~ki interesi i okolnosti koji uslovqavaju odnos 

spram ovog pitawa na me|unarodnom planu jesu va`ni, ali su 

istovremeno i prolazni. Zato, empirijski odgovor na izazov 

Srebrenice ipak mora i daqe ostati primaran kao teì{te 

svih napora koji }e se nadaqe ulagati. Jo{ uvek preovla|uju}a 

virtuelna verzija doga|aja jeste strahovito nepovoqna, ali dobra 

vest glasi da }e ona trajati samo onoliko koliko se bude 

odràla koalicija interesa koja je plasirala i koja je name}e. 

Srpska strana mora da ostane budna i uvek spremna da svoje interese 

argumentovano {titi sve dok bude trajao sada{wi pritisak 

da se fiktivna konstrukcija doga|aja pounutra{wi i


kod Srba pretvori u osnovu svih refleksa na planu spoqne i 

unutra{we politike. 

U me|uvremenu se strpqivo i savesno mora izgra|ivati 

empirijska matrica doga|aja koja u datom trenutku mora biti 

spremna da se popuni praznina {to }e nastati neizbe`nim 

raspadom virtuelnog narativa.

ÇÇ. 

SUOÂVAWE 

SA ÎWENICAMA

Edvard S. Herman 

RAZMI[QAWA O MASAKRU U SREBRENICI 

Edvard S. Herman: RAZMI[QAWA O MASAKRU U SREBRENICI 

Postoji mno{tvo neobi~nih, gotovo neverovatnih okolnosti 

koje se ti~u masakra u Srebrenici, na koje bih ovde èleo 

da ukaèm. Prva od wih je to da su masakr unapred predvideli 

lider bosanskih Muslimana Alija Izetbegovi} i ministar inostranih 

poslova Muhamed [a}irbej, koji su upozorili zapadne 

lidere da genocid neminovno sledi nekoliko dana pre nego {to 

}e bosanski Srbi u}i u Srebrenicu. Tu je i neobi~na anegdota o 

tome kako je Izetbegovi} grupi bosanskih Muslimana iz Srebrenice, 

sa kojima se septembra 1993. sastao u Sarajevu, ispri- 

~ao da mu je predsednik Klinton, pre toga, rekao da vojna intervencija 

NATO-a u wihovu korist moè uslediti samo ukoliko 

bosanski Srbi u Srebrenici ubiju 5.000 Muslimana. Izetbegovi} 

je takvu izjavu kasnije poricao, ali postoji najmawe osam 

svedoka koji su ~uli kada je to izjavio, me|u wima i biv{i {ef 

policije u Srebrenici, Hakija Mehoqi}. 1 

1 Vidi „5.000 muslimanskih glava za vojnu intervenciju“, Dani, 22. juni 

1998. Tako|e vidi Tuìla{tvo protiv Radislava Krsti}a (IT–98–33-T), 

transkript, 5. april 2001, p. 9480. Kona~no, vidi norve{ki dokumentarac iz 

2010. autora Ole Flyuma i Davida Hebditcha, Srebrenica — izdani grad (; 

Oslo: Fenris Film, 2010), u kojem Mehoqi} prepri~ava Izetbegovi}evu „zapawuju}u 

tvrdwu“ pred delegacijom iz Srebrenice sa kojom se sastao 1993. 

Po~ev od 28.18 minuta, Mehoqi} kaè: „Poku{a}u da vam kaèm ta~no {ta je 

rekao predsednik Izetbegovi}: ’Dragi moj narode Srebrenice, kako ste’ 

’Dobro, kako ste vi, gospodine predsedni~e’ ’Klinton mi je dao predlog: 

ako ~etnici u|u u Srebrenicu i pobiju 5.000 muslimana, NATO snage }e vojno 

intervenisati protiv srpskih poloàja {irom Bosna i Hercegovine. [ta 

vi mislite o tome“


Neobi~no je bilo i povla~ewe 28. divizije bosanskih Muslimana 

iz Srebrenice, kao i to {to nisu pruìli nikakav otpor 

malobrojnim Srbima, koji su je zauzeli u julu 1995. Dvadeset 

osma divizija brojala je oko 5.500 qudi i bila je dobro naoruàna 

2 , iako je Srebrenica navodno bila razoruàna u okviru 

sporazuma i kako bi se opravdao wen proteìrani status „za- 

{ti}ene zone“.3 Malo pre ove srpske „okupacije“, osamnaest 

oficira iz vode}eg kadra 28. divizije, me|u wima i lokalni komandant 

Naser Ori}, opozvani su iz Srebrenice, navodno da bi 

prisustvovali obuci u Zenici. Mada je takav opoziv oslabio tamo{we 

snage bosanskih Muslimana, nije ih spre~io da, radi 

provokacije, napadnu obli`wu srpsku varo{icu Vi{wica ali 

i nekoliko naoruànih odreda bosanskih Srba. 4 

Da li mo`da ovaj niz slu~ajnosti ukazuje na planiranu 

zamku za bosanske Srbe, koji }e biti namamqeni da u|u u Srebrenicu, 

da se bore i ubijaju, kako bi se potom na{li optuèni 

da su ispunili kvotu za akciju NATO-a Neizvesno je, ali 

mogu}e, iako se ne slaè sa zvani~nom verzijom Zapada o Srebrenici, 

te stoga ne moè biti predmet rasprave u zapadnim 

mejnstrim medijima. 

Isti ti mediji, tako|e, odbijaju bilo kakvu raspravu o 

prethodnom ubijawu bosanskih Srba izme|u 1992. i juna 1995, 

u velikoj meri sprovedenom u napadima koje je organizovao Naser 

Ori}, koji su pokretani iz navodno razoruàne „za{ti}e- 

2 Vidi Xorx Bogdani~, œUvod u osvajawe SrebreniceŒ, u Edvard S. 

Herman, urednik, Masakr u Srebrenici: dokazi, kontekst, politika (Beograd, 

Istorijski projekat Srebrenica, 2011), pp. 54–61. 

3 Dva dana po{to je Srebrenica rezolucijom Saveta bezbednosti UN 

(S/RES/819) progla{ena za œza{ti}enu zonuŒ, 18. aprila 1993. general bosanskih 

Muslimana Sefer Halilovi}, general bosanskih Srba Ratko Mladi} i 

general Unprofora Lars-Erik Valgren (Wahlgren) iz [vedske postigli su 

sporazum koji je podrazumevao prekid srpske vatre oko Srebrenice u zamenu 

za razoruàvawe bosanskomuslimanskog garnizona od strane Unprofora u 

okviru „za{ti}ene zone“. Vidi Marcus Tanner, œŒ, The Independent, 19. april 

1993; i John F. Burns, œU.N. Says Enclave Is 'Saved'; Bosnians Call It 

'Surrender'Œ, New York Times, 19. april 1993. 

4 Bogdani~, op cit., n. 2, pp. 60–61. 

5 Vidi Milivoje Ivani{evi}, Li~na karta Srebrenice (Beograd, 

Hri{}anska misao, drugo izdawe, 2010). U toj kwizi Ivani{evi} pi{e da

Edvard S. Herman: RAZMI[QAWA O MASAKRU U SREBRENICI 29 

ne zone“ Srebrenice. Broj ubijenih prema nekim izvorima dostiè 

~ak 3.262, od ~ega ogromnu ve}inu ~ine nenaoruàni civili5. 

Vojni zapovednik Unprofora Filip Morijon izjavio je 

pred Me|unarodnim krivi~nim sudom za biv{u Jugoslaviju 

(MKSJ ili Tribunal) da je uveren kako je Ori}evo ubijawe 

imalo „direktan“ efekat u smislu provocirawa Srba na 

okrutne akcije iz jula 1995.6 Mejnstrim mediji i analiti~ari 

sa Zapada ponovo su „oprezno“ izbegli da citiraju Morijona 

ili da razmotre prethodne, zna~ajne masakre nad srpskim civilimauBosni,po{tobitouzdrmalouvreènistavwihove 

strane da je masakr u Srebrenici bio ni~im izazvan ubila~ki 

napad na bosanske Muslimane od strane demonizovanih Srba 

koje je Zapad izabrao za metu. 

Jo{ jedna va`na odlika procesa demonizacije bili su, i 

ostaju, tri sarajevska masakra u bosanskim ratnim godinama: 

„masakr u redu za hleb“ iz 1992, Markale ili „masakr na pijaci“ 

iz 1994. i drugi masakr na pijaci 1995. godine. Svaki se 

dogodio ba{ u trenutku kad je bilo potrebno opravdati neizbe`ne 

odluke NATO-a ili UN da interveni{u u korist bosanskih 

Muslimana. Postojali su veoma opipqivi dokazi da ih je 

vo|stvo bosanskih Muslimana organizovalo protiv sopstvenog 

naroda, spremno da `rtvuje svoje qude kako bi se ubrzala intervencija 

NATO-a. Takav je zakqu~ak izveo i ameri~ki potporu~nik 

Xon Srej, koji je bio na licu mesta u Sarajevu,7 kao i 

general ser Majkl Rouz i lord Dejvid Oven, pored ostalih, koji 

su delili takvo mi{qewe. 8 Me|utim, ameri~ki zvani~nici 

su èleli rat i, zajedno sa ameri~kim medijima, odbili su da 

œspisak ‰Srba poginulih u okolini SrebreniceŠ sadrì imena 3.262 srpske 

`rtve. Prema najnovijim dokazima, pribli`no 27%, ili oko 880, ubijenih 

qudi bili su pripadnici vojnih i policijskih organizacija. Preostalih 

73% (2.382 `rtava) bili su civili” (p. 6). 

6 Tuìla{tvo Tribunala protiv Slobodana Milo{evi}a (IT-02–54-T), 

transkript, 12. februar 2004, p. 31.975. 

7 LTC John E. Sray, œSellingtheBosnianMythtoAmerica:BuyerBewareŒ, 

Foreign Military Studies Office Publications, Department of the Army, Fort 

Leavenworth, oktobar 1995. 

8 Vidi David Binder, œŒ, Foreign Policy, No.97, zima, 1994–1995. Tako- 

|e vidi David Owen, intervju, u George Bogdanich i Martin Lettmayer, Jugo-


prihvate bilo kakav stav koji nije odgovarao wihovim politi~kim 

ciqevima. 

Da se vratimo Srebrenici: mnogi pripadnici 28. divizije 

i brojni civili u panici dali su se u bekstvo, kroz minska 

poqa, nailaze}i usput na vojne odrede bosanskih Srba, 

{to je mnogim bosanskim Muslimanima donelo smrt, pri ~emu 

je muslimanski general Enver Haxihasanovi} izjavio da je tom 

prilikom poginulo 2.628 vojnika 28. divizije.9 Ipak, u tvrdwama 

o srebreni~kom masakru javqa se jo{ jedna neobi~na 

okolnost, a to je da ni mediji, ni Tribunal, dok sabiraju ubijene 

u Srebrenici, ne pomiwu niti pridaju zna~aj ovim `rtvama 

stradalim u borbi. Od samog po~etka se tvrdi da je 8.000 navodno 

ubijenih qudi stradalo u egzekucijama. Smrti u borbi 

su izbrisane. 

Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju te je 

smrti izbrisao pretvoriv{i ih u naknadnu bele{ku, kroz izjavu 

da se „ne moè odbaciti mogu}nost da bi odre|eni procenat 

tela u istraènim grobnicama mogao pripadati qudima 

poginulim u borbi“.10 Moglisuistotakodakaùdasenemo- 

è odbaciti mogu}nost kako su neki od tih qudi pogubqeni: 

upravo na osnovu tog va`nog pitawa mogli su zahtevati detaqnije 

ispitivawe tela koje bi omogu}ilo izra~unavawe verovatnih 

brojki u razli~itim kategorijama. MKSJ je pove}ao i broj 

pogubqenih, sa nekoliko hiqada tela prona|enih u grobnicama, 

pomo}u pretpostavke da postoje jo{ neotvorene grobnice u 

kojima bi se mogao nalaziti sli~an broj tela, ~ime bi se pribliìli 

poèqnom ukupnom zbiru. Ovo nije rad pravog sudskog 

tela, ve} pre politi~ki vo|ena i upravqana travestija 

sudstva.11 

slavija: rat koji se mogao izbe}i (Yugoslavia: The Avoidable War, NewYork: 

Frontier Theatre & Inc., 2000). 

9 Tuìla{tvo Tribunala protiv Radislava Krsti}a (IT–98–33-T), 

transkript, 6. april 2001, p. 9532. 

10 Sudija Almiro Rodrigues et al., ,Tuìla{tvo protiv Radislava 

Krsti}a (IT–98–33-T), 2. avgust 2001, paragraf 77. 

11 Vidi John Laughland, (Ann Arbor, MI: Pluto Press, 2007).

Edvard S. Herman: RAZMI[QAWA O MASAKRU U SREBRENICI 31 

Jo{ jedna neobi~na i ~udnovata okolnost je {to se odr- 

àla ukupna brojka od 8.000. Ta je brojka izneta mnogo pre nego 

{to su o brojnim smrtnim slu~ajevima predstavqeni ikakvi 

ozbiqni dokazi, ali odràla se do danas; oni koji je zastupaju 

jo{seboredaizna|udokazekojima}ejepotkrepiti.Uve}ini 

slu~ajeva prvobitni broj stradalih u katastrofama biva preteran, 

da bi se postepeno smawivao nakon prikupqawa dokaza, 

kao {to je to bio slu~aj 11. septembra, kada je ukupan broj poginulih 

u Wujorku sa 6.900 spu{ten na 2.700. 12 Za Srebrenicu 

je, me|utim, prevladala stabilnost. Obdukcijski izve{taji 

koje je MKSJ predstavio izme|u 1996. i 2002. sadrè dokaze o 

smrti svega 1.923 osoba, od kojih su mnoge, o~igledno, poginule 

u borbi. 13 Posle toga, Me|unarodna komisija za nestala 

lica iznela je tvrdwu da je od jula 2011. identifikovala preko 

6.598 stanovnika Srebrenice koji su nestali po{to je grad 

11. jula 1995. pao u ruke bosanskih Srba, na osnovu poklapawa 

DNK izme|u posmrtnih ostataka prona|enih u takozvanim 

srebreni~kim grobnicama i DNK ìvih srodnika nestalih 

lica. 14 Takvi dokazi, me|utim, nisu stavqeni na raspolagawe 

odbrani u pravnim slu~ajevima, a dokazi zasnovani na DNK 

ne prave razliku izme|u smrti u borbi i smrti usled pogubqewa, 

niti mogu pokazati vreme i mesto pogibije. 

Postoje naravno i iskazi svedoka. Jedan od va`nijih bio 

je Draèn Erdemovi}, koji je svedo~io na svim velikim su|ewima 

i kome je Tribunal (i wegovi sponzori iz NATO-a) pru- 

ìo sigurnu luku. Radi se o pla}eniku hrvatskog porekla, ~ija 

je mala grupa egzekutora sredinom jula 1995. bila na odmoru, u 

okviru slu`be pri vojsci bosanskih Srba, a pla}eno im je u 

zlatu po{to su obavili zadatak i, navodno, ubili 1.200 zatvo- 

12 Vidi David Peterson, “”, ZNet, 14. jun 2004. 

13 Vidi Qubi{a Simi}, œPresentation and Interpretation of Forensic Data 

(Pattern of Iwury Breakdown)Œ, uStephen Karganovic, prir., (Beograd: Istorijski 

projekat Srebrenica, 2011), pp. 93–108; posebno pp. 94–104. Tako|e vidi 

Simi}, œAnalysis of Srebrenica Forensic Reports Prepared by ICTY Prosecution 

ExpertsŒ, Ibid, pp. 73–91. 

14 Vidi œ613 Srebrenica Victims to be Buried at a Memorial Ceremony in 

Poto~ariŒ”, ICMP, 10. jul 2011.


renika, bosanskih Muslimana. Erdemovi}eva pri~a bila je neuverqiva, 

puna protivre~nosti. Nalazi sa poqa na kojima su izvr{ena 

ubistva nisu je podràli, a wegove navodne akcije bile 

su suprotne interesima komande bosanskih Srba. Ipak, on je 

bio spreman da govori o ume{anosti komande, a to je wemu i wegovim 

tvrdwama donelo qubav i za{titu NATO-a i MSKJ. Mada 

ga je pratilo jo{ {est kolega ubica, MKSJ nikada nijednog od 

wihnijepozvaodasvedo~eotojtemi,asamogajeMilo{evi} 

donekle kriti~ki unakrsno ispitao. U kwizi @erminala îvikova 

Srebrenica: krunski svedok 15 nedvosmisleno je pokazano 

da je svedo~io la`no i da je MKSJ u~estvovovao u wegovim la- 

ìma. Isto je pokazano i u delu ~iji sam ja prire|iva~, Masakr 

o Srebrenici: dokazi, kontekst, politika. 16 

Zapadni mediji potpuno su potisnuli dokaze iz îvikovqeve 

kwige, iako je Erdemovi} bio glavni svedok u nizu su|ewapredMKSJ,~ijasumetabiliSrbii~ijisuishoddugogodi{we 

zatvorske kazne. Ovo jasno ilustruje ~iwenicu da mejstrim 

mediji na Zapadu veoma ~esto prihvataju partijsku liniju 

i odbijaju bilo kakav poku{aj da se ona ospori — oni de 

facto sluè kao propagandni sistem i u tom smislu rade sa 

ciqem da obezbede pristanak na stavove vladaju}e klase na na- 

~in koji je toboè svojstven totalitarnim sistemima a suprotan 

zapadnim principima. U skladu s tim, pretvorili su „masakr 

u Srebrenici“ u za{ti}enu zonu ~ije navodne istine slu- 

è zapadnim interesima kao i interesima nesrpskih nacija 

danas razbijene Jugoslavije. „Masakr“ je politi~ki trijumf: 

za bosanske Muslimane, Hrvate (koji su se tada spremali da 

narednog meseca zapo~nu etni~ko ~i{}ewe Krajine) i Sjediwene 

Dràve, koje su tako mogle da opravdaju direktan napad 

na Srbiju, izgradwu xinovske vojne baze na Kosovu i zapo~iwawe 

ostalih „spasila~kih misija“ i „humanitarnih intervencija“ 

{irom Zemqine kugle. Ipak, razumni qudi bi trebalo 

da se uzdrè od dono{ewa zakqu~aka i pokaù voqu, uz ~ak 

nestrpqewe, da prou~e sve dokaze. 

15 @erminal îvikov, Srebrenica: krunski svedok (Beograd: Istorijski 

projekat Srebrenica, 2010). 

16 Herman, Masakr u Srebrenici: dokazi, kontekst, politika.

Qubi{a Simi} 

SREBRENICA U SVETLU 

SUDSKOMEDICINSKIH DOKAZA 

Qubi{a Simi}: SREBRENICA U SVETLU… 

Skoro da nijedan doga|aj u skorijoj pro{losti nije pokazao 

toliki stepen rezistentnosti na vreme i na pojavqivawe 

novog dokaznog materijala kao {to to ~ini Srebrenica. Bezmalo17godinaodzavr{etkaratauBosniidaqejeaktuelnakao 

da se dogodila pre nekoliko dana i predstavqa se na nepromewen 

na~in. Dobar deo svoje snage Srebrenica crpi od onih koji 

su devedesetih godina bili odgovorni za fabrikovawe mitova. 

Me|u wima, Srebrenica je svakako jedan od najve}ih. Jednom 

oblikovan mit preìveo je zahvaquju}i obilatoj propagandnoj 

podr{ci medija. Dodatnu pomo} da preìvi srebreni~ki 

mit dobija od onih koji se srebreni~kom problematikom 

bave na povr{an ili nau~no neutemeqen na~in. [to je 

jo{ opasnije, deluju}i pod okriqem pojedinih organizacija 

ili pod pla{tom me|unarodnog pravosu|a, oni vr{e nasiqe 

nad ~iwenicama. 

Te{ko je suprotstaviti se medijima, ali zato za ove druge 

imamo adekvatan odgovor. Wihova sklonost ka dono{ewu proizvoqnih 

zakqu~aka koji samo na kratko produàvaju ìvot srebreni~kom 

mitu pruà nam mogu}nost da ih razoruàmo i da otkopamo 

i iznesemo kqu~ne ~iwenice koja se posledwih 17 godina 

bri`qivo sakrivaju od o~iju {ire javnosti. Pri tom, treba 

imatiuvidudajenastojawedasedo|edoceloviteslikeuvelikoj 

meri zakomplikovao Ha{ki tribunal svojim presudama 

koje su posluìle kao platforma za nametawe jednostranog i


~iweni~no neutemeqenog stava o doga|ajima u julu 1995. u Srebrenici. 

No krenimo redom. Prvo zapetqavawe Gordijevog ~vora 

desilo se izricawem presude generalu Krsti}u 2001. godine. 

U paragrafu 82 prvostepene presude, Krsti}evo ve}e konstatuje 

da „od vremena zauzimawa Srebrenice, poprili~no vi- 

{e od 7.000 lica nedostaje“ i da se iz spleta okolnosti da zakqu~iti 

da je „ve}ina nestalih lica streqana i sahrawena u 

masovnim grobnicama.“ U tom trenutku ekshumirano je po tvrdwama 

suda 2.028 tela.1 Me|utim,takvaspoznajanespre~ava 

sudsko ve}e da usvoji zakqu~ke tuìla{tva da su preostala 

neotkopana i neidentifikova tela, koja se navodno nalaze u 

dodatnih 18 masovnih grobnica, tako|e `rtve streqawa. Ve}e 

u presudi navodi non{alantnu procenu da se u neotkopanim 

grobnicama nalazi jo{ 2.571 telo, {to bi im uz gore navedenih 

2.028 tela dalo broj koji bi jo{ uvek bio ispod mete od sedam 

do osam hiqada, ali bi bio primereniji zakqu~cima navedenim 

u presudi. Simptomati~no je za na~in razmi{qawa suda 

da se sudsko ve}e ni jednog trenutka ne bavi o~iglednim pitawem. 

Kako se do{lo do broja tela u jo{ neotkopanim masovnim 

grobnica, ne navode}i ~ak ni lokalitete tih grobnica ~iji neekshumirani 

i neobra|eni sadràj ve}e unapred ugra|uje u svoju 

presudu Po inerciji sopstvenog rezonovawa, i bez dokaza, 

ve}e preuzima tvrdwu tuìla{tva da se u neotkopanim grobnicama 

nalaze — `rtve streqawa.2 Istina, u paragrafu 77 u 

prvostepenoj presudi Krsti}u, Ve}e prihvata da je jedan broj 

qudi „mogao poginuti i tokom borbenih dejstava“, ali se ne 

upu{ta u procene o broju. Rezultati do kojih smo mi do{li 

1 Prvostepena presuda Krsti}u, par. 80. 

2 Autopsijski izve{taji sadrè niz primera slu~ajeva koji se, da ih je 

sud propisno razmotrio, ne bi mogli pribrojati skupini streqanih. U izve- 

{tajima GL01/758B i GL01/760B sa lokaliteta Glogova stoji da su u xepovima 

nastradalih osoba prona|eni noèvi. To ukazuje da su te osobe najverovatnije 

poginule u borbenim dejstvima, jer da su bile zarobqene prilikom pretresa 

hladno oru`je bi im bilo oduzeto. U izve{taju ZJ05B189, sa lokaliteta 

Zeleni Jadar, stoji da je osoba stradala od {rapnela, {to nesumwivo iskqu~uje 

mogu}nost streqawa. Ovi primeri pokazuju prednost autopsijskih 

izve{taja u odnosu na DNK nalaze kao nesravweno pouzdaniji metod za utvr- 

|ivawe relevantnih okolnosti, a pre svega verovatnog uzroka smrti.

Qubi{a Simi}: SREBRENICA U SVETLU… 35 

Tabela sa prikazom kompletnih podataka 

bri`qivom analizom celokupnog forenzi~kog materijala Ha- 

{kog tribunala, koji smo u svojstvu ~lana jednog tima odbrane 

u Hagu imali na raspolagawu, pokazuju da je 2002. godine, na 

kraju terenskog rada svoje forenzi~ke ekipe, Tuìla{tvo raspolagalo 

sa ukupno 1.923 tela. U ovaj broj ulaze i grobnice otkopane 

nakon presude izre~ene generalu Krsti}u, {to zna~i da 

u vreme izricawa navedene presude nikako nisu mogli imati 

2.028 tela kao {to tvrde, nego je taj broj bio mawi. 

Da bi bilo jasno treba napomenuti da celokupan fond 

posmrtnih izve{taja koji su se nalazili na raspolagawu Ha- 

{kog tribunala 2008. godine sadrì ukupno 3.568 izve{taja, i 

da smo u na{oj analizi obradili svaki od wih.3 Srazlogomko- 

3 U svojstvu ~lana tima odbrane pukovnika Qubi{e Beare na su|ewu 

grupi optuènih u predmetu Popovi} i drugi u Hagu, dr Qubi{a Simi} je 

imao dostup svoj sudskomedicinskoj dokumentaciji koju je koristilo Tuì-


ristim termin „3.568 izve{taja“, a ne „3.568 tela“ zato {to 

kada je u pitawu Srebrenica jedan autopsijski izve{taj ne 

zna~i jedno telo. Kao {to smo u raznim publikacijama i tokom 

ve{ta~ewa pred Sudom Bosne i Hercegovine u Sarajevu pokazali, 

najve}i broj izve{taja — a to je 44,4 odsto — sadrì samo 

mawi deo tela, ponekad samo po jednu kost ili fragment kosti. 

Posmrtni ostaci iz ove kategorije, na koje se skoro polovina 

ovih izve{taja odnosi, ne dozvoqavaju izvla~ewe nikakvog 

zakqu~ka o na~inu i uzroku smrti, {to ih ~ini neupotrebqivim 

za utvr|ivawe bilo kakvih sudsko-medicinskih ~iwenica 

u krivi~nom procesu. Kada se uzme u obzir da qudsko telo 

sadrì preko 200 kostiju, postaje jasno za{to se jedan autopsijski 

izve{taj ovakve vrste ne moè razmatrati kao jedno telo. 

To zna~i da je broj tela, odnosno lica nastradalih od svih 

uzroka koja se nalaze u srebreni~kim grobnicama, daleko mawi 

od broja izve{taja. To se moè lako uo~iti analizom masovnih 

grobnica i grafikona gde se prikazuje stawe u tim masovnim 

grobnicama. 4 

Da bi rezultati ra{~lawivawa masovnih grobnica vezanih 

za Srebrenicu bili potpuno pregledni, kao {to se na grafikonu 

vidi wihov sadràj smo podelili u pet grupa. 

U prvoj grupi nalaze se tela ili posmrtni ostaci u kojima 

su prona}eni povezi preko o~iju i/ili ligature. 

Drugoj grupi pripadaju tela kod kojih je prona|en metak 

ili povrede nastale od metka. Takve povrede ne upu}uju na decidne 

zakqu~ke o na~inu smrti jer su mogle nastati kako tokom 

borbenih dejstava, tako i tokom streqawa zarobqenika, 

ali ne iskqu~uju ovo posledwe. 

Tre}oj grupi pripadaju tela kod kojih nije bilo izolovanih 

povreda od metka nego su uz metak prona|eni i metalni 

fragmenti razli~itih vrsta ~ije se poreklo sa sigurno{}u ne 

la{tvo Ha{kog tribunala. Dr Simi} jer tako|e svedo~io u svojstvu ve{taka 

pred Sudom Bosne i Hercegovine u predmetima Jevi}idrugi, Pelemi{ i Peri}, 

iDragan Ne{kovi} i drugi. 

4 Detaqan presek i analiza svih srebreni~kih masovnih grobnica dostupni 

su na: http://www.srebrenica-project.com/index.phpoption=com_content&view=category&layout=blog&id=23&Itemid=21 

Na istom mestu postavqeno 

je svih 3,568 autopsijskih izve{taja forenzi~ara Ha{kog tribunala.


moè odrediti ili ~ije poreklo vodi od granate ili mine. U 

ovoj kategoriji nalaze se i tela gde su prona|eni samo razli- 

~iti metalni fragmenti. 

êtvrta grupa odnosi se na kompletna ili skoro kompletna 

tela kod kojih nije bilo mogu}e utvrditi uzrok smrti. 

Posledwa, i najve}a grupa, jesu zapravo izve{taji gde su 

prona|eni samo mawi delovi tela, vrlo ~esto samo jedna kost, 

ili izolovano stopalo u ~izmi, butna kost, patela i sli~no. U 

toj kategoriji nalazi se ukupno 1.583 izve{taja od ukupno 3.568 

koliko su forenzi~ki stru~waci Tuìla{tva Ha{kog tribunala 

sa~inili, ili izraèno procentima — 44,4 odsto. Taj 

brojjo{vi{edobijanazna~ajuakoseuzmeuobzirdau92,4 

odsto izve{taja iz ove kategorije, forenzi~ari Tribunala nisu 

utvrdili uzrok smrti. 

Na osnovu analiziranih obdukcionih nalaza i izvedene 

klasifikacije wihovog sadràja, profesionalno odgovorno mogli 

bi se izvu}i slede}i zakqu~ci o verovatnoj sudbini lica 

na koja se ovaj materijal odnosi. 

1. Prva grupa sastoji se od 442 tela na kojima su prona}eni 

povez preko o~iju i/ili ligature na rukama. Prema slobodnoj 

proceni suda, kada je re~ o ovakvim izve{tajima, te osobe 

mogu se tretirati kao streqane. 

2. Kod 655 tela prona|ene su povrede koje se u forenzi~kim 

izve{tajima vode kao povrede nastale od metka i na osnovu 

samo te okolnosti nije mogu}e precizirati da li su te osobe 

streqane ili su podlegle povredama zadobijenim tokom borbenih 

dejstava, ili je do smrtnog ishoda do{lo na neki drugi na- 

~in. Me|utim, na osnovu opisa povreda u autopsijskim izve{tajima, 

za oko 150 `rtava u ovoj grupi moè se sa visokim stepenom 

sigurnosti re}i da nisu stradali od pu{~anog zrna zato 

{to pokazuju obrazac povre|ivawa koji po svojim karakteristikama, 

u smislu veli~ine defekta na kostima i izraène fragmentacije 

kostiju, vi{e odgovara dejstvu Prage ili nekog sli~nog 

oru`ja nego dejstvu obi~nog pu{~anog zrna. 5 

5 Na primer: defekti na lobawi uz fragmentaciju ve}u od 10 sm. ili 

fragmentacija lopatice sa prelomom susednih {est rebara, {to se moè na-


3. Za izvestan broj `rtava (477) moè se sa prihvatqivim 

stepenom profesionalne sigurnosti re}i da nisu bili streqani 

jer je kod wih utvr|eno prisustvo {rapnela i drugih metalnih 

fragmenata, koji ne vode poreklo od metka ili ~ije poreklo 

pouzdano nije utvr|eno. Ovakvi izve{taji navode na zakqu~ak 

da je jedan zna~ajan broj `rtava nastradao tokom borbenih dejstava, 

odnosno tokom povla~ewa 28. divizije ABiH ka Tuzli. 

4. Za 411 tela nije bilo mogu}e utvrditi da li se radi o 

pogubqewu ili ne zato {to su ta tela nekompletna i ne moè 

im se ustanoviti uzrok smrti. Ovoj skupini tako|e pripadaju 

i tela na kojima nisu prona|eni nikakvi tragovi projektila, 

pa samim tim uzrok nasilne smrti nije ni mogao biti utvr|en. 

5. Posledwa i najve}a skupina izve{taja, ukupno 1.583, 

sadrì ne tela ili znatne delove tela, nego samo po nekoliko 

kostiju. Na osnovu takvih izve{taja, kao {to je napred navedeno, 

nije mogu}e izvu}i nikakve zakqu~ke, tim pre {to veliki 

procenat tih izve{taja ne opisuje nikakve traume. Ovo potkrepquje 

i ~iwenica da u 92,4 odsto slu~ajeva u ovoj grupi u 

autopsijskim izve{tajima koje su sa~inili sudsko-medicinski 

stru~waci Ha{kog tuìla{tva uzrok smrti zvani~no nije 

mogao biti utvr|en. 

Na osnovu navedene slike, koja je veoma heterogena, mogu- 

}e je izvesti slede}i zakqu~ak. Da je ta~no da ogromnom ve}inom 

posmrtni ostaci u srebreni~kim masovnim grobnicama 

pripadaju pogubqenim licima, kao {to se u optu`nicama i 

presudama Ha{kog tribunala i Suda BiH tvrdi, o~ekivalo bi 

se da }e pregled autopsijskih izve{taja pokazati uglavnom jednoobrazan 

tip rawavawa, u skladu sa tom hipotezom. Empirijski 

dokazi, naprotiv, ukazuju na izuzetnu raznovrsnost u 

obrazcu rawavawa i u op{tem stawu posmrtnih ostataka. Dakle, 

hipoteza nije potvr|ena. 

}i u forenzi~kom materijalu. Videti slu~aj No RV02 /308B u forenzi~kom 

arhivu Ha{kog tribunala. U forenzi~koj terminologiji, karakter ovakvih 

povredaseopisujekaoburst out rana, {to u ve}ini slu~ajeva iskqu~uje obi- 

~an metak.


Kontrolna analiza 

I pored ~iwenice da su ovi rezultati vi{e nego jasni, 

smatramo da bi bilo od op{teg interesa da izvr{imo jo{ jedno 

istraìvawe jer nam prethodno nije dalo sasvim pouzdan 

uvid u ukupan broj stradalih. Zbog velike koli~ine izve{taja 

koji sadrè samo po nekoliko kostiju, èleli smo da rezultate 

proverimo i na drugi na~in, te smo pribegli dodatnom ispitivawu. 

Jedan od na{ih osnovnih ciqeva je da utvrdimo {to 

ta~nije ukupan broj tela u navednim masovnim grobnicama. 

Osnova od koje smo krenuli bila je prebrojavawe lobawa 

i butnih kostiju. S obzirom na to da su u velikom broju slu~ajeva 

lobawe smrskane ili raspar~ane, ponekad i na vi{e od 20 

kostiju, taj pristup se nije pokazao plodnim pa smo pre{li na 

prebrojavawe butnih kostiju u svih 3.568 autopsijskih izve- 

{taja forenzi~kih stru~waka Ha{kog tribunala. U na{em istraìvawu 

prebrojali smo sve desne i leve butne kosti, kao i 

fragmente butnih kostiju gde se moglo utvrditi da li pripadaju 

desnoj ili levoj kosti. Za jedan mali broj fragmenata 

(ukupno 28) zbog wihove veli~ine nije se moglo utvrditi da li 

pripadaju desnoj ili levoj butnoj kosti. 

Kao {to se iz tabele moè videti, rezultati ovog istra- 

ìvawa u izuzetnoj meri se poklapaju sa prethodnom analizom. 

Primenom obe metodologije utvr|eno je da je ukupni broj tela 

prona|enih u navedenim masovnim grobnicama mawi od dve hiqade, 

preciznije negde izme|u 1.919 i 1.923. Ova ukupna cifra 

za sve grobnice — da naglasimo — obuhvata obe kategorije lica, 

kako one koji su mogli biti streqani tako i one koji su verovatno 

poginuli tokom borbenih dejstava. Ovim je na{a teza, 

na koju smo u glavnom istraìvawu ukazali, a to je da se znatan 

broj izve{taja (44,4 odsto) koji se sastoje iz fragmenata ne 

moè ni aproksimativno tretirati kao telo, potpuno dokazana. 

Broj takvih izve{taja, da jo{ jednom ponovimo je 1.583. Kada 

broj tih izve{taja (1.583) oduzmemo od ukupnog broja „slu- 

~ajeva“ za koje stru~waci tribunala vode obdukcioni protokol 

(3.568) dobijamo cifru od 1.985 tela razli~ite kompletnosti, 

{to se u prihvatqivim okvirima poklapa sa rezultatima 

na{e kontrolne analize sa osloncem na butne kosti, koja nam


daje merni opseg od ukupno izme|u 1,919 i 1,923 usmr}enih 

osoba u masovnim grobnicama koje su vezane za Srebrenicu. 

Masovne grobnice 

Desna butna 

kost 

Leva butna 

kost 

Fragment 

kosti 

Lipqe 131 131 4 

Ravnice 221 224 1 

Glogova 275 273 2 

ân~ari cesta 233 240 3 

Kozluk 318 315 0 

Hoxi}i cesta 155 156 2 

Cerska 146 146 0 

Nova Kasaba 56 56 0 

Laète 110 110 0 

Pilica 115 115 0 

Zeleni Jadar 116 113 1 

Brana 31 32 15 

Kowevi} Poqe 12 12 0 

Ukupan broj 

butnih kostiju 

1.919 1.923 28 

Ako je svrha ekshumacija na terenu i autopsijskih izve- 

{taja koje su sa~inile sudskomedicinskih ekipa Tuìla{tva 

Ha{kog tribunala bila da pruì dokumentovanu podlogu za 

tezu o streqawu sedam do osam hiqada zarobqenih osoba nakon 

pada srebreni~ke enklave u julu 1995, zadati ciq nije postignut. 

Iz wihovih nalaza jasno proizilazi da nekoliko stotina 

lica verovatno jeste bilo streqano, ali na osnovu takvog fo-


renzi~kog materijala nije mogu}e potkrepiti cifru koja se navodi 

ne samo u optu`nicama nego i u nekoliko ve} pravosna- 

`nih presuda MKTBJ. 

Od 2007. godine, po~ev sa predmetom Popovi} i drugi, 

standardni pristup koji je karakteristi~an za sudsku medicinu 

u krivi~nim slu~ajevima — autopsijski izve{taji sa detaqnim 

opisom povreda i op{teg stawa posmrtnih ostataka — preme{ten 

je u drugi plan. Zamewen je rezultatima DNK uparivawa 

koje je obavio ICMP, Me|unarodna komisija za nestala lica u 

svojim laboratorijama u Bosni i Hercegovini. DNK nalazi 

predstavqeni su Ha{kom tribunalu (i ve}e je to usvojilo) kao 

napredna savremena metoda za re{avawe kqu~nih pitawa u vezi 

sa doga|ajima u Srebrenici. Istovremeno, autopsijski izve- 

{taji diskretno su skloweni sa horizonta javne pa`we. 

Nagli gubitak zna~aja autopsijskih izve{taja predstavqa 

~iwenicu koja je sama po sebi od velikog zna~aja. Povrede 

i wihovi uzroci, implikacije prona|enih projektila od mina 

i granata, kao i druge sli~ne forenzi~ke pojedinosti, prestali 

su da bivaju aktivan predmet sudske rasprave. Novina se sastoji 

iz slede}eg: u predmetu Popovi} i drugi pred Ha{kim tribunalom, 

tehnologija DNK uvedena je kao primarno sredstvo za 

utvr|ivawebrojastreqanih`rtavaidokazivawedaseuSrebrenici 

dogodio genocid. 

Nastranu to, {to je vi{egodi{wi istraìva~ki rad na 

terenu u ekshumirawu masovnih grobnica i sastavqawu forenzi~ki 

zna~ajnih autopsijskih izve{taja time ba~en u zasenak. 

Na velika zvona, izvo|eni su dokazi nove vrste. U presudi u 

predmetu Popovi} govorilo se o 5.336 identifikovanih streqanih 

lica a „potencijalno“ o 7.826,6 povezivale su se primarne 

sa sekundarnim i tercijarnim masovnim grobnicama 

pri ~emu su se koristili argumenti do tada nepoznati u sudskomedicinskoj 

praksi u nastojawu da se cifra streqanih {to 

vi{e pove}a. 

Prakti~ni u~inak ove velike predstave, ako bi nenau~ne 

premisenakojimapo~ivabileprihva}ene,jestetodabipoku- 

{aji da se analiti~ki ra{~lani sudbina stradalih Muslima- 

6 Popovi} i drugi, prvostepena presuda, par. 624.


na iz srebreni~ke enklave posle 11. jula 1995. bili prakti~no 

obesmi{qeni. Ako bi problematika bila zatvorena u okvire 

DNK uparivawa, poginuli tokom borbenih dejstava postali bi 

nevidqivi zato {to su jedino autopsijski izve{taji materijalan 

dokaz koji razja{wava wihovu sudbinu. 7 Stvarno streqanim 

licima prikqu~ilo bi se mno{tvo drugih, koji to nisu 

bili. Nastradali iz svih kategorija bili bi izme{ani ne radi 

utvr|ivawa istine nego radi postizawa propagandnog efekta. 

Mi smo ovu novu taktiku odmah prepoznali i upozorili 

smo javnost da je za rasvetqavawe doga|aja u Srebrenici DNK 

tehnologija beskorisna. Ona ne pruà odgovore na dva glavna 

pitawa koja se postavqaju u kontekstu utvr|ivawa krivi~ne 

odgovornosti: uzrok smrti i vreme smrti. DNK moè da bude 

vrlo koristan u svom domenu: identifikacija stradalih i povezivawe 

razbacanih posmrtnih ostataka iste osobe. Me|utim, 

o uzroku ili prirodi povreda koje su dovele do smrtnog ishoda, 

{to je u mnogim slu~ajevima kqu~no za razlikovawe streqanih 

od poginulih tokom borbenih dejstava, DNK tehnologija 

ne moè da kaè — ni{ta. 

Drugi vid zloupotrebe DNK analize koji je nakon ovakvog 

uvo|ewa ubrzo do{ao do izraàja jeste nau~no neutemeqeno 

povezivawe raznih grobnica u funkciji uporno zacrtanog 

ciqa da se broj mrtvih koji bi se mogli vezati za Srebrenicu 

pove}a. U tu svrhu, na osnovu prisustva delova jednog ili dva 

tela iz sekundarne grobnice za koje se utvrdi pozitivna DNK 

veza sa primarnom, celokupni sadràj tih masovnih grobnica, 

bilodasuonesekundarneilitercijarne,sabirasesaprimarnom. 

To moèmo ilustrovati na primeru Pilice, jer od svih 

grobnica ona se ponajvi{e pomiwe kako pred Ha{kim tribunalom 

tako i pred Sudom BiH. Jedno od mojih svedo~ewa u 

7 Va`nost autopsijskih izve{taja, koji sadrè podatke o obrazcu rawavawa,zautvr|ivaweuzrokaina~inasmrtiovihdanadobilajepotvrdu 

posle misterioznog pokoqa preko 100 civila u sirijskom gradu Huli. Jedna 

strana tvrdi da su stradali `rtve artiqerijskog napada vladinih snaga na 

civile, dok druga tvrdi da su vinovnici zlo~ina pobuwenici, i da su ga izvr{ili 

sa propagandnom namerom da za zlo~in bude optuèna vlada. [ta god 

bilo na stvari, ovo ilustruje zna~aj i implikacije pouzdanih odgovora na 

ovakva pitawa u sli~nim situacijama.


svojstvu ve{taka pred Sudom BiH odnosilo se upravo na ovu 

masovnu grobnicu. 

Masovna grobnica Ekonomija „Brawevo“ — Pilica kao 

primarna sadrì 115 tela. To je minimalan broj tela na osnovu 

prebrojanih butnih kostiju, ali on moè biti i za nekoliko 

tela ve}i s obzirom na to da je bilo izme{tawa u sekundarne 

grobnice pa zato postoji mogu}nost da su neka tela nekompletna. 

DNK analizom koju je obavio ICMP identifikovane su 124 

osobe, {to u ovom slu~aju ne predstavqa zna~ajnu razliku. To 

je daleko mawe od 1.200 tela za koje je Draèn Eremovi}, kao jedan 

od kqu~nih svedoka — u~esnika Ha{kog tribunala u ovom 

zlo~inu pred sudom tvrdio da je bilo streqano na Ekonomiji 

„Brawevo“ u Pilici. Da bi se nadomestila razlika izme|u materijalnih 

dokaza i Erdemovi}eve nepotkrepqene tvrdwe, 8 sudu 

je bilo predo~eno re{ewe u obliku DNK nalaza. Naime, pored 

gore navedenih 115 lica, ili po tvrdwama ICMP 124 lica, 

kori{}ewem rezultata DNK uparivawa utvr|eno je da jo{ 32 

lica prona|enih u sekundarnim masovnim grobnicama vodi 

poreklo iz Pilice. âk kada bi ovakva analiza bila prihva}ena, 

novi broj stradalih od oko 150 lica i daqe je daleko mawi 

od 1.200. Kreativni name{tenici ICMP zato su pribegli slede}oj 

dovitqivoj konstrukciji: ako se uparivawem DNK za jedno 

telo utvrdi da se wegovi delovi nalaze i u primarnoj ili u 

sekundarnoj grobnici, onda se celokupan sadràj sekundarne 

masovne grobnice pripisuje primarnoj bez obzira na to {to ni 

za jedno drugo telo u toj sekundarnoj masovnoj grobnici nema 

DNK poklapawa. 

Takvim na~inom povezivawa u ovom konkretnom slu~aju 

vol{ebno se stiglo do broja od 1.052 lica za koja se sada tvrdi 

da vode poreklo iz masovne grobnice Pilice. Da bi se to postiglo, 

u ovom konkretnom slu~aju primarnoj grobnici su pripisivane 

tercijalne grobnice koje ~ak nemaju ni jednu direktnu 

DNK vezu. Na takav na~in, navedenoj primarnoj grobnici u 

Pilici pridodate su sekundarne grobnice ân~ari cesta 5, 

8 Po oceni prof. Edvarda Hermana,ti, i mnogi sli~ni, stavovi li{eni 

materijalnog pokri}a predstavqaju œbare assertionsŒ, ili œgole tvrdweŒ.


Kamenica 6 i Kamenica 10, bez ikakvog upori{ta u DNK analizi. 

Primera manipulacije DNK rezultatima je bezbroj. Danas 

postoji ~ak i mogu}nost izrade la`nih DNK profila koji 

sasvim ubedqivo deluju i koje je bez posebne opreme te{ko 

prepoznati.9 Kako god, mit o univerzalnoj i nenamenskoj primeni 

tehnologije DNK je sru{en i Sudu u Sarajevu (a uskoro i 

Tribunalu u Hagu) saop{teno je da DNK nije relevantan za re- 

{avawe srebreni~kog pitawa. Nema sumwe da }e protagonisti 

srebreni~kog mita uraditi sve {to je u wihovoj mo}i da ga 

odrè i za{tite od nau~no utemeqene kritike {to duè. 

PRILOG 

Dr Tomas Parsons, direktor Forenzi~kih studija u Me- 

|unarodnoj komisiji za nestala lica ‰ICMPŠ uSarajevu,ustanove 

koja igra vode}u ulogu u prikupqawu i obradi materijala 

za DNK analize u vezi sa Srebrenicom svedo~io je 22. marta 

2012. na su|ewu Radovanu Karaxi}u. Tokom unakrsnog ispitivawa 

Parsons je na pitawe optuènog potvrdio da DNK analiza 

ne pruà nikakve informacije o okolnostima smrti. Po- 

9 Ovo je u forenzi~koj praksi tako izraèn problem da je izraelska biolo{ka 

laboratorija Nucleix iz Tel Aviva proizvela opremu koja sa visokim 

stepenom pouzdanosti razlikuje prave od, do neprepoznatqivosti falsifikovanih, 

la`nih DNK rezultata. Po{to laboratorija ICMP u Tuzli, koja se 

bavi DNK uparivawem i ~ije rezultate Ha{ki tribunal uvaàva, ne dozvoqava 

nezavisnim laboratorijama da kori{}ewem istih uzoraka verifikuju wene 

rezultate, tvrdwe ICMP o hiqadama identifikacija srebreni~kih `rtava 

postaju vrlo sumwive. Me|utim, u presudi u predmetu Popovi} i drugi, par. 

624, pretresno Ve}e MKTBJ izri~ito napomiwe da se wegova presuda temeqi 

na neproverqivim DNK podacima ICMP, ili „golim tvrdqama“, kako bi se 

izrazio profesor Herman.


sle izvornog teksta ispitivawa na engleskom, u produètku 

navodimo i srpski prevod. 

Prosecutor v. Karadzic, trial session, Thursday, 22March 2012, Transcript, 

p. 26633 

5 Q. ‰InterpretationŠ Thank you. Do we then — should we then 

6 understand that your position is that those DNA profiles that you 

7 established and linked to the events in Srebrenica in 1995, should we 

8 understand — or can you tell us whether you have established the manner 

9 of their death 

10 A. The manner of death has been established in a very, very large 

11 number of those cases by the pathologists in question. But the manner of 

12 death played no role in the establishment of this list. 

13 Q. Thank you. And do you know that the indictment here, one of the 

14 charges is unlawful killings and executions. 

15 So is it your claim that those people whose DNA profiles you have 

16 established were killed in an unlawful manner and did you separate that 

17 from those who were killed in action 

18 A. The ICMP does not concern itself with whether — with the legal 

19 question of how these people were killed or — particularly with whether 

20 their deaths were lawful or not. I'm reporting on the identifications 

21 that have been made with regard to mortal remains recovered from these 

22 graves. 

Dr. Parsons was the director of the forensic sciences for the 

International Commission for Missing Persons which operates a 

highly experienced DNA laboratory system active since 2001. 

‰Transcript (Unofficial), Prosecutor v. Karadzic, 21March 2012, 

p. 2and 3Š 

Prevod na srpski jezik 

Tuìlac protiv Karaxi}a, glavni pretres, ~etvrtak, 22 mart 2012, 

Transkript s. 26633, alineje 10 — 22. 

Pitawe Radovana Karaxi}a: …moètelinamre}idalisteustanovili 

na~in wihove smrti


Odgovor Tomasa Parsonsa: Na~in smrti je bio utvr|en u vrlo velikom 

broju tih slu~ajeva od strane patologa. Me|utim, na~in smrti 

nije igrao nikakvu ulogu u proizvodwi ovog spiska. 

Pitawe Radovana Karaxi}a: Kao {to vam je poznato, jedna od optu`biovdeodnosisenaprotivpravnoubijaweistreqawe.Dakle,dali 

vitvrditedasutiqudi~ijesteDNK profile ustanovili bili ubijeni 

na protivpravan na~in i da li ste ta lica razdvajali od osoba koje su poginule 

u borbi 

Odgovor Tomasa Parsonsa: Me|unarodni komitet za nestale osobe 

se ne bavi pitawem kako su te osobe bile ubijene, niti da li je wihova 

smrt bila zakonita ili ne. Ja pruàm izve{taj o identifikacijama koje 

su bile obavqene u vezi sa posmrtnim ostacima koji su bili ekshumirani 

iz masovnih grobnica. 

Tomas Parsons je direktor forenzi~kih studija u Me|unarodnoj 

komisiji za nestala lica ‰ICMPŠ

@erminal îvkov1 

SLUÂJ D. ERDEMOVI]A I NEOTKRIVENA 

ISTINA O SREBRENICI 

@erminal îvkov: SLUÂJ D. ERDEMOVI]A 

Jugoslovenska policija uhapsila je 2. marta 1996. godine 

u Novom Sadu dva vojnika armije Republike Srpske (RS), Dra- 

èna Erdemovi}a i Radoslava Kremenovi}a. Oni su zatraìli 

u Beogradu kontakt s predstavnicima Me|unarodnog tribunala 

za biv{u Jugoslaviju (MTBJ) da bi saop{tili Tribunalu o nekom 

vojnom zlo~inu u Bosni, u kojem je Erdemovi} li~no u~estvovao. 

Pre nego {to su uhap{eni, wih dvojica su 1. marta 

razgovarali sa dvoje zapadnih novinara: Vanesom Vasi}-Jenekovi} 

iz AVS i Reno @irar iz pariskog ~asopisa Figaro. 13. 

marta Figaro je objavio veliki ~lanak o Erdemovi}u. U tom 

tekstu Erdemovi} tvrdi da se dogovorio sa istra`nim sudijom 

Tribunala, da Tribunal ne podigne optu`nicu protiv wega. U 

Hagu }e Erdemovi} biti samo svedok, a ne i optuèni. Posle 

toga }e se preseliti sa svojom porodicom u jednu od zapadnoevropskih 

zemaqa. 

Jugoslovenske vlasti su 6. marta po~ele sudsku istragu 

protiv Erdemovi}a i Kremenovi}a. Erdemovi} je priznao da su 

u julu 1995. godine, on i jo{ sedam boraca iz sastava 10-og diverzantskog 

odreda Armije RS, streqali kod sela Pilice u 

BiH oko 1.200 civila muslimanske nacionalnosti. 7. marta 

glavni tuìlac Tribunala Ri~ard Goldstoun zatraìo je od 

1 Predavawe na Me|unarodnom simpozijumu o Srebrenici i Ha{kom 

tribunalu odrànom u Ruskoj akademiji nauka u Moskvi 22–23. aprila 2009. 

godine.


jugoslovenskih vlasti da oba vojnika isporu~e Tribunalu. 30. 

marta avion jugoslovenskog avioprevoznika prevezao je Erdemovi}a 

i Kremenovi}a u Hag. 22. maja Kremenovi} je oslobo|en 

i vratio se u Beograd, jer tuìla{tvo Tribunala nije imalo 

potrebu za wim kao svedokom… 29. maja Tribunal je podigao 

optu`nicu protiv Erdemovi}a. Optu`nica se po sadrìni nije 

razlikovala od one podignute protiv Erdemovi}a u Novom 

Sadu. 29. novembra 1996. godine, sudsko ve}e Tribunala osudilo 

je Erdemovi}a na 10 godina zatvora za ratne zlo~ine i zlo- 

~ine protiv ~ove~nosti. 5. marta 1998. godine, drugo sudsko 

ve}e smawilo mu je kaznu na 5 godina. U avgustu 2000. godine 

Erdemovi}jeiza{aonaslobodu.Zau~e{}euubistvu1.200 

qudi, on je odleào tri i po godine. Na osnovu programa Ha- 

{kog tribunala za za{ti}ene svedoke Erdemovi} sada ìvi sa 

novim prezimenom negde u Severnoj Evropi. Povremeno se Erdemovi} 

pojavquje u Hagu kao za{ti}eni svedok u svim procesima 

koji se odnose na takozvani genocid nad bosanskim Muslimanima. 

Sve{toznamoomasovnomubistvukodselaPiliceujulu 

1995. godine, zasnovano je iskqu~ivo na priznawu Draèna 

Erdemovi}a. Sudska odluka o wegovom slu~aju od 29. novembra 

1996. godine doneta je po ubrzanoj proceduri (guity plea). Ta 

procedura je rezultat dogovora izme|u okrivqenog i tuìoca. 

Okrivqeni daje œiskreno priznaweŒ koje moè da posluì kao 

dokaz protiv drugih lica, a tuìlac na osnovu tog priznawa 

molisuddaizrekne{tojemogu}emawukaznuzaokrivqenog! 

Erdemovi} — je glavni svedok Tribunala. œIskrenoŒ priznawe 

Erdemovi}a omogu}ilo mu je da se ne pojavi na unakrsnom ispitivawu, 

a sud ima jedini zadatak — da mu odredi — visinu 

kazne! Kada se ima u vidu ogromna teìna toga zlo~ina, ~iwenica 

da je sud œpriznaweŒ Erdemovi}a uzeo kao dovoqan dokaz, 

izgleda malo ~udno. Procesni kodeks Tribunala o~igledno dozvoqava 

takav rad. 

Nekoliko re~i o tom va`nom svedoku œgenocidaŒ nad bosanskim 

Muslimanima. Draèn Erdemovi} ro|en je u Tuzli, u 

gradu sa ve}inskim muslimanskim stanovni{tvom. Majka mu je 

bila Hrvatica, a otac Srbin, a on se izja{wava kao bosanski 

Hrvat. Erdemovi} je napustio vojnu slu`bu u Jugoslovenskoj

@erminal îvkov: SLUÂJ D. ERDEMOVI]A 49 

narodnoj armiji (JNA). Godine 1991. on radi kao policajac u 

Republici Hrvatskoj. Kada se u aprilu 1992. godine vratio u 

Tuzlu, agonija Jugoslavije bila je u punom jeku, kao i gra|anski 

rat, koji je zahvatio Bosnu. Erdemovi} je ponovo pozvan u 

JNA, no on prednost daje ukqu~ivawu u Armiju BiH, gde su ve- 

}inom Muslimani. Krajem 1992. godine on ostavqa tu Armiju 

i odlazi u Armiju bosanskih Hrvata (HVO). U prole}e 1993. 

godine Erdemovi} ponovo mewa uniformu prebaciv{i se u RS 

iprijavqujesezaslu`buuArmijiRS.Wegasuprimiliujednu 

novu vojnu jedinicu, upravo u 10. diverzantski odred, koji 

je direktno pot~iwen Glavnom {tabu Armije RS, a sastav odreda 

je bio multietni~ki. Erdemovi}ev vod tog odreda imao je 

tridesetak boraca, me|u kojima je bilo nekoliko Muslimana, 

nekoliko Hrvata, jedan Slovenac i dva Srbina. 

Sudskom odlukom Me|unarodnog tribunala za biv{u Jugoslaviju 

o slu~aju Erdemovi}a prihva}eno je kao dokazano da je 

16. jula 1995. godine Erdemovi} u~estvovao u ubistvu oko 1.200 

Muslimana. Saglasno tvrdwama Erdemovi}a, to masovno ubistvo 

bilo je izvr{eno po naredbi Glavnog {taba bosanskih Srba, 

jer je 10. diverzantski odred bio direktno pot~iwen Glavnom 

{tabu. O tom zlo~inu Erdemovi} je svedo~io u nizu procesa: 

na procesu protiv samog sebe (31. maja, 19. i 20. novembra 

1996), na podizawu optu`nice protiv Karaxi}a i Mladi}a (5. 

jula 1996), protiv generala Krsti}a (22. maja 2000), protiv Slobodana 

Milo{evi}a (3. maja 2003), protiv V. Popovi}a i protiv 

drugih oficira Armije bosanskih Srba (4. maja 2007) i na su|ewu 

Radovanu Karaxi}u (27. i 28. februara 2012). Sva ta svedo~ewa 

nalaze se u materijalima otvorenim za dostup u arhivi Me- 

|unarodnog tribunala za biv{u Jugoslaviju. Pored toga postoje 

i istra`ni zapisnici o pregovorima koje je Erdemovi} vodio sa 

islednicima Tribunala. Oni nisu dostupni, ali ja i wima raspolaèm. 

Raspolaèm i svedo~ewima Erdemovi}a iznetim 6. 

marta 1996. godine pred jugoslovenskim sudijama u Novom Sadu. 

Iz svih tih dokumenata moèmo sastaviti slede}u sliku masovnog 

ubistva: 

Osam vojnika iz sastava 10. diverzanskog odreda Armije 

RS ubili su 16. jula 1995. godine 1.200 Muslimana iz Srebre-


nice. Ubistvo je izvr{eno na teritoriji farme sviwa Brawevo, 

kraj sela Pilice, negde oko 40 kilometara severno od Srebrenice. 

@rtve su dovozili autobusima. Prvi autobus, u kome 

je bilo 50–60 mu{karaca, uzrasta od 16–60 godina, stigao je 

negde izme|u 10 i 11sati. Ubice su izvodile iz autobusa grupe 

po10`rtava.Tojeva`no:stalnopo10qudi.Ruke`rtavasu 

bile vezane, neki su imali i poveze na o~ima. @rtve su prvo 

morale da daju li~na dokumenta, da ih ostave u uglu neke gara- 

è. Zatim su ih ubice vodile do mesta ubijawa koje se nalazilo 

sto-dvesta metara od autobusa. Tada bi se ubice postrojile 

na 20 metara od `rtava i pucale u wih iz automata kala{wikov 

pojedina~nim pucwima. Kontroli{u}i da li je svako zaistaubijen,onibinakrajukrajevaiizpi{toqadotuklisve 

one koji su davali znake ìvota. Posle toga su izvodili iz 

autobusa slede}u grupu od 10 `rtava. Eto tako, bez posebnih 

kontradiktornosti Erdemovi} je ponavqao svoje svedo~ewe o 

zlo~inu u svim svojim svedo~ewima. Ubice su se s vremena na 

vreme odmarale. Pu{ili su, pili rakiju. Erdemovi} je razgovarao 

s nekim Muslimanima. Jedan je poku{ao da beì, sustigli 

su ga i ubili. Neki vojnici su tukli i poniàvali svoje 

`rtve. Sve to je traìlo vreme. Do 15 sati posle podne svi su 

pobijeni. Na livadi je leàlo 1.200 le{eva. 

To je nemogu}e. Nemogu}e je za pet sati ubiti 1.200 qudi, 

na na~in koji je opisao Erdemovi}. To zna~i, da je 120 grupa po 

10 `rtava, svaka bila streqana za dva i po minuta. @rtve su 

morale da pro|u 100–200 metara do mesta ubijawa. Pre toga 

oni su im oduzimali li~na dokumenta, tukli su ih i poniàvali, 

potom ih streqali, proveravali da li su svi ubijeni i 

vra}ali se u autobus za slede}u grupu od 10 `rtava. Sve to uraditi 

za dve i po minute! I jo{ su odmarali, pili i pu{ili. 

Ako je za streqawe jedne grupe, recimo, trebalo najmawe 10 

minuta, mada je i to nerealno, prebrzo, onda bi tu trebalo 

1.200 minuta ili 20 sati! Bilo koji normalan sudija mogao je 

do}i do tako jednostavnog ra~una. Sudije Tribunala — nisu! 

Oni su prihvatili mogu}nost da je 120 grupa po 10 qudi ubijeno 

za mawe od pet sati. Koliko je qudi ubijeno na tom mestu 

Patolozi Me|unarodnog tribunala za biv{u Jugoslaviju ekshumirali 

su na tom mestu 153 le{a. To je korpus delikti. Pro-


na|eni li~ni dokumenti pokazuju da je re~ o Muslimanima iz 

Srebrenice. To je uàsan vojni zlo~in i svi odgovorni za to, 

trebadabuduka`weni.Erdemovi}jestalnoponavqao1.200 

`rtava i sud je to prihvatio kao istinu. 

œIskrenoŒ priznawe Erdemovi}a u svih wegovih 12 varijanti 

proèto je serijom drugih protivre~nosti i apsurda. Nikada 

i nijedan normalan sud ne bi prihvatio to œsamopriznaweŒ 

za autenti~no i istinito. Evo najkra}ih i najva`nijih 

protivure~nosti: 

Na prvom saslu{awu, pred jugoslovenskim sudom, Erdemovi} 

je kao datum ubistva naveo 20. jul 1995. godine. Wegov 

drug Kremenovi} potvrdio je taj datum. Zatim je u Hagu Erdemovi} 

neo~ekivano izmenio svoju izjavu i promenio datum — 

16. jul 1995. godine. Za{to je Erdemovi} izmenio datum koji je 

u Beogradu naveo — drugim koji je naveo u Hagu 

Erdemovi} je tvrdio da je u aprilu 1994. bio primqen u 

10. diverzantski odred u zvawu vodnika i da je bio desetar, 

ali u martu 1995. godine — oduzet mu je ~in zbog neposlu{nosti. 

To je bio uzrok {to je on u vreme ubistva, toboè, bio 

obi~ni vojnik — redov. Kao redova primorali su ga da izvr{ava 

naredbe i nije se mogao suprotstaviti streqawu. To je la`. 

Za vreme streqawa Erdemovi} je bio vodnik i nikada nije bio 

degradiran. To se jasno vidi iz dokumenata koje sud ima na raspolagawu, 

ali niko ne pita svedoka za{to je izmislio to degradirawe. 

Erdemovi} tvrdi da je streqawe izvr{eno po naredbi 

ratnog komandira, starijeg poru~nika Milorada Pelemi- 

{a. Samo streqawe odvijalo se pod komandom Brana Gojkovi}a. 

Gojkovi} je obi~an vojnik, redov, ali po tvr|ewu 

Erdemovi}a on je komandovao odeqewem koje je izvr{ilo 

streqawe. U svim izjavama Erdemovi} govori o œkomandiru 

Gojkovi}uŒ. Iz isledni~kih zapisnika vidimo jo{ 

neverovatnije stvari. Kad Erdemovi} nabraja imena sedmorice 

vojnika, koji su streqali pod komandom œredovaŒ, 

on spomiwe poru~nika Franca Kosa. Poru~nik Kos 

bio je komandir voda 10. diverzantskog odreda, koji se sastojao 

iz dva voda. Izgleda da je za vreme streqawa redov


Brano Gojkovi} bio komandir poru~niku Kosu i vodniku 

Erdemovi}u. Iz zapisnika se jasno vidi da islednici uop- 

{te ne veruju Erdemovi}u. Sve je to apsurd, ali svejedno, 

tako je i ostalo u zapisniku. Niko u sudu nije poku{ao da 

sazna od Erdemovi}a kako je mogu}e da redov komanduje 

odeqewem u ~ijem sastavu su poru~nik i vodnik. Taj apsurd 

sud uop{te ne zanima. 

Erdemovi} tvrdi da je, nedequ dana posle streqawa, ratni 

komandir Pelemi{ organizovao atentat na wega. Pelemi{ 

je saznao da se Erdemovi} sprema da se pojavi u 

Tribunalu kao svedok masovnog ubistva. Zato je Pelemi{ 

naredio jednom od u~esnika ubistva, Stanku Savanovi}u, 

da ubije Erdemovi}a. U jednom baru u Bijeqini, Savanovi} 

je dobio pi{toq i tri puta pucao u Erdemovi}a. Te- 

{korawenErdemovi}preìveojenekolikooperacijau 

Beogradu. Iz zapisnika istra`nih sudija mi saznajemo 

ne{to drugo. U jednom baru u Bijeqini bila je tu~a pijanih 

vojnika iz 10. diverzantskog odreda. Sva|a se zavr- 

{ila pucwavom i ~etvorica su rawena. Jedan od rawenih 

bio je i Erdemovi}. Isto tako, i Savanovi} je te{ko rawen. 

Nikakvog atentata nije bilo. Za vreme unakrsnog saslu{awa 

Erdemovi}a koji je vodio Slobodan Milo{evi} 

moè se saznati pone{to vrlo interesantno. Erdemovi} 

je potvrdio da su neki od u~esnika streqawa u Srebrenici 

dobili novac i zlato, a drugi nisu dobili ni{ta. 

Takva i druga apsurdna izmi{qawa i protivre~nosti u 

svedo~ewima Erdemovi}a mogu se lako objasniti. Ko je 

dao naredbu za streqawe, kako je izvedeno streqawe, koji 

je broj `rtava, kakvi su motivi toga zlo~ina Sva ta pitawa 

mogu se objasniti ako se ispitaju i stanu pred sud 

svi u~esnici masovnog ubistva. I tu dolazimo do onog 

najva`nijeg. Jo{ za vreme prvog saslu{awa u Novom Sadu 

Erdemovi} je nabrojao imena i prezimena svih svojih sau~esnika. 

On ponavqa wihova imena u svojih desetak svedo~ewa. 

U~esnici tog masovnog ubistva: Franc Kos, Marko 

Bok{i}, Zoran Gorowa, Stanko Savanovi}, Brano Goj-


kovi}, Aleksandar Cvetkovi} i Vlastimir Golijan. Naredbu 

za streqawe dao je ratni komandir Milorad Pelemi{. 

Nad Pelemi{em vi{i poloàj komandira imao je Petar 

Salapura, {ef Obave{tajnog odelewa Glavnog {taba RS. 

Prema tvrdwama Erdemovi}a, 10. diverzantski odred nije 

mogao ni{ta uraditi bez poznatog pukovnika Salapure. 

Sva ta imena su poznata tuìla{tvu Tribunala jo{ 

od marta 1996. godine. Kako je mogu}e, da Tribunal ni do 

danas nije podigao optu`nice protiv tih lica2 

Jedan jedini put sudije su pitale Tuìla{tvo gde su svi 

ti sau~esnici Erdemovi}a i da li je istina da protiv 

wih ne}e podi}i optu`nice. To je bilo 19. novembra 1996. 

godine. Sudija Klod @orda izrazio je pred tuìocem Markom 

Harmonom ~u|ewe suda zbog tih okolnosti, jer je cela 

optu`nica protiv Erdemovi}a zasnovana u potpunosti 

na wegovom samopriznawu. Gde su wegovi neposredni pretpostavqeni, 

pitao je @orda. Gde su ostali u~esnici toga 

masovnog ubistva, koje je Erdemovi} prozvao poimence 

Mark Harmon je odgovorio da Tuìla{tvo radi na tom 

pitawu i da }e podi}i optu`nice protiv svih. Od tada je 

pro{lo 13. godina.3 

2 U trenutku kada je autor îvikov ~itao ovo predavawe u Moskvi, to je 

bilo ta~no ali od tada, ta~nije od kako je wegova kwiga Krunski svedok bila 

prevedena na nekoliko jezika i po~ela masovno da cirkuli{e, stvari su se donekle 

promenile. Vlasti su se najedanput „prisetile“ ostalih u~esnika ubistva 

u Pilici koje je Erdemovi} imenovao i po~elo je wihovo hap{ewe. (Franc 

Kos uhap{en 20 aprila 2010; Vlastimir Golijan, Stanko Savanovi} i Zoran 

Gorowa uhap{eni 26 februara 2010; Marko Bo{ki} uhap{en 29 aprila 2010.) 

Marko Bo{ki} je „iskreno priznao krivicu“ kao Erdemovi} i osu|en je na 10 

godina; Kosu, Golijanu, Savanovi}u i Gorowi je pred Sudom BiH u Sarajevu 

organizovano farsi~no su|ewe bez ozbiqnog ulaèwa u ~iweni~no stawe na 

koje se optu`nica poziva; Brana Gojkovi} je jo{ uvek u begstvu; a Aleksandar 

Cvetkovi} se nalazi u Izraelu i predmet je postupka za izru~ewe. Zakasnelo i 

isforsirano krivi~no gowewe ovih lica posle decenije i po, mada su od samog 

po~etka bili poznati, poja~ava sumwe u vezi sa pozadinom celog slu~aja. [to 

se ti~e komandanta Odreda, Milorada Pelemi{a, on se „krije“ ali ga mediji 

lako pronalaze. Navodno je nedostupan jedino vlastima. 

3 Po{to je Ha{ki tribunal prestao da podiè nove optu`nice jo{ 

2004. godine, on je sada po ovom pitawu — kako bi se to na engleskom reklo —


Tribunal je ~vrsto odlu~io da Erdemovi} bude jedini koji 

}e svedo~iti o masovnom ubistvu. Tribunal ne èli da 

sudi sau~esnicima Erdemovi}a. Evo jednog primera. U 

avgustu 2004. godine u Bostonu je bio uhap{en Hrvat Marko 

Bok{i}, koji je pijan autom pregazio ~oveka i pobegao 

sa mesta doga|aja. Mediji su saop{tili o incidentu i jedan 

bosanski Musliman prepoznao je Bok{i}a kao u~esnika 

masovnog ubistva kod Pilice. Godine 1998. Bok- 

{i} je dobio politi~ki azil u Nema~koj, a posle godinu 

dana iselio se u SAD. Prilikom popuwavawa dokumenata 

za ulazak u SAD Bok{i} nije pomenuo da je sluìo u Armiji 

RS. Bok{i} je naveo neta~ne podatke u formularu za 

preseqewe u SAD, {to je tamo ozbiqan prekr{aj. Ameri~ki 

novinari su pitali Tribunal da li }e traìti izru~ewe 

Bok{i}a u Hag. 26. avgusta 2004. godine, savetnik 

Karle del Ponte, Anton Nikiforov odgovorio je da su 

Tribunaluograni~enemogu}nostiidaseonnemoèbaviti 

œsitnom ribomŒ. Tribunal mora da se usredsredi na 

rukovode}a lica, izjavio je on u ime Tuìla{tva i Tribunala. 

Marko Bok{i}, u~esnik ubistva 1.200 qudi je — 

œsitna ribaŒ. 

Milorad Pelemi{, komandir 10. diverzantskog odreda, 

koji je, po re~ima Erdemovi}a, dao naredbu za masovno 

ubijawe, ìvi u Beogradu i daje intervjue. Tribunal zna 

gde je on, ali se Me|unarodni tribunal za biv{u Jugoslaviju 

za wega ne interesuje. Pelemi{ je — sitna riba. Pukovnik 

Petar Salapura, {ef vojne Obave{tajne slu`be 

Vojske RS i komandir diverzantskog odreda, bio je svedok 

u Hagu na procesu V. Popovi}u. Niko nije suprotstavio 

wegovo svedo~ewe svedo~ewu Erdemovi}a. Salapura 

jebiouHaguiotputovaoodatle,adaganikonijepitao 

za ubistvo 1.200 qudi u selu Pilica. I Salapura je œsitna 

ribaŒ. Franc Kos, komandir voda u kojem je bio Erdemovi}, 

i neposredni u~esnik ubistva, radi kao vodoin- 

off the hook. Vru} krompir Erdemovi}eve druìne preba~en je Sudu BiH u Sarajevu.


stalater u Bijeqini. Tribunal on ne zanima. Stanko Savanovi} 

je bio osu|en u Beogradu na pet godina zatvora za 

silovawe i trgovinu ènama iz Moldavije. Tribunal zna 

gdejeon,aligatonebrine.Tribunalusuva`nasamo 

svedo~ewa Erdemovi}a. 

To je pravi skandal, dame i gospodo. Zamislite da osam 

huligana u Amsterdanu pretuku na smrt nekog ~oveka i 

bace ga u kanal. Posle godinu dana, jedan od ubica se pokaje, 

preda se policiji, iznese sve dokaze, prizna sve i 

navede imena ostalih u~esnika ubistva. Sudija dirnut 

wegovim kajawem osudi ga na dve-tri godine zatvora, ali 

se uop{te ne zainteresuje za druge u~esnike zlo~ina. Zamislite 

kakvo negodovawe bi taj sud izazvao protiv sebe 

u medijima i u dru{tvu. A u pomenutom slu~aju re~ je o 

1.200 ìvota. 

Dozvolite da svedemo ra~un. Svedo~ewa Erdemovi}a o masovnom 

ubistvu kod Pilice u junu 1995. godine su ne{to 

krajwe protivure~no i neta~no. Istina o tom zlo~inu bi- 

}e poznata tek onda kada svi weni u~esnici budu saslu- 

{ani, i kad budu odgovorali za u~iweno. To je obaveza 

bilo kog suda. Ipak Me|unarodni tribunal za biv{u Jugoslaviju 

ne pokre}e optu`nice protiv ostalih u~esnika 

ubistva, i ~ak ih i ne saslu{ava kao svedoke. Kako je to 

mogu}e Sasvim je jasno da Me|unarodni tribunal za biv- 

{u Jugoslaviju ne èli da otkrije istinu o tom masovnom 

ubistvu. Za{to Nemam odgovor na to pitawe. Mogu samo 

da to konstatujem kao ~iwenicu i da dopustim slede}u 

pretpostavku: Tribunal ne èli da pozove na saslu{awe 

sau~esnike Erdemovi}a, jer }e wihova svedo~ewa pokazati 

da Erdemovi} govori neistine. Samo Tribunal moè 

da objasni za{to ne èli da ispita uzroke ubistva kod 

Srebrenice. Ali Tribunal }uti. Jo{ tu`nije je {to }uti 

i na{a zapadna javnost.


„KRUNSKI SVEDOK“ U PREDMETU KARAXI] 

Stefan Karganovi}: „KRUNSKI SVEDOK“ 

Dugo o~ekivano svedo~ewe uìvo, i unakrsno ispitivawe 

na su|ewu Radovanu Karaxi}u, najva`nijeg srebreni~kog svedoka 

Ha{kog tribunala, Draèna Erdemovi}a, najzad se dogodilo 

27. i 28. februara 2012. 

Moè da zvu~i ~udno da bi pojavqivawe kqu~nog svedoka 

da li~no svedo~i u jednom procesu i bude podvrgnut unakrsnom 

ispitivawu moglo predstavqati problem ili senzaciju. To je 

osnovni princip civilizovanog pravosu|a: optuèni ima pravo 

da se suo~i sa svedocima protiv sebe i da im postavqa pitawa. 

Za Ha{ki tribunal, me|utim, vaè druga pravila. 1 Pre ne- 

{to vi{e od dve godine, pod naslovom Krunski svedok, bugarski 

analiti~ar @erminal îvikov napisao je razornu kritiku Erdemovi}evih 

svedo~ewa u raznim srebreni~kim predmetima. U 

toj kwizi, prvo na izvornom nema~kom, zatim u srpskom i engle- 

1 Specijalna pravila koja normalno pravosu|e ne poznaje vaè i u 

Odelewu za ratne zlo~ine Suda Bosne i Hercegovine u Sarajevu. Na su|ewu 

Erdemovi}evim sau~esnicima u zlo~inu, Kosu i drugima, ¼krunski svedok½ 

Erdemovi} je — odbio da svedo~i. Umesto da upotrebi svoje ingerencije i da 

mu naredi da pristupi, prvostepeno ve}e sudinice Mire Smajlovi} u Re{ewu 

od 7. septembra 2011. kaè da su ¼branioci optuènih pozvani da se pismeno 

o~ituju o pitawima koja bi postavili ovom svjedoku u unakrsnom ispitivawu, 

koja pitawa }e uz odobrewe Vije}a, biti prosle|ena u dràvu relokacije 

u kojoj Draèn Erdemovi} trenutno boravi½. Unakrsno ispitivawe svedoka 

ne li~no nego po{tom nova je tekovina koju pravosudna praksa duguje 

Sudu BiH u Sarajevu. Re{ewe sarajevskog ve}a u predmetu Kos nalazi se u 

srpskom delu internet prezentacije www.srebrenica-project.com, poddatumom 

od 25. maja 2012.


skom prevodu, îvikov je izneo brojne laì i nedoslednosti u 

Erdemovi}evom iskazu. Posledica ove kompromituju}e analize 

bilo je povla~ewe Erdemovi}a kao svedoka u Hagu i pred kloniranim 

„sudom za ratne zlo~ine“ po uzoru na Ha{ki tribunal u 

Sarajevu. 

U posledwe vreme, pred oba suda, sa odobrewem sudskog 

ve}a, Tuìla{tvo nudi samo transkript Erdemovi}evog svedo- 

~ewa ali izbegava da ga dovodi da uìvo svedo~i i bude izlo- 

èn rizicima unakrsnog ispitivawa. Ve}a spremno prihvataju 

to ne~uveno kr{ewe osnovnih procesnih prava optuènih i 

tako je trebalo da bude i u Karaxi}evom predmetu. Me|utim, 

Karaxi}evaodbranajenatouloìlao{tarprigovori—na 

op{te iznena|ewe — Ha{ko ve}e u tom predmetu donelo je odluku 

da Erdemovi} ipak mora da svedo~i li~no. 

Da se podsetimo, Erdemovi} je bio pripadnik misterioznog 

Desetog diverzantskog odreda, multinacionalne jedinice 

koja je u svom sastavu imala Srbe, Hrvate, Muslimane i Slovence, 

i to usred ogor~enog etni~kog rata, i koja pored toga 

nije imala jasan status u formacijskoj {emi Vojske Republike 

Srpske niti je ikada bilo do kraja definisano odakle je primala 

nare|ewa. Sam Erdemovi} je po nacionalnosti Hrvat koji 

je, pre nego {to se pod nejasnim okolnostima prikqu~io VRS, 

sluìo i u druge dve vojne formacije u bosanskohercegova~kom 

gra|anskom ratu: HVO i ARBiH. Posle srebreni~kih doga- 

|aja u julu 1995, Erdemovi} se obreo u SR Jugoslaviji, gde je 

1996. bio uhap{en i odakle je, posle mesec dana provedenih u 

bezbednoj ku}i srpske DB, na sopstveni zahtev izru~en Ha{kom 

tribunalu. U Hagu je tvrdio da je na lokalitetu Pilica sa jo{ 

sedmoricom kolega iz odreda u~estvovao u ubijawu oko 1.200 

zarobqenih Muslimana, od kojih je za izme|u 70 i 100 izjavio 

da ih je li~no pobio. Za ovaj teàk zlo~in, bio je osu|en na 

svega pet godina zatvora, od ~ega je odleào tri. Za uzvrat za 

ovakoblagukaznu,prihvatiojedasvedo~iukoristTuìla- 

{tva u svim predmetima koji se odnose na Srebrenicu. 

Zna~ajno je da je Erdemovi} jo{ pre desetak godina identifikovao 

sve svoje kolege i da je svo vreme, do objavqivawa 

îvikovqeve kwige, wihov identitet, kao i mesto boravka (sa 

izuzetkom Brane Gojkovi}a, koji se nalazi u bekstvu), bilo op-

Stefan Karganovi}: „KRUNSKI SVEDOK“ 59 

{te poznato. Me|utim, ni sudovi zaduèni za procesuirawe 

ratnih zlo~inaca ni lokalne vlasti na teritoriji dràva biv- 

{e Jugoslavije nisu u~inili ni najmawi napor da se ta osumwi~ena 

lica privedu, sve do pojavqivawa kwige @erminala 

îvikova. Tada su se muwevitom brzinom dali na posao, ali sa 

o~iglednom namerom da se stvar zaba{uri tako {to bi usledio 

novi niz nagodbi sa tuìla{tvom, ~ime bi se samo potvrdile 

Erdemovi}eve tvrdwe, ili u slu~aju odbijawa optuènih da 

prihvate krivicu po tom osnovu, su|ewa koja bi se zavr{ila 

predvidqivim pravosna`nim presudama koje bi se potvrdile 

to isto. 

Zato je svedo~ewe Erdemovi}a uìvo u predmetu Karaxi} 

bilo od izuzetnog zna~aja. Su|ewe generalu Mladi}u sada }e 

biti posledwa prilika da se iskaz ovog la`nog svedoka, na ~ijim 

se tvrdwama temeqi ve}i deo iskonstruisanog srebreni~kog 

narativa, efikasno i javno raskrinka. 

Erdemovi}eva pri~a toliko je {upqa da je kao nepravnik 

koji se sam brani dr Karaxi} uspeo da za zapisnik izvu~e neke 

zna~ajne podatke. 

Pre svega, po ovom unakrsnom ispitivawu ispada da Erdemovi} 

vi{e nije siguran koliko je zarobqenika bilo streqano 

u Pilici. On je na to pitawe odgovorio ovako: „Gospodine 

Karaxi}u, ja nisam brojao koliko ih je bilo streqano. Ja ne 

mogu dati odgovor na to pitawe…Ja nikada nisam rekao da je 

ta cifra ‰1.000 do 1.200 zarobqenika, {to je tvrdio u ranijim 

iskazima, n. p.Š egzaktna. Uvek sam govorio da je to procena. 

Mo`da sam rekao — u redu, mo`da sam pove}ao broj, ali to je 

bio moj utisak tada zato {to je meni to isuvi{e dugo trajalo. 

To je meni trajalo ve~nost, sve {to se dogodilo toga dana“. 

Po saètku Erdemovi}evog iskaza koji je ponudio tuìlac, 

streqawa su po~ela 16. jula oko 10 ~asova pre podne i trajala 

su do 15 ili 16 ~asova istog dana. Pod Karaxi}evim unakrsnim 

ispitivawem, Erdemovi} je izjavio da zarobqenici nisu 

po~eli da pristiù do ne{to posle 11 ~asova, {to zna~i da 

jestreqawemoglotrajati4do5sati. 

Daqe, Erdemovi} je rekao da su zarobqenici bili streqani 

u grupama od po desetoro, i da su bili izvo|eni iz auto-


busa i sprovo|eni na strati{te koje je odatle bilo udaqeno 

izme|u 100 i 200 metara. 

Ova potvrda je vrlo va`na iz dva razloga. Pre svega, to potvr|uje 

matemati~ki prora~un @erminala îvikova, da je za 

svaku grupu od po desetoro zarobqenika na raspolagawu bilo 

samo po 2,5 minuta da iz autobusa budu odvedeni na strati{te i 

postreqani, {to je neverovatno. Drugo, to se direktno kosi sa 

izjavama navodno „preìvelih“ koje je tuìla{tvo Suda BiH 

izvelo da svedo~e posle objavqivawa îvikovqeve kwige sa 

o~iglednom namerom da obesmisli wegov razoran matemati~ki 

prora~un. Ta dva svedoka tvrdili su, jedan, da su zarobqenici 

bili izvo|eni u grupama od po 25 i da je streqawe trajalo do 

„kasno posle podne“, a drugi, da se radilo o grupama od po sto i 

da je proces trajao „do zalaska sunca“. Ova posledwa varijanta 

je, o~igledno, najpovoqnija za Tuìla{tvo zato {to je u julu 

mesecu, kada sunce kasno zalazi, ubedqivo vremenski najkomotnija 

da bi se posao mogao obaviti u zadatom roku. 

Na dobro pitawe dr Karaxi}a, „Koliko je vremena trebalo 

grupama od po pet ili deset da si|u iz prvog autobusa“, 

svedok Erdemovi} neve{to odgovara: „Ne znam, ne mogu da odgovorim 

na to pitawe.“ 

[teta je {to dr Karaxi} o~igledno nije bio obave{ten o 

razli~itom svedo~ewu vol{ebno „preìvelih“ pred sudom u 

Sarajevu, da bi Erdemovi}a mogao konfrontirati sa wihovim 

iskazima i zatraìti za zapisnik Erdemovi}ev komentar. 2 

Karaxi} zatim Erdemovi}u postavqa vrlo va`no pitawe: 

koje su dimenzije poqane gde se streqawe odvijalo. Na to, Erdemovi} 

odgovara: „Ne mogu da se setim veli~ine tog podru~ja. 

Zaista me to nije zanimalo“. 

Mo`da nije, ali to jesu vrlo zna~ajna pitawa. Ako znate 

koliko vam treba vremena da streqate grupe od po deset zaro- 

2 Jedan od preìvelih sa Pilice, Ahmo Hasi}, posvedo~io je u predmetu 

Popovi} i drugi (6. septembra 2006.) da su zarobqenici bili dovezeni na 

strati{te u sedam autobusa (Transkript, s. 1190) i da se u svakom od autobusa 

nalazilo „po pedesetak“ lica (Transkript, s. 1198). Matematika je opet 

najve}iprotivnikovesrebreni~kekonstrukcijejer7h50=350. To moè da 

objasni prisustvo 137 ekshumiranih ¼slu~ajeva½ ali je neuklopivo u pri~u o 

1.200 pogubqenih `rtava.


bqenika, to vam daje osnovu da izra~unate koliko ih je moglo 

biti streqano za ~etiri ili pet sati, koliko Erdemovi} tvrdi 

da su egzekucije trajale. Ako znate dimenzije prostora gde su 

se egzekucije odvijale, onda moète i da procenite koliko je 

tela moglo da stane na toj povr{ini. 

Zakqu~ak je jasan: procena od 1.000 do 1.200, kojom se ve} 

vi{e od deset godina operi{e, i koja je ve} ugra|ena u mnoge 

presude Ha{kog tribunala, nije utemeqena ni na ~emu. Erdemovi} 

i Tuìla{tvo ne pruàju nikakav racionalan osnov za 

tu procenu. 

Ali ne samo to. Na osnovu analize forenzi~kih izve{taja 

stru~waka tuìla{tva Ha{kog tribunala koji su 1996. i 

1997. radili ekshumacije u Pilici, tamo su prona|eni posmrtni 

ostaci najvi{e 137 osoba. 3 Razlika izme|u te cifre i one 

koju navodi Erdemovi} nije zanemarqiva. 

Pored toga, tokom Karaxi}evog unakrsnog ispitivawa iza- 

{lo je na videlo i to da su se na vojnom poqoprivrednom dobru 

„Brawevo“, gde su bila izvr{ena ova streqawa, neke masovne 

grobnice nalazile od ranije (Transkript, s. 25387 — 

25389). Zaprepa{}uju}e je da je dr Karaxi} propustio da iskoristi 

nalaz dr Qubi{e Simi}a, izveden na osnovu uvida u forenzi~ki 

materijal stru~waka ha{kog Tuìla{tva iz 1996–1997. 

godine, da se me|u ekshumiranim qudskim ostacima na tom lokalitetu 

nalazi srazmerno veliki broj potpuno raspadnutih 

le{eva. Po{to je poznato da proces raspadawa traje 4 do 5 godina, 

ovo je veliki signal za alarm. Vrlo je malo verovatno da 

su ti ogoqeni posmrtni ostaci mogli pripadati qudima koji 

su bili streqani samo godinu dana ranije. 

Podjednako je zanimqiv Erdemovi}ev iskaz u vezi sa motivom 

iza ovih ubijawa. Optu`ba je, podsetimo se, za genocid. 

Genocid je zlo~in namere da se ciqna grupa istrebi kao takva, 

i motiv je zato kqu~na komponenta u dokazivawu tog delikta. 

Karaxi} postavqa direktno pitawe: „Da li ste u wih pucali 

sa namerom da uni{tite Muslimane u Bosni kao etni~ku 

grupu, da ih istrebite kao narod“ Erdemovi}ev odgovor je 

3 Upitawusu„slu~ajevi“kojimogualinemorajudaseodnosenapo 

jedno telo.


glasio: „Ne, gospodine Karaxi}u“. Karaxi} je zatim pitao da li 

je iko iz Erdemovi}eve jedinice imao nameru da istrebi Muslimane. 

Na to Erdemovi} odgovara: „Gospodine Karaxi}u, ja se 

ne se}am, ali ne verujem da smo toga dana raspravqali o namerama 

da se istrebe Muslimani. Nismo o tome razgovarali. Ne se- 

}am se da sam o tome pri~ao sa bilo kime iz moje jedinice“. 

U produètku svedo~ewa, Erdemovi} je izjavio da je komandant 

wegove jedinice, Milorad Pelemi{, bio korumpiran 

i da je koristio Deseti diverzantski odred za li~no boga}ewe. 

Po Erdemovi}u, „…u Bijeqini su kolale glasine da je Pelemi{primioneznamkolikokilogramazlatakojejebilona|eno 

u Srebrenici, i da je to razlog za{to nas je poslao da ubijemo 

te civile“. 

Iz ovoga jasno provejava sugestija da je Deseti diverzantski 

odred izvr{io zlo~in zato {to je neko podmitio komandanta 

da svoju jedinicu upotrebi u tu svrhu. Zna~i da zamisao 

nije potekla kroz redovan lanac komandovawa. Za{to bi Mladi} 

Pelemi{u nudio materijalni podsticaj da sa svojom jedinicom 

streqa zarobqenike, ako je jednostavno mogao da mu to 

naredi 

Po Erdemovi}u, Brana Gojkovi}, koji je navodno neposredno 

komandovao grupom koja je streqala u Pilici, primio 

je nare|ewe od nekog „visokog, korpulentnog prosedog potpukovnika 

u uniformi VRS“. Pre svega, i to je jedna od anomalija 

u Erdemovi}evim ranijim iskazima na koju je îvikov skrenuo 

pa`wu, a na {ta je Karaxi} propustio da se osvrne, ispada da je 

Gojkovi} — koji je bio obi~an vojnik — na izvr{ewu jednog tako 

va`nog zadatka komandovao Erdemovi}u i Kosu, koji su bili 

oficiri! Zatim, ~udno je da Erdemovi} i daqe tvrdi da ne moè 

da identifikuje tog oficira. Karaxi} je propustio da svedoka 

podsetidajesvedo~ioupredmetuPopovi}idajeutompredmetu 

u prvostepenoj presudi 2010. godine Ve}e zakqu~ilo da je taj 

misteriozni potpukovnik — Vujadin Popovi}. 

Pored Popovi}a, na optuèni~koj klupi u istom predmetu 

bio je i Qubi{a Beara, drugi kandidat za istu ulogu. Karaxi} 

je propustio da Erdemovi}u postavi va`no pitawe: da li 

jedan od te dvojice odgovara opisu potpukovnika koga je 16. ju-


la 1995. video u Pilici, ili je Ve}e u tom predmetu izvelo pogre{an 

zakqu~ak jer se radi o nekoj tre}oj osobi 

Najzad, nekoliko zanimqivosti iz Erdemovi}evog svedo- 

~ewa u predmetu Karaxi}. On je rekao da je 16. jula, posle streqawa, 

me|u pripadnicima streqa~kog stroja izbila tu~a, i da 

je ~ak do{lo do kori{}ewa oru`ja u me|usobnom sukobu. Erdemovi} 

je izjavio da je Stanko Savanovi} (jedan od ubica) izvadiopi{toqipo~eodapucanawegainekedrugepripadnike 

jedinice. Me|utim, i to je vrlo interesantno, Erdemovi} tvrdi 

da se „ne se}a“ {ta je izazvalo ovu tu~u. Te{ko je poverovatidabinekomogaodapripucanavas,adasevinese}atepovoda. 

Karaxi} u unakrsnom naga|a, a tu verovatno nije daleko 

od istine, da je povod tu~e samo mogla biti raspodela novca 

koji je Pelemi{ primio za izvo|ewe masakra. 

Jo{ jedna zanimqivost, koju je Erdemovi} potvrdio, bilo 

je da su neki pripadnici Desetog diverzantskog kasnije bili 

odvedeni od strane francuske obave{tajne slu`be u Zair, gde 

su obavqali razne zadatke. Drugi pripadnici iste grupe u~estvovali 

su nekoliko godina kasnije u zaveri da se ubije Slobodan 

Milo{evi}. 

Ovo su sve vrlo ~udne i simptomati~ne stvari. Da li se 

Erdemovi}, uprkos Karaxi}evom relativno slabom unakrsnom 

ispitivawu, ipak donekle raspri~ao 4 

4 Adaptirano po tekstu objavqenom u Novoj srpskoj politi~koj misli 

6. marta 2012, http://www.nspm.rs/istina-i-pomirenje-na-ex-yu-prostorima/karadzic-je-iz-erdemovica-izvukao-premalo.html

Miodrag Stojanovi} 

OSNOVNE SMERNICE ODBRANE 

U PREDMETU GENERALA RATKA MLADI]A 

Miodrag Stojanovi}: OSNOVNE SMERNICE ODBRANE … 

Moj zadatak i tema moga izlagawa je da izloìm strategiju 

koju odbrana generala Mladi}a èli koristiti u predmetu 

pred MKSJ. 1 

Prije svega èlimo da se pozabavimo pitawem pojma genocida 

i obiqe`ja ovog najteèg krivi~nog djela, kako smo to 

svimiu~ili.Zapostojawegenocidapotrebnojedasuispuweni 

uslovi iz Konvencije o genocidu, a oni u konkretnom slu~aju 

moraju zadovoqiti osnovne standarde, a to je: postojawe posebne 

namjere, odnosno dolus specijalis da se istrebi potpuno 

ili djelimi~no jedna etni~ka, rasna ili vjerska skupina. Potom 

je potrebno da postoji u takvim radwama za{ti}ena grupa 

koja mora biti jasno definisana kao etni~ka, rasna ili vjerska. 

I, pod tri, ciq cjelokupnih konkretnih radwi koje preduzima 

optuèni jeste izvr{ewe genocida i to se mora nalaziti 

u osnovi ovog krivi~nog djela. Po{tuju}i ~lan 2. Konvencije 

o genocidu, taj ciq nije ubijawe qudi samo po sebi, nego 

ubijawe qudi mora imati za svrhu da se u potpunosti ili djelimi~no 

uni{ti jedna za{ti}ena grupa „kao takva“. 

1 Referat autora na okruglom stolu na temu monografije Edvarda Hermana 

i drugih autora, „Masakr u Srebrenici: dokazi, kontekst, politika“, 

Izdawe Istorijskog projekta Srebrenica, Beograd, 2011, u Ruskom domu u Beogradu 

5. aprila 2012.


Polaze}i od ovakve definicije, odbrana Ratka Mladi}a 

smatra da Tuìla{tvo tokom ovoga postupka mora dokazati svaki 

od bitnih elemenata, mens rea i actus reus kod optuènog, 

generala Mladi}a. 

Za{totoisti~emo 

Naime, ova odbrana se na{la u jednoj moralnoj, a ujedno i 

istorijskoj dilemi: ima li uop{te pravo da negira da je u operaciji 

„Krivaja 95“ u i oko Srebrenice po~iwen genocid Ovo 

isti~emo cijene}i ~iwenicu, koje je ovaj branilac svjestan, da 

je dosada{wa praksa MKSJ i Suda BiH, kao i Me|unarodnog 

suda pravde u sporu BiH protiv Srbije, utvrdila postojawe 

takve ~iwenice. 

Ovaj branilac je svjestan pravosna`nosti presude u kojoj 

je potvr|eno postojawe genocida u predmetu Krsti} (paragraf 

143), u predmetu Br|anin u presudi àlbenog vije}a paragraf 

355, u presudi Blagojevi}–Joki} kako u prvostepenoj tako i u 

drugostepenoj presudi, u odluci Me|unarodnog suda pravde od 

26. 2. 2007. godine u paragrafu 297, gdje je ~iwenica o postojawu 

genocida prakti~no preuzeta iz predmeta Krsti}, te u odlukama 

Suda BiH u predmetu Stupar i drugi, te u presudi u 

predmetu Milorada Trbi}a. 

No, kako smatram da je cjelokupni predmet i istraìvawe 

istine o ovim doga|ajima u dijalektici i u stalnom kretawu ka 

novim saznawima, smatrao sam da je moja istorijska obaveza da 

krenem od po~etne teze da su nova saznawa i nove okolnosti u 

vezi sa ovim doga|ajem meni dale za pravo da tvrdim da je broj 

qudi stradalih u doga|ajima u i oko Srebrenice u planskim, sistematskim 

i organizovanim ubijawima mawi od onoga koji je 

do sada kori{ten u sudskim odlukama. Za{to je ovo bitno 

Kao {to sam naprijed naveo, bitan elemenat genocida jeste 

potpuno ili djelimi~no uni{tewe jedne za{ti}ene skupine. 

Nije sporno da su Bo{waci u BiH za{ti}ena grupa. Sledstveno 

tome, postojao bi genocid kada bi oni, kao za{ti}ena 

grupa, bili istrebqeni u znatnom dijelu, kako to traì ~lan 

2. Konvencije o genocidu. 

U svojoj optu`nici Tuìla{tvo u kontekstualnom dijelu 

generalu Mladi}u stavqa na teret da je imao za ciq „da djelimi~no 

istrijebi grupu bo{wa~kog naroda, prisilnim pre-

Miodrag Stojanovi}: OSNOVNE SMERNICE ODBRANE … 67 

mje{tawem oko 40.000 ène djece i staraca i pogubqewima 

po kratkom postupku izme|u 7.000 i 8.000 mu{karaca Bo{waka“. 

Ovaj tekst i ovaj broj pogubqewa bio je dovoqan za sve gore 

citirane presude da ga procjene kao „zatirawe za{ti}ene 

grupeuznatnomdijelu“. 

Nakon ovih presuda, ova odbrana je uz pomo} vi{e zvani~nih 

institucija u Republici Srpskoj i nevladinih organizacijakojesebaveistraìvawemdoga|ajauiokoSrebrenice, 

kao i vlastitim radom, do{la u posjed vi{e materijalnih 

dokaza i dokumenata, te iskaza relevantnih eksperata iz ove 

oblasti, koji mogu jasno govoriti o tome da ova teza Tuìla- 

{tva o pogubqewima po kratkom postupku ovolikog broja mu- 

{karaca Bo{waka — nije elementarno ta~na. 

Po{tuju}i svaku `rtvu, izraàvaju}i iskreno àqewe za 

svakim izgubqenim ìvotom, ne èle}i povrijediti bilo koga, 

ovaj branilac mora ukazati na ~iwenicu da je stvarni broj 

znatno mawi. 

Ovo iznosim iz sqede}ih razloga. Mislim da nije ni sporno, 

da je mje{ovita kolona 28 divizije Armije BiH krenula u 

no}i 11. na 12. juli 1995. iz {ireg reona sela Jagli}i i [u- 

{wari u proboj prema teritoriji pod kontrolom drugog korpusa 

Armije BIH. Na taj put, prema izvorima Armije BiH, a koje 

sud ima u spisu, krenula je grupa od oko 12–15.000 vojno sposobnih 

mu{karaca, od ~ega je oko 5.000 qudi bilo pod oru`jem. 

Kolona je imala za ciq da se probije kroz teritoriju koju 

je kontrolisala Vojska Republike Srpske (VRS) i da u borbenom 

poretku probije linije odbrane i spoji se sa jedinicama 

Drugog korpusa Armije BiH. To je klasi~na vojna operacija. 

Potpuno je legitimna i poznata u vojnoj doktrini. Ako je to 

tako, a jeste, onda je i borba sa kolonom 28. divizije od strane 

oruànih snaga Republike Srpske, bili oni VRS ili MUP 

RS, potpuno legitimna borbena aktivnost. 

Obaveza je VRS da ne dopusti takav manevar drugoj zara- 

}enoj strani i takva aktivnost VRS potpuno je legitimna, a 

kao posqedica sukoba dvije zara}ene strane nesumwivo je bilo 

`rtava koje su nastale upravo tokom takvih borbenih dejstava. 

Sve te `rtve bukvalno se podme}u „kao kukavi~ije jaje“, kao 

`rtve pogubqewa po kratkom postupku, kako to kaè tuìlac,


i kao `rtve zbog kojih treba neko da odgovara. I kona~no, kao 

`rtve koje uve}avaju ukupan broj stradalih i time opravdavaju 

tezu da je ciq bio potpuno ili djelimi~no uni{tewe jedne nacionalne 

skupine. Sve `rtve iz kolone predstavqaju rezultat 

aktivnih borbenih dejstava i ne mogu se podvesti pod kategoriju 

ratnog zlo~ina. Svi stradali u koloni poginuli su na 

razli~ite na~ine i to: kao rezultat aktivnih borbi vo|enih 

izme|u dvije zara}ene strane, kao stradali u minskim poqima 

kroz koje je kolona prolazila, kao stradali u me|usobnim sukobima 

pripadnika kolone, kao stradali u zadesnim ubistvima i 

samoubistvima. Ako imamo u vidu da sa dana{wim danom broj 

evidentiranih nestalih osoba koje su identifikovane ili jo{ 

uvijek nisu prona|ene, ili su prona|ene a nisu identifikovane, 

iznosi ne{to vise od 7.000, od ~ega je do sada identifikovano 

4.827 nestalih qudi (iskaz dr. Rifata Ke{etovi}a u predmetu 

Pelemi{–Peri} pred Sudom BiH, na pretresu od 19. 4. 

2010. godine) s razlogom se postavqa pitawe: koliko je stradalih 

qudi rezultat aktivnih i legitimnih borbenih dejstava 

Ovdje je mjesto da pomenem i dokumenat kojeg je ova odbrana 

uloìla u dokaze spisa, a to je izvje{taj posmatra~a UN- 

PROFOR-a za sjeveroisto~ni sektor Tuzla, sa potpisom Eduarda 

Xozefa ‰Edward JosephŠ koji govori da je „do 3.000 qudi 

poginulo na putu, ve}inom od mina i VRS. Nepoznat broj je zarobqen, 

a nepoznat broj je oti{ao u @epu. Jedan broj wih po- 

~inio je samoubistvo.“ 2 

U drugom dokumentu kojeg je ova odbrana uloìla u dokaze 

spisa, u izvje{taju UNMO (posmatra~ka misija UN) koji nosi 

datum od 17. 7. 1995. godine, sa potpisom kapetana Hasena 

‰HassanŠ), procjewuje se da je u koloni 28. divizije oko 3.000 

qudi nastradalo od minskih poqa, snajpera i zasjeda koje je 

postavqala VRS. 3 

Tre}i dokument koji govori o broju qudi stradalih u koloni 

jeste izvje{taj kojeg je Armijski general Enver Haxihasa- 

2 United Nations, Sector NE Tuzla, Civil Affairs, 17. juni 1995, s. 2. Dokumenat 

Ha{kog tribunala, ERN R043–3424. 

3 UNMO Daily Sitrep, 18. juli 1995, autor Capt. Hassan. Dokumenat Ha- 

{kog tribunala, ERN R0038723.

Miodrag Stojanovi}: OSNOVNE SMERNICE ODBRANE … 69 

novi} podnio Predsjedni{tvu BIH i koji je general Haxihasanovi} 

citirao na su|ewu generalu Krsti}u pred MKSJ 4 gdje 

ovajsvjedokkaèdaje2.628pripadnikatedivizijepoginulo 

tokom proboja. Vje{tak Tuìla{tva u ovom predmetu, Richard 

Batler, na pretresu pred Sudom BiH od 19. 9. 2011. godine na 

pitawe ovoga branioca kaè da je wegova procjena o broju stradalih 

u koloni 28. divizije bila izme|u 2.000 i 4.000 qudi. 

Taj isti vje{tak je svjedo~e}i pred MKSJ u predmetu Popovi} 

i drugi tako|e potvrdio da broj od ne{to vi{e od 2.000 qudi 

zvu~i razumno imaju}i u kontekst borbe i intenziteta tih dejstava. 

5 Kona~no, u kwizi Karla Bilta, mirovnog pregovara~a za 

vrijeme rata i kasnije Visokog pretstavnika u BiH, „Put mira: 

Napor za mir u Bosni“ istaknuto je slede}e: „Vjerovatno je 

vi{e od 4.000 qudi izgubilo ìvote u brutalnim zasjedama i 

{umskim borbama na rubovima cesta i dolina izme|u Srebrenice 

i Tuzle, dok je kolona poku{avala da do|e do sigurnosti“.6 

Dakle, ako su ovi dokumenti ta~ni, ako su ovo legitimna 

borbena dejstva i ako su ovo legitimne `rtve borbenog angaòvawa 

dvije zara}ene strane, onda ni jedan razuman presuditeq 

ne moè prihvatiti stav Tuìla{tva da je po kratkom postupku 

pogubqeno izme|u 7.000 i 8.000 Bo{waka, kako to Tuìla- 

{tvo tvrdi. Sve to daje za pravo i ovoj odbrani da ustvrdi da, 

kada se od ukupnog broja nestalih osoba oduzme broj legitimnih 

`rtava borbenih dejstava, nije ispuwen jedan od bitnih 

uslova za postojawe genocida, a to je istrebqewe jedne za{ti- 

}ene skupine u znatnom dijelu. 

U istoriji ~ovje~anstva nije poznat genocid u kome je organizovano 

sistematski ubijeno 3.000 do 4.000 qudi jer taj 

broj ne zadovoqava standard potpunog ili djelimi~nog uni- 

{tewa jedne grupe. Svi smo u~eni da genocid jeste po~iwen 

4 Tuìlac protiv Krsti}a, 6. april 2001, Transkript, s. 9532. 

5 MKTBJ, Popovi} i drugi, 23. januar 2008, Transkript, s. 20251, redovi 

6–8. 

6 Karl Bildt, Peace Journey: The struggle for peace in Bosnia, Weidenfeld 

and Nicholson, London, 1998, s. 66.


nad Jermenima, gdje je stradalo milion pripadnika jedne nacionalne 

skupine, tako|e nad Jevrejima, gdje je uni{teno nekoliko 

miliona pripadnika te skupine, kao i u Ruandi, gdje je stradalo 

preko milion pripadnika jedne za{ti}ene skupine. 

Me|utim, kada je re~ o Srebrenici, istorija i pravna naukatek}edonetikona~nisudotomedalijeilineovdjeispuwen 

standard za postojawe ovako te{kog djela, kao {to je genocid.

ÇÇÇ. 

ZLOUPOTREBA 

QUDSKE TRAGEDIJE

Aleksandar Pavi} 

SREBRENI^KA ISTINA NA ÊKAWU 

Aleksandar Pavi}: SREBRENI^KA ISTINA NA ÊKAWU 

Ve} skoro 17 godina zapadni — a naàlost, i doma}i, 

„srpski“ — mas-mediji prvu polovinu jula koriste za ritualno 

obeleàvawe navodno „najve}eg masakra u Evropi posle Drugog 

svetskog rata“, podse}aju}i onaj (sve mawi) deo globalnog 

i doma}eg auditorijuma koji jo{ uvek veruje u wihovu „nepristrasnost“ 

da se 11. jula obeleàva jo{ jedna godi{wica „genocida 

u Srebrenici“, kada su snage Vojske Republike Srpske 

pri zauzimawu tog isto~no-bosanskog gradi}a navodno pobile 

„oko 8.000 muslimanskih mu{karaca i de~aka“ u leto 1995. godine. 

îwenica da, ~ak i posle skoro dve decenije, ne postoje 

materijalni dokazi koji potkrepquju ovu propagandnu tvrdwu 

ne mewa ni{ta, po{to je Srebrenica postala, koliko god to 

zvu~alo ~udno za mesto koje je pre gra|anskog rata u biv{oj Jugoslaviji 

brojalo jedva 6.000 stanovnika, ne samo jedan od stubova 

zapadne politike prema biv{oj Jugoslaviji, a pogotovo 

Srbiji i srpskom narodu, ve} i jedan od stubova globalne 

(geo)politike zapadnih sila, na ~elu sa SAD. Po re~ima 

australijskog analiti~ara Gali Hasana, na nivou Balkana Srebrenica 

se koristi „kako bi SAD–NATO imale 'humanitarni' 

izgovor da demonizuju Srbe i obezbede podr{ku javnog mwewa 

za vojnu intervenciju u regionu“. Ne mawe va`no, na globalnom 

nivou, koriste}i „srebreni~ke razloge“, zapadne sile su 

sebi dale svojevrsnu „licencu“ da reaguju „preventivno“, u 

korist „neza{ti}enih civila“ {irom sveta (usput „uni{tavaju}i 

sela da bi ih spasli“, kako je glasila ~uvena ameri~ka


krilatica iz Vijetnamskog rata) kako se, navodno, „Srebrenica 

vi{e nikad ne bi ponovila“. Ovaj fenomen je lepo saèt od 

strane britanskog istraìva~a, Tare Mekormak: 

“Od Kosova 1999. do Konga 2005. Srebrenica se isti~e 

kao kona~ni dokaz da je Zapad moralno obavezan da vojno interveni{e 

u konfliktnim situacijama. Xek Strou (nekada{wi 

britanski ministar spoqnih poslova) je branio zapadnu intervenciju 

u Makedoniji 2001. koriste}i Srebrenicu kao primer 

{ta se de{ava kada se Zapad ustru~ava da interveni{e. 

Liberalni komentator Dejvid Aronovi~ je upotrebio isti argument 

da bi opravdao svoju podr{ku vojnoj akciji u Iraku. 

Govore}i o ubistvu 60 kongoanskih vojnika od strane vojnika 

UN, general UN Patrik Kamert je iznosio argumente u korist 

sna`ne vojne intervencije, zbog 'lekcija iz Srebrenice, Somalije 

i Ruande'.” 

Slu~aj Libije iz 2011. predstavqa jo{ jedan primer ove 

nove imperijalne metodologije. Ameri~ka Dràvna sekretarka 

Hilari Klinton pozvala se na sli~no opravdawe za NATO napad 

na Libiju i svrgavawe ovda{weg reìma, hvale}i se da 

„svet nije ~ekao da se desi jo{ jedna Srebrenica u mestu zvanom 

Bengazi“, ve} je, razume se, uni{tena jo{ jedna zemqa da 

bi se „spasla“ — {to se moè i videti iz sada{we haoti~ne i 

krvave realnosti ratom-razorene Libije, zemqe u kojoj su, do 

pre posledweg „talasa humanosti“ iz pravca Zapada, gra|ani 

uìvali najvi{i prose~ni ìvotni standard na celom 

afri~kom kontinentu. A svedoci smo da se sli~an scenario 

poku{ava primeniti i u Siriji. 

Potpadawe pod ovu psihozu koju su nametnuli zapadni korporativno-imperijalni 

mediji i politi~ari zna~ilo bi i priznavawe 

poraza pred cini~nim gebelskovskim geslom: da hiqadu 

puta ponovqena la` na kraju postaje istina. To bi ozna~ilo 

ne samo kapitulaciju pred „Velikim bratom“ ve} i poraz qudskog 

duha uop{te. Sre}om to se ne}e desiti. O tome svedo~e ne 

samo kwige poput one koji je priredio sada ve} legendarni ameri~ki 

profesor Edvard Herman, „Srebreni~ki masakr: kontekst, 

dokazi, politika“, koju sa~iwavaju ozbiqni istraìva~ki radovi 

stranih, zapadnih stru~waka, ve} i filmovi poput dokumentarca 

norve{kog rediteqa Ole Fliuma, „Srebrenica: izda-

Aleksandar Pavi}: SREBRENI^KA ISTINA NA ÊKAWU 75 

ni grad“, koji uglavnom sa bosansko-muslimanskog stanovi{ta 

baca jedno sasvim novo svetlo na celu pri~u o Srebrenici. 

Ne moè se a ne primetiti i ~iwenica da je svoje prvo 

javno prikazivawe u Srbiji Fliumov film doìveo — u Ruskom 

domu u Beogradu. Dakle, ne na RTS-u, „javnom servisu 

evropske Srbije“, koji je novcem od pretplata gra|ana Srbije 

otkupio prava na film da bi ga zatim drào u fioci vi{e od 

godinu dana. I, tako|e zanimqivo — ne u nekom od kulturnih 

centara nekada{wih „zemaqa-bastiona slobode“, poput SAD, 

Velike Britanije, Francuske… To nam tako|e govori koliko 

se svet u dve decenije posle pada Berlinskog zida su{tinski 

promenio. Umesto, kako se tvrdilo i verovalo, da duh slobode 

i istinoqubivosti krene sa Zapada ka Istoku, o~igledno je da 

stvari sada stoje zapravo obrnuto — Istok je taj koji nudi uto- 

~i{te za skrivene, neprijatne istine ili bar potrage za wima. 

Mo`da je i ovo prilika da se podsetimo gde je Tre}i Rim zapravo 

bio lociran, jer se ~ini da jo{ samo tamo postoji civilizacijski 

impuls koji moè da posluì kao brana novom svetskom 

(bes)poretku. 

U na{em tragawu za istinom o Srebrenici, moramo neprestano 

imati na umu ~iwenicu da se, u prirodi stvari, uzrok uvek 

smatra bitnijim od posledica. Ako se ho}e re{iti neki problem, 

ili ako se èli suo~avawe sa wegovim posledicama, prvo 

se mora krenuti od uzroka. U svetu koji je stvoren posle Drugog 

svetskog rata, u kojem je me|unarodno pravo doìvelo svoj najve- 

}i razvoj, logi~no se nametnula potreba suo~avawa sa posledicama 

tog, najve}eg sukoba u istoriji sveta, potreba za wegovim 

definisawem, ne samo na ad hoc ve} i na univerzalnoj bazi — 

dakle definisawe i same prirode rata i ratnih zlo~ina — koje 

bi bilo ugra|eno u budu}i korpus me|unarodnog prava. Iz posleratnih 

su|ewa glavnim nacisti~kim zlo~incima (1945–1946), 

takozvanih Nirnbur{kih procesa, proiza{la su i takozvana 

Nirnbur{ka na~ela, koja je 1950. kodifikovala Komisija za me- 

|unarodno pravo, na osnovu Rezolucije 177 Generalne skup{tine 

Ujediwenih Nacija, kao „Na~ela me|unarodnog prava priznata 

u Poveqi Nirnber{kog tribunala i presudama Tribunala“. U 

Na~elu VI Nirnber{kih na~ela, definisani su „zlo~ini koji


su ka`wivi prema me|unarodnom pravu“. Na prvom mestu, pod 

(a), navedeni su „zlo~ini protiv mira“: 

“(i) Planirawe, priprema, zapo~iwawe ili vo|ewe rata 

agresije ili rata koji kr{i me|unarodne ugovore, sporazume 

ili garancije; 

(ii) U~e{}e u zajedni~kom planu ili zaveri radi izvr{avawa 

bilo kog od akata pomenutih pod (i).“ 

Uvremenuizaratovakojisusevodilinatlubiv{eJugoslavije 

tokom 1990-ih, gore navedeni deo Nirnber{kih na- 

~elaje—poni{ten,barkadajere~oonome{tosezove„me|unarodno 

pravo“ i wegovo bavqewe tim sukobima, oli~eno u 

Me|unarodnom krivi~nom sudu za biv{u Jugoslaviju, takozvanom 

Ha{kom tribunalu. To je bio mo`da prvi, zlokobni znak, 

da pad Berlinskog zida nije ozna~io dolazak „zlatnog doba demokratije, 

mira i slobode“, kao {to se o~ekivalo, ve} zapravo, 

ne{to suprotno, jedan „vrli novi svet“, ~ije uàsno lice postaje 

sve vidqivije sa produbqivawem krize koja je po~ela da 

zahvata svet na kraju prve decenije 21. veka. 

U svakom slu~aju, o~igledno je da zemqe koje su bile 

kqu~ni spoqni ~inioci jugoslovenske krize — a i potowi pokreta~i 

osnivawa Ha{kog tribunala, tj. zapadne sile predvo- 

|ene sa SAD, nisu videle interes u tome da se taj novi instrument 

me|unarodnog prava koji su u Hagu kreirali bavi i wima 

samima, tj. da ispita izvorne „zlo~ine protiv mira“ u koje su 

mo`da i one same bile ume{ane, a koji su predstavqale inicijalnu 

kapislu za izbijawe ratnog poàra u biv{oj Jugoslaviji 

po~etkom 1990-ih. A u to vreme (Tribunal je osnovan 1993) nije 

bilo ni sile koja je mogla ili èlela da se zapadnim silama 

u tom wihovom naumu suprotstavi. Jer, dve nezapadne sile-~lanice 

Saveta bezbednosti UN, Rusija i Kina, nisu bile ni ono 

{to su bile samo deceniju ranije, ni ono {to }e (ponovo) postati 

samo deceniju kasnije — sile bez kojih se ne moè krojiti 

nijedan istinski „svetski“ poredak. 

Dakle, kada bi se, kojim slu~ajem, Ha{ki tribunal konstituisao 

u sada{wem vremenu, pitawe je da li bi uop{te i 

mogaodasekonstitui{e—a,akoibi,te{kodabimogaoda 

ima isti oblik. To samo po sebi ve} navodi na zakqu~ak da


priroda tog tribunala nije univerzalna (na kraju, i sam Ha- 

{ki tribunal je definisan kao „ad hoc“ sud),idajepreslika 

odre|enog odnosa snaga u odre|enom istorijskom trenutku. S 

obzirom da je to slu~aj, i da je danas odnos snaga u svetu bitno 

druk~iji, jo{ vi{e se name}e potreba da se kriti~ki posmatra 

ceo sukob u biv{oj Jugoslaviji, tj. cela tematika kojom pretenduje 

da se bavi i Ha{ki tribunal, preko kojeg se ta slika (jo{ 

uvek) prvenstveno i oblikuje — {to sada iznova postaje aktuelno 

u ha{kom postupku protiv biv{eg komandanta Vojske Republike 

Srpske, Ratka Mladi}a. 

Svet, dakle, nije vi{e unipolaran, i, stoga, same „vrednosti“ 

koje je taj unipolarni svet poku{ao da nametne kao 

univerzalne — ali, na àlost, vi{e snagom sile i novca nego 

snagom prava i argumenta — jo{ mawe treba da budu tako tretirane 

u sada{wem trenutku. Ako je, dakle, Ha{ki tribunal, u 

interesu sila koje su ga stvorile, izostavio da se bavi prvouzro~nim 

zlo~inima, na prvom mestu zlo~inima protiv mira, to 

nezna~idasetimenetrebabaviti,idade{avawaubiv{oj 

Jugoslaviji ne treba gledati kroz tu prizmu — pa i prvenstveno 

kroz tu prizmu — bez obzira na jo{ uvek neprobojni zid medijske 

blokade koji se uzdigao. A sve to u sklopu jednog novog, 

objektivnijeg, pa {to ne re}i i revizionisti~kog gledawa na 

stvar. Jer, u vreme interneta i sve brìh komunikacija i de- 

{avawa, logi~no je i da pojave raznih revizionizama dobiju 

odgovaraju}e ubrzawe, da poretci i stavovi koji su vaìli pre 

samo jednu deceniju ve} budu smatrani za anahronizme. Revizionizam 

sam po sebi ne mora da zna~i ni{ta lo{e — naprotiv! 

— ako u wegovoj osnovi leì potraga za istinom ili ponovnim 

sagledavawem de{avawa posle slegawa pra{ine koju su podigli 

vihori istorije. 

Dakle, za po~etak, kao {to je Katon stariji zavr{avao 

svaki svoj govor re~ima „uostalom, Kartaginu treba razoriti“, 

tako i svako daqe tragawe za istinom o Srebrenici i doga|ajima 

koji su se u woj desili tokom jula 1995 — a i ranije, treba 

ne samo zavr{iti ve} po~eti stavqawem srebreni~kih doga|awa, 

kao i ~itavog rata u Bosni i Hercegovini, u pravi kontekst. 

Drugim re~ima, ono {to treba neprekidno ponavqati, 

na~elno, u samom za~etku, svakom prilikom, je to da su i rat u


Bosni i Hercegovini i doga|awa u Srebrenici posledice jednog 

ogromnog, jo{ uvek neka`wenog zlo~ina — zlo~ina protiv 

mira, iz kojeg su proiza{le sve potowe strahote od po~etka 

1992. do zakqu~ivawa Dejtonskog mirovnog sporazuma, kao i 

sva zla krv koja se stvorila i stvara nestabilnim i nera{~i- 

{}enim stawem koje se gaji u Bosni i Hercegovini od Dejtona 

do dana{wih dana. Jer, to je taj prvi zlo~in, bez kojeg svi potowi 

ne bi bili mogu}i. A taj zlo~in protiv mira po~inili su 

1) Savezna Republika Nema~ka i Vatikan, svojim protivzakonitim 

priznawima Slovenije i Hrvatske u decembru i januaru 

1991, {to je predstavqalo neposredno kr{ewe Helsin{kog zavr{nog 

akta iz 1975. godine o nepovredivosti granica, osim 

mirnim putem, kao i Poveqe Ujediwenih Nacija, i {irom otvorilo 

put {irewu rata sa Hrvatske na BiH, 2) SAD, svojim ni- 

{ta mawe protivzakonitim priznawem Bosne i Hercegovine u 

aprilu 1992, 3) Alija Izetbegovi}, nekada{wi predsednik bosanskih 

muslimana, i glavni lokalni izvr{iteq zlo~ina protiv 

mira u BiH, koji je, svesno i ciqano, propustio vi{e prilika 

za smirivawe situacije u BiH, pre nego {to je rat u toj 

biv{oj jugoslovenskoj republici buknuo u martu 1992. godine, 

kao i u kasnijim fazama, kada su ratna razarawa jo{ uvek mogla 

da budu ograni~ena i sam rat skra}en. Naravno, Izetbegovi} to 

nije ~inio sam, niti se prvenstveno uzdao u sopstvene snage, 

ve}, kako navodi ameri~ki obave{tajac Xon [indler (u svojoj 

kwizi Nesveti teror), citiraju}i bosansko-muslimanske izvore, 

u „zna~ajnu ameri~ku vojnu pomo}“, posredstvom koje mu 

je ciq bilo zauzimawe „bar 45% Bosne“. Ovo je primetio i 

glavni pregovara~ tada{we „me|unarodne zajednice“, lord Dejvid 

Oven, koji je izjavio da je Izetbegovi} povukao svoj potpis 

sa mirovnog plana za BiH, jer se „ose}ao ohrabren ameri~kim 

stavovima da odugovla~i dok ne dobije boqu ponudu“. 

Sve ovo je va`no neprekidno isticati ne samo iz politi~kih, 

ve} i iz psiholo{kih i iz nau~nih razloga. Psiholo- 

{ki gledano, pristajawem na to da se, bez ovakve prethodne 

ograde, bavimo problemom Srebrenice onako kako su ga postavili 

po~inioci izvornog zlo~ina protiv mira i inicijatori 

rata agresije, mi sebe u startu stavqamo u defanzivan poloàj, 

gr~evito se bore}i da pobijemo propagandne tvrdwe koje dola-


ze upravo od izvornih ratnih hu{ka~a i po~inilaca vrhovnog 

zlo~ina. A sa nau~nog stanovi{ta, bez ovakve prethodne ograde, 

mi dozvoqavamo da nam agresivna politika i propaganda 

ve{ta~ki ome|e poqe na{eg ispitivawa, da nas svedu na bavqewe 

posledicama izvornog, neka`wenog i jo{ uvek uveliko 

ignorisanog zlo~ina, i to tako da su izvorni zlo~inci ti koji 

optuùju a mi smo ti koji se branimo i nalazimo dokaze u na- 

{u odbranu, bave}i se ve{ta~ki suènim poqem koje obuhvata 

samo jednom od posledica wihovog — a ne na{eg — izvornog 

zlo~ina. Drugim re~ima, uìvqavali bi se u ulogu kolonijalnih 

objekata, uro|enika i divqaka koji nemaju svest o bilo ~emu 

izvan granica svog rezervata. 

Dakle, tek kada izgovorimo odgovaraju}u ogradu na samom 

po~etku (na primer: „Nema~ka, Vatikan, SAD i Alija Izetbegovi}suodgovornizasve{tosedesilouBosniiHercegovini 

posle februara 1992, ukqu~uju}i i de{avawa u Srebrenici“) 

— moèmo da pre|emo i na sekundarne posledice izvornog 

zlo~ina protiv mira i zapo~iwawa rata agresije, ukqu~uju}i 

i doga|awa vezana za Srebrenicu, da probamo da ustanovimo 

i {ta se tu desilo, {ta je propaganda, {ta istina, {ta se 

zna a {ta se ne zna. Uz razumevawe da svako daqe istraìvawe 

nije samo puko, forensi~ko tragawe za istinom, ve} i iskaz po- 

{tovawa prema svima koji su nevino stradali na tom podru~ju, 

prema svima onima koji ne bi stradali, pa i onima koji ne bi 

bili primorani da ratuju na tom podru~ju da nije zapaqen — a 

zatim i odràvan — poàr op{teg rata. 

Zadràvaju}i, dakle, svest o prvobitnom uzroku stvari, 

ono{tojebitnodaznamojeda,kadasepa`qivoipo{tenoistraè, 

~ak i sekundarne posledice tog izvornog zlo~ina, na 

koje nas imperijalni gospodari sada{weg trenutka èle ograni~iti, 

ukqu~uju}i i doga|aje u Srebrenici iz jula 1995, opet 

nu`no ne stvaraju sliku koja je povoqna po zapadne sile i wihove 

lokalne saradnike i izvr{ioce. Strogo se drè}i ~iwenica 

i samo onog {to je nepobitno utvr|eno, moè se baciti 

ozbiqna, da ne kaèmo fatalna senka sumwe na „zvani~nu verziju“ 

doga|aja u Srebrenici — {to je, razume se, jo{ jedan razlog 

za{to su i ovakvi napori predmet ignorisawa stranih i 

doma}ih mas-medija. îwenica ima mnogo, i bez wih se ne mo-


è pokrenuti ni inteligentna rasprava, a ni kriti~ko razmatrawe 

Srebrenice. Tome u prilog, za kraj, prilaèmo i jedan 

relativno kratak podsetnik, koji sadrì osnovne ta~ke i pitawa 

koje treba da ima na umu svako ko ima istinsku èqu da sazna 

{ta se desilo u Srebrenici u julu 1995. A to kome }e ta, 

kona~no utvr|ena istina da {teti ili koristi ne treba da nas 

zanima. Da li su ~uvari dana{wih mas-medija i poretka, koji 

spre~avaju da se pitawe Srebrenice otvoreno pretrese u javnosti, 

bez predrasuda i unapred donesenih zakqu~aka — spremni 

da kaù isto Zasad je odgovor o~igledno — negativan. Zato }emo 

mi to ovde uraditi umesto wih, vo|eni geslom da }e glas 

milion puta ponovqene istine ipak odneti kona~nu pobedu. 

15 osnovnih ~iwenica i pitawa o Srebrenici 

1. Jedini neposredni izvr{ilac zlo~ina u Srebrenici u 

julu 1995. koji je osu|en od strane Me|unarodnog tribunala za 

ratne zlo~ine za biv{u Jugoslaviju (tzv. Ha{kog tribunala) je 

Draèn Erdemovi}, Hrvat iz okoline Tuzle, za kojeg je i sam 

Tribunal utvrdio da je nije dovoqno psihi~ki stabilan da se 

moè podvrgnuti unakrsnom ispitivawu. Sklopio je dogovor 

sa Tuìla{tvom, na osnovu kojeg je dobio preseqewe u neidentifikovanu 

zapadnu zemqu i promenu identiteta, i osu|en je 

na minimalnu kaznu od 5 godina zatvora (i to za navodno u~e- 

{}e u streqawu vi{e stotina qudi!), na osnovu sopstvenog 

priznawa, ~iji je sadràj nekoliko puta mewao. Kqu~na ta~ka 

dogovora sa Tuìla{tvom bio je uslov da mora svedo~iti protiv 

srpskih optuènika kad god bude bio pozvan. Nema razloga 

da i jedna srpska dràva treba da preuzme odgovornost za zlo- 

~ine u koje je bosanski Hrvat Erdemovi} bio ume{an, i to na 

osnovu wegovog kontradiktornog i nepouzdanog svedo~ewa. 

2. Erdemovi} je navodno pripadao tzv. Desetom diverzantskom 

odredu Vojske Republike Srpske, multinacinalnoj 

jedinici koja je u svojim redovima imala Srbe, Hrvate, Slovence 

i muslimane. On je pred Ha{kim tribunalom imenovao 

jo{ sedam pripadnika te navodne jedinice, koji su navodno u~estvovali 

u streqawima u okolini Srebrenice u julu 1995 — od


kojih su se neki tako|e borili u Africi kao pla}enici zapadnih 

vojski. Ha{ki tribunal nikada nije podigao optu`nicu ni 

protiv jednog od tih lica, niti ih pozvao za svedoke. Iskqu~ivo 

oslawawe Ha{kog tribunala na nepouzdanog i kontradiktornog 

Erdemovi}a ukazuje da je svrha ha{kog procesa bila da sakrijeanedaiznesesveraspoloìvedokazevezanezaSrebrenicu. 

3. Na Memorijalu u Poto~arima kod Srebrenice zapisan 

je broj „8372…“, koji treba da predstavqa ukupan broj srebreni~kih 

`rtava — ali se priznaje da taj broj ukqu~uje i one koji 

se jo{ vode kao „nestali“, {to zna~i da o wihovoj sudbini 

ni{ta ta~no nije utvr|eno, a tri ta~ke posle ovog broja treba 

dazna~edabrojnijekona~an.Kakosezanestalemoètvrditi 

da su „`rtve genocida“ ako na wima nije izvr{ena obdukcija, 

i ako se jo{ uvek ne zna da li su svi „nestali“ zapravo mrtvi 

4. Tokom 2010. su ~ak i neki bosansko-muslimanski zvani~nici 

bili prinu|eni da brojku od „8.372“ dovedu u pitawe: 

a) Mirsad Toka~a, predsednik Istraìva~ko-dokumentacionog 

centra iz Sarajeva, izneo je dosad nedemantovanu tvrdwu 

da se na spiskovima „`rtava“ nalazi „500 ìvih Srebreni~ana“, 

dok je dodatnih 70 lica na tim spiskovima stradalo na 

drugim mestima i u drugo vreme; (6) direktor Memorijalnog 

centra u Poto~arima Mersed Smajlovi} i direktor Centra za 

nestala lica BiH Amor Ma{ovi} su tako|e izneli da je u Poto~arima 

sahraweno oko 50 osoba koje su stradale jo{ 1992. a 

koje su „u bliskom srodstvu“ sa onima koji se vode kao `rtve 

streqawa; v) Hakija Mehoqi}, ratni {ef policije u Srebrenici, 

izjavio je da je „qut na sve koji su u Memorijalnom centru 

sahranili 75 osoba, a koje nisu poginule u julu 1995. godine“; 

g) uz sve to, postoje i ozbiqne indicije da je u Poto~arima 

~ak sahrawen i jedan broj Srba, {to se zasad ne moè utvrditi 

jer sarajevske vlasti ne dozvoqavaju ekshumaciju sahrawenih 

u Memorijalnom centru u Poto~arima. Za{to dokazi o 

manipulacijama sa brojevima `rtava u Srebrenici ne uti~u da 

se preispitaju brojke koje se neprestano vrte po medijima


5. Po proceni na~elnika general{taba armije BiH Envera 

Haxihasanovi}a na su|ewu generalu Vojske Republike Srpske 

Radislavu Krsti}u (6. 4. 2001, Transkript, s. 9532) u povla~ewu 

me{ovite muslimanske kolone 28. Divizije iz Srebrenice 

za Tuzlu poginulo je 2.628 vojnika i oficira ABiH 

(dakle, ovde nisu ura~unati civili). U izve{taju Unprofora 

od 17. jula 1995. ukupni gubici kolone se procewuju na oko 

3.000 a Karl Bilt (pregovara~ me|unarodne zajednice tokom 

sukoba a posle rata Visoki predstavnik u BiH) u svojim memoarima 

ih procewuje na oko 4.000. Prema svim zakonima rata, 

ovo su bile legitimne `rtve ratnih dejstava. Dodatno zanimqiva 

je i ~iwenica da je veliki broj iskopanih tela za koja 

se tvrdi da su „`rtve genocida“ na|en upravo na lokalitetima 

gde su se odvijale borbe srpskih snaga i muslimanskih snaga u 

povla~ewu. Skandalozno je da se legitimne `rtve ratnih dejstava 

dan-danas nekriti~ki svrstavaju me|u „`rtve genocida“ 

u Srebrenici samo da bi se ve{ta~ki odràla brojka od „preko 

8.000 `rtava“. 

6. Utvr|ivawe uzroka smrti tela ekshumiranih na {irem 

podru~ju Srebrenice je od 1996. u rukama dve organizacije: 

Komisije za nestala lica BiH (osnovane od strane vlade ratnog 

muslimanskog predsednika, Alije Izetbegovi}a) i ICMP 

Me|unarodne komisije za nestala lica (ICMP — International 

Committee for Missing Persons), ~ije ~elnike fakti~ki postavqa 

ameri~ki Stejt department. Od po~etka iskopavawa do danas, 

ni srpski ni drugi nezavisni me|unarodni forenzi~ki 

stru~waci nisu imali pristup forenzi~kom postupku nad iskopanim 

telima. âk ni optuèni za zlo~ine u Srebrenici 

pred Ha{kim tribunalom nemaju mogu}nost pristupa DNK izve{tajima 

ICMP-a. Dakle, svaka mogu}nost nezavisne provere 

forenzi~kih „nalaza“ vezanih za Srebrenicu je iskqu~ena, i 

od javnosti se zahteva da oni budu prihva}eni — na veru. 

7. Ukupan broj tela koja su stru~waci Ha{kog tribunala 

ekshumirali u vezi sa istragom o doga|ajima u Srebrenici iznosi 

najvi{e 1.923. Forenzi~ka dokumentacija Tribunala govori 

o 3.568 „slu~ajeva“. Me|utim, jedan „slu~aj“ ne zna~i nu- 

`no i jedno telo, ve} se moè odnositi i na nepotpune ostatke


nekog tela, pa ~ak i na jednu ko{~icu na|enu na odre|enom lokalitetu. 

Uz to, ~ak ni broj od 1.923 ne ozna~ava ukupan broj 

dosad utvr|enih „`rtava genocida“. U grobnicama koje su obradili 

forenzi~ki stru~waci Tribunala, nalazi se 442 tela 

sa povezima preko o~iju i/ili vezanim rukama ({to bi skoro 

sigurno ukazalo na smrt streqawem), 505 gde je smrt prouzrokovao 

metak, {to moè ukazati na streqawe, ali i na smrt tokom 

borbenih dejstava, 627 je stradalo od granate, mine, gelera 

itd. {to iskqu~uje streqawe, a u 1.583 autopsijskih izve{taja 

ili „slu~ajeva“ radi se o po nekoliko kostiju. U ovoj posledwoj 

kategoriji u 92,4 odsto od tih „slu~ajeva“ forenzi~ki 

stru~waci Tribunala nisu mogli da odrede uzrok smrti pa se 

na osnovu wih nikakvi pravno ili forenzi~ki zna~ajni zakqu~ci 

ne mogu izvoditi. Zapravo, forenzi~ki dokazi samog 

Ha{kog tribunala podràvaju brojku od 700–800 streqanih na 

kojoj je insistirao visoki UN zvani~nik Filip Korvin. 

8. U ha{koj presudi protiv potpukovnika VRS Vujadina 

Popovi}a i ostalih (2010), navedeno je da je, pomo}u DNK uzoraka, 

identifikovano „5.336“ `rtava (broj je, u me|uvremenu, 

dodatno narastao). Me|utim, DNK sluì jedino za identifikaciju 

posmrtnih ostataka ili da omogu}i reasocijaciju delova 

tela iste osobe. DNK tehnologija je neupotrebqiva za odre- 

|ivawe uzroka i vremena smrti, {to su kqu~ne kategorije u 

kriminalisti~koj istrazi ovakve vrste. Dodatne sumwe izaziva 

~iwenica da Ha{ki tribunal odbija da objavi ~ak i spisak 

imena lica navodno identifikovanih putem DNK analize. 

Treba znati i to da sva nova tela koja se sahrawuju u Poto~arima 

prolaze kroz ovakvu vrstu „identifikacije“, {to ostavqa 

dodatne velike sumwe u pogledu toga ko se tamo stvarno sahrawuje. 

Za{to se DNK uzorci zloupotrebqavaju u svrhu nekriti~kog 

prihvatawa broja `rtava u Srebrenici 

9. Najvi{i civilni predstavnik UN na terenu u julu 1995, 

Amerikanac Filip Korvin, neprekidno je tvrdio, sve do svoje 

smrti 2012. godine, da je tada u Srebrenici ubijeno „oko 700“ 

bosanskih muslimana — i da je razlika izme|u tog broja i broja 

od 8.000 koji se stalno propagira — „politi~ka“. Srebreni-


ca je o~igledno ispolitizovana da bi se srpski narod neosnovano 

optuìo, i trajno zavadio sa svojim susedima. 

10. Ratni {ef policije u Srebrenici, Hakija Mehoqi}, 

je vi{e puta svedo~io da je wemu i jo{ devetorici lokalnih 

muslimanskih lidera u prole}e 1993. lider bosanskih muslimana 

Izetbegovi} preneo da mu je ameri~ki predsednik Klinton 

nudio da srpske snage u|u u Srebrenicu i „izvr{e pokoq 

5.000 muslimana“, {to bi dalo povod za NATO vojnu intervenciju 

u Bosni i Hercegovini. Izuzev jednog, svi imenovani svedoci 

ovog sastanka su i daqe ìvi. Za{to se prikriva mogu}a 

uloga Bila Klintona u projektovawu „zlo~ina u Srebrenici“ 

dve godine pre nego {to se on desio 

11. Prema Rezoluciji 819 Saveta bezbednosti Ujediwenih 

Nacija od 16. aprila 1993. godine, zona koja obuhvata Srebrenicu 

i podru~je oko we, progla{ena je „Bezbednom zonom 

UN“. Ubrzo zatim (18. aprila), posredstvom UNPROFOR-a, postignut 

je sporazum o delimi~noj a zatim i potpunoj demilitarizaciji 

srebreni~ke enklave. Me|utim, brojna svedo~ewa stranih 

izve{ta~a i vojnih posmatra~a potvr|uju da su se muslimanski 

borci iz srebreni~ke enklave povukli „naoruàni do 

zuba“. Za{to se uporno ignori{e ~iwenica da Srebrenica nikada 

nije bila demilitarizovana 

12. Komisija Vlade Republike Srpske za ispitivawe doga|aja 

u Srebrenici nikad nije priznala „genocid“. Tu re~ je 

Komisija upotrebila samo u odnosu na presudu Ha{kog tribunala 

generalu VRS Radislavu Krsti}u (koji je, opet, osu|en ne 

zbog dokaza da je neposredno u~estvovao, niti ~ak znao za zlo- 

~in u Srebrenici, ve} po na~elu „komandne odgovornosti“), i 

to ne kao svoju ocenu ve} citiraju}i presudu. Isto tako, Komisija 

nije usvojila cifru od „8.000 streqanih“, i ako je bila 

podvrgnuta ogromnim zapadnim pritiscima. Komisija nikada 

nije izjavila da su svi na spisku nestalih ubijeni i mrtvi. Dakle, 

nije istina da je Republika Srpska priznala „genocid nad 

8.000 muslimana u Srebrenici“. 

13. Prema presudi Me|unarodnog suda pravde u tu`bi 

Bosne i Hercegovine protiv Savezne Republike Jugoslavije za


„genocid“, Srbija ne snosi odgovornost za takvo delo, niti je 

u~estvovala u wegovoj pripremi ili izvo|ewu. Samim tim, Srbija 

nije imala nikakvu obavezu da usvoji bilo kakvu „deklaraciju 

o Srebrenici“, zato {to po presudi najvi{e me|unarodne 

pravosudne instance na svetu Srbija nije povezana sa doga|ajima 

u Srebrenici. Stoga, usvajawe Deklaracije o Srebrenici u 

Skup{tini Srbije iz 2010. bilo je plod iskqu~ivo spoqnih i 

unutra{wih politi~kih pritisaka, i nije ni malo doprinelo 

saznavawu pune istine o Srebrenici. 

14. Usvajawe ove rezolucije bilo je motivisano, izme|u 

ostalog, i rezolucijom na temu Srebrenice koju je u januaru 

2009. godine pod vrlo neredovnim uslovima izglasao Evropski 

parlament. Svrha i prava pozadina ove Rezolucije Parlamenta 

Evropske unije, kao i wena unutra{wa protivure~nost, ogledaju 

se slikovito u stavu E teksta koji je tada bio usvojen, gde 

jasno stoji da „uprkos ogromnim naporima….dosada{we istrage 

ne dozvoqavaju potpunu rekonstrukciju doga|aja u i oko 

Srebrenice.“ Prema Rezoluciji Evropskog parlamenta iz aprila 

2009, stav C, „politi~ka tuma~ewa istorijskih ~iwenica 

ne trebaju se nametati kroz ve}inske odluke parlamenata; parlamenti 

ne mogu da donose zakone o pro{losti“. Dakle, puna 

istina o Srebrenici se ne moè utvrditi pukim deklaracijama, 

ve} samo nezavisnom, me{ovitom me|unarodno-doma}om komisijom 

koja bi iskqu~ivo stru~nim putem ustanovila celu 

istinu, ili razdvojila istinu od puke propagande i igre re~ima 

i brojkama. 

15. Za kraj — ali nikako zato {to je ovo najmawe va`no, 

ve} kao simbol ignorisawa ne samo srpskih `rtava, ve} i celokupnog 

konteksta srebreni~kih zbivawa, neophodno je navesti 

i slede}e: prema podacima Instituta za istraìvawe srpskih 

stradawa u HH veku, na {irem podru~ju Srebrenice su 

muslimanske snage izme|u 1992. i 1995. ubile 3.262 Srba. Ove 

`rtve su poimenice nabrojane. Za{to se svako pomiwawe Srebrenice 

u doma}im i stranim mas-medijima ograni~ava iskqu- 

~ivo na jo{ uvek sporne doga|aje iz jula 1995. a ignori{e dokumentovane 

srpske `rtve iz prethodnog perioda

Milo Lompar 

IDEOLOGIZOVANA KRIVICA 

Milo Lompar: IDEOLOGIZOVANA KRIVICA 

Osnovni problem u doìvqavawu i razumevawu doga|aja 

u Srebrenici po~iva u saznawu da su oni postavqeni u horizontu 

ideologizovane krivice. R|avost takvog postupka je vi- 

{estruka: osen~eni ideolo{kom perspektivom koja nudi gotove 

i unapred zadate odgovore na pitawa o uzrocima rata, ovi 

doga|aji ne samo da prestaju da budu posmatrani kao ne{to 

{to podleè preispitivawu saznawa o u~esnicima i postupcima 

nego primewena ideologija onemogu}ava — {to je vi{estruko 

negativno — ~ak i saose}awe sa nesumwivim srebreni~kim 

`rtvama. To zna~i da ideologizovana krivica — kao skup 

diskurzivnih praksi i unapred odre|enih moralnih afekata, 

koje proisti~u iz vladaju}eg rasporeda zapadnih mo}i i koje 

na razli~itim nivoima ideolo{ke piramide otiskuje sekularno 

sve{tenstvo na{eg vremena — ostvaruje i jedan op{tiji 

ciq: suprotno od onoga {to tvrdi da mu je namera, sekularno 

sve{tenstvo istrajno onemogu}ava svako autenti~no razmi{qawe 

o krivici, svako predrasuda oslobo|eno razumevawe krivice 

kao takve. 

[ta to zna~i Diferencirani pojam krivice sadrì u 

sebi ~etiri razli~ita, me|uzavisna ali ne i neprotivre~na 

vida krivice: krivi~nu odgovornost, politi~ku krivicu, moralnu 

krivicu i metafizi~ku krivicu. Wihovi me|usobni odnosi 

otkrivaju unutra{wu kompleksnost integralnog pojma krivice. 

Jer, krivi~na odgovornost i politi~ka krivica mogu biti 

odre|ene spoqa{wim dejstvima i silama, dok moralna i me-


tafizi~ka krivica mogu biti dostupne samo unutra{wim preokretom 

~oveka. Odnosi izme|u ovih aspekata krivice veoma su 

istan~ani i ponekad i{~ezavaju u ~estaru i nerasvetqenosti. 

Ali, ni odnosi unutar jednog pojma nisu neprotivre~ni. 

Ako o politi~koj krivici — kao jedinom obliku kolektivne 

krivice — odlu~uju pobednik i uspeh, onda se ta krivica pojavquje 

u horizontu optere}uju}eg saznawa o pobednikovoj sili 

koja nu`no ne zna~i i ostvarewe prava, o uspehu koji nije neproblemati~na 

instanca nad pravdom i istinom. Postaje o~igledno 

da je te{ko — ili nemogu}e — ustanoviti tribunal koji 

bi objektivno sproveo istragu, ravnopravno odmerio razloge i 

me|uzavisnost u~esnika u strahovitim nesre}ama gra|anskog 

rata, te otud presudio u vezi sa ratnom krivicom i ratnim 

zlo~inima. Jer, takav sud ostaje u ve}oj ili mawoj meri nu`no 

pristrasan. Sve su ovo poznati i davno izneti prigovori i 

razlozi. 

Premda bi bilo prebrzo i rizi~no zakqu~iti kako je politi~ka 

krivica otud nu`no pristrasno odre|ena krivica, ostaje 

velika neizvesnost u vezi sa wenom ishodi{nom prirodom. 

Tu neizvesnost ne moè ukloniti nikakvo saznawe koje nam donosi 

aktuelni ritam vremena, nikakva samorazumqivost u nagla{avawu 

vrhunske mudrosti svih oportunista, koji vole da 

upozore kako sila i mo} u qudskom ìvotu predstavqaju odlu- 

~uju}u realnost. Davno je, naime, re~eno, kako je ta mudrost vi- 

{estruko nedovoqna: zato {to sila i mo} nisu jedina realnost 

~ovekovog sveta i zato {to na ovom svetu realnost jo{ uvek ne 

zna~i i istinu. Otud, me|utim, ne sledi da ne postoji nikakva 

krivica, da je najboqe pustiti da stvari teku kako teku, nego 

sledi da je vaqano samo diferencirano poimawe krivice. 

Toj diferenciranosti se — i u slu~aju srebreni~kih `rtava 

— suprotstavqa sekularno sve{tenstvo. Mo} koju ono predstavqa 

— posebno kada je to pobedni~ka mo} zapadnih sila — 

ne èli da dopusti postojawe javne svesti o tome da ona nije 

jedina realnost sveta i da nije jedina istina o svetu. Sekularno 

sve{tenstvo, otud, diferencirani pojam krivice zamewuje 

ideologizovanim pojmom krivice koji proisti~e iz aktuelne 

konfiguracije mo}i. Tako nas odjednom — pa sve ~e{}e, dok se 

to ne pretvori u op{teobavezuju}i huk koji sve preklapa, koji

Milo Lompar: IDEOLOGIZOVANA KRIVICA 89 

ne ~uje nikakve razloge i argumente, koji pukom silom ponavqawa 

ispuwava svaki kutak javne svesti — preplavquju brojni 

momenti jedne ciqane povr{nosti u govoru o krivici. Jer, 

u wima se ni{ta ne gradira i sve se svodi na jednu jedinu ravan, 

da bi se o woj sudilo sa grubim nerazlu~ivawem lo{eg sudije. 

Sekularno sve{tenstvo — portparoli, politi~ki aktivisti, 

nevladini slu`benici, stipendisti, univerzitetski slu- 

`benici, mrtvozornici demokratskih kulisa — poseè za optu`bom 

koja se koristi kao oru`je u politi~ke ili ekonomske 

svrhe: brkawem razli~itih pojmova krivice i gr~evitim nametawem 

neistinitog mi{qewa. To zna~i da je — i kada je re~ o 

sredbreni~kim `rtvama — na delu zlo}udno instrumentalizovawe 

krivice. 

Na {ta nas upu}uje saznawe o tome da ideologizovani pojam 

krivice — kao autenti~no postignu}e sekularnog sve{tenstva 

— ne dozvoqava ne samo dubokose`nu svest o pro{losti, 

koja bi nadilazila neposredne u~esnike razbijawa Jugoslavije 

i zasecala u neposredne utemeqiteqe titoisti~ke Jugoslavije, 

u wen sistem politi~kih odnosa i horizont o~ekivawa koji je 

zvani~na ideologija ~inila op{teobavezuju}im, nego ni bilo 

kakav nagove{taj o „krivici drugih“ Na podudarnost izme|u 

dva naporedna postupka: ako uklonimo svaku svest o titoizmu 

i o „krivici drugih“, dobijamo neproblemati~ni, upotrebqivi 

i ideologizovani pojam srpske krivice. Tako sekularno sve- 

{tenstvo nastoji da spoqa{we konstituente — kao {to su krivi~na 

odgovornost i politi~ka krivica — pretvori u unutra- 

{we konstituente: moralna i metafizi~ka krivica. U nastojawu 

da se poistoveti ono {to se ne moè poistovetiti o~ituje 

se ideologija sekularnog sve{tenstva. 

Odakle dolazi wegovo nastojawe Ako u pogledu krivi~ne 

odgovornosti nema na~elnih nedoumica, jer o woj odlu~uje 

sud, kod politi~ke krivice postoji problem, budu}i da je instanca 

za weno utvr|ivawe — pobednikova voqa. Ako bi sekularno 

sve{tenstvo prionulo uz ovakvo shvatawe politi~ke krivice, 

ono bi moralo javno prihvatiti saznawe o tome da vlast 

koja sprovodi politi~ku krivicu ne proisti~e iz narodne voqe, 

pa nije demokratska vlast, nego je to vlast koja proisti~e 

iz voqe pobednika, pa je otud marionetska vlast: du`na pobed-


niku, ona se ne obazire na ~iwenice i iskustvo nego na svoje 

obaveze. 

Ali, u tom slu~aju ideologija sekularnog sve{tenstva gubi 

svoju demokratsku legitimaciju. Jer, postaje nemogu}e prikriti 

da su na delu ~isti i vidqivi nalozi sila. To ~isto re- 

{ewe li{ava sekularno sve{tenstvo bilo kakvog vrednosnog i 

humanisti~kog oreola. Da bi spasilo taj oreol, koji mu je najbitniji, 

sekularno sve{tenstvo mora da stvori privid ili simulakrum. 

Otud ono nastoji da ~iwenice spoqa{we evidencije 

(krivi~na odgovornost, politi~ka krivica) pretvori u~iwenice 

unutra{we evidencije: moralna i metafizi~ka krivica. 

Iako je to neizvodivo u horizontu slobode, nema prepreka 

za sekularno sve{tenstvo da nam to neprestano name}e. Jer, 

ako uspe proces ideologizacije javne svesti, onda je mogu}e — 

na temequ simulakruma — politi~ku krivicu legitimisati 

narodnom voqom umesto da je izvodimo iz pobednikove voqe. 

Ideologija sekularnog sve{tenstva treba da sakrije da politi~ku 

krivicu izvodi iz pobednikove voqe tako {to }e je la`no 

opravdati prevratom u du{i naroda. Kako to nije nikakav prevrat 

u du{i nego prinuda, sekularno sve{tenstvo ima ulogu da 

ontologizuje pobednikovu voqu. Ako se ta voqa sakrije pod skute 

narodne voqe, onda je spasena ideologija sekularnog sve{tenstva 

i o~uvan je demokratski simulakrum iza koga stoji voqa pobednika. 

Za{to je tu bitan titoizam Zato {to politi~ka krivica 

treba da proistekne iz nasilnog ru{ewa poretka koji o~ituje 

humane vrednosti. Otud je neophodna fundamentalna la`: da 

su konstituenti titoisti~kog poretka nastali kao normalno 

stawe, da su oni plodovi ne~ega spontanog, slobodnog, sporazumnog, 

konsenzualnog. Sekularni sve{tenik uvek polazi od 

toga da je titoisti~ko re{ewe bilo normalno obrazovano re- 

{ewe. On, dakle, svesno i ciqano gre{i u po~etnoj pretpostavci. 

Budu}i da je titoisti~ko re{ewe bilo nasilno i nedemokratski 

obrazovano re{ewe, problem politi~ke krivice nije 

samorazumqiv, ve} se pojavquje u istorijskoj perspektivi. 

Otud sekularno sve{tenstvo — kome je potrebna politi~ka krivica 

bez istorijske perspektive — podrazumeva i pounutra- 

{wuje titoizam.


îtava ta strategija je usmerena protiv samog iskustva 

krivice. Jer, u toj ideologiji se svaka evidencija i svaki dokaz 

pretvaraju u oru|e moralizatorstva i senzacionalizma. Sekularno 

sve{tenstvo — za razliku od istinskog sve{tenstva — 

nema strahopo{tovawa ni pred uàsom ni pred `rtvom. [ta 

ono èli da onemogu}i neprestanim umnoàvawem i umreàvawem 

re~i, re~i, re~i, koje su nekad la`no saose}ajne, nekad 

toboè potresne, nekada navodno istorijski-objektivne Jer, 

sve te neizbrojive re~i — koje su pra}ene neprestanim umno- 

àvawem stipendija, donacija i privilegija, neprestanim krstarewem 

svetskoistorijskim koridorima susreta i konferencija, 

koje su pra}ene odsustvom svake zami{qenosti i saose}awa, 

odsustvom bilo kakvog nesaglasja sa zapadnim nosiocima 

mo}i — pripadaju onome {to je davno nazvano „sklonost agresivnom 

priznavawu krivice“. Upravo ta ideologizovana krivica 

po~iva na neautenti~nom odnosu prema krivici. Weni 

iskazi su klasi~an primer neautenti~nog ogla{avawa krivice, 

li{enog veza kako sa idejom `rtve tako i sa konkretnim 

`rtvama. 

Ona, dakle, predstavqa samorazmetqivo iskazivawe krivice, 

weno potpuno instrumentalizovawe za prakti~ne i nedostojne 

svrhe. Jer, ideologija sekularnog sve{tenstva nastoji 

da tom razmetqivo{}u pretvori pobijene u Srebrenici u instrument 

upravqawa srpskim narodom, u instrument zatirawa 

osnovnih i neotu|ivih qudskih prava koja pripadaju srpskom 

narodu. Samo pomiwawe pobijenih u Srebrenici treba 

da stvori imperativ zbog kojeg bezuslovno treba prihvatiti 

sve zahteve koje pred na{u javnu svest iznosi sekularno sve- 

{tenstvo. 

Dve vrste takvih zahteva imaju poseban zna~aj. Ideologija 

sekularnog sve{tenstva — prvo — upotrebqava kao gotove ~iwenice 

niz problematizovanih podataka i odbija da uzme u obzir 

saznawa koja nametnutom govoru o Srebrenici ne idu u prilog. 

Ta saznawa postaju jo{ problemati~nija ako ih sagledavamo u 

komparativnom kontekstu, ako bivaju — kako je u~iweno u kwizi 

Politika genocida Edvarda Hermana i Dejvida Pitersona –upore|ena 

sa srodnim pojavama na drugim ta~kama na{eg sveta, ako 

ih osmotrimo u okviru globalnih medijskih i sudskih nametawa


i proizvoqnosti, uslovqenih globalnim odnosima mo}i. Ali, 

ideologija sekularnog sve{tenstva nastoji — drugo — da instrumentalizovawem 

i ideologizovawem krivice nametne saznawe o 

tome kako je „politi~ko postojawe Republike Srpske sporno“. 

Ideolo{ko nagla{avawe po kojem je Republika Srpska 

rezultat politike koja nije prezala ni od masovnih zlo~ina 

nije ni{ta drugo nego aktuelna racionalizacija jednog davna- 

{weg i zadatog nastojawa. Ako bismo, naime, masovne zlo~ine 

uzeli kao univerzalni kriterijum, onda bi se — na prostoru 

obe Jugoslavije — moralo po~eti od saznawa o tome kako je 

sporno — politi~ko postojawe Republike Hrvatske. Jer, re~ je 

o masovnim zlo~inima — sve do genocida — na kojima je sazdana 

Republika Hrvatska. Ali, weno postojawe se ne sudara sa 

temeqnom namerom da se sve srpsko svede na srbijansko. Temeqi 

tog nastojawa su poloèni davno, dok je wegova idejna i 

prakti~na kristalizacija izvedena u titoisti~koj Jugoslaviji. 

Upravo je to nastojawe istinski osnov na kojem izrasta svaki 

zahtev da se problematizuje politi~ko postojawe Republike 

Srpske. 

Ideologizovana krivica name}e koncept: kriv si kao Srbin, 

da bi nas odvratila od misli: kriv si kao ~ovek. A ako 

usvojimo da sam kriv kao ~ovek, to ne zna~i da — u sasvim preciznim 

slu~ajevima krivi~ne odgovornosti, politi~ke i moralne 

krivice — ne mogu biti kriv i kao Srbin. Ali, ba{ me 

to {to sam kriv kao ~ovek — ne osloba|aju}i me krivice kao 

Srbina — osposobqava da postavim pitawe: da li si ti kriv 

(Ovo pitawe je neophodno da bismo razumeli da li govorimo o 

istoj stvari, da li pripadamo samoj qudskosti. U tom horizontujegovoruja-oblikupotpunoprevodivugovoruti-obliku.) 

Akositikriv,tonezna~idasamjamaweilidruk~ijekriv, 

pogotovo da je u konkretnoj stvari moja krivica umawena. (Ali, 

tu krivicu treba imenovati, ispitati, opisati, {to pokazuje 

od kakvog presudnog zna~aja su zahtevi za preciznim utvr|ivawem 

nespornih ~iwenica o srebreni~kim `rtvama.) To samo 

zna~i da se, izlaze}i iz sebe, sre}emo — ne poni{tavaju}i nijednu 

razliku izme|u nas — u osnovnoj krivici: licem u lice. 

Tek u susretu dva lica — kako kaè Jaspers — „razgovor ne bi 

bio samo kona~na forma saop{tavawa nego i izraz za odnos eg-


zistencija dva ~oveka“. Taj susret ideologizovana krivica ne 

dozvoqava, jer tu nema mesta za wu: woj pripada razgovor islednika 

i optuènog. Jer, wene re~i uvek su re~i Velikog inkvizitora. 

Sve wene re~i nisu, dakle, ni u kakvoj vezi sa autenti~nim 

ose}awem krivice: pogotovo nisu u vezi sa metafizi~kim 

ose}awem krivice. Jer, kada bi sekularno sve{tenstvo istinski 

bilo spremno da ponese ovu krivicu, ono nikada ne bi moglo 

zaboraviti pobijene u srpskim mestima oko Srebrenice 

(poput Kravica), koji su pobijeni pre onih u Srebrenici. Kada 

bi se primaklo metafizi~kom ose}awu krivice, ono bi shvatilo 

da su te `rtve u nekoj vezi, da su sa wima u vezi i svi koji 

su pobijeni: da u metafizi~koj dimenziji treba preuzeti krivicu 

zbog svih. Tada bi ~ovek morao re}i: kriv sam, dakle, i 

zbog onih koji su pobijeni u mestima oko Srebrenice i zbog 

onih koji su pobijeni u Srebrenici. 

Kada bi sekularno sve{tenstvo to moglo da kaè, ono ne 

bi stvaralo uzoran primer ideologizacije krivice. Ali, ono 

ba{ to ne moè da u~ini, jer nastoji da nastavi instrumentalizovawe 

Srebrenice. [ta to zna~i Kao {to zbog zlo~ina u 

srpskim naseqima oko Srebrenice ne mogu biti krivi bosanski 

muslimani kao narod, tako zbog zlo~ina u Srebrenici ne 

moè biti kriv srpski narod, niti — ako stvar postavimo na 

op{tijoj ravni, ne izgubiv{i ni namah svest o bitnim posebnostima 

svakog primera — zbog Jasenovca moè biti kriv hrvatski 

narod, kao {to zbog Au{vica ne moè biti kriv nema~ki 

narod, niti ameri~ki narod zbog xinovskih zlo~ina i pre i 

posle 1945. godine. Ne mogu biti krivi narodi. 

U poqu odgovornosti — iz kog proisti~u i razli~iti oblici 

krivice — nalaze se oni koji narode vode, koji uti~u na 

prilike i okolnosti u kojima se odigravaju zlo~ini, ali se tu 

nalaze i nasle|eni i aktuelni interesi i wihovi zastupnici, 

unutra{wi i spoqa{wi politi~ki odnosi, kao {to ostaje i 

jedan — {to se mene ti~e — neizra~unqivi ostatak usvakom 

takvom udesu. Jer, nisu samo qudi nego i narodi u dugotrajnim 

sukobima, budu}i da je sukob konstanta istorije, da su interesi 

nekad nerazre{ivo suprotnosmerni, da je agresivnost u srcu 

~ovekovog delawa, kao {to i zlo ima supstancijalni karak-


ter. Tek u samo}i, kao sam i sve samqi, ~ovek se moè osetiti 

krivim zbog sveop{te povezanosti svih `rtava: ~akzbogneizbe`nosti 

tih veza. Tu nastaje preokret du{e. Tu je Bog jedina 

instanca. Jer, istina se pojavquje u komunikaciji izme|u ja i 

ti, ali da bi bilo komunikacije neophodno je da i ja i ti dele 

ovo metafizi~ko ose}awe krivice. 

To je nemogu}a misija za sekularno sve{tenstvo. Jer, ono 

— zato {to ne zna za Boga — ne moè da shvati kako se ideologizacijom 

krivice poni{tava povezanost svih u metafizi~koj 

krivici. Ono se, naime, ogla{ava sa partikularnog stanovi- 

{ta: nije bitan Jasenovac, nisu bitna srpska naseqa oko Srebrenice, 

bitna je samo Srebrenica. Za{to se tako pona{a Zato 

{to takav na~in rasu|ivawa unapred obezbe|uje tvr|ewe da 

je kriv srpski narod. To je, me|utim, ideologizovana krivica 

koja ne moè dovesti ni do kakve promene svesti, ni do kakve 

komunikacije u javnom diskursu, budu}i da stvara podlogu za 

negativno-odzivne reakcije. 

Onemogubitirazli~ite.Mogu}ejepitawe:„{tajebilo 

nepristojnije: angaòvati se za Milo{evi}a 1990. godine ili 

pquvati po wemu posle oktobra 2000. godine“ Tom pitawu se 

moè pridruìti i bes protiv „fabrikanata zlo~ina protiv 

~ove~anstva i genocida“. Sve to moè nadograditi ironijski 

glas koji kaè: „Zlo~ine protiv ~ove~nosti izvr{ili su Srbi. 

Zlo~ini koji koriste ~ove~nosti po~iweni su protiv Srba. 

To je sva razlika.“ Ovakve reakcije su istorijski poznate. 

U wima se ponavqaju i prilago|avaju re~i koje do nas dopiru 

iz jednog pro{log sveta, koji nije ni u ~emu uporediv sa strahovitim 

nesre}ama devedesetih. Jer, i u razmerama u~esnika i 

u sadràjima zbivawa nesamerivo ih prevazilazi. Ali, ovakve 

negativno-odzivne reakcije nisu dobar put ni za wihove apologete 

niti za wihove kriti~are koji za wima poseù u nastojawu 

da obrazuju svoje politi~ke zahteve. Za{to Zato {to na 

taj na~in zauvek ostajemo u podru~ju ideologizovane krivice. 

Samo sekularno sve{tenstvo — ovla{}eno od zapadnih mo}i, 

koje su uvek i unapred oslobo|ene svake sumwe — zahteva ba{ 

takav put koji {izoidizuje javnu svest. Jer, bez neprestane {izoidizacije 

javne svesti postaje nedelotvorna sama ideologija 

sekularnog sve{tenstva.


Usled diferenciranog shvatawa krivice, ~ovek bi mogao 

prihvatiti i svoju krivicu zbog Srebrenice. To ose}awe proisti~e 

iz sveukupnosti svih u metafizi~koj krivici: ako ose- 

}am krivicu zbog svih `rtava svakako da ose}am krivicu i 

zbog srebreni~kih `rtava. Sekularno sve{tenstvo, pak, ne mo- 

è da prihvati svoju krivicu zbog srpskih naseqa oko Srebrenice, 

budu}i da ona ne pripadaju wegovoj ideologizaciji krivice: 

po{to progla{ava srpsku krivicu zbog srebreni~kih `rtava, 

ono se izuzima iz krivice zbog brojnih `rtava u mestima 

oko Srebrenice, pa je i ne ogla{ava. 

Budu}i da usvaja metafizi~ko ose}awe krivice, ~ovek mo- 

è slobodno svedo~iti o svakoj krivici: krivi~noj odgovornosti, 

kolektivnoj i moralnoj krivici. Zastupnici ideologizovane 

krivice nikada ne mogu ne{to tako u~initi. Jer, ideologizovana 

krivica nije nikakvo sredstvo koje moè dovesti do 

bilo kakvog uspeha: istinskog ose}awa krivice, op{teg mira 

ili humanizovawa ratnih sukoba. Otud je neminovno izmaknuti 

se od la`ne i samonametqive ponude sekularnog sve{tenstva 

koje nas poziva da podelimo stra{ni teret srpske odgovornosti 

i sramote. Jer, boqe je biti i u zasluènoj i u nezasluènoj 

sramoti sam nego sa sekularnim sve{tenstvom deliti 

bilo {ta: sramotu ili slavu ili novac.

Nikola @ivkovi} 

SREBRENICA — ILI FENOMEN 

@RTAVA DRUGOG REDA 1 

Nikola @ivkovi}: SREBRENICA — ILI FENOMEN @RTAVA… 

Kwiga koja je povod za ova razmatrawa zove se „Masakr u 

Srebrenici: dokazi, kontekst, politika“ 2 od profesora Edvarda 

Hermana i grupe autora, koji uglavnom dolaze sa anglosaksonskog 

govornog podru~ja. Wima je zajedni~ko to da su se, imam 

utisak, podrobno i temeqno bavili srebreni~kim doga|ajima. 

Stekao sam utisak da je te istraìva~e ujedinila èqa da se 

ustanovi istina. O~evidno je to bio wihov glavni motiv da se 

prihvate spomenute nimalo zahvalne teme. Nikada nije bilo 

lako pisati protiv propisane i jednom za svagda œodozgoŒ utvr- 

|ene istine. 

U dodir sa ovom temom do{ao sam veoma rano, pre tridesetak 

godina, kada sam stigao u Zapadni Berlin na postdiplomske 

studije. U prvih dve ili tri godine mog boravka u Nema~koj 

najve}i deo vremena provodio sam u odli~no ure|enoj biblioteci 

tada zapadnoberlinskog Slobodnog univerziteta (Frei 

Universitat). Veoma se ìvo se}am tog vremena. Bilo je to neposredno 

posle 6. aprila godine 1981. Prelistao sam najva`nije 

nema~ke dnevne listove tog datuma i gle iznena|ewa: ni u jednom 

nije bilo ni re~i o bombardovawu Beograda od 6 aprila 

1941. Ovo otkri}e me potreslo, rastuìlo, rasbesnilo, ali i 

1 Predavawe odràno na Okruglom stolu povodom Srebrenice u Ruskom 

domu u Beogradu 5. aprila 2012. 

2 Beograd, 2011. Izdava~: Istorijski projekat Srebrenica.


osnaìlo u èqi da se ozbiqnije pozabavim ovim fenomenom. 

U mojim kwigama, — a do sada su objavqena tri toma œBerlinskih 

zapisaŒ, — veliki deo posve}en je upravo ovoj temi. 

Za{to sam reagovao toliko emocionalno Zato {to sam, 

prate}i pisawe nema~ke {tampe, primetio da nisu propustili 

da obeleè, po meni, neke sli~ne godi{wice, na primer, 14 

maj. Tog dana, godine 1940, nema~ko ratno vazduhoplovstvo bombardovalo 

je Roterdam. Zatim sam u univerzitetskoj biblioteci 

prelistao nema~ke, engleske, ameri~ke, italijanske i francuske 

enciklopedije. U wima stoji da je prilikom spomenutog 

napada stradalo oko hiqadu qudi. 

Ne{to ranije, 26. aprila, nema~ke novine podsetile su 

nas na Gerniku. Grad je tog dana, godine 1937. bio bombardovan 

od strane nema~kih aviona. Veruje se, da broj `rtava iznosi do 

~etiri stotine. I britanska {tampa obeleìla je œLuftwaffe's 

bombing of GuernicaŒ. Doga|aj je, kao {to je poznato, na platnu 

ovekove~io slikar Pablo Pikaso. 

Nema~kimedijisutako|eobeleìlii14.novembar,kada 

je godine 1940. bombardovan Koventri (Coventry). Prilikom 

tog nema~kog vazdu{nog napada stradalo je blizu {est stotina 

qudi. 

Postavqa se logi~no pitawe: Na osnovu kojih kriterija 

neki doga|aji zavre|uju da ih se pamti, a drugi ne Zbog ~ega, 

dakle, Gernika, Roterdam i Konvetri treba da u|u u sve enciklopedije 

sveta, a bombardovawe, recimo, Beograda ne spomiwe 

se nigde, pa ni u nema~kim enciklopedijama, a niti ih beleì 

{tampa Zapada A broj `rtava u bombardovawu Beograda 1941. 

daleko prema{uje broj poginulih u Gerniki, Roterdamu i Koventriju. 

Koja je to posledwa, najuticajnija instanca sveta koja 

re{ava da }e, recimo, Srebrenica da u|e u sve priru~nike 

sveta kao „najstra{niji genocid u posleratnoj Evropi“, a neki 

drugi doga|aj, u kome je stradalo isto toliko qudi, ili ~ak i 

vi{e, da se potpuno pre}uti 

Istina, anglosaksonski mediji, spomiwu tako|e bombardovawe 

Drezdena, Hiro{ime i Nagasakija. Priznaje se, da je 

ovdeubijenodalekovi{equdi,negouKoventrijuiliRoterdamu, 

ali se, nekako pre}utno ovaj zlo~in opravdava „istorij-

Nikola @ivkovi}: SREBRENICA — ILI FENOMEN @RTAVA… 99 

skom ~iwenicom“, da su Nemci i Japanci „prvi po~eli“, pa 

dakle, na neki na~in sada ih je stigla zasluèna kazna. 

Od tada sam po~eo pomno da istraùjem ovakve nelogi~ne, 

~udne i meni nerazumqive pojave. Nastavio sam marqivo 

da listam najpoznatije encikopedije Zapada, od Larusa i Brokhausa, 

pa do Ameri~ke enciklopedije i Enciklopedije Britanike. 

I u svima je mnogo prostora posve}eno, recimo, Oraduru 

i Lidicama. 

Da podsetim. ê{ki patriote 27. maja 1942. izvr{ile su 

atentat na {efa nacisti~ke policije u ê{koj Rajnharda Hajdriha. 

Nema~ke vlasti su re{ile da izvr{e odmazdu nad ~e- 

{kimcivilima.Takojedo{lododoga|aja,kakostojiuBrokhausu, 

koji je œpokrenuo srca celog svetaŒ (œfuhrte zu jenen Ereignissen, 

die die ganze Welt bewegtenŒ). 

Pod œOradurŒ u Brokhausu ~itamo slede}e: œ10. juna 1944, 

u dva posle podne, deo jedinica (ukupno 120 vojnika), koje su 

pripadale 2. tenkovskoj eses-diviziji œRajhŒ upao je u selo 

Oradur-sir-Glan (Oradour-sur-Glane), koje se nalazi 25 km severozapadno 

od grada Limo` (Limoges) i pobili seqake, ukqu- 

~uju}iènuidecu.Svega36stanovnikauspelojedasespasi. 

Selo je potpuno uni{teno. U tom masakru stradalo je 642 stanovnika 

Oradura, a me|u wima i 240 èna i 210 dece.Œ 

Posle Drugog svetskog rata mnoge devoj~ice {irom sveta 

dobile su pri kr{tewu ime œLidiceŒ. A ime œLidiceŒ su dobile 

mesta u nekoliko dràva (Meksiko, SAD, Brazil, Panama), 

a to ime sada nose i mnoge ulice i trgovi {irom sveta. 

Ni{ta,razumese,~oveknemoèdaimaprotivtoga.Nevine 

`rtve ne smeju da padnu u zaborav. No, ostaje u meni neka 

gor~ina. Za{to se, recimo, nigde ne spomiwe Kragujevac i Kraqevo, 

Krasuha i Kalavrita Da li zato jer su u ovim mestima 

`rtve bili œsamo Srbi, Rusi i GrciŒ Kako to da Lewigrad i 

Kozara nisu tako|e œpokrenula srca celog svetaŒ 

Da li je ovde re~ o rasizmu Zapada Mo`da su — a ovde mi 

se nekako name}e prirodno pitawe, — u wihovim o~ima nevine 

`rtve, ako su pravoslavni Sloveni, toliko neva`ni da ne zaslu- 

ùju da se, eto, na|u u œBrokhausuŒ ili œEnciklopediji BritanikiŒIli,dasevratimnadrugideonaslova:Daliuo~ima 

Zapada postoje `rtve œprvog i drugogŒ reda Jer, koliko Lidica


i Oradura je samo bilo u Rusiji! O tome nisam uspeo da na|em 

ni{ta u anglosaksonskim i nema~kim enciklopedijama. 

Engleski istori~ar je, o~evidno, bio u pravu kada tvrdi, 

da je œRusija, da li caristi~ka ili sovjetska, traìla bezbednost, 

a nikako nije teìla osvajawu sveta. Zapad je odbacio 

pravoslavno hri{}anstvo kao ravnopravnog partnera i to od 

êtvrtog krsta{kog pohoda, koji predstavqa jedan od najve}ih 

zlo~ina u istoriji, pa do Hladnog rataŒ (œRussia, whether Tsarist 

or Soviet, sought security, not world conquest. The Western 

world has rejected Orthodox Christendom as an equal from the fourth 

Crusade, one of the greatest crimes in history, to the Cold WarŒ, 

Alan J. P. Taylor, œA Personal HistoryŒ, Hamish Hamilton Ltd, 

1983). 

Niko ne spomiwe ni srpsko selo Drakuli}i: 2.300 qudi 

zaklano je 7. februara 1942. godine. Krvnici su bili Hrvati. 

Organizatori pokoqa su danas poznati: re~ je o Paveli}evom 

poverqivom ~oveku Viktoru Guti}u i bawolu~kom rimokatoli~kom 

sve{teniku Nikoli Biligorovi}u. Me|u `rtvama bilo 

je i pet stotina srpske dece. 

Zanimqivo, poqski papa Vojtila, dok je boravio u Bawa 

Luci, nije na{ao za potrebno da poseti to mesto, te da se u ime 

rimokatoli~ke crkve izvini za stravi~an zlo~in. Qudi su ubijeni 

samo zato {to su Srbi. Umesto toga, poqski papa je posetio 

rimokatoli~ki manastir, fraweva~ki samostan Petri}evac, 

koga su Srbi spalili. Ovo su uradili iz osvete, jer su se u 

masakrima nad Srbima naro~ito isticali rimokatoli~ki sve- 

{tenici, koji su dolazili iz tog manastira. Tako je kapelan 

samostana Petri}evac, fra Miroslav Majstorovi}-Filipovi}, 

u~estovavao u ubijawu Srba u Drakuli}ima, [argovcima i Motikama. 

Kada je 7. februara 1942. noèm krenuo da ubije sedmogodi{we 

srpsko dete \uru Glamo~anina, uzviknuo je svojim 

hrvatskim prijateqima, o~evidno da ih ohrabri: œOvo je u ime 

Boga. Ja prvi primam sav grijeh na svoju du{u, a vas }u rije{iti 

svih grijehova.Œ Radu i Ratka Stankovi}a iz Drakuli}a zaklali 

su Hrvati, a nisu bili stari ni godinu dana. Isto tolikostaribilisuiVidai\uro[e{i}iz[argovca.(Dragoje 

Leki}, œRat i djeca KozareŒ, Beograd 1990, str. 260–265). Oni 

nisuzaklanijersu„djecaKozare“,kakosetostidqivospomi-


walo u vreme vladavine Josipa Broza, ve} samo zato jer su „srpska 

deca“. 

Rusija, Ukrajina i Belorusija imaju stotine Oradura i 

Lidica, no oni za enciklopedije Zapada jednostavno ne postoje. 

Spomiwem samo jedan od takvih mesta — Hatin (Hatánâ). 

Pre nekoliko godina posetio sam taj memorijalni kompleks. 

Ovo ime ne postoji u Brokhausu, a ne spomiwe ga ni nema~ka 

{tampa. U tom beloruskom selu Nemci su 22. marta 1943. pobili 

sve stanovnike. Bila je to odmazda za ubistvo jednog nema~kog 

oficira, koga su nedaleko od tog sela ubili beloruski 

partizani. U toj odmazdi nema~ke armije stradali su, na primer, 

Josif i Ana Baranovski (Iosif i Anna Baranovski), zajedno 

sa wihovih devetoro dece. Pokoq je preìvelo svega troje 

dece: Sa{a @elebkovi~, Sowa i wen brat Volo|a Jaskevi~. 

Preìvela je samo jedna odrasla osoba — Josif (Iosif Iosifovi~ 

Kaminski). Spomiwem wihova imena zato, da bi `rtve 

dobile svoje ime i prezime, a ne samo da nièm bezli~ne, anonimne 

brojke. Ukupno je u Hatinu ubijeno sedamdeset i petoro 

dece. Svaki ~etvrti Belorus, da spomenem i to, tokom Drugog 

svetskog rata je izgubio ìvot. 

Ono {to je Hatin za Belorusiju, to selo Krasuhi predstavqa 

za Ruse. Dozvolite da ukratko spomenem {to se zbilo u 

ovoj œrusskoè derevniŒ, koja se nalazi u Pskovskoj oblasti. Bilo 

je to 27. novembra 1943. Tog je dana je bio lak{e povre|en 

nema~ki general Fer~. Za odmazdu Nemci su spalili to selo, u 

kome je stradalo tri stotine du{a. Nemci su koncem oktobra 

1943. spalili i selo Kuznecovo, koje se nalazi svega 20 km od 

Krasuhi. Najstariji stanovnik sela imao je 108 godina, a najmla|i 

~etiri meseca. 

I kada sam ve} pomislio da u o~ajawu „dignem ruke“ od 

Nemaca, da ih otpi{em za sva vremena, pod ruku mu je do{la 

kwiga Mihaela [najdera: Michael Schneider, œDas Unternehmen 

Barbarossa — Die verdrangte Erblast von 1941 und die Folgen 

fur das deutsch-sowjetische VerhaltnisŒ, Luchterhand Literaturverlag 

1989, s. 166. 

[najder i jo{ nekoliko takvih Nemaca, ohrabrili su me 

da nastavim ìveti u Berlinu, jer, evo, i u toj zemqi ima pravdoqubivih, 

hrabrih i uspravnih qudi. Retko je koje delo uti-


calo na mene kao ova istorijska studija. Citira}u kqu~nu misao 

iz [najderove kwige: 

„Offentliche Debatten uber die Œdeutsche Vergangenheitœ gehoren 

seit einigen Jahren zum — fast schon rituellen — Szenario deutscher 

Gedenktage. All diesen Debatten indes ist eines gemeinsam: 

die nahezu ausschlieŸliche Fixierung auf den nationalsozialistischen 

Volkermord an den Juden. Uber die Verbrechen jedoch, die an Millionen 

Russen verubt worden sind, uber die ŒVerbrannten Dorferœ, 

die Blockade Leningrads — daruber wird in der Bundesrepublik 

noch immer nicht gesprochen.“ 

(„Javne debate o ’nema~koj pro{losti’ ve} godinama su 

deo ve} gotovo ritualnog scenarija se}awa na istorijske datume. 

Svi tim raspravama zajedni~ko je, me|utim, jedna stvar: 

oni su gotovo iskqu~ivo bave samo sa nacisti~kim genocidom 

po~iweni nad Jevrejima. No, o zlo~inima nad milionima Rusa, 

o ’spaqenim selima’, o blokadi Lewingrada, o tome se u Saveznoj 

Republici Nema~koj jo{ uvek ne govori.“). 

Slovom, ovaj nema~ki autor napisao je potresnu kwigu 

protiv vladaju}eg obrasca, da postoje `rtve prvog i drugog reda. 

Au{vic je tako u ustima celog sveta, a o Jasenovcu, na primer, 

nema ni slova u nema~kom Brokhausu ili francuskom Larusu.Akoganemauenciklopedijama,dalitoondazna~i,da 

toga nikada nije ni bilo 

Posle sam prona{ao jo{ nekoliko nema~kih autora, koji 

su se bavili tom temom. Na prvom mestu spomiwem Hermana 

Nojbahera. Kwigu sam preveo na srpski, a objavio ju je œSlu- 

`beni listŒ iz Beograda. Nojbaher, glavni Hitlerov diplomata 

za Balkan, tvrdi, da su Hrvati tokom Drugog svetskog rata 

ubili sedam stotina i pedeset hiqada Srba. Neprestano se manupuli{e 

sa brojem srpskih `rtava, a ovo je svakako vredan 

podatak, jer je re~ o visokom predstavniku nacisti~ke Nema~ke. 

Ova i sli~ne kwige su va`ne, jer govore o tragediji srpskog 

naroda i pobijaju tvrdwe glasnih i uticajnih krugova Zapada, 

koji bi o~evidno hteli da svet, kada govori o Srbima, spomiwe 

iskqu~ivo Srebrenicu. @rtvu bi hteli da pretvore u xelata. 

Jednim slovom, Srbe, kao jednu od najve}ih `rtava genocida,


hteli bi da pretvore u zlo~ina~ki narod koji je, o~evidno, po 

wima zasluìo da ga se zbri{e iz istorije. 

Iz mog izlagawa verujem da sam ubeqivo pokazao, koliko 

je opasno, kada se iz istorijskog okvira izdvoje samo nekoliko 

doga|aja i koji se onda predstavqaju kao najva`niji, pa ~ak i 

jedini relevantni. 

Za{to mi izgleda va`no, da sam nabrojao ove primere iz 

nedavne istorije Odgovor glasi: i zbog Srebrenice. Kako 

Primetio sam, kada u|em u razgovor ~ak sa najdobrojamernijim 

qudima, na kraju iz wihovih usta gotovo redovno ~ujem slede- 

}i komentar: œPa Vi zastupate teoriju zavere! Kako mogu svi 

da su u zabludi, da laù, a samo Vi i Va{a mala, odabrana dru- 

ìna propoveda istinuŒ 

Kakve konkretne posledice moè da ima jedan takav stav, 

vidi se jasno na primeru pisawa œVikipedijeŒ. Guglujete li 

re~ œSrebrenicaŒ i zatraìte nema~ku verziju œVikipedijeŒ 

pojavi}e vam se, prvo uobi~ajno, podrobno obja{wewe doga|aja 

koga prihvata œceo svetŒ. A zatim, sasvim na kraju, u svega nekoliko 

re~enica stoji i ovo: œNo, ima i onih, istina malobrojnih, 

koji pori~u srebreni~ki masakrŒ. A me|u pet osoba 

koji, eto, odbijaju da priznaju istinu, nalazi se i ime autora 

ovog teksta. Dakle, tih pet osoba tretiraju se u ovoj enciklopediji 

potpuno na isti na~in, kao i oni, koji œnegiraju postojawe 

Au{vicaŒ. 

Nekoliko puta sam pisao nema~koj redakciji œVikipedijeŒ 

i molio sam ih da isprave ovu dezinformaciju, jer ja u nema~kom 

tekstu, koga œVikipedijaŒ spomiwe u fusnoti, nisam 

kazao da ne postoji Srebrenica. Ja sam prosto ceo slu~aj stavio 

u {iri kontekst doga|awa, kako su evo i u ovoj kwizi, podrobnije 

i temqenije, kazali Edvard Herman i wegovi saradnici. 

Umesto zakqu~ka. Ako postoji moja poruka sa ovog uvaènog 

skupa, onda ona glasi otprilike ovako: Da promenimo sliku 

o Srebrenici u medijima Zapada i wihovim enciklopedijama,natoo~evidnominemoèmozasadadaudovoqnojmeri 

uti~emo. Ona je takva, jer to prosto odgovara interesima Londona, 

Va{ingtona, Berlina, Pariza, ali i Rijada, Katara i Kara~ija. 

Nekako su se, izgleda poklopili interesi Sjediwenih


Dràva i proameri~kih vlada islamskog sveta. Slovom, Enciklopedija 

Britanika pisa}e onako, kako odgovara interesima 

Londona. 

Ali mi moramo nastaviti da delamo i da pi{emo onako 

kako odgovara objektivnoj istini. Politi~ki savezi uvek su 

privremeni, a œ~iweniceŒ koje se na takav na~in name}u — 

promenqive. Na{ zadatak je da budemo uporni i da istrajemo, 

neobaziru}i se na trenutnu situaciju, jer vreme radi za nas.

Diana Johnstone 

THE USES OF SREBRENICA 

In 1945, the world emerged from World War II appalled and 

exhausted by the extent of the slaughter and destruction, vowing 

that war was the worst of crimes, and indeed the very source of the 

worst of crimes. “Never again” was the conclusion written into the 

Charter of the United Nations, as the very basis of international 

law designed to prevent wars of aggression. 

Nearly seventy years later, that logic has been reversed, and 

the world is moving ever closer to World War III, meaning a global 

conflict of even greater destruction than the wars of the twentieth 

century. The material cause is the constant military buildup of the 

United States superpower, which brings with it the perceived ability 

to conquer the world. The ideological cause, which leads to vast 

popular acceptance of this project in the West, is the belief that war 

is not the worst of crimes, but rather the sole effective remedy for 

the worst of crimes, known as “genocide”. 

The Holocaust analogy 

For the past quarter of a century, there has been a steady 

growth of Holocaust studies from elementary schools to universities, 

as well as Holocaust memorials and a steady stream of books 

and films on the Holocaust. The result is that the Holocaust looms 

large in the collective imagination. For some influential intellectuals, 

the Holocaust even sums up the twentieth century and proves 

the failure of the Enlightenment. It is particularly noticeable in 

France, with a century-old tradition of secularism, that the Holo-


caust is now the closest thing to an official State religion, with 

annual commemorations, obligatory school classes, and even laws 

criminalizing any questioning of the official version of the tragic 

events. 

This creates a public mood in which reports of genocide are 

instantly credible, out of fear of inadvertently committing the crime 

of “Holocaust denial”. 

This produces a phenomenon which might be called “Holocaust 

envy”. The success of the Jewish community in focusing 

public attention on its suffering inspires other groups to seek recognition 

for their own status as victims. The most extreme of these 

imitations is the claim by leaders of the Bosnian Muslim community 

that the massacre of several thousand men of military age after 

the fall of Srebrenica in 1995 was “genocide” in the same class as 

the murder of millions of Jewish men, women and children during 

World War II. By this claim, the Muslim leaders attempt to take 

possession of a moral capital comparable to that of the Jews. That 

attempt would be of no consequence without the vigorous support 

of a Western lobby with motives that go far beyond ethnic power 

rivalries in the Balkans. 

Promoting war 

Today it is an unquestioned dogma that recalling atrocities is 

a “duty of memory” to the victims. However, constant reminders of 

past atrocities may simply prepare the next wave, which is what 

has already happened in the Balkans, and more than once. In reality, 

the dead victims cannot profit from such memories. But the 

memory of victimhood is a moral and political capital of great 

value for the heirs of victimhood and especially for their self-appointed 

champions. To a large extent, the ferocity of the fighting 

that broke loose in 1992 was a resumption of the vicious cycle of 

massacres and vengeance that devastated Bosnia-Herzegovina in 

1941–44, because the secession of Yugoslav Republics resounded 

in the Serb community's memory as a repetition of the Croatian 

Ustashi attacks on Serbs after the first Yugoslavia was broken up 

by Nazi occupation. Perhaps in part because the Serbs, as victims 

of Nazism, expected to be “understood” and supported by the

Diana Johnstone: THE USES OF SREBRENICA 107 

West, they made less effort than their secessionist adversaries to 

win Western public opinion to their side. Thus, paradoxically, the 

Croat, Muslim and Albanian nationalist leaders managed, with professional 

public relations assistance, to portray themselves early on 

in the conflict as victims analogous to the Jewish victims of the 

Nazis in World War II. This fictional analogy with the Holocaust 

succeeded in totally obscuring the real historical positions of the 

various national groups as well as the complexities of the present. 

It has long been clear that Serbs are willing to admit guilt for 

whatever really happened at Srebrenica, but only for what really 

happened, and in return for recognition that atrocities of the same 

sort were committed on all sides. To interpret a military massacre 

as proof of a Serbian project of “genocide” against the Muslims of 

Bosnia can only make reconciliation nearly impossible. Moreover, 

radical Islamists around the world take the alleged “genocide” as 

justification for hatred against “the West” which supposedly did 

nothing to stop the extermination of Muslim brethren. This exaggeration, 

even if intended by Westerners to show their concern for 

Muslims, actually works the other way round, contributing to a 

spirit of “conflict of civilizations”. 

But the greatest harm done by transforming the Srebrenica 

genocide into a miniature Holocaust goes far beyond the Balkans. 

A major ideological campaign by the U.S. foreign policy machine 

has crafted Srebrenica into a universal moral lesson justifying future 

aggressive war. In reality, Srebrenica is the result of a war that 

could have been prevented at the outset, or stopped much earlier, 

had the United States not connived with Muslim leader Alija Izetbegovic 

to keep it going. But that is not the way it is portrayed by 

Western politicians and media. Rather, it is blamed on the “international 

community” for not bombing the Serbs, or rather for not 

bombing them enough. The message is that because “we” let that 

happen, “we” mustn't let it happen again. This is used to justify 

United States preventive war. The 1999 Kosovo war was already a 

preventive war, to stop a “genocide” that was no more real than the 

weapons of mass destruction in Iraq. The 2011 war that destroyed 

Libya as a coherent, independent country was also a war to “prevent” 

a hypothetical massacre. The doctrine that “we” — which can 

only mean US military force in the framework of NATO — have


the “right” and “responsibility” to protect populations allegedly 

threatened by their own governments is the ideological excuse for 

the dominant world power to tear down the framework of international 

law based on national sovereignty. This destruction of international 

law is leading us all into a World War that will dwarf 

those of the twentieth century. 

Frankly, the massacres around Srebrenica were nothing extraordinary 

in human history. General Mladic is not a threat to the 

world. The focus on Srebrenica and Serb war criminals is a distraction 

from the real danger of worldwide catastrophe. At most, the 

massacres in Srebrenica should be seen as yet another argument for 

preventing war. But they are being used by the world’s most dangerous 

power as an argument for war — for “preventive”, aggressive 

war. 

And this is precisely why it is important to examine carefully 

the reality of Srebrenica, its causes, its political context and above 

all how it is cynically used to justify future crimes of a magnitude 

far surpassing a small town in Bosnia. 

Saètak 

Dajana Xonston: Kori{}ewe Srebrenice 

Na kraju Drugog svetskog rata svet je bio zgroèn ogromnim 

razmerima ubijawa i razarawa {to su se upravo dogodili. 

„Nikad vi{e“ bilo je ugra|eno u sistem me|unarodnog prava 

koji je nastao pod rukovodstvom Ujediwenih nacija, sa jasnom 

namerom da se spre~i ponavqawe agresivnih ratova. Skoro sedamdeset 

godina posle toga, te dobre namere su prakti~no poni{tene. 

Ideolo{ki uzrok ponovnog {irokog prihvatawa rata 

kao „re{ewa“ na Zapadu je percepcija da rat vi{e nije najve}i 

zlo~in ve} da je to jedini efikasan lek za najve}i od svih zlo- 

~ina, koji je sada poznat pod nazivom „genocid.“ Uspeh jevrejske 

zajednice da ubedi svet da prizna dimenzije zlo~ina po~iwenog 

protiv jevrejskog naroda izaziva ne{to {to bi se moglo

Diana Johnstone: THE USES OF SREBRENICA 109 

nazvati „holokost zavi{}u.“ Najekstremniji primer takvog imitirawa 

Jevreja je poku{aj bosanskih Muslimana da preko masakra 

u Srebrenici prisvoje uporedivi moralni kapital. „Se}awena`rtve“danasjepostalodogmaadasepritomenevodi 

ra~una da, u balkanskom kontekstu, ta vrsta neprestanog nagla- 

{avawa ranijih nedela, u sklopu navodnog srpskog projekta da 

se istrebe Muslimani, moè samo da posluì kao prepreka 

svakoj mogu}nosti pomirewa. Istovremeno, neprestano podgrejavawe 

te teme ohrabruje ekstremiste u islamskom svetu da pove}aju 

svoj anga`man i na taj na~in doprinosi zao{travawu 

„sukoba civilizacija.“ Me|utim, najve}a {teta od pretvarawa 

Srebrenice u minijaturni „holokost“ prevazilazi okvire Balkana. 

U nastojawu da opravda oruàne intervencije svuda po 

svetu, Zapad koristi krivotvorenu sliku o Srebrenici kao izgovor 

za me{awe i kao jedini na~in da se spre~i neka „nova 

Srebrenica.“ Rat na Kosovu je bio motivisan navodnom potrebom 

da se spre~i genocid koji je bio isto tako nepostoje}i kao 

oru`je za masovno uni{tavawe u Iraku. Uni{tewe Libije kao 

celovite i nezavisne dràve 2011. izvr{eno je pozivaju}i se 

na sli~ne izgovore. Podrivawe me|unarodnog prava na ovakav 

na~in vodi nas pravo u Tre}i svetski rat, sa nesagledivim posledicama.

Manuel Ochsenreiter 

DIE SREBRENICA-KEULE 

Manuel Ochsenreiter: DIE SREBRENICA-KEULE 

Srebrenica ist heute uberall. Wahlweise in Libyen (Misrata, 

Bengasi) oder auch in Syrien (Homs, Houla). Langst wurde der 

Name der kleinen bosnischen Stadt, in der im Juli 1995 laut des 

UN-Strafgerichtshofs in Den Haag etwa 8.000 bosnisch- 

-muslimische Manner zwischen 12 und 77 Jahren von Serben 

ermordet worden sein sollen, zum Symbol geworden. So spricht 

der schwedische Diplomat und kunftige stellvertretende 

UN-Generalsekretar Jan Eliasson im Interview mit der ZEIT von 

einem „Srebrenica-Moment“ wahrend des libyschen Burgerkrieges, 

der ein militarisches Eingreifen des Westens notwendig 

gemacht habe. Und ebenfalls die ZEIT schrieb uber die Kampfe 

zwischen syrischen Regierungstruppen und bewaffneten Rebellen 

in Homs: „Damals Srebrenica, heute Homs. Die Welt darf nicht 

mehr zuschauen, wie ein Volk massakriert wird.“ 

Aktuell muŸ das „Beispiel Srebrenica“ auch fur das 

Massaker in der syrischen Stadt Houla herhalten, bei dem in der 

Nacht vom 25. Auf den 26. Mai dieses Jahres mutmaŸlich mehr als 

100 Zivilisten zu Tode kamen. In der Stadt war es zu Kampfen 

zwischen der Rebellentruppe „Freie Syrische Armee“ und 

staatlichen Sicherheitskraften gekommen. Noch bevor es 

irgendeine Untersuchung uber das Massaker gab, beschuldigte der 

Westen die syrische Armee und Syriens Prasident Baschar 

al-Assad. 

„Syriens Srebrenica“ uberschreibt das Wall Street Journal 

seinen Kommentar, in dem die Zeitung US-Prasident Barack


Obama vorwirft, der UN zu folgen, „die zum Komplizen von 

Baschar al-Assad geworden sind“. „Die Schande vom bosnischen 

Srebrenica, wo 1995 UN-Truppen zuschauten, als Serben Tausende 

Bosniaken umbrachten…“, kommentierte die deutsche Zeitung Die 

Welt. 

Der beruchtigte Srebrenica-Vergleich bedeutet heute: Der 

Westen muŸ militarisch eingreifen, er hat schwere Schuld auf sich 

geladen, weil er genau das auch 1995 hatte machen sollen — und 

nicht tat. Srebrenica steht in der offiziellen Darstellung fur das 

„schwerste Kriegsverbrechen seit dem Zweiten Weltkrieg in 

Europa“. Mit der Srebrenica-Keule macht man die Gegner 

westlicher Militareinsatze binnen Sekunden zu Sympathisanten 

von Kriegsverbrechern — und damit mundtot oder gefugig. 

Die politisch-mediale „Srebrenica-Keule“ wird also immer 

dann geschwungen, wenn 

a) ein Militarschlag gefordert wird: „Verhandeln bringt 

nichts, man muŸ den vermeintlichen Aggressor mit Gewalt 

aufhalten, sonst gibt es noch viel mehr unschuldige Opfer!“ 

b) es schnell gehen soll: „Man soll endlich handeln, nicht auf 

Ergebnisse von Untersuchungen warten. Es geht nun darum, eine 

Mordertruppe zu stoppen und nicht kleinlich zu recherchieren. 

Jeder Tag, der vergeht, kostet unschuldige Menschenleben.“ 

c) die Gegner eines Militarschlages mundtot gemacht werden 

sollen: „Wie kann man nur so eiskalt bei diesem Morden zusehen 

Es ist zynisch, angesichts der unzahligen Toten, gegen einen 

Militareinsatz zu sein! Wer dagegen ist, macht sich zum nutzlichen 

Idioten der Morder!“ 

d) nach dem (westlichen) Militarschlag eine Diskussion uber 

die Folgen dieses Schlages — Vernichtung der Infrastruktur, 

sogenannte „Kollateralschaden“, Tote und Verletzte — verhindert 

werden soll: „Es ging darum, das Schlimmste zu verhindern!“ 

Doch die „Srebrenica-Keule“ kann nur funktionieren, da sich 

die Bedeutung des Wortes „Srebrenica“ unter anderem durch die 

Berichterstattung der etablierten Massenmedien tief in das

Manuel Ochsenreiter: DIE SREBRENICA-KEULE 113 

BewuŸtsein der europaischen und deutschen Offentlichkeit 

verankert hat. 

Zu dieser Verankerung haben vor allem die Analogien mit 

der Judenverfolgung wahrend des Dritten Reiches durch deutsche 

Politiker und Medien beigetragen. So war das Nachrichtenmagazin 

Spiegel zum SchluŸ gekommen, in dem ostbosnischen Stadtchen 

Srebrenica habe sich „Europas schlimmstes Kriegsverbrechen seit 

dem Zweiten Weltkrieg“ ereignet. Der SPD-Politiker Freimut 

Duve sprach bereits im Sommer 1995 von der „Rampe von 

Srebrenica“ und hat mit dieser Metapher an Auschwitz erinnert. 

Auch deutsche NGOs, die sich selbst als zivilgesellschaftliche 

Gruppen begreifen, haben das Thema aufgegriffen. So 

widmete beispielsweise das sogenannte „Zentrum fur politische 

Schonheit“ (ZPS) dem „Massaker von Srebrenica“ in der Vergangenheit 

gleich mehrere offentlichkeitswirksame Kunstaktionen, 

uber die viele Medien berichteten. 

Im Rahmen einer „Mahnwache“ stellten die Aktivisten der 

NGO drei groŸe Bombenattrappen in Berlin auf. Diese Attrappen 

stunden fur „die Bomben, die 1995 nicht zur Verteidigung der 

,internationalen Schutzzone´ Srebrenica eingesetzt wurden“, so die 

Verantwortlichen der NGO. Die Bombenattrappen entwickelten 

sich zum beliebten Fotomotiv fur Touristen, viele Medien griffen 

das Thema dankbar auf. 

Im Jahr 2010 initiierte das ZPS ein weiteres Mahnmalprojekt, 

welches die angebliche westliche Mitverantwortung fur das 

mutmaŸliche Massaker von Srebrenica in Erinnerung rufen soll: 

Eine etwa acht Meter hohe und 16 Meter breite Betonskulptur 

gegen die Vereinten Nationen. Die „Saulen der Schande“ bestehen 

aus 16.744 Schuhen (fur die angeblichen 8.372 Opfer), die aus der 

Ferne ein „U“ und ein „N“ („United Nations“) ergeben. Philipp 

Ruch, kunstlerischer Leiter des Zentrums fur Politische Schonheit 

bezeichnete die Skulptur als eine „Medienwaffe“. Ruch weiter: „Je 

mehr Schmerzen sie verursacht, desto mehr Respekt durfen wir von 

der UNO gegenuber den Muttern von Srebrenica erwarten.“ In 

einem offenen Brief an den Generalsekretar der Vereinten 

Nationen bemuhte das ZPO ebenfalls die Parallele zum Holocaust: 

„Aber was die UNO in Bosnien angerichtet hat, laŸt den Traum


zerbrechen, daŸ wir heute in der Lage waren, den Bau von 

Auschwitz zu verhindern.“ 

Das ZPS bezeichnet sich selbst als „eine Denk-, Gefuhls- und 

Handlungsschmiede fur die Suche nach moralischer Schonheit, 

politischer Poesie und menschlicher GroŸgesinntheit“. Grundanliegen 

seien „eine humanitare Kurskorrektur der Gegenwart, die 

Verhinderung von genozidalem Massensterben“ sowie die „Formation 

des aggressiven Humanismus“. Nach eigenen Angaben wurde 

das ZPS von uber 40 renommierten NGOs gefordert, darunter die 

„Mothers of Srebrenica“, „Medico International“, „Pro Asyl“, die 

Heinrich-Boll-Stiftung, das Theodor-Heuss-Kolleg und „Genocide 

Watch“. Als weiteren Forderer gibt das ZPS interessanterweise auch 

das Bundesfamilienministerium an. 

Da mag es kaum wundern, daŸ das ZPS auch zu jenen 

deutschen NGOs gehorte, die bereits im Februar 2011 fur eine 

Militaroffensive gegen Libyen lautstark trommelten: „Die Libyer 

riskieren ihr Leben. Und die deutsche Politik schaut verblufft zu. 

Das ist beschamend“, heiŸt es in einer Erklarung des ZPS. In der 

Stellungnahme spricht die Gruppe sogar davon, daŸ die libysche 

Regierung unter Muammar al-Gaddafi auch nicht vor dem Einsatz 

chemischer und biologischer Waffen zuruckschrecken wurde. 

Und uber allem schwebt die Wolke vom angeblichen 

„serbischen Massaker an den Bosniern in Srebrenica“ —sozusagen 

als moralische Grundierung fur die Forderungen nach westlichen 

Militarschlagen. 

Dabei scheint das letzte Wort uber Srebrenica ist noch lange 

nicht gesprochen. Denn Historiker, Kriminologen, Forensikspezialisten 

und Zeugen hegen erhebliche Zweifel an der offiziellen 

Darstellung des sogenannten „Massakers von Srebrenica“. Das 

angebliche Kriegsverbrechen habe sich im Juli 1995 in der 

UN-Schutzzone um die bosnische Stadt ereignet — unter den 

Augen der dort anwesenden niederlandischen UN-Blaumhelmsoldaten. 

Die wollen — so ihre Aussagen, die sie spater zu 

Protokoll brachten — von einem Massaker oder gar „Genozid“ gar 

nichts mitbekommen haben. Im Gegenteil: Die Serben hatten sich 

militarisch korrekt verhalten, so die niederlandischen 

UN-Blauhelme. Einige Medien witterten eine kollektive 

Verschworung der UN-Soldaten, um von ihrem angeblichen


Versagen abzulenken, andere werfen ihnen sogar vor, mit den 

Serben zu sympathisieren und das angebliche Verbrechen daher zu 

vertuschen. 

Die Unklarheiten uber die Geschehnisse in Srebrenica 

beginnen bereits bei der Zahl der Opfer. Der damalige deutsche 

Verteidigungsminister Rudolf Scharping verkundete: „In 

Srebrenica muŸten die UN-Truppen zusehen, wie 30.000 

Menschen umgebracht wurden.“ Nach den offiziellen Zahlen des 

Internationalen Roten Kreuzes von Ende 1999 wurden aber 7.333 

Bewohner von Srebrenica vermiŸt. Sollten die vermiŸten Personen 

alle tot sein, ware dies die Maximalzahl der mutmaŸlich getoteten 

Burger von Srebrenica. 

Die Anklage des UN-Tribunals in Den Haag stutzt sich nun 

auf DNS-Analysen und behauptet, mehr als 6.000 Opfer des 

angeblichen Massakers identifiziert zu haben. Die meisten Medien 

bewerten die Gen-Analysen der „Internationalen Kommission fur 

vermiŸte Personen“ (ICMP) als hieb- und stichfesten Beweis fur 

das Massaker. Doch vor allem die serbische Seite hat erhebliche 

Zweifel an der Seriositat der DNS-Tests. So weist sie darauf hin, 

daŸ er Verteidigung der angeklagten Serben in Den Haag die 

ICMP-Analysen gar nicht zur Prufung vorgelegen hatten. Dieses 

wurde mit der Begrundung abgelehnt, die Angehorigen der 

Srebrenica-Opfer hatten ihre Erlaubnis nicht erteilt. Zudem stellt 

die serbische Verteidigung die wissenschaftliche Objektivitat des 

ICMP in Frage. Denn ins Leben gerufen wurde das Komitee 

ausgerechnet vom fruheren US-Prasidenten Bill Clinton, der in 

Serbien wegen seiner Parteinahme fur die muslimisch-bosnische 

Seite im jugoslawischen Burgerkrieg alles andere als angesehen ist. 

Der Sitz des ICMP befindet sich zudem in der Stadt Tuzla, einem 

der Zentren bosnisch-muslimischer Milizen wahrend des 

Burgerkrieges. Fur die serbische Seite muŸ das alles andere als 

neutral wirken. 

Und auch uber die Todesumstande der Leichen, die in und 

um Srebrenica in Massengrabern gefunden wurden, gehen die 

Meinungen weit auseinander. Wahrend die Anklager in Den Haag 

von einem Kriegsverbrechen ausgehen, bei dem diese Menschen 

mehrheitlich exekutiert werden, bestreitet die serbische Seite dies 

vehement. Vielmehr seien die etwa 2.000 bis 3.000 Toten —


bosnische Muslime und Serben — Gefallene der Gefechte, die sich 

in jenen Tagen und Wochen rund um Srebrenica ereignet hatten. 

Der serbische Mediziner Dr. Ljubisa Simic hat die Autopsieberichte 

studiert und erklarte auf einer Veranstaltung des 

„Srebrenica Historical Project“ eindrucksvoll anhand einiger 

Beispiele die Unterschiede zwischen den todlichen Wunden einer 

Exekution und denen von Gefechten. Zudem werde — so die 

serbische Seite — von den Opfern der bosnisch-muslimischen 

Milizen, die in der Zeit vor dem angeblichen Massaker von 

Srebrenica aus die umliegenden mehrheitlich serbischen Dorfer 

und Siedlungen angegriffen haben, nie gesprochen. Der Eindruck 

einer anti-serbischen Kampagne, so die das „Srebrenica Historical 

Project“ anstatt der Aufklarung der Geschehnisse in der bosnischen 

Stadt drange sich formlich auf. 

Der „Fall Srebrenica“ scheint noch lange nicht endgultig 

geklart. Doch in den Augen der Befurworter von westlichen 

Militarinterventionen ist dies auch nicht erwunscht. Denn sollte 

sich letztendlich herausstellen, daŸ das „Massaker von Srebrenica“ 

letztendendes keines war, verliert die „Srebrenica-Keule“ an 

Schlagkraft. 

Saètak 

Manuel Oksenrajter: Toqaga koja se zove 

Srebrenica 

Srebrenica je sada svuda. Ona je u Libiji (Misrata, Bengazi), 

i u Siriji (Homs, Hula). Ve} dugo vremena ime malog bosanskog 

grada koristi se kao simbol. Na to je mislio {vedski 

diplomata i Zamenik generalnog sekretara UN, Jan Eliason u 

intervjuu za nema~ki dnevnik Die Zeit kada je govorio o œsrebreni~kom 

trenutkuŒ tokom libijskog gra|anskog rata: vojna 

intervencija Zapada je neophodnost. Zeit je na sli~an na~in 

pisao o borbama izme|u vladinih trupa i naoruànih sirijskih 

ustanika u gradu Homs: œTada Srebrenica, a sada Homs. 

Svet vi{e ne moè gledati kako se qudi masakriraju.Œ Trenutno 

se œprimer SrebreniceŒ koristi za masakr koji se dogodio


u sirijskom gradu Hula u no}i 25. na 26. maj ove godine, kada 

je, navodno, vi{e od 100 civila ubijeno. 

O œsirijskoj SrebreniciŒ pisao je i Wall Street Journal u 

komentaru gde optuùje ameri~kog predsednika Baraka Obamu 

da je nereagovawem postao sau~esnik Ba{ar al-Asada. O posledicama 

œSrebrenice u Bosni, gde su trupe UN 1995. gledale 

kako Srbi ubijaju hiqade Bo{waka …Œ, prokomentarisao je i 

nema~ki list Die Welt. 

Zloglasno pore|ewe sa Srebrenicom danas zna~i: Zapad 

mora vojno intervenisati, zato {to nosi breme te{ke krivice 

iz 1995. godine kada nije u~inio ono {to je trebalo da uradi. 

Srebrenica je zvani~no ura~unata me|u œnajgore ratne zlo~ine 

od Drugog svetskog rata u Evropi.Œ Srebreni~kom toqagom se 

potiè da se protivnik zapadnih vojnih operacija u sekundi 

pretvori u pristalicu ratnih zlo~inaca — i on vi{e nema 

drugog izbora osim }utawa ili pokornosti. 

Politi~ko-medijska œsrebreni~ka toqagaŒ koristi se na 

slede}i na~in: 

a) Unapred planirani vojni napad racionalizuje se tvrdwom 

da je œpregovarawe beskorisno, agresor se mora zaustaviti 

silom, ina~e }e biti mnogo vi{e nevinih `rtava!Œ 

b) Potreba za brzom reakcijom: œNeko kona~no mora da 

deluje, ne ~ekaju}i rezultate istrage. Ciq je da se {to pre zaustavi 

ekipa ubica, bez ulaèwa u sitne pojedinosti. Svaki dan 

koji pro|e ko{ta}e nevinih ìvota.Œ 

c) Protivnici vojne akcije treba da budu u}utkani: œKako 

neko moè ostati toliko hladan pored prizora tolikih 

ubistava To je cini~no, pozivati se na brojeve mrtvih kao argumenat 

protiv vojne operacije! Ko je protiv intervencije korisna 

je budala za ra~un ubica!Œ 

d) Razgovor o posledicama zapadnih vojnih udara — uni- 

{tavawu infrastrukture i takozvanoj œkolateralnoj {tetiŒ u 

obliku ubijawa i nano{ewa povreda civilima — treba izbegavati 

jer, navodno, œciq je bio da se spre~i najgore!Œ


Na~in kako nema~ki masovni mediji govore o Srebrenici 

odraàva sliku koja je duboko ukorewena u svesti evropske i 

nema~ke javnosti. 

U ovom kontekstu nema~ki politi~ari i mediji stvaraju 

analogije i sa progonom Jevreja za vreme Tre}eg rajha. Ne samo 

da je Der Spiegel potvrdio zakqu~ak da se u Srebrenici dogodio 

œnajgori ratni zlo~in od Drugog svetskog rataŒ u Evropi, 

ve} je politi~ar stranke SPD, Freimut Duve, ve} u leto 1995. 

podsetio na œrampe SrebreniceŒ, a u Nema~koj to je ni malo 

diskretna metafora za Au{vic. 

âk i mnoge nema~ke nevladine organizacije vide sebe 

kao delove civilnog dru{tva koji su u obavezi da zauzmu stav 

po ovom pitawu. Me|utim, ~ini se posledwa re~ o Srebrenici 

tek predstoji. 

Sa stanovi{ta istori~ara i kriminologa, medicinski 

ve{taci i svedoci uneli su ozbiqne sumwe u zvani~nu prezentaciju 

takozvanog œsrebreni~kog masakraŒ. Na primer, navodni 

ratni zlo~ini se dogodio u julu 1995. godine u za{ti}enoj 

zoni UN takore}i pred o~ima holandskog UN bataqona. Prema 

tome, ispada da masakr, pa ~ak i œgenocidŒ, niko od wih nije 

primetio — tako bar proizilazi iz izjava koje su holandski 

oficiri i vojnici kasnije dali komisiji holandskih oruànih 

snaga. 

Nedostatak jasno}e o tome {ta se desilo u Srebrenici 

po~iwe ve} kada je re~ o broju `rtava. Nema~ki ministar odbrane 

Rudolf [arping je jednom prilikom izjavio: œU Srebrenici, 

trupe UN su gledale kao je ubijeno 30.000 qudi.Œ 

U optu`nici koju je Tribunal UN u Hagu podigao na 

osnovu DNK analize tvrdi se da je identifikovano vi{e od 

6.000 `rtava navodnog masakra. Ve}ina medija ocewuju geneti~ku 

analizu Me|unarodne komisije za nestala lica (ICMP) 

kao dokaz o masakru. Me|utim, srpska strana ima ozbiqne sumwe 

u pouzdanost tih DNK podataka. Isti~e se da je optuènima 

u Hagu uskra}ena mogu}nost da nalaze ICMP provere zato 

{to su im uzorci od tih testova nedostupni. Obrazloèwe za 

to je da rodbina srebreni~kih `rtava ne daje svoju saglasnost. 

[tavi{e, odbrana srpskih optuènika dovodi u pitawe i nau~nu 

objektivnost ICMP. Komisiju je osnovao biv{i ameri~ki


predsednika Bil Klinton. Sedi{te ICMP se nalazi u Tuzli, u 

bosanskomuslimanskom delu BiH. Srpska strana tu organizaciju 

zato smatra za sve drugo osim neutralnu. 

[to se ti~e tela koja su prona|ena u masovnim grobnicama 

u i oko Srebrenice, mi{qewa tako|e variraju. Tvrdwa Tu- 

ìla{tva u Hagu da su ve}ina osoba u tim grobnicama `rtve 

ratnog zlo~ina o{tro se demantuje sa srpske strane. Za 2.000 

do 3.000 bosanskih Muslimana postoje jaki dokazi da su poginuli 

u borbama oko Srebrenice u julu 1995. Dr Qubi{a Simi}, 

srpski lekar koji je prou~avao autopsijske izve{taje, izneo 

je na okruglom stolu Istorijskog projekta Srebrenica nekoliko 

impresivnih primera kojima je ilustrovao razliku izme|u 

smrtonosnih rana zadobijenih tokom borbenih dejstava i 

pogubqewa. Pored toga, o `rtvama vojske bosanskih Muslimana 

koji su u danima pre navodnog masakra u Srebrenici napadali 

ve}inski srpska sela i okolna naseqa nikada se nije govorilo. 

Sti~e se utisak o vo|ewu jedne antisrpske kampawe 

koju Istorijski projekat Srebrenica rasvetqavawem ovih doga|aja 

u velikoj meri neutrali{e. 

œSlu~aj SrebrenicaŒ izgleda daleko od toga da je kona~no 

re{en. Ali u o~ima pobornika zapadne vojne intervencije, 

wegovo re{avawe nije ni poèqno. Ukoliko se ispostavi na 

kraju da œmasakr u SrebreniciŒ nije bio onakav kako se predstavqa, 

œsrebreni~ka toqagaŒ }e izgubiti svoju udarnu snagu.

Çç. 

ZAVR[NA RE^


POGOVOR 

Stefan Karganovi}: POGOVOR 

Sticajem okolnosti pitawe Srebrenice opet je u centru 

pa`we upravo dok ova kwiga ide u {tampu, i to ne samo zato 

{to se bliì kultni datum 11. jula nego i zbog toga {to je 

Srebrenica opet potegnuta me|u prvim disciplinskim instrumentima 

protiv novog predsednika Srbije. Da bi od imperije 

dobio neophodan nihil obstat da upravqa Srbijom on mora da se 

javno pokloni dogmama imperijalne ideologije, bez obzira da 

li u wih stvarno veruje ili ne. U kontekstu realnih doga|aja 

koji se ovih dana odigravaju dovitqivo pore|ewe izme|u Srebrenice 

i „toqage“ koje dugujemo nema~kom analiti~aru Manuelu 

Oksenrajteru ~ini se bezuslovno opravdanim, i to ne samo 

metafori~ki ve} skoro bukvalno. 

Opsesivna usredsre|enost na Srebrenicu kao lakmus test 

lojalnosti novog predsednika i wegove administracije potvr- 

|uje koncept „politi~kog kori{}ewa“ ove propagandne konstrukcije, 

{to u svom prilogu obja{wava Dajana Xonston. 

Predvidqivi pritisak na novog predsednika da se u vezi 

sa Srebrenicom {to pre i {to poniznije izjasni (a to zna~i na 

puze}i na~in, koji nanosi maksimalnu {tetu Srbiji i najbezobzirnije 

prelazi preko proverqivih ~iwenica) savr{eno ilustruje 

stisku u kojoj se nalazi. To je istovremeno i odraz fleksibilnog 

kori{}ewa Srebrenice kao vi{enamenskog sredstva 

za iznu|ivawe politi~ke koristi na {tetu Srbije. U kuloari- 

1 Tanjug, 5. jun 2012.


ma svetske mo}i geslo Aleksandra Solèwicina, œìtâ ne po 

lìŒ,nevaìzato{tosetamoupravopolaìmakojesuinstitucionalno 

zavedene ìvi i radi. Za sastanak koji mu je 14. 

juna zakazan u Briselu sa biv{im trockisti~kim agitatorom, a 

sada uzornim demokratom i pobornikom „evropskih vrednosti“, 

@oze Manuel Barozom, predsedniku je zato organizovana 

srebreni~ka sa~eku{a. Zamku koja ga je ~ekala bezobrazno je najavila 

jedna funkcionerka niskog ranga, Pija Arenkilde Hansen, 

Barozova pomo}nica za odnose sa javno{}u: 

œEvropska unija ima jasan stav i odlu~no odbacuje sve 

poku{aje prekrajawa istorijeŒ, Barozova portparolka je rekla 

novinarima, osvr}u}i se na Nikoli}evu izjavu da u Srebrenici 

nije bilo genocida. 1 

Ovo je zasigurno tek prva iz niza politi~kih ~arki u vezi 

sa Srebrenicom. Da li }e novi predsednik imati moralne snage 

i intelektualni kapacitet da se u ime Srbije najenergi~nije 

odupre ovakvim cini~nim ucenama 

Kao o ve}ini va`nih pitawa kojima se u la`nom, orvelovskom 

politi~kom diskursu na{eg vremena posve}uje pa`wa, 

i o Srebrenici se govori re~nikom koji predstavqa inverziju 

moralne i empirijske stvarnosti. [tavi{e, to se ~ini na na- 

~in koji je proèt najodvratnijim licemerjem. Briga Baroza i 

wemu sli~nih o „prekrajawu istorije“ bila bi pohvalna da se 

radi o iskrenoj posve}enosti utvr|ivawu ~iwenica. Me|utim, 

ciq wihovih kampawa je da postignu upravo suprotno od toga: 

da bezobzirnim ucenama i kori{}ewem „toqage“ `rtvu nateraju 

da javno ispovedi ne{to {to i oni i `rtva znaju — da nije 

istina. Ritualno i prinudno potvr|ivawe izmi{qotina i la- 

ì obavezuju}a je norma vremena u kojem ìvimo. 

Pa ipak, eppur si muove. Dokazna gra|a kojom raspolaèmo 

sedamnaest godina posle doga|aja podràva zakqu~ke koji 

su najve}im delom dijametralno suprotni od „neprekrojene istorije“ 

koju bi bespomo}ne `rtve, saterane u finansijski i politi~ki 

}or-sokak, po zamisli Baroza i wegove ekipe, trebale 

da ritualno priznaju. Ukratko, ti zakqu~ci glase ovako. 

Deseti diverzantski odred, jedinica etni~ki me{anog sastava 

u kojoj su se nalazili Srbi, Muslimani, Hrvati i Slovenci, 

i za koju se ne zna od koga je primala nare|ewa i ko je za

Stefan Karganovi}: POGOVOR 125 

izvr{ene zadatke (po svedo~ewu „krunskog svedoka“ Draèna 

Erdemovi}a) wene pripadnike pla}ao zlatom, odgovoran je za 

pogubqewe sedam do osam stotina, a ne hiqada, zarobqenih 

vojnika 28. divizije Armije BiH posle pada Srebrenice 11. jula 

1995. U istom periodu nekoliko hiqada Muslimana jeste 

poginulo, ali to je bilo u oruànom proboju iz „demilitarizovane“ 

zone Srebrenica, a ne kao posledica pogubqewa. Teren 

za taj smrtonosni proboj jo{ krajem 1993. godine po~eo je da 

priprema Alija Izetbegovi} kada je doneo na~elnu odluku da 

Srebrenicu i wene stanovnike `rtvuje zarad maksimalne politi~ke 

koristi u ratnom sukobu, kao {to iz norve{kog dokumentarnog 

filma „Srebrenica: izdani grad“ jasno proizilazi. 

Zaratnizlo~inkojijestebiopo~iwennepostojenikakvidokazi 

da je bio izvr{en sa genocidnom namerom, {to je nuàn 

preduslov da bi se moglo utvrditi postojawe genocida. Prema 

kontekstu doga|aja, zlo~in — mnogo maweg obima nego {to se u 

propagandnoj verziji tvrdi — mogao je biti izvr{en samo po ne- 

~ijoj naruxbini i od strane pla}enih ubica za novac, ~ak ne ni 

iz osvete za zverstva koja su prethodno po~inile snage pod komandom 

Nasera Ori}a. Pla}ene, profesionalne ubice rade po 

nalogu a ne iz sentimentalnosti prema ranije pobijenoj neja~i. 

Te oruàne snage iz „demilitarizovane“ srebreni~ke enklave, 

da se potsetimo, izme|u 1992. i 1995. razorile su oko pedeset 

srpskih sela u blizini Srebrenice, pobile su oko 1.000 mirnih 

ìteqa, a oko 8.000 su proterale sa wihovih ogwi{ta.2 

Sve „istorije“ Srebrenice koje bitno odudaraju od ove — 

prekrojene su i krivotvorene. Kao {to prisiqavawe Galileja da 

javno prizna ne{to za {ta je znao da nije ta~no nije uticalo na 

kretawe nebeskih tela, tako ni iznu|ena priznawa i pokajawa ne- 

}e promeniti ~iwenice u vezi sa Srebrenicom. Vensan Deèr,3 

2 NIOD Report (Izve{taj Holandskog ratnog instituta), Part I: The 

Yugoslavian problem and the role of the West 1991–1994; Chapter 10: Srebrenica 

under siege. 

3 [ef kancelarije OEBS-a u Srbiji Vensan Deèr svojim srpskim |acima 

drì predavawa o potrebi œsuo~avawa sa ratnim zlo~inimaŒ, {to u wihovom 

slu~aju podrazumeva ispovedawe la`ne krivice za Srebrenicu. Beta, 

6. jun 2012.


Barozo, Valentin Incko, 4 Ser` Bramerc, 5 Doris Pak, 6 iostali 

sitni birokratski tirani iz deùrne garniture za brzo reagovawe, 

kao i wihova lokalna peta kolona u Srbiji, svesni su 

toga ali oni su agresivni i zato ne odustaju. Narodna izreka 

„zna |avo {ta je pravo, ali ne}e“ na wih je u potpunosti primenqiva. 

Oni se zato ne}e upu{tati u raspravu povodom ove kwige 

koju bi, da mogu, najradije zabranili a autore poslali u koncentracioni 

logor za „negirawe“ wihovih propagandnih fabula. 

Po oprobanom receptu, umesto da iza|u na intelektualni 

dvoboj poku{a}e da }utwom prekriju ~iwenice i argumente 

koji su ubita~ni po wihove tvrdwe. Me|utim, uprkos skoro totalitarnoj 

kontroli nad medijskim prostorom u Srbiji, to im 

ovog puta ne}e uspeti. Zahvaquju}i Pe~atu, „portaluslobodne 

Srbije“, i wegovom uredniku, Miloradu Vu~eli}u, neprekrojena 

istina o Srebrenici sada stiè u ruke desetina hiqada 

~italaca. Orvelovski kroja~i istorije bespomo}ni su da to 

spre~e. 

I oni i wihova falsifikovana pri~a — gotovi su! 

4 Po Incku, œnegirawe genocida u Srebrenici je neprihvatqivo i 

neoprostivoŒ, http://www.nspm.rs/hronika/valentin-incko-negiranje-genocida-u 

-srebrenici-je-neprihvatljivo-i-neoprostivo.html 

5 Nikoli}eve œizjave su protivne pravnim i ~iweni~nim nalazima Ha- 

{kog tribunala i Me|unarodnog suda pravdeŒ, komentarisao je Bramerc u govoru 

u Savetu bezbednosti u Wujorku. Beta, 7. jun 2012. 

6 Povodom Nikoli}eve izjave da nije bilo genocida u Srebrenici, sa 

~ime bi se najmawe 90 odsto stanovnika Srbije saglasilo, izvestilac Evropskog 

parlamenta za Bosnu i Hercegovinu Doris Pak izrazila je veliku zabrinutost 

da œnetakti~niŒ stavovi takve vrste nanose ogromnu {tetu Srbiji. 

Doj~e Vele, 6. jun 2012, http://www.nspm.rs/hronika/doris-pak-nikoliceve-izjave-nanele-stetu-srbiji.html

PODACI O AUTORIMA 

PODACI O AUTORIMA 

Edward S. Herman 

Economist and media analyst who taught for many years at the 

Wharton and Annenberg Schools of the University of Pennsylvania, and 

has written extensively in these areas and on foreign policy. Among his 

books are: Corporate Control, Corporate Power (Cambridge University 

Press, 1981); Demonstration Elections (with Frank Brodhead, South End 

Press, 1994); The Real Terror Network (South End, 1982); Manufacturing 

Consent (with Noam Chomsky, Pantheon Books, 1988 and 2002); Triumph 

of the Market (South End, 1994); The Politics of Genocide (with 

David Peterson, Monthly Review Press, 2010); and as editor and co-author, 

The Srebrenica Massacre. 

Diana Johnstone 

Ph.D. in comparative literature; political analyst and author of Fools’ 

Crusade: Yugoslavia, NATO and Western Delusions. 


Predsednik holandske nevladine organizacije Istorijski projekat 

Srebrenica. 

Milo Lompar 

Ro|en 1962. godine u Beogradu. Zavr{io je Grupu za jugoslovenske 

i op{tu kwièvnost na Filolo{kom fakultetu u Beogradu, gde predaje 

Srpsku kwièvnost XVIII i XIX veka i Kulturnu istoriju Srba. 

Predsednik je Zadu`bine Milo{a Crwanskog. Autor je niza studija 

iz svoje struke, od kojih je najnovija Duh samoporicawa, (prilog kritici 

srpske kulturne politike), drugo, dopuweno izdawe: Orfeus, 

Novi Sad, 2012. 

Manuel Ochsenreiter 

Born 1976 in Germany. After military service in 1997 to 2001, studied 

economics and communication, and since 2001 has been working as jour-


nalist. From 2004 to 2011 editor-in-chiefoftheDeutsche Militarzeitschrift 

(DMZ), and since 2011 editor-in-chiefofZUERST! magazine in Berlin. 

Aleksandar Pavi} 

Diplomirao politi~ke nauke na Univerzitetu Kalifornije u 

Berkliju. Politi~ki savetnik Predsednika Republike Srpske, avgust 

1996 — juli 1997. Saradnik ~asopisa Pe~at i ruskog geopoliti~kog 

sajta Fond strate{ke kulture. Autor kwige Zabrawena istina o 

Srebrenici: priru~nik zasnovan iskqu~ivo na stranim izvorima (Legenda, 

â~ak), tri izdawa. 

Qubi{a Simi} 

Ro|en 1979. godine. Doktor medicine, trenutno na specijalizaciji 

iz neurohirurgije. Bio je ~lan tima odbrane Qubi{e Beare 

pred MKTBJ u Hagu. Vi{i nau~ni saradnik Istorijskog projekta 

Srebrenica. Autor dve monografije na temu ratnih zlo~ina. Svedo- 

~io kao ve{tak iz oblasti sudske medicine u tri predmeta pred Odeqewem 

za ratne zlo~ine Suda Bosne i Hercegovine u Sarajevu. 

Miodrag Stojanovi} 

Advokat iz Bijeqine, Republika Srpska. Diplomirao na Pravnom 

fakultetu u Beogradu. Drugi advokat u predmetu generala Ratka 

Mladi}a pred MKTBJ; od 2001. godine zastupa optuène u predmetima 

pred Tribunalom u Hagu. Autor vi{e radova iz oblasti me- 

|unarodnog krivi~nog prava objavqenih u periodici sudske prakse i 

listu Advokatura RS. 

Nikola @ivkovi} 

Doktor istorijskih nauka, novinar i prevodilac. Saradnik u 

vi{e listova i ~asopisa u Nema~koj, Srbiji i Ruskoj Federaciji. 

@erminal îvikov 

Dugogodi{wi dopisnik Deutsche Welle, a sada nezavisan novinar 

u Hagu, Holandija. Autor je nekoliko kwiga na teme vezane za 

sukob u biv{oj Jugoslaviji, a posledwa je Krunski svedok (Der 

Kronzeuge, Edition Brennpunkt Osteuropa, 2009) gde podrobno analizira 

slu~aj Draèna Erdemovi}a pred Tribunalom u Hagu.

Сребреница фалсификовање историје - Jadovno 1941.

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?