BIBLIOTEKA SVJEDOCI VREMENA - Jadovno 1941.

DVIJE AUTOBIOGRAFSKE CRTICE
473
Taj komandant od Legije crne
Krv prolijeva da se ne osvrne.
Avion se u nebesa diže
I za časak do Korduna stiže
Pa pilotu on svojemu veli
Da izbliza Kordun vidjet’ želi:
«Siđi niže da pogledam malo,
Partizana je li što ostalo,
Jere nas je Moškov izv’jestio
Partizane da je uništio».
Kad stigoše iznad Perjasice,
Tu se narod poplašio ptice;
Sve se skrilo, niko se ne vidi,
Francetiću to se jako svidi.
Al’ najednom koji li je đavo,
Neko puca u avion pravo,
Za krila ga ujedaju zmije:
«Diž’ se više, ovo dobro nije!»
Tu Francetić nit vidi nit znade
Da ga gađa Dobrošljević Rade
I sa njime perjasički sine,
Ljuta guja Karas Milutine.
Partizani baš u Perjasici,
Ponajbolji Titovi vojnici,
Slavni borci u kordunskom kraju,
Što ih ljudi u pjesmi pjevaju.
Avion je brzo preletio,
Da je ranjen nije osjetio,
Al’ kad stiže do Primišlja sela,
Motor kašlje, u srcu mu strijela.
Jure viče: «Podiži se više!»
Pilot plače i pada sve niže.
Doguraše jedva do Močila,
Tu na zemlju privuče ih sila.
Onda crne uniforme dvije
Iziđoše jer im druge nije.