BIBLIOTEKA SVJEDOCI VREMENA - Jadovno 1941.
Share Embed Flag
Download ePaper

BIBLIOTEKA SVJEDOCI VREMENA - Jadovno 1941.

BIBLIOTEKA SVJEDOCI VREMENA - Jadovno 1941. BIBLIOTEKA SVJEDOCI VREMENA - Jadovno 1941.

jadovno.com
09.02.2015 Views

250 ETNIČKO ČIŠĆENJE - OZAKONJENI ZLOČIN STOLJEĆA narodima. Seljaštvo je davalo pečat životu. I danas polovina stanovništva živi na selu. Bili smo i «najplaninskiji» jer nam je pretežan dio populacije živio u brdskim regionima – dodaje dr. Livada. – Seljak je poneo teret svih naših promena u društvu. Uvek je državi pomagao kada joj je bilo najteže. To se pokazalo i poslednjih godina, kada je poneo teret blokade jer je za četiri godine četiri meseca i jedan dan proizveo dovoljno hrane ne samo za ishranu naroda Jugoslavije i pristiglih izbeglica, već je bilo čak i za izvoz. Zato danas jugoslovensko selo zaslužuje punu pažnju i novac za obnovu. Poljoprivreda mora dobiti prioritet nad prioritetima, u suprutnom, narednih decenija smanjivaće nam se stanovništvo, još više prazniti sela i ostajaćemo bez hrane. To znači da zbog obaveze pred generacijama koje dolaze moramo zaustaviti deagrarizaciju i moramo imati na umu da bez razvoja sela nema ni razvoja gradova. Ne smemo gubiti iz vida da Jugoslavija može da hrani 80 miliona stanovnika, znamo da današnja ima manje od 11 miliona žitelja zajedno sa 500 000 novih građana proteranih sa nekad zajedničkog prostora. Poljoprivreda nam zato pruža izvanrednu šansu. Ali, moramo u agraru stvoriti specijalizaciju i profesionalizaciju, jer bez toga neće biti značajnijih pomaka, niti ćemo moći mlađe naraštaje da vežemo za njihove zavičaje. Tek kada to uradimo, počeće proces vraćanja mladih na selo, a znamo da je bio cilj da se do kraja ovog veka naše selo poveća za 200 000 stanovnika, pre svega, onih koji bi se iz grada vratili u selo da žive, ističe dr. Livada. Srbija i Crna Gora imaju izvanredne prirodne uslove za bogat život. Primera radi, zar melioracija livada na Rajcu nije pokazala enormne mogućnosti iskorišćavanja pašnjaka. Naši genetičari su stvorili visokorodne sorte pšenice i hibride kukuruza koji daju po 10, odnosno 15 tona po hektaru. A, za mene su i nezaboravne namerne inovacije u Knjaževcu u kombinatu «Džervin», gde se od «šipražja i ševarja» stvorio kombinat čiji su proizvodi traženi u svetu. Sve to govori da smo na ovim prostorima stvorili reke mleka i brda sira kao i milione vagona belančevina, koje smo, nažalost, u ratu koji je iza nas jeli kao konzerve humanitarne pomoći. (Dnevnik, Novi Sad, 14. IX. 1997. godine. Razgovor vodio Branislav Gulan.)

SRBI ŽIVE NA NIVOU NOMADSKIH PLEMENA U ovom času hiljadama Srba na području Like, severne Dalmacije, Banije i Korduna, i onima koji u Oluji nisu napuštali svoje kuće i onima koji su se u međuvremenu vratili, preti umiranje od gladi i zime. Naravno, ukoliko ne dobiju brzu i efikasnu pomoć. Akcije pružanja takve pomoći organizuju najviše nevladine organizacije za ljudska prava, u čemu je donedavno prednjačio Srpski demokratski forum i Građanski odbor za ljudska prava iz Zagreba, kao i veoma angažovani HOMO iz Pule. Zahvaljujući upravo tim organizacijama i njihovim aktivistima koji obilaze tamošnja sela i njihove retke preostale stanovnike, uglavnom starce, verovatno se neće dogoditi ono najgore, tim više što se u čitavu akciju uključilo i Srpsko narodno veće, alarmirajući domaću i svetsku javnost. Prva ekipa predstavnika Srpskog narodnog veća i Srpskog demokratskog foruma, koju je predvodio dr Milorad Pupovac, obišla je 17. i 18. januara neka područja Like, Banije i Korduna, da bi se na licu mesta uverila u stanje, nakon čega je uputila još jedan apel hrvatskoj javnosti i državnim institucijama, međunarodnoj javnosti i humanitarnim organizacijama da pomognu Srbima – povratnicima u hrani, odeći, obući, ćebadima, nameštaju, ogrevu i ostalim elementarnim životnim potrebama, kako bi preživeli zimu. Upozorili su i na druge velike probleme Srba – povratnika: pitanje njihovog (najčešće nerešenog) statusa, obnove kuća i povratka imovine. U prvoj ekipi SNV-a i SDF-a koja je obišla «teren» (a takvi će se obilasci, kako su izvešteni novinari na jučerašnjoj konferenciji u Zagrebu, nastaviti) bio je i prof. dr Svetozar Livada. Zamolili smo ga da za Blic iznese svoje utiske sa puta, ali i šire oceni situaciju u kojoj se nalaze preostali Srbi na područjima Like, Banije, Korduna i severne Dalmacije.

250<br />

ETNIČKO ČIŠĆENJE - OZAKONJENI ZLOČIN STOLJEĆA<br />

narodima. Seljaštvo je davalo pečat životu. I danas polovina stanovništva<br />

živi na selu. Bili smo i «najplaninskiji» jer nam je pretežan dio<br />

populacije živio u brdskim regionima – dodaje dr. Livada. – Seljak je<br />

poneo teret svih naših promena u društvu. Uvek je državi pomagao<br />

kada joj je bilo najteže. To se pokazalo i poslednjih godina, kada je<br />

poneo teret blokade jer je za četiri godine četiri meseca i jedan dan<br />

proizveo dovoljno hrane ne samo za ishranu naroda Jugoslavije i pristiglih<br />

izbeglica, već je bilo čak i za izvoz. Zato danas jugoslovensko<br />

selo zaslužuje punu pažnju i novac za obnovu. Poljoprivreda mora<br />

dobiti prioritet nad prioritetima, u suprutnom, narednih decenija<br />

smanjivaće nam se stanovništvo, još više prazniti sela i ostajaćemo<br />

bez hrane. To znači da zbog obaveze pred generacijama koje dolaze<br />

moramo zaustaviti deagrarizaciju i moramo imati na umu da bez razvoja<br />

sela nema ni razvoja gradova.<br />

Ne smemo gubiti iz vida da Jugoslavija može da hrani 80 miliona<br />

stanovnika, znamo da današnja ima manje od 11 miliona žitelja<br />

zajedno sa 500 000 novih građana proteranih sa nekad zajedničkog<br />

prostora. Poljoprivreda nam zato pruža izvanrednu šansu. Ali, moramo<br />

u agraru stvoriti specijalizaciju i profesionalizaciju, jer bez toga<br />

neće biti značajnijih pomaka, niti ćemo moći mlađe naraštaje da vežemo<br />

za njihove zavičaje. Tek kada to uradimo, počeće proces vraćanja<br />

mladih na selo, a znamo da je bio cilj da se do kraja ovog veka<br />

naše selo poveća za 200 000 stanovnika, pre svega, onih koji bi se iz<br />

grada vratili u selo da žive, ističe dr. Livada. Srbija i Crna Gora imaju<br />

izvanredne prirodne uslove za bogat život. Primera radi, zar melioracija<br />

livada na Rajcu nije pokazala enormne mogućnosti iskorišćavanja<br />

pašnjaka. Naši genetičari su stvorili visokorodne sorte pšenice<br />

i hibride kukuruza koji daju po 10, odnosno 15 tona po hektaru. A,<br />

za mene su i nezaboravne namerne inovacije u Knjaževcu u kombinatu<br />

«Džervin», gde se od «šipražja i ševarja» stvorio kombinat čiji su<br />

proizvodi traženi u svetu. Sve to govori da smo na ovim prostorima<br />

stvorili reke mleka i brda sira kao i milione vagona belančevina, koje<br />

smo, nažalost, u ratu koji je iza nas jeli kao konzerve humanitarne<br />

pomoći.<br />

(Dnevnik, Novi Sad, 14. IX. 1997. godine.<br />

Razgovor vodio Branislav Gulan.)

logo

products

Resources

Company

Terms of service
Privacy policy
Cookie policy
Cookie settings
Imprint
Change language
Made with love in Switzerland
© 2024 Yumpu.com all rights reserved

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!