BIBLIOTEKA SVJEDOCI VREMENA - Jadovno 1941.

DEMOGRAFSKI SLOM SELA
U našoj zemlji već više od pet decenija traje tzv. deagrarizacija. Tačnije,
za samo pola veka iz sela u grad je prešlo više od osam miliona
ljudi. Tako su nam neka sela ostala gotovo prazna, a u gradovima
smo dobili višak žitelja, i to ponajviše onih siromašnih. Posledica takvog
stanja je manja proizvodnja hrane, smanjivanje aktivnog poljoprivrednog
stanovništva, nepostojanje radne snage na selu (gde su
ostali samo starci i gde prosek života iznosi više od 60 godina). U
srpskim selima imamo čak 160 hiljada momaka bez izgleda da zasnuju
porodicu. U selima staje ostaju prazne, a njive zakorovljene. Od
ukupno 1 115 663 zemljoradničkih domaćinstava u Srbiji, čak 14,3
odsto nema nijednog aktivnog poljoprivrednika.
- Jugoslovensko selo je doživelo demografski slom. To mora da
bude opomena za sve nas zbog budućnosti generacija koje dolaze.
Poslednji rat pokrenuo je sa svojih ognjišta više miliona ljudi (zavičaj
kao večni prtljag života) – ističe u razgovoru za naš list prof. dr. Svetozar
Livada, koji se kretanjima u jugoslovenskom selu bavi već tri i
po decenije. – Ako hoćemo da izađemo iz demografskog sloma, moramo
zaustaviti egzodus mlađih naraštaja iz njihovih prađedovskih, a
u mnogim prostorima, milenijumskih zavičaja.
Prema rečima stručnjaka u Jugoslaviji smo proteklih decenija uveli
stotine hiljada inovacija u selo i poljoprivredu, a nemamo nijednog
primera našeg sela budućnosti. To je ono što je mlade teralo sa sela.
Sa poslednjim ratom na prostorima prethodne Jugoslavije jugoslovensko
selo je još nazadovalo. U razvijenom svetu danas se razmišlja
o tome kako je najbolje iskoristiti ono što je priroda ponudila
i čovek stvorio, dok smo mi doživeli pravi demografski slom. Tako
su, prema rečima dr. Livade, ratovi, ekonomske i agrarne krize, suše
i poplave i nerodne godine razarale naša demografska stabla. Takvo
stanje dovelo je i do bele kuge u mnogim srpskim selima, pa je većina