Ранко Раделић - Билогорска свадба - Jadovno 1941.

БИЛОГОРСКА СВАДБА
БИЛОГОРСКА СВАДБА
породица са 16.168 житеља, који су просјечно посједовали по
утицаја. Довољно је већ упоредити термине и сватовске обичаје
код Лужичких Срба 4 са другог краја Европе, који су кас-
породици 17,2 јутара земље (око 10 ха). У парохијама Северин
и Беденик гдје је забиљежена већина овдје описаних обичаја
није од већине Јужних Словена примили хришћанство, да би
породични посјед је био и већи (25,82 јутра у парохији Северин
се увјерили у древност институције свадбе. Тако сусрећемо
и 24,37 у парохији Беденик). У читавој родословној зони Срби
термине невјеста, новожења, побратим (дјевер), стари сват,
су по члану породице располагали са просјечно 2,5 јутра земље,
кума са два прекрштена пешкира и младу која је носила дукате
односно са нешто више - 3,91 и 3,99 јутара у парохијама Северин
као донедавна и наше удаваче.
и Беденик.
Уз свадбени обред неодвојива је и институција кумства,
исто тако старинска, чији ”постанак, садржина и значај нису
још расветљени” 5 . Кум је имао високу улогу у важним животним
ситуацијама, гдје је требала сагласност предака да би сви
поступци били у складу са традицијом. Кум је у извјесном смислу
чаробњак у вези са оностраним силама, од рођења дјетета
до посљедњег пута по Кумовској слами. Кум зна и име новорођеног
дјетета, он је човјек од знања, ”... посредник између живих
и између покојникâ - покојних предака, који се интересују
за све што се у њиховој породици дешава, и од којих се мора
добити одобрење ...” 6 . Многи од старих обичаја, Бадњак, слава,
задушнице, па и гозбе на славама имају за циљ позивање душа
предака на гозбу, али и када је као за свадбу повод други, опет
преци имају највећу част, кум је на челу стола, у његово име
се и позива на ручак, кум је главни гост, што значи да је и нова
веза која ће створити потомство под патронатом предака посредством
кума. 7 На свадби се у лику „старог свата” појављује
и сам предак, обучен у вучју кожу на гозби (вук је тотемска
животиња код Срба, териоморфни облик божанства и симбол
Свадбени обред наслијеђен од старих Срба садржи претежни
дио индоевропске, односно протословенске религијске
Лит, 3, Виловски, Јован Стефановић, Из Лужице и Будишина, ”Ја-
4
традиције у којој велики значај има култ предака, па тек потом
вор”, Нови Сад 1892, XIX, 10, стр. 151-153, 11, стр. 167-169.
5
слиједе минималне примјесе хришћанских и још модернијих
Лит, 32, Чајкановић, стр. 161.
6
Исто, стр. 162
7
3 ПРИЛОГ II, О КУМУ КАО ПРЕДСТАВНИКУ ВРХУНАРАВНЕ СИ-
Лит, 15, Косовац, стр. 768-812. ЛЕ, стр. 66.
14
15