Ранко Раделић - Билогорска свадба - Jadovno 1941.

Вјерујем да је у 54 насеља источне Билогоре било још
обредних детаља који су пратили основни ток свадбе, а који
су били непознати мојим саговорницима.Утолико овај
текст што је пред вама није коначан облик описа билогорске
свадбе, па вас молим да га без устручавања допуните својим
примједбама, сјећањима и критикама и обогатите сачуваним
породичним фотографијама.
Ранко Раделић
БИЛОГОРСКА СВАДБА
- ТРЕНУТАК ИЗДВОЈЕН ИЗ ВРЕМЕНА
По богатству обреда и обичаја, коришћењу материјалних
средстава, броју учесника и активираних породичних, родовских
и међуродовских веза, свадба је догађај без премца код
Словена и Срба, па тако и српска свадба источне Билогоре о
којој је ријеч у овом тексту. Истовремено, обухватајући својим
обредним елементима савремене хришћанске обичаје као
и древно етнолошко наслијеђе, свадбу можемо сврстати у онај
ранг сакралних догађаја у које спадају још само Божић, Ускрс,
слава и сахрана, а ако томе додамо њен свеобухватни значај
у животном циклусу, онда можда можемо рећи да је свадба,
ако не и данас, била још у недавној прошлости сакрални догађај
без преседана.
Етнолози свадбене обреде сврставају у тзв. обреде прелаза,
који се одржавају да би се осигурао сигуран прелаз од једног
мјеста, стања или околности у друге, као што је то случај код
рађања, смрти, пубертета или пунољетства у новије вријеме.
Међутим, пуно значење сложеног сценарија свадбених обредних
радњи ће нам због свог далеког исходишта ипак остати у
великој мјери нејасно.
О билогорској свадби не постоји ниједан рад, тако да је
овај текст настао у периоду од 1992 - 2011. године на основу
исказа особа рођених прије 2. свјетског рата, најстарије од њих
р.1920. год. Пошто се све до тог великог свјетског сукоба, али и
деценију послије њега строго поштивала наслијеђена традиција
у сватовским обичајима, са великом сигурношћу можемо рећи
да се опис који овдје износимо прилично вјерно односи и на
другу половину 19. вијека, а у основним обредним радњама и
на далеко дубљу прошлост.
8 9