Ранко Раделић - Билогорска свадба - Jadovno 1941.

ПРИЛОГ X
правилу имају гајдуницу са једном цијеви, а дуде са двије, па
чак и више, што омогућује богато, вишегласно свирање.
Са гајденице је на кожној узици висио и зуб неке дивље
животиње, панџа птице грабљивице или пијетла, што је служило
за обликовање, односно штимовање рупа за свирање када
се у њих накапао пчелињи восак.
Послије 1. свјетског рата тамбурашки састави се нагло
шире и за кратко вријеме у потпуности потискују и на свадбама
и другим свечаностима претходни пар традиционалних
инструмената. Стандардни тамбурашки састав имао је четири
музичара који су свирали прим, брач, бугарију и бас (бајс). Један
такав састав основан од младих момака у Пупелици прика-
зује и фотографија снимљена 1940. год, а на којој су Владимир
Блажековић, Раде Шкрбина, Бранко Шкрбина и Душан Раделић.
Састав је пред 2. свјетски рат свирао на неколико свадби
у околним селима.
92
ПРИЛОГ X
Из овог окружења потиче
и Ђуро Шкрбина, без чијег
би помињања свака прича о
билогорским тамбурашима, па
и о таквој музици уопште била
непотпуна. Рођен у Пупелици
1906. он још као мало дијете
први пута чује звук тамбуре,
а опчињеност том музиком везаном
са сјећањем на завичај
пратила га је читавог живота.
Ђурин отац Раде одлази 1911.
у Америку, убрзо затим шаље
зарађени новац и већ у септембру
1913. г. му се придружују
Ђуро (Georgе) Р. Шкрбина 1946.
супруга Јула рођ. Комленац и
син. Ђуро (George Skrbina) већ од малих ногу учи свирање, зарађује
за прву тамбуру, а у периоду од 1929. свира у разним
саставима у Јунгстону, Детроиту и Њујорку, међу којима је и
престижни оркестар Банат у Њујорку. Свој састав, Balkan
Serenaders оснива у Јунгстону (Ohio) 1940. и са њим постаје
један од најпознатијих фолк - музичара у САД, наступа на радију
и телевизији, а објављује
и колекцију плоча са балканским
мелосом. Због „посвећености
очувању и промоцији
тамбурашке музике“, George
Skrbina илити Ђуро Шкрбински
из Пупелице, именован је
у Сан Хозеу 1982. године у
свеамерички тамбурашки Хол
славних.
93