Ранко Раделић - Билогорска свадба - Jadovno 1941.
Ранко Раделић - Билогорска свадба - Jadovno 1941.
Ранко Раделић - Билогорска свадба - Jadovno 1941.
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
ПРИЛОГ IX<br />
- Znam prijatelju, da je teško biti Srbin pa pošten na ovoj prokletoj<br />
vjetrometini graničarskoj, đe nas nevolja za nevoljom vija, ali ako<br />
dozvoliš kazat ću ti što me ovdje donese.<br />
- Pa da čujem.<br />
- Imamo lijepo stado ovaca i janjaca, pa mi nekidan zalutaše na<br />
vaš atar. Među njima je bilo jedno najljepše koje su djeca posebno<br />
zavoljela i razmazila. Kad pastiri dognaše stado kući, djeca opaziše<br />
da nema te ovčice, njihove ljubimice. Prijatelju, ako ćeš mi vjerovati,<br />
nastade plač i bugarija, da ne bi više ni da je polovina stada<br />
nestala. Kući se ne smijem vratiti bez toga janjeta jer će mi djeca<br />
od jada presvisnuti. Propitao sam se i kod čestitih ljudi i doznao<br />
da je tamo bilo i tvoje stado, pa najprije da tebi svratim. A kako<br />
je tvoje stado na glasu, možda je naše janje među njima, a da ti i<br />
ne znaš. Pa te molim da ga skupa potražimo. Možda će me poznati<br />
kad se javim.<br />
- Dobro de, to bi se i moglo vjerovati, ali zašto radi jednog janjeta<br />
povede tolike ljude, ko'da na vojsku ideš<br />
- E, pa to su sve moja braća, kumovi i prijatelji, i kad pođe ne dadoše<br />
mi samom, nego pođoše samnom da je veselije, a i sam znaš<br />
da nikada noći nije vjerovati.<br />
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -<br />
СВИРЦИ<br />
ПРИЛОГ X<br />
У дугом раздобљу бивања на<br />
Билогори, све до почетка 20. вијека<br />
када се почела ширити употреба трзалачких<br />
музичких инструмената,<br />
граничарска су весеља, свадбе, крамове<br />
и славе пратиле дуде и егеде,<br />
пар инструмената који су се тако међусобно<br />
употпуњавали да је у народу<br />
постојала и узречица за оне који су<br />
складно живјели да се „слажу ко дуде<br />
и егеде.“ И док је виолина свима<br />
знан инструмент, дуде и њима блиске<br />
гајде једва да ико разликује.<br />
Гајде су биле у прошлости доста<br />
раширене у Европи и у свим јужнословенским<br />
крајевима, да би се<br />
данас задржале највише у јужној Србији,<br />
гдје се одржава у Сврљигу и<br />
годишњи фестивал гајдаша. Дуде<br />
као варијантни облик гајди биле су<br />
раширене највише сјеверно од Саве,<br />
а посебно у Мославини, на Билогори<br />
и у Подравини. Мјешина се правила<br />
од јареће и јагњеће коже, у Билогори и од коже пса, импрегнирала<br />
у кречној води, а дио са крзном окретан унутра. Дрвени<br />
дијелови израђивани су од шљиве.<br />
Све гајде се разликују од дуда по томе што умјесто кваке<br />
имају рог. Надаље, највећи дио гајди има умјесто мјеха који<br />
стоји испод пазуха пуваљку (што је ријетко код дуда ), а то онемогућује<br />
истовремено свирање и пјевање. Исто тако, гајде у<br />
90<br />
91