09.02.2015 Views

Ранко Раделић - Билогорска свадба - Jadovno 1941.

Ранко Раделић - Билогорска свадба - Jadovno 1941.

Ранко Раделић - Билогорска свадба - Jadovno 1941.

SHOW MORE
SHOW LESS

Create successful ePaper yourself

Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.

ПРИЛОГ IX<br />

- Znam prijatelju, da je teško biti Srbin pa pošten na ovoj prokletoj<br />

vjetrometini graničarskoj, đe nas nevolja za nevoljom vija, ali ako<br />

dozvoliš kazat ću ti što me ovdje donese.<br />

- Pa da čujem.<br />

- Imamo lijepo stado ovaca i janjaca, pa mi nekidan zalutaše na<br />

vaš atar. Među njima je bilo jedno najljepše koje su djeca posebno<br />

zavoljela i razmazila. Kad pastiri dognaše stado kući, djeca opaziše<br />

da nema te ovčice, njihove ljubimice. Prijatelju, ako ćeš mi vjerovati,<br />

nastade plač i bugarija, da ne bi više ni da je polovina stada<br />

nestala. Kući se ne smijem vratiti bez toga janjeta jer će mi djeca<br />

od jada presvisnuti. Propitao sam se i kod čestitih ljudi i doznao<br />

da je tamo bilo i tvoje stado, pa najprije da tebi svratim. A kako<br />

je tvoje stado na glasu, možda je naše janje među njima, a da ti i<br />

ne znaš. Pa te molim da ga skupa potražimo. Možda će me poznati<br />

kad se javim.<br />

- Dobro de, to bi se i moglo vjerovati, ali zašto radi jednog janjeta<br />

povede tolike ljude, ko'da na vojsku ideš<br />

- E, pa to su sve moja braća, kumovi i prijatelji, i kad pođe ne dadoše<br />

mi samom, nego pođoše samnom da je veselije, a i sam znaš<br />

da nikada noći nije vjerovati.<br />

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -<br />

СВИРЦИ<br />

ПРИЛОГ X<br />

У дугом раздобљу бивања на<br />

Билогори, све до почетка 20. вијека<br />

када се почела ширити употреба трзалачких<br />

музичких инструмената,<br />

граничарска су весеља, свадбе, крамове<br />

и славе пратиле дуде и егеде,<br />

пар инструмената који су се тако међусобно<br />

употпуњавали да је у народу<br />

постојала и узречица за оне који су<br />

складно живјели да се „слажу ко дуде<br />

и егеде.“ И док је виолина свима<br />

знан инструмент, дуде и њима блиске<br />

гајде једва да ико разликује.<br />

Гајде су биле у прошлости доста<br />

раширене у Европи и у свим јужнословенским<br />

крајевима, да би се<br />

данас задржале највише у јужној Србији,<br />

гдје се одржава у Сврљигу и<br />

годишњи фестивал гајдаша. Дуде<br />

као варијантни облик гајди биле су<br />

раширене највише сјеверно од Саве,<br />

а посебно у Мославини, на Билогори<br />

и у Подравини. Мјешина се правила<br />

од јареће и јагњеће коже, у Билогори и од коже пса, импрегнирала<br />

у кречној води, а дио са крзном окретан унутра. Дрвени<br />

дијелови израђивани су од шљиве.<br />

Све гајде се разликују од дуда по томе што умјесто кваке<br />

имају рог. Надаље, највећи дио гајди има умјесто мјеха који<br />

стоји испод пазуха пуваљку (што је ријетко код дуда ), а то онемогућује<br />

истовремено свирање и пјевање. Исто тако, гајде у<br />

90<br />

91

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!