Ранко Раделић - Билогорска свадба - Jadovno 1941.

ПРИЛОГ VII
УДАЈА ШКРБИНА ЈУЛЕ
Крајем XIX вијека Раделић Миле се приженио из Пупелице
у Кашљавац, а тај догађај има и пратећу причу која повезује
на помало опскуран начин три породице из Пупелице – Лепире,
Раделиће и Шкрбине.*
Најстарији од пет синова Гаврила Шкрбине, Лазар, са
првом женом је имао кћери Јулу и Милеву. Друга Лазина жена,
родом из Дикленице, није вољела пасторке јер и нису биле
баш угодне нарави, тако да Јула пријеђе да живи код стрица
Марка (1866-1945), а Милева (звали су је Евица) код стрица
Алексе, који су, послије подјеле матичног имања такође са породицама
живјели у Пупелици.
Кад Јули дође вријеме удаје, још прије Првог свјетског
рата, уговори се женидба са Милом, сином Стојана Раделића.
У то вријеме је већ Сава Глумац (1873-1958) из Бабинца била
удана за Милиног брата Стевана, па је осиона нарав Јулина
била повод Савином отпору тој вези, а стварни разлог чињеница
да би останак Миле у Пупелици значио подјелу имања
на још један дио, пошто је трећи брат Лука већ засновао своју
породицу. Тако Сава договори да се Миле прижени код породице
Поповић Еве у Кашљавац, наговори на то и Раделиће, а
они је задуже да о тој неугодној одлуци она лично обавијести
Шкрбине.
Све се то дешавало три до четири недјеље прије планиране
јабуке која се тако припремала и у Кашљавцу и у Пупелици, јер
Сава није ништа рекла Шкрбинама. На дан јабуке у Марковој
кући је све припремљено за свечаност, како је и ред, иако је
Марко удавао синовицу. Кад оно, гостију нема. Чекали тако,
вријеме пролазило, па послали неког у Малу Пупелицу да види
није ли се, недајбоже, нешто десило када нема Раделића. Заборављено
је кога је Марко послао у Малу Пупелицу, али овај
84
ПРИЛОГ VII
не нађе никог код куће, нема ни свјетла и тек код Деспотовића
сазна да су сви отишли у Кашљавац на јабуку.
Можемо тек замислити какав је шок та вијест изазвала у
кући Шкрбина, пометњу, љутњу, па и увреду. Посљедице овога
су се осјећале у нетрпељивости Раделића и Шкрбина све до
Другог свјетског рата. Није помогло ни то што се Стојана уважавало
као часног човјека и што се на крају сазнало да је сва
кривица на Сави. Овој то није било довољно, већ се код удаје
Јуле за Николу Лепира упутила код њиx са машкарама, какав
је већ био обичај, те једва измакла кад су је Шкрбине препознали.
Ни Сава по својим особинама није била далеко од Јуле, по
оној народној - ”Враг Јула, враг Манда!”
Упамћено је да је Стојанов син Миле добио као свој дио
насљедства из родне куће 6 јутара земље. Међутим, Јула је за
своју задовољштину нашла и послије пола вијека начин да се
освети. Наиме, док је Никола Раделић, Стојанов унук и син
Милиног брата Стевана, који још није био ни рођен када се ова
драма одвијала, удавао кћер Милку 1951. за Шкрбина Раду,
Марковог унука, појавила се и прилика да се на име њеног насљедства
купи њива одмах преко пута породичне куће Шкрбина
у Великој Пупелици. Никола је већ са продавцем Потковчићем
договорио куповину, али је њива на крају плаћена знатно
више јер се Јула, без намјере да њиву и купи, умијешала у међувремену
у ту трговину и понудила вишу цијену.
* Лит, 27, Родословне таблице рода Билогорски, Таб. XXII-2(82) и
Таб. I-B(42)
85