Ранко Раделић - Билогорска свадба - Jadovno 1941.
Ранко Раделић - Билогорска свадба - Jadovno 1941.
Ранко Раделић - Билогорска свадба - Jadovno 1941.
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
ПРИЛОГ V<br />
полутан – дијете рођено у мјешовитом браку<br />
посестрима - култно, мистично сродство<br />
посинак - усвојени син<br />
посмрче - дијете рођено послије смрти оца<br />
поћерка - усвојена кћер<br />
прија, пријатељица - мајка зета или снаје, али и свака<br />
женска особа из фамилије брачног друга или рођака,<br />
са којом није предвиђен други начин ословљавања<br />
пријак, пријатељ - отац зета или снаје, али и сваки други<br />
мушкарац из фамилије брачног друга или рођака, са<br />
којим није предвиђен неки други облик ословљавања<br />
пуница (ташта) - женина мајка; пуница је кроатизам<br />
рођак - обраћање било којој особи у сродству, али по потреби<br />
и сасвим непознатој особи „на по пуста пута“<br />
свак (шогор, зет) - сестрин муж; шогор је кроатизам<br />
сваст, свастика - женина сестра<br />
свекар - мужев отац<br />
свекрва - мужева мајка<br />
сестра - женска особа која потиче од истог оца и мајке,<br />
али на истој генерацијској разини и од било којег заједничког<br />
претка - в. брат<br />
сестричина (сестра од стрица, ујака, тетке) - кћер стрица,<br />
ујака или тетке - термин сестричина се у Билогори не<br />
користи до 2. свјетског рата<br />
синовац (братанац) - син брата или братића; вар. облик<br />
братанац користи се у Србији са женске стране<br />
снаша (снајка, невеста) - братова жена, али и обраћање<br />
млађој удатој жени од лица које нису у сродству, па<br />
и сасвим непознатих<br />
снаја (снаха) - жена сина или синовца<br />
80<br />
ПРИЛОГ V<br />
стрина - стричева жена али и уобичајено обраћање за генерацију<br />
старијој жени од непознатих лица или оних<br />
која нису у сродству<br />
стриц, чича (чико, чика) - очев брат или братић, али и<br />
уобичајено обраћање за генерацију старијем мушкарцу<br />
од непознатих лица или оних која нису у сродству<br />
таст (пунац) - женин отац<br />
тетак (теча) - теткин муж****<br />
тетка - очева или мајчина сестра или сестричина<br />
ујак,ујко (ујка, ујо) - мајчин брат или братић<br />
ујна - ујакова жена<br />
шурјак (шуре) - женин брат или братић<br />
шурјакиња - шурјакова жена<br />
* На сајту www.rodoslov.net налазимо 2004. год. проширени вертикални<br />
родословни низ са прецима омжикур и курајбер који слиједе<br />
послије сурдепача на крају мушког предачког низа, али и за истоимене<br />
женске претке који слиједе послије сурдепаче. У овом примјеру<br />
додаје се уз наврндеду и наврнбабу и локални термин из уже<br />
Србије (наврндеда - беле пчеле; наврнбаба - беле пчеле), а курлебало,<br />
омжикур и курајбер се наводе у мушком роду чак и за женског<br />
претка, уместо куллебала (или курлебача), омжикурова, курајберова<br />
(или неки атрактивнији облик у духу језика). Очито да су и у<br />
овом исправљеном облику омжикурова и курајберова само на силу<br />
феминизовани облици за мушког претка и да нису били у употреби,<br />
а велико је питање да ли су и мушки облици икада били<br />
коришћени или прешли границе локалног ако су и постојали. Исто<br />
тако, ни сам термин беле пчеле, исправан када се користи као<br />
назив за рој који исте године потиче од овогодишњег паројка, није<br />
у духу језика као родословни термин (пр.ради, како рећи за чукундједовог<br />
оца – мој беле пчеле или чак мој бели пчелац!) па вјерујемо<br />
да се проширио тек у другој половини XX вијека, када се<br />
81