Ранко Раделић - Билогорска свадба - Jadovno 1941.

ПРИЛОГ IV
динаре којих није било мало, а до рата су били чврста, конвертибилна
валута. И би тако ископана рупа у зиду, богатство је
спремљено, а настали отвор омазан блатом и када се оно осушило
зид је и окречен. Разлика се није могла примијетити.
31. јула ујутро, када су већ пожњели и извезли жито, по
списку који је направио Стево Малвић, усташки таборник из
Пупелице, из села је истјерано 12 домаћинских српских кућа
и заплијењена комплетна имовина. Тако су 64 члана ових породица
рат провели у избјеглиштву у Србији, а међу њима, у
селу Ратари код Смедеревске Паланке и седморо Мамула (Петар
и Ката, њихов син Миле са супругом Савом р. Комленац,
те други син Никола са супругом Смиљом и сином Петром.
Рат заврши, Мамуле се врате кући и кад се све слегло, потраже
своје благо. Није било трагова да је ико дирао зид, али
на брижљиво скривеном мјесту нађен је само сноп папирнатих
новчаница. Било је и од тога неке користи јер су се стари динари
још могли замијенити за нову валуту, али дуката није било.
Потпуна и нерјешива загонетка.
Прође вријеме и дукати су већ прежаљени, иако не и заборављени.
Једном приликом Сава је тијеглала ново платно.
Тадашње пегле пуњене жаром нису могле поравнати чврсто
домаће платно, па је у ту сврху служио дрвени ваљак, преко
њега се стављала посебна јака дрвена плоча са дршком која је
носила камен од десетак и више килограма. Требало је и снаге
и вјештине за коришћење такве направе. Сави у једном тренутку
тежи крај плоче неконтролисано удари у зид управо на
оном мјесту одакле сакривени дукати звекнуше и падоше на
под. Она се тек тада сјети да су новац и дукати, за сваки случај
укопани на два различита мјеста.
Може ли се и замислити колико је требало патње, страха
и бриге за све оно што је важније од злата у животу, да се та
једноставна чињеница кроз четири године заборави.
Дукати за здравље *
У једној истинитој причи која дјелује као басна, Сава Ј.
Рајковић рођ. Раделић у Кашљавцу, удана у Старим Пављанима,
једном приликом изгуби осам дуката које је наслиједила
од мајке Марије Раделић р. Саболовић из Ласовца. Нашао их
је један човјек из Циглене, иначе римокатолик и носећи се дуго
са савјешћу, озбиљно се разболи. Знао је да су дукати из
православне породице, јер су једино Српкиње у том крају носиле
као украс ниску дуката на траци од црног сатена око врата.
Уочи велике храмовне славе која се на Петровдан уз много
народа славила код северинске цркве св. Петра и Павла, човјек
оде код Томе Прерадовића, православног свештеника и
све му исприча, замоливши га да му помогне наћи власника.
Попо мудро обави тај задатак, дукати нађу пут кући, а човјек
из Циглене оздрави.
* Лит. 27 , стр. 111
ПРИЛОГ IV
74 75