Ранко Раделић - Билогорска свадба - Jadovno 1941.

ПРИЛОГ IV
чала ову причу. А дукати из приче су још увијек били на броју.
Кроз какав је то ужас у свом постајању и постојању морао
проћи наш народ да ни сви ратови овог вијека, сеобе и биједа
нису били довољно „црни дани“ да би се дукати потрошили.
Послије 2. свјетског рата Цвијета од преосталих 20 дуката
по један поклања Софијиним унукама Александри и Милени,
а 18 Софији која са своје стране купује још 20 дуката, кћерима
Јованки и Љиљанки поклања по 20, снаји Нади 5, сину Ради 8,
а себи оставља 5. Уз 54 дуката наслијеђена на почетку 20. вијека,
купљено је још 30, те од укупно 84, на крају вијека 1996.
их је остало још 77 док су 4 замијењена за сат и зубе, дакле
опет за злато. Једина 3 дуката утрошена у друге сврхе била су
власништво Раде Кљајића, што можда указује на то зашто је
традиционално породично благо повјеравано на чување женама,
а не мушкарцима.
ПРИЛОГ IV
ро дјеце и донијела у мираз 37 дуката (за то се могло купити
у то вријеме, до Првог свјетског рата, 40 добрих крава), а мање
нису имале ни њене сестре Савка, Евица и Сара. За разлику од
оца Раде, Лазар Комленац је имао са Љубицом Чизмић из Горње
Ковачице четири сина и једну кћер - Саву (1912-1973), која
се удала прије 2. свјетског рата за Мамула Милу (1908-1990)
у Пупелицу и у овај економски моћан, стари граничарски род
донијела 20 дуката.
Не остављају се сва јаја у истој корпи
Средином 19. вијека једна од породица Вукадиновића из
Равнеша била је богата кћерима (Лит, 28, Раделић, Таб. XXVIII).
До краја 20. вијека њихових пет кћери имале су укупно преко
300 потомака и тиме пола Билогоре довеле у сродство.
Код најмађе, Лексе која је остала на очевини, приженио се
Петар Јандрић, такође из Равнеша и примио презиме Вукадиновић,
са Лексом је имао шесторо дјеце. Јула се удала за Јефту
Мушкињу у Ласовац и имала седморо дјеце. Сава је са Раделић
Луком из Пупелице имала такође седморо, њена сестра
Ката са Солар Алексом у Равнешу четворо, а Марија и Раде
Комленац у Равнешу сина Лазара и четири кћери.
Једна од њих, Ката Комленац, удала се прије 1. свјетског
рата за Стевана Шкрбину у Пупелицу, са њим изродила осмо-
Стоје - Јованка Комленац, Сава Мамула и Марија Раделић
„На православни Ђурђевдан, 6. маја 1941 ишле су патроле
кроз наше село и контролишу да ли Срби одржавају славу, јер
тога дана имају славу Раделићи и Шкрбине, седам кућа. Сви
смо знали каква нас опасност чека, па то нисмо ни одржавали.
Даље се све више почело причати о истеривању Срба“ (Лит, 26,
Раделић, стр. 10). Мамуле послије таквих вијести нису дуго
чекали и задуже Саву да сакрије дукате и старојугословенске
72 73