Ранко Раделић - Билогорска свадба - Jadovno 1941.

БИЛОГОРСКА СВАДБА
је у Бабинац без младожење и кума. Мајка младожење, иначе
посебно пријатна жена добре душе, ипак је строго ”у шаху”
држала читаве сватове не дозвољавајући им да уђу у кућу док
не довезу и испоруче кума и младожењу, заостале неким случајем
послије вјенчања у Бјеловару. Што је за то вријеме пролазило
кроз главу младенке, сам-бог-зна.
Уз јукање и пуцњаву сватови су коначно завршили свој
пут, а пред кућом их је чекало преко стотину осталих гостију,
на путу и уз плотове натиснуло се још пола села да види младу,
а пред улазом у кућу чекали су свекар и свекрва са ситом пшенице.
Свекрва додаје снаји сито још у колима прије но што она
сиђе, а снаја, не осврћући се, расипа жито иза себе на све четири
стране свијета, као најаву плодности и изобиља у будућем
животу.
За то вријеме, најмлађа јетрва (нêка) шири трубу платна
откану у тој кући, ширине око 60 цм од кола до кућног прага.
У годинама послије нестанка
породичних задруга, све до
послије 2. свјетског рата, ту
обавезу преузима свекрва, а
млада ступа на траку платна
и улази у кућу. У Билогори
се није одржао, ако је и постојао,
древни прeхришћански
обичај Словена да младожења
унесе младу преко прага, као
ни обреди које је млада обављала
на прагу, гдје се сматрало
да живе преци.
50
Цвијета р.Вукадиновић у Равнешу
и Душан Босанац из Ласовца,
прије 2. свјетског рата
БИЛОГОРСКА СВАДБА
Исто тако, нестанком огњишта око којег је млада три пута
обилазила и поклањала му се, оно је замијењено са столом, као
на Жумберку преко којег је водио пут дијела Срба на билогорски
дио Крајине, али такође и код Руса и Пољака гдје млада,
односно младенци обилазе око стола. У контексту словенске
свадбе глагол вртити и одговарајућа обредно-магијска радња
има посебну употребу.
Билогорска млада долази до стола који је смјештен у углу
просторије уз икону и на којем је чаша са црним вином. Она
три пута обилази око стола и сваки пута се зауставља на његовом
углу, пије гутљај вина и каже - Сви живи и ја са вама!
Младу потом преузимају жене, пољубе је и одведу да се
раскомоти и одмори прије доласка за стол.
СВАДБЕНА ГОЗБА
Сви улазе у кућу и сједају за трпезу, међу којима посљедњи,
али не и мање задовољни власници коња, када их смјесте
на топло и сигурно мјесто. Међутим, за једну запрегу још није
било одмора. Док су се сватови раскомотили и загријавали у
кући, ишло се са музиком по куму, која је за ту прилику, ако
није била из села младожење, дошла са кумом и чекала повратак
сватова код рођака или познаника. Право весеље започело
је тек онда када се кума са музиком појавила на вратима.
Музика је морала дочекати и првиће из младине најближе
фамилије који нису ишли са сватовском колоном и чији је боравак
у сватовима ограничен само до јутра, тако да не остају
на доручку.
Распоред учесника свечане свадбене трпезе био је строго
одређен. На централном мјесту сједили су кум и младожења.
Десно од младожење била је млада, дјевер, дјеверуша, надаље
двоје или троје гостију из младиног рода који су дошли са сватовима,
затим првићи из младине фамилије. Лијево од кума је
51