Ранко Раделић - Билогорска свадба - Jadovno 1941.

БИЛОГОРСКА СВАДБА
БИЛОГОРСКА СВАДБА
и тијела, удостој их да виде дјецу дјеце своје, сачувај бескпријекорном
постељу њихову, дај им небеску росу одозго и изобиље
земаљско, испуни домове њихове пшеницом, вином и уљем,
и сваким добром да би давали и онима који немају..." 27
Послије овог благослова, на челу са свештеником и кумом
и дјевером са упаљеним свијећама иза њих, младенци
обилазе три пута часну трпезу, а кад свештеник заврши посљедње
Исаије ликуј, скида им вијенце са глава, обрати им се
са словом о значају брака и зажели срећу. Потом скида ручиник
којим су везане руке и који остаје њему, тражи да се младенци
пољубе. Тиме је вјенчање готово, сви прилазе младенцима, честитају
и љубе се са њима.
ПОВРАТАК СВАТОВА
Сватови из Пупелице пред црквом св. Петра и Павла у
Северину, 25. јануара 1951.
27 Лит, 22, Opačić
46
Већ на изласку из цркве или матичног уреда у периоду када
су се прориједила вјенчања у цркви започело је весеље, музика,
зачула се и пуцњава, а често је кум младенце засипао и
металним новцем, што није могао избјећи ни пред дјецом окупљеном
из сусједства који су га провоцирали узвицима – Куме,
изгоре ти кеса! Све је то требало да симболизује благостање
које младенце очекује у заједничком животу, а младу је прије
тога, још увијек у друштву дјевера и дјеверуше чекала задња
дионица пута до куће коју најчешће до тада није ни видјела.
Свадба Шкрбина Бранка и Душанке р. Кашић 24. јануара 1951.
Важило је правило да се сватови, ако не читав пут, а оно
бар једну његову дионицу морају враћати другом путањом,
тобоже да се млада не би знала вратити. Ако се којим случајем
десило да се сусретну двоји сватови, дјевер и дјеверуша су заклањали
или покривали младенку јер се вјеровало да она чије
лице виде други сватови неће поживјети годину дана. Пролазак
бучне сватовске поворке кроз дуга, уз пут смјештена билогор-
47