Ранко Раделић - Билогорска свадба - Jadovno 1941.

БИЛОГОРСКА СВАДБА
би се могло ући у двориште. У новије вријеме то и није било
тако једноставно јер се јабука, да би се напакостило гостима,
умјесто на мотку стављала у најлонску чарапу, тако да је у једним
сватовима 1981. године у Великој Барни пуцњава трајала
читавих пола сата док и само дрво није било добрано поткресано.
За читаво то вријеме чули су узвици – Немаш више!
Док се то дешавало, али и од раног јутра, млада се припремала
за до тада најважнији дан у њеном животу, а у облачењу
су јој помагале сестре и најбоље другарице. Кад су се сватови
већ слегли пред улазом у двориште и младожења био видљив
кроз прозор, препоручивало се да га млада погледа кроз оглавину
коњског ама. То је гарантовало да ће бити зауздан и под
контролом и у будућем заједничком животу.
У ранијим временима догађање пред младином капијом
је био читав обред са прецизно подијељеним улогама и ријечима
које се изговарају, што се наставило и у самом дворишту
прије уласка у кућу. Извођењу младе из родитељске куће прeтходили
су шаљиви дијалози између гостију и укућана, покушаји
подметања лажне младе коју су глумили мушкарци и старије
жене, „процјена“ такве младе и примједбе о њеним манама
и врлинама, што је све према народном вјеровању представљало
заштиту против урока и мрачних сила. Коначно, брат изводи
праву младу пред сватове, а то је могао бити и брат од стрица
или ујака и предаје је дјеверу уз питање прима ли је и налази
ли јој какву ману. На крају дијалога и дјевер поставља питање
колико треба да плати за младу, нашто брат одговара да они
не продају већ предају младу будућем супругу.
То је тренутак у којем је успјешно окончан први дио свадбеног
пута којем народна традиција приписује значај епопеје
и која је свој најљепши израз нашла у епској пјесми преткосовског
циклуса о женидби цара Душана. Многи елементи те
42
БИЛОГОРСКА СВАДБА
традиције су сачувани у Билогори, али његова изворна симболика
је можда занавијек изугубљена.
Тај тренутак када се изгубљена птица нашла не у новом,
већ свом, судбински предодређеном јату, поздравља се клицањем,
јукањем, пуцњавом, музиком и пјесмом, а дјевојке из младине
фамилије ките ружмарином ђуведијине сватове. Напокон,
сви сватови улазе у кућу окићену ћилимима и сједају за сто,
гдје стари сват подиже прву здравицу и води главни разговор.
Затим слиједи ручак који је овисно о договору и дужини пута
могао бити мање или више обилан.
Свадба Душана Миљевића и Даринке Милаковић
Послије те окрјепе, а стари сват је морао водити бригу да
то не траје предуго, сватови поново крећу на пут, а прије поласка
сватова млада се опрашта од родитеља и осталих укућана.
Младожења је и даље са кумом у посебним колима, а млада
између дјевера и дјеверуше пазећи да при уласку и сједању у
43