Ранко Раделић - Билогорска свадба - Jadovno 1941.

БИЛОГОРСКА СВАДБА
додане су и боце са вином и ракијом да се одржи расположење
на дугом путу, а када је вријеме било хладно постојала је и варијанта
са куваним пићем, са ћилимима и другим покривачима
преко кољена, те загријаним циглама и црјеповима под ногама.
Ако је пао снијег, кола су замјењивана саоницама и сватови
нису могли бити љепши.
На знак старог свата, заиграли су коњи и јахачи, кренуле
запреге, зациликали цинкуши, зачула се вриска и ”јукање,” а
вјеровало се да велика цика и бука и од сватова и касније од
младе могу отјерати сваку урокљиву и нечисту силу.
Свадба Данила Ђукића 1956. године
Музика, пјесма и пуцњава пратили су сватовску поворку
и у одласку и повратку кроз села у којима су се отварали прозори,
истрчавало на врата и плотове, био је то доживљај за сва
40
БИЛОГОРСКА СВАДБА
чула, за оне који су гледали и још више за оне који су у њему
учествовали. Тешко је то и приближно описати иако је аутор
као предложак имао властито искуство - сјећање на такву свадбу
у којој је учествовао код женидбе Здравка Раделића из
Пупелице.
Посљедња свадба на тај стари начин одржана је у зиму
1981/82, када се кћер Емила Везмара, Бранка рођена 1962. г.
удавала за Радована Косановића у Велику Ператовицу, у кућу
одмах на раскршћу према Гакову. Хиљаде коња гајених у Билогори
замјењени су са тракторима још десетак година прије
тога, али се у Ператовици налазила једна самарица – погон са
коњима за извлачење дрвета са тешко приступачних шумских
мјеста, што је омогућило да се коњима снабдију и запреге и
јахачи. Пут који је тог дана прешла сватовска поворка од Ператовице
до Ковачице, па онда до Грубишног Поља на вјенчање
и у повратку до Велике Ператовице, укупно је био дуг око
45 километара.
ДОЛАЗАК ПО МЛАДУ
Кад се већ дошло близу циља, на пушкомет од младине
куће, читава поворка се заустави, а први јахач одјури до капије
и изговори обредну причу о јату голубова које је изгубило
голубицу 25 и пошло на пут да је тражи. 26 Сазнавши у дијалогу
са чуварима капије да су видјели голубицу, гдје се она налази
и да је могу добити, први јахач размјењује боцу ракије окићену
ружмарином са домаћинима, испаљује хитац као знак поворци
да крене и упућује се брзо њој у сусрет.
Кад поворка стигне пред капију, сватове чека још једно
искушење - потребно је погодити јабуку постављену високо
на дрвету или јарболу ако у близини није расло такво дрво, да
25 ПРИЛОГ VIII, КАТИ МЕС НИНКА БАИТ, стр. 86.
26 ПРИЛОГ IX, СВАДБА БА КОРДУНУ - ДОЛАЗАК СВАТОВА, с. 89.
41