Guide for students of FVM (ECTS) 2006-2009 - Универзитет „Св ...

Univerzitet "Sv. Kiril i Metodij" - Skopje
FAKULTET ZA VETERINARNA MEDICINA
VODI^ NIZ STUDIITE
informacii za studiskata programa i
uslovite za studirawe
u~ebna 2006/2007
Skopje, 2006

SODR@INA
Voveden zbor na Dekanot .................................................................. 4
I. Istorijat na Fakultetot za veterinarna
medicina - Skopje ............................................................................ 5
1. Istorijat .......................................................................... 7
2. Dosega{na nastavna dejnost............................................. 7
3. Kadrovska sostojba............................................................ 8
II. Upravna i organizaciona postavenost
na fakultetot .................................................................................. 9
1. Upravuvawe ...................................................................... 10
2. Organizaciona struktura na Fakultetot ...................... 11
3. Nastavno-nau~en i sorabotni~ki kadar ....................... 13
III. Prostor i oprema na Fakultetot
za veterinarna medicina .......................................................... 15
IV. Aktivnosti na studentite od Fakultetot
za veterinarna medicina (studenstki zdru`enija) ....... 23
1. Sojuz na studenti na FVM .............................................. 25
2. Internacionalna veterinarna studentska
organizacija - Makedonija (I V S A Macedonia) ............... 26
V. Nastavno-obrazovna, nau~no-istra`uva~ka i
aplikativna dejnost na FVM ................................................... 27
VI. Osnovni principi na studirawe po
Evropskiot kredit transfer sistem (EKTS) .................. 33
VII. Pravila za studirawe ........................................................... 37
VIII. Studiska programa za dodiplomski studii
i uslovi za napreduvawe vo studiraweto ................. 47
1. Studiska programa za dodiplomski studii .............. 49
2. Uslovuva~ki kriteriumi za zapi{uvawe
predmetni programi od drugi semestri .................... 55

IX. Predmetni programi ............................................................... 59
1.Predmetni programi za prva godina na studii .......... 61
2.Predmetni programi za vtora godina na studii ........ 109
3.Predmetni programi za treta godina na studii ........ 168
4.Predmetni programi za ~etvrta godina na studii .... 246
5.Predmetni programi za petta godina na studii ........ 274
X. Prakti~ni informacii za studentite ............................. 307
1. Sedi{te na Fakultetot za veterinarna medicina .. 309
2. Uslovi i na~in na zapi{uvawe na dodiplomski
studii ............................................................................ 309
3. Status na studentot ..................................................... 309
4. Prava na studentot ...................................................... 309
5. Miruvawe na pravata na studentot ........................... 311
6. Prestanuvawe na statusot na student ...................... 311
7. Disciplinski merki ................................................... 311
8. U~estvo na studentite vo upravuvaweto .................. 312
XI. Pravilnik za diplomski trud ......................................... 315
1. Pravilnik za postapkata na prijavuvawe,
podgotovka i odbrana na diplomskiot trud na FVM ... 317

Po~ituvani studenti,
Ja prodol`uvame tradicijata na
veterinarnata medicina od 1927 godina,
vnedrena od Veterinarniot institut,
prenesena na Fakultetot za veterinarna medicina. Osnovan vo 1991
godina, pretstavuva mlad, no ambiciozen ~len na Evropskata
Asocijacija, vo postapka za ramnopravnost so evropskite i
svetskite standardi i vo ~ekor so sovremenite tekovi, tehnologii
i soznanija za uspe{na dejnost, a so toa i afirmacija na
veterinarnata medicina i veterinarnoto zdravstvo kako
neosporliv i pove}e od potreben segment na `ivotot.
Celta na ovoj vodi~ pretstavuva zapoznavawe so dejnosta na
Fakultetot, mestoto i ulogata na studentite vo obrazovniot proces,
kako i procesite i trendovite za osovremenuvawe i integrirawe na
visokoto obrazovanie vo edinstveniot evropski prostor preku
Bolowskiot proces.
Pokraj kvalitetnata edukacija na studentite, akreditacijata na
laboratoriite spored evropskite standardi, aproksimacija na
evropskoto zakonodavstvo, zdravstvenata za{tita na `ivotnite,
biosigurnosta na hranata, kontrolata na zoonozite i
blagosostojbata na `ivotnite pretstavuvaat imperativ na na{eto
postoewe.
[irokoto pole na dejnosta na veterinarnata struka i
veterinarnata medicina vo celina, ni davaat golemi mo`nosti za
rabota, samodoka`uvawe i mo`nost da pridoneseme vo
podobruvawe na kvalitetot na dene{noto `iveewe, no sekako so
{iroki pogledi kon ona {to bi bila na{a idna aktivnost za
obezbeduvawe podobra idnina.
Maksimalnite zalo`bi za evaluacija na Fakultetot i brojnite
sovladani ve{tini od idnite doktori po veterinarna medicina se
na{ite motivi za evropski standardi.
Zatoa, ona {to pretstavuva neosporliv fakt - lajtmotiv na
na{ata dejnost i funkcionirawe e postojaniot razvoj i
unapreduvawe na veterinarnata medicina i veterinarnoto
zdravstvo kako preduslov za sî ona {to sme i sakame da bideme.
Qubovta kon `ivotnite i veterinarnata struka ni davaat mnogu
za da bideme sre}ni, kako i svetot da go napravime poubav.
Skopje, 2006
Dekan
Prof. d-r Mi{o Hristovski

I
ISTORIJAT NA FAKULTETOT ZA
VETERINARNA MEDICINA
SKOPJE

I
ISTORIJAT NA FVM
1. Istorijat
Veterinarniot fakultet vo Skopje e osnovan vo u~ebnata
1991/1992 godina, kako nasoka na Zemjodelskiot fakultet vo Skopje
so Re{enie od 1.XI 1991 godina, izdadeno od Ministerstvoto za
obrazovanie i fizi~ka kultura. So ova Re{enie, Zemjodelskiot
fakultat be{e zadol`en da otpo~ne so nastava na 6.XI 1991 godina
so studiite na prva i vtora godina, so studenti vrateni od drugite
veterinarni fakulteti na biv{ata SFR Jugoslavija.
Na 30.I 1993 godina, Nastavno-nau~niot Sovet na Zemjodelskiot
fakultet vo Skopje donese odluka za izdvojuvawe na nasokata na
veterinarniot studium vo zaseben Veterinaren fakultet.
Po sklu~uvawe dogovor pome|u Veterinarniot fakultet,
Veterinarniot institut, Glavnata veterinarna bolnica i
Zemjodelskiot fakultet za obezbeduvawe prostor i oprema {to }e
se koristi za izvr{uvawe na studiite po veterinarna medicina,
mati~nata komisija utvrdi deka se ispolneti site neophodni uslovi
za otpo~nuvawe so rabota na Veterinarniot fakultet. Vrz osnova
na toa, Ministerstvoto za obrazovanie i fizi~ka kultura donese
re{enie od 20.IV 1994 godina, so {to go verificira formiraweto i
raboteweto na Veterinarniot fakultet vo Republika Makedonija.
Na barawe na Veterinarniot fakultet, Osnovniot Sud - Skopje
I, na 26.IV 2000 godina donese re{enie za izvr{ena promena na
nazivot na Veterinarniot fakultet vo Fakultet za veterinarna
medicina (FVM).
Vladata na Republika Makedonija, vo ramkite na svoite prava
i obvrski, na predlog na Ministerstvoto za obrazovanie i nauka, na
sednica odr`ana na 20.X 2003 godina, donese Odluka za
pripojuvawe na Veterinarniot institut kon Fakultetot za
veterinarna medicina.
2. Dosega{na nastavna dejnost
So formiraweto na Fakultetot, vo 1991 godina, be{e usvoen
studiski plan koj vo golema merka nalikuva{e na istite od
fakultetite vo biv{ite jugoslovenski prostori, no prilagoden na
lokalnite mo`nosti i kapaciteti vo ~ove~ki resursi i prostor.
So odvojuvaweto od Zemjodelskiot fakultet be{e izvr{ena
izmena i dopolnuvawe na studiskiot plan, pri {to bea isfrleni
odredeni nastavni celini i vovedeni novi. Spored ovoj studiski
plan i programa i denes se izveduva nastavata na Fakultetot za
veterinarna medicina vo traewe od 5 godini (10 semestri) so
vkupen fond od 4710 ~asovi od koi za teoretska nastava 2580
(54.78%), a za prakti~na 2130 (45.22%) ~asovi.
7

Vodi~ niz studiite
Istorijat na FVM
Vo u~ebnata 2003/2004 godina be{e formirana rabotna grupa na
FVM so zada~a za izgotvuvawe nov nastaven plan i reorganizacija
na nastavniot proces pri FVM. Kako pojdovna osnova za rabota,
grupata go koriste{e predlog-nastavniot plan do koj se dojde vo
ramkite na zada~ite koi proizlegoa od Tempus proektot
"Unapreduvawe na veterinarnata edukacija vo Republika
Makedonija" (Joint European Project No CD-JEP-15017-2000). Rabotnata
grupa temelno analizira i golem broj studiski planovi i programi
na akreditirani evropski fakulteti, kako i brojni novi soznanija
vo podra~jeto na biomedicinata koi ne bea vklu~eni vo starata
studiska programa. Dopolnitelno, vo tekot na procesot na
evaluacija, Fakultetot be{e poseten od previzitaciskata komisija
na Evropskata asocijacija na veterinarni fakulteti (EAEVE) ~ija
polnopravna ~lenka e i FVM. Komisijata dade korisni i vredni
soveti za nedostatocite vo edukaciskiot proces, koi treba da se
koregiraat. Pogolem del od sugestiite koi se odnesuvaa na
studiskiot plan se razgledani i implementirani vo noviot plan.
Zemaj}i gi predvid steknatite iskustva i dobienite sugestii, no i
specifi~nostite na veterinarnata struka vo Makedonija
Fakultetot podgotvi nov studiski plan koj e podetalno prika`an vo
prodol`enie na ovoj vodi~.
Studiraweto so izmenite na studiskiot plan, trae 5.5 godini
(11 semestri), a site predlo`eni promeni se odraz na sledeweto na
aktuelnite sostojbi vo veterinarstvoto vo zemjata i Evropskata
Unija, svetskata veterinarna nauka, no i op{testvenite sostojbi
osobeno vo oblasta na zemjodelstvoto i stopanstvoto vo celina.
3. Kadrovska sostojba
Dodiplomskata nastava na Fakultetot za veterinarna
medicina ja realiziraat nastavnici i sorabotnici od Fakultetot
so isklu~ok na predmetot Biofizika, vo ~ie realizirawe
u~estvuvaat nastavnici od Prirodno-matemati~kiot fakultet pri
Univerzitetot "Sv. Kiril i Metodij" vo Skopje.
8

II
UPRAVNA I ORGANIZACIONA
POSTAVENOST NA FAKULTETOT
9

II
UPRAVANA I ORGANIZACIONA POSTAVENOST
1. Upravuvawe
Soglasno Zakonot za visoko obrazovanie i Statutot na
Fakultetot za veterinarna medicina vo Skopje, upravuvaweto i
rakovodeweto na Fakultetot se ostvaruva preku slednive organi:
‣ Dekan - rakovoden organ na Fakultetot. Na dekanot mu
pomagaat dva prodekana (za nastava i za nauka)
‣ Dekanatska uprava - organ na Fakultetot sostaven od
dekanot, prodekanite, direktorite na institutite i
pretsedatelot na Sojuzot na studentite na Fakultetot za
veterinarna medicina;
‣ Nastavno-nau~en sovet - stru~en organ koj go so~inuvaat
izbranite redovni profesori, vonredni profesori i
docentite na Fakultetot kako i pretstavnici na
sorabotnicite i pretstavnici na studentite na Fakultetot
izbrani od organite na Sojuzot na studentite
Dekan na Fakultetot
Prof. d-r Mi{o Hristovski, hristovskim@fvm.ukim.edu.mk
Prodekan za nastava
Doc. d-r Romel Velev, romel@fvm.ukim.edu.mk
Prodekan za nauka
Prof. d-r Toni Dovenski, dovenski@fvm.ukim.edu.mk
Sekretar na Fakultetot
Ana A. Ordanoska, diplomiran pravnik
Dekanatska uprava
D-r Mi{o Hristovski, redoven profesor
D-r Toni Dovenski, vonreden profesor
D-r Romel Velev, docent
D-r Dine Mitrov, docent
D-r Vladimir Petkov, vonreden profesor
D-r Pavle Sekulovski, docent
D-r Georgi Mickovski, redoven profesor
Lefter Andonov, student
11

Vodi~ niz studiite
Upravna i organizaciona postavenost
2. Organizaciona struktura na Fakultetot
Za vr{ewe na svojata dejnost, Fakultetot e organiziran vo
nastavno-nau~ni organizacioni edinici - instituti i nastavnostru~ni
organizacioni edinici - centri. Vo sostav na institutite
se katedrite, zavodite, klinikite i laboratoriite. Za vr{ewe na
stru~no-administrativnite raboti na Fakultetot odgovorna e
stru~nata slu`ba.
Organizaciona {ema ({ema od prof. d-r J. Tosevski)
Nastavno-nau~ni organizacioni edinici
Institut za veterinarna biomedicina (IVB)
Veterinaren institut (VI)
Institut za reprodukcija (IR)
Institut za hrana (IH)
Nastavno-stru~ni organizacioni edinici
Centar za edukacija (CE)
Centar za kontrola na kvalitet (CK)
Stru~na slu`ba
Studentski pra{awa
Oddelenie za op{ti, pravni i finansiski raboti
Priemno oddelenie
Adresa na Fakultetot
ul. Lazar Pop - Trajkov 5-7 1000 Skopje, R. Makedonija
tel: ++ 389 2 3240 700
faks: ++ 389 2 3114 619
web site: http://www.fvm.ukim.edu.mk
12

Vodi~ niz studiite
Upravna i organizaciona postavenost
3. Nastavno-nau~en i sorabotni~ki kadar
Na Fakultetot za veterinarna medicina se ostvaruvaat
dodiplomski, poslediplomski i doktorski studii. Nastavata na
dodiplomskite studii na Fakultetot za veterinarna medicina ja
izveduvaat redovni profesori, vonredni profesori, docenti,
asistenti i pomladi asistenti.
Redovni profesori
‣ Prof. d-r Georgi Mickovski
‣ Prof. d-r Josif Tosevski
‣ Prof. d-r Dino ^r~ev
‣ Prof. d-r Metodija Dodovski
‣ Prof. d-r Velimir Stojkovski
‣ Prof. d-r Mihajlo Adamov
‣ Prof. d-r Mi{o Hristovski
‣ Prof. d-r Risto Prodanov
Vonredni profesori
‣ Prof. d-r Toni Dovenski
‣ Prof. d-r Qup~e Ko~oski
‣ Prof. d-r Vlatko Ilieski
‣ Prof. d-r Vladimir Petkov
‣ Prof. d-r Plamen Troja~anec
‣ Prof. d-r Vasilka Poposka-Trenevska
Docenti
‣ Doc. d-r Romel Velev
‣ Doc. d-r Dine Mitrov
‣ Doc. d-r Ivan~o Naletoski
‣ Doc. d-r Igor Ul~ar
‣ Doc. d-r Trpe Ristovski
‣ Doc. d-r Pavle Sekulovski
‣ Doc. d-r Zehra Hajrulai-Musliu
‣ Doc. d-r Blagica Sekovska
‣ Doc. d-r Slav~o Mreno{ki
13

Vodi~ niz studiite
Upravna i organizaciona postavenost
Asistenti
‣ Ass. m-r Florina Popovska-Per~ini}
‣ Ass. m-r Goran Nikolovski
‣ Ass. m-r Jovana Stefanovska
‣ Ass. m-r Qup~o Mickov
Pomladi asistenti
‣ Ass. dvm Radmila ^r~eva-Nikolovska
‣ Ass. Katerina Blagoevska dipl. biol.
‣ Ass. dvm Aleksandar Dodovski
‣ Ass. dvm Lazo Pendovski
‣ Ass. dvm Dean Jankuloski
‣ Ass. dvm Aleksandar Cvetkovi}
‣ Ass. dvm Iskra Lazarova
‣ Ass. dvm Nikola Adamov
‣ Ass. dvm Ksenija Ilievska
14

III
PROSTOR I OPREMA NA
FAKULTETOT ZA VETERINARNA
MEDICINA
15

III
PROSTOR I OPREMA NA FVM
Nastavno-obrazovniot proces se izveduva vo prostoriite na
Fakultetot za veterinarna medicina i delumno na Fakultetot za
zemjodelski nauki i hrana i na Prirodno-matemati~kiot fakultet
vo Skopje.
Fakultetot za veterinarna medicina raspolaga so tri
predavalni so vkupno 120 sedi{ta za realizirawe na nastavata na
visoko-stru~no sofisticiran na~in. Predavalnite se opremeni so
moderna audio-vizuelna oprema (videobim, grafoskop, episkop,
slajd proektor, TV i video oprema) i personalni kompjuteri koi se
povrzani na internata mre`a na Fakultetot i imaat pristap na
Internet.
Za izveduvawe na nastavata so me|useben dogovor, Fakultetot
za zemjodelski nauki i hrana mu otstapuva na Fakultetot za
veterinarna medicina eden amfiteatar i dve u~ilnici.
Za izveduvawe na prakti~nata nastava na studentite im se na
raspolagawe 4 laboratorii (laboratorija za hemija, biohemija,
fiziologija i patofiziologija; laboratorija za radiobiologija;
laboratorija za mikrobiologija; laboratorija za parazitologija), 2
sali za sekcija (sala za sekcija po anatomija na `ivotnite i sala za
sekcija po patolo{ka morfologija), mikroskopska u~ilnica i
ve`balna za klini~kite predmeti i klinika za doma{ni milenici i
hirurgija. Laboratoriite i ve`balnite se opremeni so moderna
tehni~ko-tehnolo{ka oprema so najsovremeni performansi.
17

Vodi~ niz studiite
Prostor i oprema na FVM
Klini~kata praksa se izveduva i na nekolku komercijalni
farmi za mle~ni kravi i ovci, sviwarski i `ivinarski farmi,
ribnici i vo pove}e veterinarni stanici i ambulanti vrz osnova na
zaemni dogovori za sorabotka.
Fakultetot poseduva i kompjuterska u~ilnica vo sklop na
bibliotekata so 15 novi kompjuteri i so permanentna internet
konekcija, kako i pristap do CLIVE bazata na podatoci.
Fakultetot za veterinarna medicina preku realizacija na
Tempus proektot CD JEP-15017-2000 ”Unapreduvawe na veterinarnata
edukacija vo R. Makedonija” stana asocijativen ~len na CLIVE
konzorciumot. So toa Fakultetot se zdobi so mo`nosta za upotreba
na kompjuterski edukativni programi izdadeni od ovoj konzorcium
vo svoite nastavni programi.
Zbogatuvaweto na bibliotekata so novi naslovi na
kompjuterski edukativni materijali, kako i opremeniot
kompjuterski centar, na studentite im ovozmo`uva ne samo
koristewe na CLIVE edukativnite programi tuku i poednostaven
pristap do internet i do najva`nite me|unarodni bazi podatoci od
oblasta na veterinarnata medicina.
18

Vodi~ niz studiite
Prostor i oprema na FVM
Kompjuterskiot centar e dizajniran za upotreba na studentite i
profesorite od Fakultetot so cel upotreba na modularna nastava.
Vakviot pristap ja osovremeni nastavata i ja ovozmo`i polesna
primena na EKTS. Na studentite im se dostapni preku 70
edukativni programi od CLIVE paketot. Ovie programi mo`at da gi
koristat i doktorite po veterinarna medicina zainteresirani za
kontinuiran profesionalen razvoj i studentite od srodnite
oblasti kako na pr. Medicina, Zemjodelski ili Biolo{ki nauki. Za
ovaa cel e izrabotena i informativna bro{ura so skraten prikaz
na kompjuterskite edukativni programi koj gi sodr`i
kompjuterskiot centar.
Nastavniot personal ima dostap do 50 kompjuteri povrzani vo
interna mre`a i permanentno konektirani na internet.
So potpi{aniot dogovor me|u Ministerstvoto za obrazovanie i
nauka na RM i izdava~kata ku}a Elsevier, preku Univerzitetskata
kompjuterska mre`a, na Fakultetot za veterinarna medicina mu e
ovozmo`en pristap i koristewe na najgolemata svetska elektronska
baza na podatoci Scopus koja raspolaga so 27 milioni zapisi i 230
milioni referenci od preku 14000 `urnali.
Na ovoj na~in, na nastavniot kadar i na studetnite na
Fakultetot im e ovozmo`en pristap do celosnite tekstovi na
nau~nite statii od spisanijata koi gi izdava ovaa izdava~ka ku}a.
Dogovorot ovozmo`uva koristewe na bazata do krajot na 2007 godina
(so pravo na negovo prodol`uvawe).
Ednovremeno, Fakultetot e i registriran korisnik na Ebsco
bazata na podatoci, a vo pregovori so Elsevier e i koristeweto na
bazata na nau~ni spisanija Science Direct za pristap kon celosni
tekstovi.
19

Vodi~ niz studiite
Prostor i oprema na FVM
Za potrebite na nastavata, kontinuirano ili povremeno se
koristi i aparaturata za nau~no-istra`uva~ki i komercijalni celi
(mikroskopi, ultrazvu~ni skeneri, rentgen aparat, biohemiski
analizatori i sl.)
Fakultetot poseduva biblioteka koja e kompjuterizirana i
raspolaga so bibliote~en fond od nad 2000 knigi, u~ebnici,
bilteni, monografii, zbornici, periodika i dr. potrebni u~ebni
pomagala.
Od neodamna FVM e i ~lenka na "Centralnata Evropska
programa za razmena na Univerzitetski studii" (Central European
Exchange Program for University Studies) ili skrateno CEEPUS. Toa e
programa za interuniverzitetska sorabotka i mobilnost (razmena
na studenti i nastavnici) vo ramkite na edna vospostavena mre`a.
Mre`nata sorabotka se vospostavuva me|u najmalku tri
Univerziteta, a voobi~aeno se realizira vo sektori na
univerzitetsko nivo za ostvaruvawe na razli~ni op{ti celi i
definirawe na aplikacii za mobilnost na studenti i nastavnici.
^lenki na CEEPUS se i Albanija, Avstrija, Bugarija, Hrvatska,
^e{ka, Ungarija, Polska, Romanija, Srbija, Crna Gora, Slova~ka i
Slovenija.
Univerzitetite priklu~eni vo mre`ite na CEEPUS II imaat
obvrska celosno da go priznaat periodot na studii ili trening vo
partnerskite univerziteti, a kako osnova za me|usebno priznavawe
slu`i EKTS ili nekoj drug kompatibilen sistem. Za olesnuvawe na
akademskata mobilnost, kursevite i/ili predavawata se dr`at na
angliski, germanski ili francuski jazik. Studentite koi studiraat
vo ramkite na CEEPUS II se oslobodeni od registracija i/ili
{kolarina.
20

Vodi~ niz studiite
Prostor i oprema na FVM
Od 2006 godina, FVM e ~lenka na regionalnata mre`a na
veterinarni fakulteti VetNEST (Veterinary Network of European Student
and Staff Transfer) ~ie jadro e formirano vo 1993 godina od
fakultetite vo Brno, Budimpe{ta, Ko{ice, Qubqana i Viena. Vo
2003 godina kon ovaa mre`a se priklu~uvaat i fakultetite od
Zagreb i Vroclav, a vo 2006 i fakultetot od Tirana.
Vo akademskata 2006/2007 godina na FVM se dodeleni 7
patuvawa za studenti vo traewe od 4 meseci (1 semestar) i 7
prestoi za nastavniot kadar vo traewe od po 1 mesec. Isto taka,
predvideno e na FVM da prestojuvat i u~estvuvat vo nastavata 3
profesori i 1 student postdiplomec. Koordinator na VetNEST
mre`ata na FVM e prof. d-r Toni Dovenski.
21

Vodi~ niz studiite
Prostor i oprema na FVM
22

IV
AKTIVNOSTI NA STUDENTITE
OD FAKULTETOT ZA
VETERINARNA MEDICINA
23

IV
AKTIVNOSTI NA STUDENTITE OD FVM
1. Sojuz na studenti na Fakultetot za veterinarna medicina
So zapi{uvawe na Fakultetot za vetrinarna medicina, sekoj
student stanuva ~len na Sojuzot na studentite na Fakultetot za
veterinarna medicina - Skopje. SSFVM e nevladina, neprofitna i
nepoliti~ka organizacija koja gi pretstavuva i zastapuva
interesite na studentite i gi {titi i unapreduva studentskite
prava. Primarna cel za nejzinoto postoewe e da pretstavuva most
na komunikacija me|u studentite i fakultetskite i univerzitetski
organi i voedno da gi re{ava site tekovni problemi na studentite
na FVM.
SSFVM e integralna ~lenka na SSUKM preku koja studentskite
pretstavnici direktno u~estvuvaat vo kreiraweto na studenskata
politika i voedno vo procesot na pribli`uvawe na visokoto
obrazovanie kon Evropskite obrazovni kriteriumi. Kako del od
akademskata zaednica, studentite na Fakultetot prestavuvaat
motor vo implementirawe na Bolowskata deklaracija i procesot na
voveduvawe na novite evropski standardi vo veterinarnata
profesija.
Sekoj student {to }e poka`e osoben interes i `elba za
aktivnost, mo`e da se vklu~i vo organite na SSFVM. Organi na
Sojuzot na studenti na Fakultetot za veterinarna medicina se:
♦
♦
♦
♦
♦
♦
pretsedatel (so mandat od 2 godini)
potpretsedatel
generalen sekretar
izvr{en odbor
nadzoren odbor
Sobranie
SSFVM sekoja godina organizira nau~en studentski kongres so
me|unarodno u~estvo vo koj u~estvo zemaat i asistenti, profesori,
kako i pomladi doktori po veterinarna medicina. Kongresot e vo
potpolna organizacija na SSFVM, a generalen pokrovitel e FVM.
Na ovoj na~in na studentite im e ovozmo`eno da gi prezentiraat
svoite nau~ni temi, izraboteni vo tekot na u~ebnata godina pod
mentorstvo na nastavniot kadar od Fakultetot. Voedno, so
izrabotenite nau~ni temi na studentite im e ovozmo`en voved i
soznanija za nau~no-istra`uva~kata rabota.
25

Vodi~ niz studiite
Aktivnosti na studentite od FVM
2. Internacionalna veterinarna studentska organizacija -
Makedonija - I V S A Macedonia
Internacionalna veterinarna studentska organizacija (IVSA)
pretstavuva me|unarodna asocijacija na studentite po veterinarna
medicina osnovana 1951 godina vo Utreht - Holandija. Asocijacijata
broi pove}e od 50 ~lenki niz celiot svet i e postojano anga`irana
za vospostavuvawe vrski so zemjite koi ne se nejzini ~lenki. Kako
lokalen ogranok, IVSA Makedonija pri Fakultetot za veterinarna
medicina vo Skopje stanuva del od golemoto IVSA semejstvo na
20.VII 1994 godina po letniot kongres vo Berlin. Na{iot lokalen
komitet vo ~lenstvoto na IVSA e registrirano pod ustavnoto ime na
na{ata zemja.
IVSA Makedonija vo sklop na svetskata IVSA so sedi{te vo
Kopenhagen gi ima slednive celi i zada~i: podobruvawe na
kvalitetot na studiite, razmena na iskustva i informacii,
me|usebno pomagawe (donacija na literatura i drugi pomagala),
ovozmo`uvawe rabota na nau~ni proekti, zapoznavawe so novite
dostignuvawa od veterinarnata medicina, kako i organizirawe
grupni i individualni razmeni na studentite, u~estvo na
studentite na simpoziumi i kongresi vo organizacija na svetskata
IVSA, kako i na lokalni sobiri vo organizacija na poedini
fakulteti za veterinarna medicina, a sî so cel ostvaruvawe na
pogolema aktivnost i informiranost na studentite-~lenovi na
IVSA.
Vo dosega{niot period, IVSA Makedonija so uspeh raboti i
dejstvuva blagodarenie na anga`iraweto na site studenti koi bile
i sî u{te se nejzini ~lenovi, kako i blagodarenie na poddr{kata
koja IVSA Makedonija ja dobiva vo izminative 12 godini od
Fakultetot za veterinarna medicina. Uspesite se sogleduvaat
preku aktivnostite koi IVSA Makedonija gi ima realizirano vo
prethodnite godini. Tie aktivnosti vklu~uvaat u~estvo na site
kongresi i simpoziumi od 1994 god. pa navamu, realizacija na
mnogubrojni grupni razmeni, letni studentski praksi niz skoro site
zemji na Evropa i vo SAD, organizacija na IVSA Macedonian ”Lake
Week” kako i mnogu drugi IVSA aktivnosti. I V S A Makedonija vr{i
upis na novi ~lenovi na po~etokot na sekoja studiska godina.
^lenovi mo`at da bidat site studenti na Fakultetot bez razlika
na godinata na studii.
26

V
NASTAVNO-OBRAZOVNA,
NAU^NO- ISTRA@UVA^KA I
APLIKATIVNA DEJNOST NA FVM
27

V
NASTAVNO-OBRAZOVNA, NAU^NO-ISTRA@UVA^KA
I APLIKATIVNA DEJNOST NA FVM
Fakultetot za veterinarna medicina - Skopje vr{i nastavnoobrazovna,
nau~no-istra`uva~ka i aplikativna dejnost od oblasta
na veterinarnoto zdravstvo.
Misija na FVM se ostvaruva preku organizirawe studii,
prenesuvawe na znaewa, razvoj i promocija na obrazovanieto i
naukata vo veterinarnoto zdravstvo vo RM, razvoj na kreativnite
sposobnosti, podgotvuvawe na studentite za zanimaweto doktor po
veterinarna medicina za koe e potrebno stru~no znaewe i
sposobnost za nau~en pristap vo rabotata, pottiknuvawe na
tehnolo{kiot razvoj vo veterinarstvoto i gradewe pozicii za
idninata.
Pokraj gri`ata za zdravjeto na `ivotnite, veterinarnata
dejnost igra zna~itelna uloga i vo javnoto zdravstvo i toa preku
obezbeduvawe zdrava i kvalitetna hrana od animalno poteklo.
Veterinarite, so svojata nezamenliva uloga vo proizvodstvoto i
prometot na hranata ja pottiknuvaat doverbata na potro{uva~ite
kako i uspe{nosta na sto~arskoto proizvodstvo. Golemata va`nost
na veterinarnata profesija koja se temeli na kvalitetnata
edukacija e doka`ana i so istra`uvawata sprovedeni vo sklop na
proektot VET 2020 (Socrates Thematic Network Project).
Vo svojata aplikativna dejnost, FVM isto taka e fokusiran i
kon implementacija i odr`uvawe na standardite za kvalitet ISO
9001: 2000, so cel uslugite za zadovoluvawe na barawata na
klientite da bidat na zna~itelno povisoko profesionalno nivo.
Ostvaruvaweto na nastavno-obrazovnata misija na Fakultetot
se odviva preku organizirawe dodiplomski, poslediplomski i
doktorski studii so steknuvawe nau~en stepen doktor po
veterinarna medicina, magister i doktor na nauki od podra~jeto na
veterinarnata medicina.
Metodite na rabota preku koi se ostvaruva politikata na
Fakultetot se:
‣ Timska rabota na pove}e nastavno-nau~ni kadri od poseben
profil, zavisno od prirodata na problemot {to e predmet
na analiza, tretman i re{avawe
‣ Primena na ambulantski i bolni~ki pristap vo lekuvaweto,
so sogleduvawe na pri~inite i posledicite za nastapuvawe
na promenite, so gradewe i predlagawe merki za nivno
otstranuvawe, ubla`uvawe i spre~uvawe na propratni
komplikacii
29

Vodi~ niz studiite
Nastavno-obrazovna, nau~no …
‣ Primena na nau~no-statisti~ki metodi vo nau~niot i
aplikativniot pristap, so {to se pro{iruvaat znaewata vo
vrska so zakonitostite koi ja sledat tehnologijata na
animalnoto proizvodstvo, {to e od osobeno zna~ewe koga se
imaat predvid strogite barawa na evropskiot i svetskiot
pazar pri trgovijata so dobitok i proizvodite od
`ivotinsko poteklo
‣ Primena na socijalno-medicinski i epidemiolo{ki metodi
vo sogleduvawe na zdravstvenata sostojba i pronao|awe
na~ini za re{avawe na problemite od patologijata, koja ima
svoja socijalna i ekonomska vrednost
Vo ramkite na svojata osnovna dejnost, Fakultetot za
veterinarna medicina gi primenuva slednive principi na rabota:
‣ Principot na nau~nost, koj vo realizacijata na nastavnoobrazovnata
i nau~no-istra`uva~kata dejnost e zasnovan na
primena na sovremenite nau~ni soznanija od oblasta na
veterinarnata medicina i drugite kompatibilni nau~ni
disciplini preto~eni vo praktikata
‣ Principot na realnost, koj se sostoi vo evaluacija na
postignatite rezultati vo ramkite na aplikativnite
aktivnosti, vo smisla na zadovoluvawe na rezultatite od
dadenoto i o~ekuvanoto vo dadeni okolnosti i uslovi
‣ Principot na permanentno zgolemuvawe na efikasnosta i
kvalitetot na edukacijata kako odraz na tvore~koto i
rabotno anga`irawe na nastavniot, nau~niot i
sorabotni~kiot kadar, kako i anga`iraweto na samite
studenti.
Preku nau~noto usovr{uvawe na kadri koi se bavat so nau~no
istra`uvawe, edukacija, razvoj i aplikacija od oblasta na
veterinarnoto zdravstvo, FVM vr{i permanentno unapreduvawe na
veterinarnata zdravstvena za{tita, produkcija, reprodukcija,
higiena i tehnologija na proizvodite od `ivotinsko poteklo, kako i
ishranata na doma{nite `ivotni.
Poslediplomskite studii na FVM se organizirani vo nekolku
nasoki, i toa: mikrobiologija, epizootiologija, higiena vo
sto~arstvoto, bolesti kaj `ivinata i sviwite, klini~ka
fiziologija, biohemija, patofiziologija, patomorfologija,
hirurgija, rentgenologija so fizikalna terapija, radiobiologija,
reprodukcija i biologija i patologija na ribi, p~eli i dive~.
30

Vodi~ niz studiite
Nastavno-obrazovna, nau~no …
Vo naredniot period se planira poslediplomskite studii da
se pro{irat na drugi nau~ni disciplini kako: vnatre{ni i zarazni
bolesti kaj doma{nite `ivotni, ishrana na doma{nite `ivotni,
higiena i tehnologija na proizvodi od animalno poteklo i
legislativa so sudsko veterinarstvo.
31

Vodi~ niz studiite
Nastavno-obrazovna, nau~no …
32

VI
OSNOVNI PRINCIPI NA
STUDIRAWE PO EVROPSKIOT
KREDIT TRANSFER SISTEM

VI
OSNOVNI PRINCIPI NA STUDIRAWE PO
EVROPSKIOT KREDIT TRANSFER SISTEM
Fakultetot za veterinarna medicina - Skopje od u~ebnata
2006/2007 godina zapo~nuva so primena na Evropskiot sistem na
transfer na krediti (ECTS - European Credit Transfer System) vo svojot
dodiplomski nastavno-obrazoven proces, kako nov sistem na
akademsko priznavawe na studiite {to ima za cel da obezbedi
sozdavawe na kreativno naso~en i soodvetno motiviran student kon
studiraweto, mobilen na nacionalno i me|unarodno nivo koe }e mu
obezbedi me|unarodna konkurentnost na evropskiot intelektualen
prostor.
EKTS e vospostaven vo 1989 godina, prvenstveno kako pilot
studija vo ramkite na programata Erazmo (Erasmus) so cel
priznavawe na periodi na studirawe vo stranstvo na mobilnite
studenti preku transfer na krediti. Kako transfer sistem, EKTS
denes e pro{iren vo preku 30 zemji i e voveden vo nad iljada
visokoobrazovni institucii. 40-te zemji potpisni~ki na
Bolowskiot proces go identifikuvaa EKTS kako eden od kamen
temelnicite na Evropskiot prostor na visoko obrazovanie. Golem
broj zemji so zakon go imaat usvoeno EKTS kako sistem za
akumulacija vo svoite visokoobrazovni sistemi, a kaj drugi ovoj
proces e vo tek. Vo nekoi zemji, EKTS stana uslov za akreditacija.
Ciri{kata konferencija za transfer i akulmulacija na krediti,
odr`ana vo oktomvri 2002 godina od strana na Evropskata
univerzitetska asocijacija (European University Association), ja potvrdi
centralnata uloga na EKTS vo visokoto obrazovanie.
EKTS e izgraden vrz osnova na me|usebna doverba na visokoobrazovnite
institucii i e baziran na tri osnovni elementi:
kompletni informacii za studiskata programa i anga`iranost na
studentite; spogodba za priznavawe na studiskite programi me|u
partnerskite institucii (studentot) i koristewe na kreditni
edinici kako indikator na studentskata anga`iranost (obemot na
zavr{ena rabota na studentot za opredelen period vo tekot na
studiraweto).
EKTS kreditite pretstavuvaat numeri~ki vrednosti dodeleni
na studiski edinici (predmetni programi) za da se opi{e
anga`iranosta na studentot koja mu e potrebna za nivno
kompletirawe. Tie go odrazuvaat kvantitetot na rabotata {to go
bara sekoja predmetna programa vo odnos na vkupniot kvantitet na
rabota potrebna da se zavr{i soodvetnata akademska godina, a
pretstaven so predavawa, prakti~na rabota (ve`bi), seminari,
terenska rabota, samostojno u~ewe i proverka na znaewata. EKTS se
bazira na celosna anga`iranost na studentot i ne e ograni~en samo
na kontaktnite ~asovi (poseta na ~asovite).
35

Vodi~ niz studiite
Osnovni principi na studirawe po EKTS
EKTS kreditite se pove}e relativna merka za anga`iranosta
na studentot vo sovladuvaweto na studiskata programa.
EKTS se bazira vrz principot deka 60 krediti odgovaraat na
optovaruvaweto na redoven student vo tekot na edna akademska
godina. Optovaruvaweto na studentite vo redovnite studiski
programi vo Evropa naj~esto iznesuva od 1500 do 1800 ~asovi
godi{no, i vo toj slu~aj eden kredit ozna~uva 25 do 30 rabotni
~asovi.
Kreditite vo EKST mo`at da se steknat samo so uspe{no
zavr{uvawe na postavenite zada~i i soodvetno ocenuvawe na
postignatiot obrazoven izlez. Obrazovnite izlezi se setovi na
kompetencii, koi ozna~uvaat {to eden student }e znae, }e razbira
ili }e mo`e da napravi po zavr{uvawe na eden proces na u~ewe,
bez ogled na negovoto vremetraewe.
Zemaj}i gi predvid preporakite na ”EKTS vodi~ite” i
upatstavata na Univerzitetot ”Sv. Kiril i Metodij”,
reorganiziranata studiska programa na Fakultetot za veterinarna
medicina vklu~uva celosno preminuvawe na semestralna nastava na
site predmetni programi, intenzivno izveduvawe na nastavata so
voveduvawe ”moduli” i ”blok” nastava na srodni predmetni
programi, racionalizacija na nastavnite programi, namaluvawe na
brojot na ~asovi od teoretska nastava, pogolem fond ~asovi za
individualni aktivnosti, voveduvawe izborni temi od
zadol`itelnite predmeti, voveduvawe novi metodi na edukacija:
interaktivna nastava, seminari, individualni proekti, samostojna
rabota, samostojna praksa vo veterinarni institucii po sopstven
izbor, teoretski ve`bi, voveduvawe novi metodi za kontinuirana
proverka na znaeweto i transparenten sistem vo formiraweto na
zavr{nata ocenka. So eden zbor, centralnoto mesto vo
edukativniot proces so novata studiska programa na FVM go ima
studentot, a kadrovskite i organizacionite strukturi se podredeni
na negovite potrebi.
36

VII
PRAVILA NA STUDIRAWE

VII
PRAVILA ZA STUDIRAWE
1. Organizacija na studiite
Dodiplomskite studii na Fakultetot za veterinarna medicina
se organizirani vo 5.5 godini ili 11 semestri.
Predmetnite programi (predmetite) se organizirani kako
zadol`itelni, izborni i fakultativni:
- zadol`itelnite predmeti studentot zadol`itelno gi
zapi{uva sekoj semestar, dokolku gi ispolnil uslovuva~kite
kriteriumi propi{ani za sekoj predmet poodelno
- izbornite predmeti studentot gi zapi{uva vo zavisnost od
sopstvenite `elbi i od sopstveniot plan za doobrazba i
prodlabo~uvawe na svoeto znaewe i ve{tini
- fakultativnite predmeti imaat za cel da gi pro{irat
znaewata na studentot i od drugi oblasti, osven od veterinarnata
medicina
2. Pravila na studirawe
Primenuvaj}i go Pravilnikot za edinstvenite pravila za
studirawe na Univerzitetot ”Sv. Kiril i Metodij” vo Skopje, kako i
Pravilnikot za edinstvenite osnovi za kredit-sistemot, preminot
od edna na druga studiska programa i preminot od edna na druga
visokoobrazovna ustanova vo sostav na Univerzitetot ”Sv. Kiril i
Metodij” vo Skopje, Fakultetot za veterinarna medicina so novata
studiskata programa, vo dodiplomskata nastava za steknuvawe
zvawe ”Doktor po veterinarna medicina”, voveduva novi pravila na
studirawe i kredit-sistem:
• Sekoj predmet od studiskata programa e obele`en so kod, so
koj se definiraat programskite sodr`ini, metodite na
nastava i u~ewe i na~inot na proverka na znaeweto i
ocenuvaweto
• Sekoja predmetna programa se izrazuva so to~no opredelen
broj kreditni poeni, so koi se iska`uva celokupnata
optovarenost na studentot za sovladuvawe na istata
• Kreditni poeni se dodeluvaat samo na onie studenti koi }e
gi ispolnat uslovite za polagawe i uspe{no }e ja zavr{at
predmetnata programa. Uslovite {to treba da gi ispolni
studentot za uspe{no zavr{uvawe na predmetnata programa
se definirani od nositelite na nastavnata programa
• Brojot kreditni poeni {to studentot treba da gi ostvari za
da se zdobie so odredena stru~na podgotovka se dvi`i :
- za eden semestar do 30 kreditni poeni
- za edna godina do 60 kreditni poeni
39

Vodi~ niz studiite
Pravila na studirawe
• Studentot vo sekoj semestar zapi{uva odreden broj
predmetni programi koi nosat utvrden broj krediti. Brojot
na zapi{anite krediti vo tekot na eden semestar mo`e da
bide najmalku 21 kredit, a najmnogu 40 krediti. Po pravilo,
studentot vo sekoj semestar zapi{uva predmeti so vkupno 30
krediti.
• Studentot mo`e da polaga ispit od opredeleni predmetni
programi otkako }e ostvari minimalen broj bodovi od
kontinuiranata proverka, predvidena so programata
• Vidot, karakterot i na~inot na realizacija na zavr{nite
ispiti za soodvetnite predmetni programi gi opredeluva
Fakultetot
• Fakultetot vo ramkite na internata mobilnost na studentot,
propi{uva uslovuva~ki kriteriumi, t.e. prethodno
sovladani predmetni programi (osvoeni krediti) kako uslov
za zapi{uvawe na naredni predmeti
• Uslovite i kriteriumite {to gi postavuva Fakultetot vo
odnos na uslovuva~kite krediti imaat za cel da mu
ovozmo`at na studentot naso~uvawe vo smisla koi predmeti
treba prvo da gi polaga za potoa da zapi{e drugi predmeti
vo narednite semestri, spored studiskata programa, a za
polesno i posoodvetno sovladuvawe na programata
• Studentot koj zapi{al predmeti vo zimskiot semestar, na
zavr{noto ocenuvawe mo`e da se javi vo terminot vo
januari/fevruari, a dokolku ne postigne pozitiven rezultat,
kako uslov za postignuvawe krediti, mo`e da se javi vo
opredelen termin vo juni i septemvri. Student koj zapi{al
predmeti vo letniot semestar, na zavr{noto ocenuvawe
mo`e da se javi vo terminot vo juni, a dokolku ne postigne
pozitiven rezultat - kako uslov za steknuvawe krediti,
mo`e da se javi vo opredelen termin vo septemvri i
januari/fevruari. Student koj i vo trite termini nema da
postigne pozitiven rezultat, povtorno ja zapi{uva
predmetnata programa
• Studentot mo`e da zapi{e novi predmetni programi od
naredniot semestar ili od narednata godina, no studentot
ne mo`e da zapi{e nastavni predmeti za koi ne se ispolneti
uslovuva~kite kriteriumi za zapi{uvawe, dadeni za sekoj
pooddelno
• Na posledniot ~as od predavawata se sproveduva anonimna
anketa za sekoj nastaven predmet poodelno
40

Vodi~ niz studiite
Pravila na studirawe
Proverka na znaewata i ocenuvawe
Vo zavisnost od karakterot na predmetnata programa, znaewata
na studentot se proveruvaat kontinuirano vo tekot na nastavnoobrazovniot
proces (preku periodi~ni proverki) i zavr{no (so
ispit).
Preku kontinuiranoto ocenuvawe, studentot steknuva bodovi
za sekoja aktivnost propi{ana so soodvetnata predmetna programa.
Predmet na ocenuvawe (boduvawe) na studentot vo tekot na
nastavno-obrazovniot proces mo`e da bide i poseta na predavawa,
uspe{no realizirani ve`bi, uspe{no realizirana prakti~na
rabota, izrabotka na seminarska rabota, terenska rabota,
samostojna/doma{na rabota, izvr{eni konsultacii, u~ewe vo
biblioteka, mentorstvo na drugi studenti, izrabotka ili
realizirani proekti, osvoeni nagradi/pofalnici i drugi
studentski aktivnosti.
Zavr{nata ocenka na uspe{no sovladanata predmetna programa
koja e direkten uslov za predmetna programa vo naredniot semestar
(usloven predmet), pretstavuva zbir na bodovite od periodi~nata
proverka na znaeweto i bodovite od propi{anite aktivosti na
studentot vo tekot na nastavno - obrazovniot proces (poseta na
predavawa, ve`bi, seminarska rabota i dr.)
Zavr{nata ocenka na uspe{no sovladanata predmetna
programa, koja ne e direkten uslov za predmetna programa vo
naredniot semestar (ne usloven predmet), mo`e da pretstavuva zbir
na bodovite od periodi~nata proverka na znaeweto, propi{anite
aktivostite na studentot vo tekot na nastavno-obrazovniot proces i
bodovite od zavr{nata proverka na znaeweto.
Periodi~nata proverka na znaewata se vr{i pismeno, po pat na
testovi ili prakti~no (kolokviumi), vo zavisnost od karakterot na
predmetnata programa. Pismeniot na~in na proverka na znaeweto
(testot) kako forma na proverka na znaewata po pravilo se
odr`uva po prethodna najava i trae najdolgo 2 {kolski ~asa. Za
edna predmetna programa mo`e da se organiziraat najmnogu 2 testa
vo tekot na eden semestar.
Pismeniot na~in na proverka na znaeweto (testot) e od tipot
na pove}ekraten izbor (najmalku 4 ponudeni odgovori od koi samo
eden e to~en) ili kombinacija na del sostaven na principot na
pove}ekraten izbor i del koj se sostoi od pra{awa za dopolnuvawe
ili drug otvoren tip pra{awa (sovpa|awe, konstrukcija).
41

Vodi~ niz studiite
Pravila na studirawe
Brojot pra{awa opfateni so pismeniot na~in na proverka na
znaeweto se vo sklad so potrebite i osobenostite na predmetnata
programa. Testot se smeta za polo`en ako studentot osvoil
najmalku 50% od predvidenite bodovi.
Uslovniot predmet se smeta za uspe{no sovladan dokolku
studentot preku periodi~nata proverka na znaeweto i propi{anite
aktivosti vo tekot na nastavno-obrazovniot proces osvoi najmalku
60% od mo`nite 100% bodovi predvideni со предметната програмa.
Zavr{na proverka na znaeweto (zavr{en ispit) e predvidena
kaj ne uslovnite predmeti. Nastavnikot mo`e da predvidi zavr{na
proverka na znaewe (zavr{en ispit) i kaj usloven predmet dokolku
studentot ne poka`al uspeh na edna ili na dvete od predvidenite
periodi~ni proverki na znaewe. Vo takov slu~aj, zavr{niot ispit e
pismen ili usmen i se odnesuva na periodi~nata proverka od koja ne
e poka`an uspeh.
Na zavr{en ispit kaj ne uslovnite predmeti studentot mo`e da
pristapi otkako }e ostvari minimalen broj bodovi od propi{anite
aktivnosti (predavawa, ve`bi, seminarska rabota i dr.) i
periodi~nata proverka na znaewe predvideni so predmetnata
programa. Zavr{niot ispit od soodvetnata predmetna programa
mo`e da e usten, odnosno prakti~en (del od prakti~nata nastava)
ili pismen. Predmet na zavr{niot ispit ne e povtorna proverka na
znaeweto {to studentot uspe{no gi demonstriral za vreme na
periodi~nata proverka. Pra{awata na pismeniot i usmeniot
zavr{en ispit mora da bidat opfateni so ponudenata programa
i/ili listata na pra{awa, odnosno kompjuterska baza na pra{awa.
Odgovorite na pra{awata zadol`itelno se opfateni so
dostapnite osnovni u~ebni pomagala prethodno odobreni zaedno so
nastavnite programi od strana na Nastavno-nau~niot sovet na
Fakultetot i objaveni na javno mesto (oglasna tabla), dadeni vo
informativniot paket i/ili internet stranicata na Fakultetot na
po~etokot na u~ebnata godina.
Zavr{niot ispit, po pravilo se dr`i vo eden del. Dokolku
ispitot e pismen mo`e da trae najmalku 1, a najmnogu 2 {kolski
~asa. Rezultatite od pismeniot ispit se objavuvaat vo rok od 2 dena
od denot na odr`uvawe na zavr{niot ispit. Ovoj rok mo`e da bide i
podolg, dokolku postojat opravdani pri~ini {to gi ceni prodekanot
za nastava. Studentot ima pravo na uvid vo pismeno izraboteniot
zavr{en ispit vo rok od tri dena po objavuvaweto na rezultatite od
ispitot, ili vo termin {to go objavuva predmetniot nastavnik.
42

Vodi~ niz studiite
Pravila na studirawe
Dokolku zavr{niot ispit se izveduva kako usten, toj se
organizira kako javen ispit vo prisustvo na drugi studenti. Zavr{-
niot rezultat (osvoenite bodovi) nastavnikot gi objavuva po
odr`aniot zavr{en ispit.
Kaj ne uslovnite predmeti vo zavr{nata ocena (vkupno
osvoenite bodovi) prisustvoto na teoretskata nastava u~estvuva so
najmnogu 15%, prisustvoto i aktivnosta (znaeweto) na prakti~nata
nastava u~estvuva so najmnogu 30%, seminarskite raboti i
doma{nite zada~i so najmnogu 10%, testovite (kolokviumite)
u~estvuvaat so najmnogu 20%, a zavr{niot ispit so najmnogu 25% od
mo`nite 100%.
Predmetnata programa se smeta za uspe{no sovladana ako
studentot osvoil najmalku 60% od mo`nite 100% со предметната
програмa.
Dokolku studentot pri kontinuiranata proverka na znaeweto
(testiraweto) kaj ne uslovnite predmeti ne poka`e zadovolitelen
rezultat na edna ili na dvete od predvidenite proverki, a go
ostvaril predvideniot minimalen broj bodovi od poseta na
predavawa i ve`bi, mo`e da pristapi kon kompleten zavr{en
ispit. Kompleten zavr{en ispit pretstavuva kombinacija na
kontinuirana proverka na znaeweto (od delot za koj ne e poka`an
zadovolitelen rezultat) i na zavr{niot ispit.
Studentot ima pravo da izleze na zavr{en ispit od
predmetnata programa najmnogu 3 pati vo rok od edna godina od
zapi{uvaweto na predmetnata programa. Dokolku studentot ne ja
sovlada uspe{no predmetnata programa vo utvrdenite rokovi,
povtorno ja zapi{uva predmetnata programa so pokrivawe na
tro{ocite. So odluka na Dekanatskata uprava se utvrduva visinata
na tro{ocite za povtorno zapi{uvawe na predmetnata programa.
Zavr{nata ocenka za predmetnata programa se izrazuva
kvantitativno so numeri~ka bodovna vrednost i ocenka adekvatna
na bodovnata vrednost, od 5 (pet) do 10 (deset). So ocenkata 5 (pet)
se ocenuva studentot koj ne ja sovladal uspe{no predmetnata
programa t.e. ocenkata 5 (pet) ozna~uva nedovolen uspeh.
Bodovi
Ocenka
do 59
5 (F)
60-68 6 (E)
69-76 7 (D)
77-84 8 (C)
85-92 9 (B)
93-100 10 (A)
43

Vodi~ niz studiite
Pravila na studirawe
Uspe{no sovladanata predmetna programa e uslov studentot da
se stekne so potrebniot broj krediti propi{ani so predmetnata
programa. Elementite od koi zavisi uspe{noto sovladuvawe na
oddelnite predmetni programi, uslovite za pristapuvawe na
proverkata na znaewata, ispitnite barawa, formite i na~inot na
proverka na znaewata i na ocenuvaweto se utvrdeni so predmetnite
programi.
Predmetnite programi gi izrabotuvaat predmetnite nastavnici
vo soglasnost so prodekanot za nastava, a gi odobruva Nastavnonau~niot
sovet.
Zavr{na ocenka se dobiva za zadol`itelnite i izbornite
predmetnii programi. Fakultativnite predmetni programi ne se
ocenuvaat, no redovnoto sledewe na propi{anite aktivnosti vo
ramkite na predmetot, se uslov za da se dobie kredit.
Ispitni sesii
Zavr{na proverka na znaewata (ispit) se izveduva vo tri
ispitni sesii:
o fevruarska (od 16 januari do 10 fevruari),
o junska (od 1 juni do 30 juni) i
o septemvriska (od 1 septemvri do 25 septemvri).
Pred po~etokot na sekoja u~ebna godina, so odluka na
Dekanatskata uprava se utvrduvaat po~etokot i krajot na sekoja
ispitna sesija.
Terminite za odr`uvawe na ispitite vo sekoja sesija se
zaka`uvaat na po~etokot na semestarot i se oglasuvaat na oglasna
tabla i/ili na veb stranicata na Fakultetot.
Sledeweto, vodeweto i administrativnata poddr{ka na
studentite vo tekot na studiraweto se reguliraat so interen akt na
Fakultetot.
Diplomska rabota
Studentot mo`e da ja brani izrabotenata diplomska rabota po
osvojuvawe vkupno 320 KP. Uspe{nata odbrana nosi 10 KP.
Studentot dobiva diploma i dodatok na diplomata za zavr{en
Fakultet za veterinarna medicina i se steknuva so titulata
Doktor po Veterinarna Medicina (DVM).
44

Vodi~ niz studiite
Pravila na studirawe
U~ebna godina, semestralna nastava
• U~ebnata godina zapo~nuva na 1 oktomvri, a zavr{uva na 30
septemvri slednata godina, vo traewe od 30 rabotni nedeli.
• Nastavata vo zimskiot semestar zapo~nuva na 1 oktomvri, a
zavr{uva na 15 januari slednata godina (15 nedeli).
• Nastavata vo letniot semestar zapo~nuva na 15 fevruari, a
zavr{uva na 31 maj istata godina (15 nedeli).
Koordinator na kredit transfer sistemot
Fakultetski kredit-koordinator
Doc. d-r Romel Velev
Tel: +389 2 3240700
e-mail: romel@fvm.ukim.edu.mk
45

Vodi~ niz studiite
Pravila na studirawe
46

VIII
STUDISKA PROGRAMA ZA
DODIPLOMSKI STUDII I
USLOVI ZA NAPREDUVAWE VO
STUDIRAWETO

VIII
STUDISKA PROGRAMA I USLOVI ZA NAPREDUVAWE
1. Studiska programa za dodiplomski studii
Prv semestar
I godina
Kod na
predmetnata
programa
Predmetni programi
^asovi
настава
krediti
111/1 Anatomija na `ivotnite 1 (3 + 5) 45 + 75 8.0
112 Biologija na kletka (3 + 2) 45 + 30 6.0
113 Biofizika (3 + 1) 45 + 15 5.5
114 Hemija (2 + 2) 45 + 75 4.5
115 Biostatistika (2 + 1) 30+ 15 4.0
116/1 Op{ta histologija i embriologija (1 + 1) 15 + 15 2.0
Fakultativni predmeti
120 Stranski jazik (1 + 1) 15 + 15
121 Fizi~ko vospituvawe (0 + 2) 0 + 30
Vkupno 390 30.0
Vtor semestar
Kod na
predmetnata
programa
Predmetni programi
^asovi
настава
krediti
116/2 Histologija so embriologija 1 (2 + 3) 30 + 45 5.0
117 Biohemija (4 + 4) 60 + 60 9.0
111/2 Anatomija na `ivotnite 2 (3 + 3) 45 + 45 7.0
118 Fiziologija na `ivotnite (3 + 2) 45 + 30 6.5
119 Hranlivi, lekoviti, otrovni i za~inski
rastenija (1 + 1)
Fakultativni predmeti
120 Stranski jazik (1 + 1) 15 + 15
15 + 15 2.5
121 Fizi~ko vospituvawe (0 + 2) 0 + 30
Vkupno 390 30.0
49

Vodi~ niz studiite
Studiska programa i uslovi….
II godina
Tret semestar
Kod na
predmetnata
programa
Predmetni programi
^asovi
настава
krediti
211 Anatomija na `ivotnite 3 (2 + 3) 30 + 45 5.0
216 Histologija so embriologija 2 (1 + 0) 15 + 0 1.5
218 Fiziologija na `ivotnite 2 (5 + 4) 75 + 60 10.0
212/1 Ishrana na doma{nite `ivotni 1 (1 + 2) 15 + 30 2.5
213/1 Odgleduvawe na `ivotnite 1 (2 + 2) 30 + 30 4.5
214/1 Higiena na `ivotnite i `ivotnata
sredina 1 (1 + 1)
15 + 15 2.0
215/1 Mikrobiologija 1 (2 + 2) 30 + 30 4.5
Vkupno 420 30.0
^etvrti semestar
Kod na
predmetnata
programa
Predmetni programi
^asovi
настава
krediti
212/2 Ishrana na doma{nite `ivotni 2 (2 + 1) 30 + 15 4.0
213/2 Odgleduvawe na `ivotnite 2 (4 + 3) 60 + 45 8.0
214/2 Higiena na `ivotnite i `ivotnata
sredina 2 (1 + 2)
15 + 30 2.5
215/2 Mikrobiologija 2 (2 + 2) 30 + 30 4.5
217 Imunologija (1 + 1) 15 + 15 2.0
219 Parazitologija (2 + 2) 30 + 30 4.5
220 Op{ta patologija (2 + 2) 30 + 30 4.5
Vkupno 405 30.0
50

Vodi~ niz studiite
Studiska programa i uslovi….
III godina
Petti semestar
Kod na
predmetnata
programa
Predmetni programi
^asovi
настава
krediti
311 Patolo{ka fiziologija (4 + 4) 60 + 60 8.5
312/1 Farmakologija 1 (4 + 3) 60 + 45 8.0
313/1 Reprodukcija 1 (3 + 2) 45 + 30 5.5
314 Specijalna patolo{ka
morfologija (4 + 3)
60+ 45 8.0
Vkupno 405 30.0
[esti semestar
Kod na
Predmetni programi
predmetnata
programa
315 Topografska anatomija
na `ivotnite (1 + 1)
316 Osnovi na klini~ka i laboratoriska
dijagnostika (2 + 3)
^asovi
настава
krediti
15 + 15 2.0
30 + 45 5.0
317 Vizuelni dijagnosti~ki metodi (1 + 2) 15 + 30 3.0
312/2 Farmakologija 2 (1 + 1) 15 + 15 2.0
318 Op{ta hirurgija so osnovi
na anesteziologija (3 + 3)
45 + 45 7.0
319 Osnovi na veterinarna
oftalmologija (1 + 0)
15 + 0 2.0
313/2 Reprodukcija 2 (4 + 4) 60 + 60 9.0
Vkupno 405 30.0
51

Vodi~ niz studiite
Studiska programa i uslovi….
IV godina
Sedmi semestar
Kod na
Predmetni programi
predmetnata
programa
411 Zdravstvena za{tita na doma{ni
milenici i kopitari (9 + 8)
^asovi
настава
krediti
135 + 120 18.5
412 Bolesti na pticite (2 + 3) 30 + 45 5.0
413 Biologija i patologija na ribi (2 + 2) 30 + 30 4.5
414 Veterinarna epidemiologija (1 + 1) 15 + 15 2.0
Vkupno 420 30.0
Osmi semestar
Kod na
Predmetni programi
predmetnata
programa
415 Zdravstvena za{tita na farmski
`ivotni (9 + 8)
416 Menaxment so zdravjeto na
stadoto (1 + 2)
^asovi
настава
krediti
135 + 120 17.5
15 + 30 2.5
417 Biologija i patologija na p~eli (1 + 2) 15 + 30 2.5
418 Voved vo higiena na hranata (2 + 2) 30 + 30 4.0
419 Upravno veterinarstvo (2 + 1) 30 + 15 3.5
Vkupno 450 30.0
52

Vodi~ niz studiite
Studiska programa i uslovi….
V godina
Devetti semestar
Kod na
Predmetni programi
predmetnata
programa
511 Kontrola na higienata i tehnologijata
na meso, ribi, jajca, med i
nivni proizvodi (4 + 3)
512 Kontrola na higienata i tehnologijata
na mleko, proizvodi od mleko i hrana od
rastitelno poteklo (2 + 2)
^asovi
настава
krediti
60 + 45 6.5
30 + 30 4.0
513 Biologija i patologija na dive~ (2 + 1) 30 + 15 3.5
514 Sudsko veterinarstvo
60 + 15 5.5
i veterinarna etika (4 + 1)
515 Ekonomika i menaxment (2 + 1) 30 + 15 3.5
516 Radiobiologija (2 + 1) 30 + 15 3.5
517 Veterinarna toksikologija (2 + 1) 30 + 15 3.5
Vkupno 420 30.0
Desetti semestar
Kod na
predmetnata
programa
Predmetni programi
^asovi
настава
krediti
518 Klini~ka praksa: doma{ni milenici 75 5.0
519 Klini~ka praksa: farmski `ivotni 75 5.0
520 Praksa vo pretprijatija za prerabotka
na hrana od `ivotinsko poteklo
75 5.0
521 Izborni predmeti 225 15.0
Vkupno 450 30.0
53

Vodi~ niz studiite
Studiska programa i uslovi….
VI godina
Edinaesetti semestar
Kod na
predmetnata
programa
Predmetni programi
611 Samostojna praksa nadvor od ramkite na
Fakultetot
^asovi
настава
krediti
210 20.0
612 Podgotovka i odbrana na diplomski trud 150 10.0
Vkupno 360 30.0
54

Vodi~ niz studiite
Studiska programa i uslovi….
2. Uslovuva~ki kriteriumi za zapi{uvawe predmetni
programi od drugi semestri
Uslovi Sesii Sesii
Od 1. semestar
Za 2. semestar
Op{ta hist. i emb. → Fevruari Hist. i emb. 1 Juni i Septemvri
Anatomija 1 → Fevruari Anatomija 2 Juni i Septemvri
Hemija → Fevruari Biohemija Juni i Septemvri
Nema Fevruari Hran. lek. i otr. rast. Juni i Septemvri
Biologija na klet. Fevruari Fiziologija 1 Juni i Septemvri
Fakultativno
Stranski jazik
Za 3. semestar
Sesii
Histologija i embriologija 1 → Hist. i emb. 2 Fevruari
Fiziologija 1 → Fiziologija 2 Fevruari
Anatomija 2 → Anatomija 3 Fevruari
Nema Ishrana na `ivotnite1 Fevruari
Nema Odgleduvawe na `iv. 1 Fevruari
Nema Higiena na `ivotnite 1 Fevruari
Nema Mikrobiologija 1 Fevruari
Za 4. semestar
Sesii
Ishrana na `ivotnite 1 → Ishrana 2 Juni i Septemvri
Odgleduvawe na `ivotnite1 → Odgleduvawe na `iv. 2 Juni i Septemvri
Higiena na `ivotnite1 → Higiena na `ivotnite 2 Juni i Septemvri
Anatomija 2 → Op{ta patologija Juni i Septemvri
Nema Mikrobiologija 2 Juni i Septemvri
Nema Imunologija Juni i Septemvri
Nema Parazitologija Juni i Septemvri
55

Vodi~ niz studiite
Studiska programa i uslovi….
Za 5. semestar
Sesii
Spec. patolo{ka morf. Fevruari
Op{ta patologija
Patol. fiziologija Fevruari
i Fiziologija 2 → Reprodukcija 1 Fevruari
Nema Farmakologija 1 Fevruari
Za 6. semestar
Sesii
Biofizika → Vizu. dij. metodi Juni i Septemvri
Farmakologija 1 → Farmakologija 2 Juni i Septemvri
Spec. patologija
i Mikrobiologija 1 →
Op{ta hirurgija
Juni i Septemvri
Reprodukcija 1 → Reprodukcija 2 Juni i Septemvri
Biohemija → Klin. i lab. dijagn. Juni i Septemvri
Nema Oftalmologija Juni i Septemvri
Nema Topog. anatomija Juni i Septemvri
Op{ta hirurgija,
Reprodukcija 2,
Klin. i lab. dijagn.,
Mikrobiologija 2
i parazitologija →
Za 7. semestar
Z. Z. dom. mil. i
kopitari
Sesii
Fevruari
Nema Bolesti na ptici Fevruari
Nema Biol. i patol. na ribi Fevruari
Nema Vet. eidemiologija Fevruari
Za 8. semestar
Sesii
Ishrana 2,
Odgleduvawe 2,
Higiena na `ivotnite 2 Z. Z. Farmski `iv. Juni i Septemvri
i Blagosostojba i etologija →
Nema
Menaxment so zdr. na Juni i Septemvri
stado
Nema Biol. i patol. na p~eli Juni i Septemvri
Nema Upravno vet. Juni i Septemvri
Nema Voved vo hig. na hrana Juni i Septemvri
56

Vodi~ niz studiite
Studiska programa i uslovi….
Za 9. semestar
Sesii
Voved vo hig. na hrana → Kontrola na higienata i
tehnologijata na meso, Fevruari
ribi, jajca, med i nivni
proizvodi
Kontrola na higienata i
tehnologijata na mleko, Fevruari
proizvodi od mleko i
hrana od rastitelno
poteklo
Farmakologija 1 i 2 → Toksikologija Fevruari
Nema Biol. i patol. na dive~ Fevruari
Nema Sudska vet. med. i etika Fevruari
Nema Ekonomika i men. Fevruari
Nema Radiobiologija Fevruari
Za 10. semestar
Nema
Klin. praksa
Izborni grupi:
Z. Z. Farmski `iv. → - Farmski `iv.
Z. Z. Dom. mil. i kowi → - Dom. mil. i kowi
Upravno vet.,
Sudska vet. med.i Etika, - Dr`. vet. med.
Hig. na hrana i
Epidemiologija →
Sesii
57

Vodi~ niz studiite
Studiska programa i uslovi….
58

IX
PREDMETNI PROGRAMI
59

Vodi~ niz studiite
Studiska programa i uslovi….
60

1.Predmetni programi za prva godina na studii
SEMESTAR I
Predmet ANATOMIJA NA @IVOTNITE 1 8 krediti
Kod 111/1
Studiska Prva (I)
godina
Semestar Prv (I)
Vkupno ~asovi 120
Vid na predmet Zadol`itelen predmet
Preduslovi /
Avtor na
prof. d-r Vlatko Ilieski, poml. ass. Lazo Pendovski
programata
Izveduva prof. d-r Vlatko Ilieski, poml. ass. Lazo Pendovski
Cel i zada~i na
nastavnata
programa
Teoretskata nastava od predmetot Anatomija na `ivotnite i ima
za cel da gi zapoznae studentite za obemot i poleto na
antomijata, pozicijata na doma{nite vidovi vo zoolo{kiot
sistem, podelba na `ivotinskoto telo na organski sistemi,
opisni termini i oblasti na teloto. Vo izu~uvaweto na
predmetot sudentite detalno }e se zapoznaat so topografskata
antomija na lokomotornot sistem i toa poodelno za
topografskata antomija na predniot ekstremitet, zadniot
ekstremitet i topografskata antomija na rbeten stolb kako i so
anatomijata na yidot na gradniot ko{ i yidot na abdominalnata
praznina.
Na ovoj na~in na idniot doktor po veterinarna medicina }e mu
bide ovozmo`eno da se zdobie so poznavawa za organizacijata i
klasifikacijata na koskite, za spoevite pome|u
koskite(zglobovi), za organizacijata i klasifikacijata na
muskulite, muskulni obvivki, tetivi, tetivni obvivki i
sinovijalni burzi, za perifernite krvni sadovi i limfni
sadovi, za periferni nervi na lokomotorniot aparat.
Prakti~nata nastava od predmetot Anatomija na `ivotnite I
ima za cel da gi zapoznae studentite so op{tite opisni termini
koi se koristat vo anatomijata, za ramninite na teloto, za
opisot na dvi`ewata na zglobovite i muskulite. So prakti~nata
disekcija na kadaveri na studentite }e im ovozmo`i da se
zapoznaat so topografskata anatomija na predniot ekstremitet,
zadniot ekstermitet i topografskata anatomija na rbeten stolb,
so anatomijata na yidot na gradniot ko{ i yidot na
abdominalnata praznina, prakti~no izu~uvaj}i gi koskite,
pravej}i disekcija na muskulite, zglobovite i ligamentite, kako
i disekcija na krvnite sadovi i nervi.
61

TEORETSKA NASTAVA
Reden broj
na ~asovi
(krediti)
1-9
( 1 kredit)
10- 21
( 2 kredit)
Sodr`ina na nastavna edinica)
OSNOVNI FAKTI I KONCEPTI NA ANATOMIJATA
Nastavna programa: Celi
Predavawa: Obemot i poleto na antomijata, pozicijata na doma{nite
vidovi vo zoolo{kiot sistem, podelba na `ivotinskoto telo na
organski sistemi, opisni termini, oblasti na teloto. Organizacija i
klasifikacija na koskite, periost i koskena srcevina. Spoevi pome|u
koskite(zglobovi): sinartrozi, diartrozi, Organizacija i
klasifikacija na muskulite, muskulni obvivki, tetivi, tetivni
obvivki i sinovijalni burzi. Periferni krvni sadovi i limfni
sadovi, periferni nervi. Metodi na vizuelno-dijagnosti~kata
anatomija
Nastaven materijal: Video prezentacija: Funkcionalna anatomija na
koski 15.27 min i zglobovi 9.15 min. Slajd prezentacija za telesni
ramnini (7 slajda), CLIVE Kompjuterska interaktivana programa: Pod
ko`ata na kow - voved vo delovi od anatomijata na kow. Studentite
}e rabotat samostojno so prethodna prezentacija na predavawa i
ve`bi Rabota so sve`i , fiksirani i plastinirani preparati
LOKOMOTOREN APARAT
(preden ekstremitet)
Nastavna programa: Celi
Predavawa: Anatomija na preden ekstremitet: koski na preden
ekstermitet(komparativno) Topografska anatomija na graden region
(muskuli i muskulni obvivki (origo, insercio, funkcija, topografija),
inervacija, vaskularizacija, limfni jazli). Topografska anatomija na
rameniot zglob( muskuli i muskulni obvivki (origo, insercio,
funkcija, topografija), inervacija, vaskularizacija, limfni jazli).
Topografska anatomija na region lakoten zglob( muskuli i muskulni
obvivki (origo, insercio, funkcija, topografija), inervacija,
vaskularizacija, limfni jazli). Autopodium kaj kow i govedo, {epa
kaj ku~e zglobovi i ligamenti na preden ekstremitet, Biomehanika na
dvi`ewe, Klini~ka anatomija na preden ekstremitet ,Vizuelnodijagnosti~ka
anatomija na preden ekstremitet.
Periferen nerven sistem na ekstremiteti: klini~ki aspekti i
topografija na nervi na preden ekstremitet
Nastaven materijal: Slajd perezentacii:- Funkcionalna anatomija
na muskulaturata na predniot eklstremitet(35 slajda) Zglobovi na
preden ekstremitet 1 (ramen zglob i lakoten zglob) (23 slajda),
Zglobovi na preden ekstremitet 2 (karpalen zglob i zglobovi na
prsti) (37 slajda), Inervacija na preden ekstremitet (20 slajda),
Zglobovi na preden ekstremitet 3 (prsti) (25 slajda)
Palpacija na koskeni ispaknatini na zaden ekstremiet kaj `ivo
`ivotno. Prezentacii za disekcija: (30 slajda)
Video prezentacija: Povrzuvawe na preden ekstremitet 8.45min.
Inervacija na noga 12.12min .
CLIVE Kompjuterska interaktivana programa(kvizovi): Anatomija
na preden ekstremitet kaj ku~e: preden ektremitet: region na ramo,
region nadlaktica, region podlaktica, region {epa , inervacija.
Preden ekstremitet kaj ku~e(kompletna anatomija) Preden
ekstremitet na kow 1: Preden ekstremitet na kow 2 , Preden
ekstremitet na kow 3 Topografija na ekstremitet kaj kow , Preden
62

22 - 33
(2 kredit)
34- 45
(3 kredit)
ekstremitet na govedo Preden ekstremitet kaj ku~e 1 (rentgen
anatomija), Preden ekstremitet kaj ma~ka (rentgen anatomija)
Rabota so sve`i , fiksirani i plastinirani preparati
LOKOMOTOREN APARAT
(zaden ekstremitet)
Nastavna programa: Celi
Predavawa: Anatomija na zaden ekstremitet: koski na zaden
ekstremitet(komparativno) Topografska anatomija na region na kolk(
muskuli i muskulni obvivki(origo, insercio, funkcija, topografija),
inervacija, vaskularizacija, limfni jazli), Topografska anatomija na
region na but( muskuli i muskulni obvivki (origo, insercio, funkcija,
topografija), inervacija, vaskularizacija, limfni jazli) Topografska
anatomija na kolenov i podkolenov region( muskuli i muskulni
obvivki (origo, insercio, funkcija, topografija), inervacija,
vaskularizacija, limfni jazli Zglobovi i ligamenti na zaden
ekstremitet. Biomehanika na dvi`ewe Klini~ka anatomija na zaden
ekstremitet Vizuelno-dijagnosti~ka anatomija na zaden ekstremitet
Klini~ki aspekti i topografija na nervi na zaden ekstremitet
Nastaven materijal: Video prezentacija: Povrzuvawe na zaden
ekstremiet 5.49 min, Dvi`ewe na kow 29.26 min
Slajd perezentacii:- Zglobovi na zaden ekstremitet 1 (kolk i
koleno) 27 slajda Aparat za stoewe i inervacija na zaden
ekstremitet 30 slajda Zglobovi na zaden ekstremitet 2 (tarzalen
zglob) 29 slajda, Prezentacii za disekcija: (30 slajda)
Anatomija na `ivo `ivotno: Palpacija na koskeni ispaknateni na
zaden ekstremiet
CLIVE Kompjuterska interaktivana programa(kvizovi) Anatomija
na zaden ekstremitet kaj ku~e:region na karlica ,region na but, region
na koleno ,region na podkoleno i sko~en zglob ,inervacija . Zaden
ekstremitet kaj govedo 1 Zaden ekstremitet kaj govedo 2 Koski na
zaden ekstremitet(ku~e,kow, govedo) Zglobovi: Zaden ekstremitet kaj
ku~e 2 (roentgen anatomija) Satpalo kaj kow ,Zaden ekstremitet kaj
ma~ka (rentgen anatomija)Rabota so sve`i , fiksirani i plastinirani
preparati
LOKOMOTOREN APARAT
(rbeten stolb, anatomija na yidot na gradniot ko{ i yidot na
abdominalnata praznina)
Nastavna programa: Celi
Predavawa: Anatomija na rbeten stolb: koski, muskuli i zglobovi na
rbeten stolb(origo, insercio, funkcija, topografija, inervacija,
vaskularizacija, limfni jazli) Klini~ka anatomija na rbeten stolb
Vizuelno-dijagnosti~ka anatomija na rbeten stolb
Anatomija na graden ko{: koski, muskuli, zglobovi na torakalen yid
(origo, insercio, funkcija, topografija, inervacija, vaskularizacija,
limfni jazli)
Anatomija na abdominalen yid: muskuli na abdominalen yid(origo,
insercio, funkcija, topografija, inervacija, vaskularizacija, limfni
jazli)
Nastaven materijal: Video prezentacija: Torakalen i abdominalen
yid kaj krava 14.48 min. Prezentacija so disekcija (30 slajda)
Rabota so sve`i , fiksirani i plastinirani preparati.
63

PRAKTI^NA NASTAVA
1-15 OSNOVNI FAKTI I KONCEPTI NA ANATOMIJATA Ve`bi:
Opisni termini: dorzalno,ventralno,kranialno,kaudalno,rostralno,
palmarno,plantarno,medialno,lateralno,proksimalno,distalno,
superficialno,aksialno,abaksialno,eksternalno,internalno.
Ramnini na teloto: medijalna ,sagitalna,transverzalna ramnina. Sekcii:
longitudinalna sekcija, transverzalna sekcija. Koski op{ti termini:
condil, epicondil, foramen, fisura, krista, fossa, fovea, sulcus, caput,
collum, processus, tuberculum.Opis na dvi`ewata nza zglobovite- fleksija
ekstenzija rotacija( supinacija pronacija) abdukcija, adukcija i
circumdukcija,
Demonstracija: Zapoznavawe gi svoite koski e neophodno za razbirawe na
ortopedijata i dava osnova za razbirawe na teloto kaj `ivotnite. Vo sekoj
slu~aj koskite se ramka na anatomijata.
Nastaven materijal: Video prezentacija: Funkcionalna anatomija na koski
15.27 min i zglobovi 9.15 min. Slajd prezentacija za telesni ramnini (7
slajda), CLIVE Kompjuterska interaktivana programa: Pod ko`ata na kow -
voved vo delovi od anatomijata na kow. Studentite }e rabotat samostojno so
prethodna prezentacija na predavawa i ve`bi Rabota so sve`i , fiksirani
i plastinirani preparati
16-
35
LOKOMOTOREN APARAT
(preden ekstremitet)
Ve`bi: Topografska anatomija na preden ekstremitet: koski na preden
ekstremitet, muskuli i muskulni obvivki na preden ekstremitet(origo,
insercio, funkcija, topografija, inervacija, vaskularizacija, limfni jazli),
krvni sadovi na preden ekstremitet nervi na preden ekstermitet, zglobovi
i ligamenti na preden ekstremitet, klini~ka anatomija na preden
ekstremitet, vizuelno-dijagnosti~ka anatomija na preden ekstremitet
Nastaven materijal: Slajd perezentacii:- Funkcionalna anatomija na
muskulaturata na predniot eklstremitet(35 slajda) Zglobovi na preden
ekstremitet 1 (ramen zglob i lakoten zglob) (23 slajda), Zglobovi na preden
ekstremitet 2 (karpalen zglob i zglobovi na prsti) (37 slajda), Inervacija
na preden ekstremitet (20 slajda), Zglobovi na preden ekstremitet 3 (prsti)
(25 slajda)
Palpacija na koskeni ispaknatini na zaden ekstremiet kaj `ivo `ivotno.
Prezentacii za disekcija: (30 slajda)
Video prezentacija: Povrzuvawe na preden ekstremitet 8.45min.
Inervacija na noga 12.12min .
CLIVE Kompjuterska interaktivana programa(kvizovi): Anatomija na
preden ekstremitet kaj ku~e: preden ektremitet: region na ramo, region
nadlaktica, region podlaktica, region {epa , inervacija. Preden
ekstremitet kaj ku~e(kompletna anatomija) Preden ekstremitet na kow 1:
Preden ekstremitet na kow 2 , Preden ekstremitet na kow 3 Topografija na
ekstremitet kaj kow , Preden ekstremitet na govedo Preden ekstremitet kaj
ku~e 1 (rentgen anatomija), Preden ekstremitet kaj ma~ka (rentgen anatomija)
Rabota so sve`i , fiksirani i plastinirani preparati
36-55 LOKOMOTOREN APARAT
(zaden ekstremitet)
Ve`bi: Topografska anatomija na zaden ekstremitet koski na zaden
ekstremitet muskuli i muskulni obvivki na zaden ekstremitet(origo,
insercio, funkcija, topografija), inervacija, vaskularizacija, limfni jazli)
, krvni sadovi na zaden ekstremitet nervi na zaden ekstremitet zglobovi i
64

ligamenti na zaden ekstremitet klini~ka anatomija na zaden ekstremitet
izuelno-dijagnosti~ka anatomija na zaden ekstremitet
Nastaven materijal: Video prezentacija: Povrzuvawe na zaden ekstremiet
5.49 min, Dvi`ewe na kow 29.26 min
Slajd perezentacii:- Zglobovi na zaden ekstremitet 1 (kolk i koleno) 27
slajda Aparat za stoewe i inervacija na zaden ekstremitet 30 slajda
Zglobovi na zaden ekstremitet 2 (tarzalen zglob) 29 slajda, Prezentacii za
disekcija: (30 slajda)
Anatomija na `ivo `ivotno: Palpacija na koskeni ispaknateni na zaden
ekstremiet
CLIVE Kompjuterska interaktivana programa(kvizovi) Anatomija na zaden
ekstremitet kaj ku~e:region na karlica ,region na but, region na koleno
,region na podkoleno i sko~en zglob ,inervacija . Zaden ekstremitet kaj
govedo 1 Zaden ekstremitet kaj govedo 2 Koski na zaden
ekstremitet(ku~e,kow, govedo) Zglobovi: Zaden ekstremitet kaj ku~e 2
(roentgen anatomija) Satpalo kaj kow ,Zaden ekstremitet kaj ma~ka (rentgen
anatomija)Rabota so sve`i , fiksirani i plastinirani preparati
56-75 LOKOMOTOREN APARAT
(rbeten stolb, anatomija na yidot na gradniot ko{ i yidot na
abdominalnata praznina)
Ve`bi: Topografska anatomija na rbeten stolb: koski na rbeten stolb
muskuli i muskulni obvivki na rbeten stolb(origo, inserco, funkcija,
topografija, inervacija, vaskularizacija, limfni jazli). Zglobovi i
ligamenti na rbeten stolb klini~ka anatomija na rbeten stolb vizuelnodijagnosti~ka
anatomija na rbeten stolb
Topografska anatomija na graden ko{: koski na graden ko{ muskuli i
muskulni obvivki na graden ko{(origo, inserco, funkcija, topografija,
inervacija, vaskularizacija, limfni jazli). Zglobovi i ligamenti na graden
ko{
Topografska anatomija na abdominalen yid: muskuli i muskulni obvivki na
abdominalen yid(origo, inserco, funkcija, topografija, inervacija,
vaskularizacija, limfni jazli).
Nastaven materijal: Video prezentacija: Torakalen i abdominalen yid kaj
krava 14.48 min. Prezentacija so disekcija (30 slajda)
Rabota so sve`i , fiksirani i plastinirani preparati.
Organizacija
Metodi na
u~ewe
Teoretska nastava: 3 ~asa/nedelno (45 ~asa)
Prakti~na nastava: 5 ~as/nedelno (75 ~asa)
Teoretska nastava: interaktivna (predavawa vo golema grupa so
diskusija i anga`irawe na studentite)
Prakti~na nastava:ve`bi, drugi oblici na rabota vo pomali grupi
Seminarska rabota: u~ewe so koristewe stru~na literatura i
internet, izgotvuvawe seminarski trud (esej/poster); prezentacija
i diskusija za seminarskata rabota
65

Specifi~ni
preporaki za
nastava
Proverka na
znaewa
Osnovni
u~ebni
pomagala
Studentot e zadol`en aktivno da gi sledi site predvideni
aktivnosti so koi{to osvojuva bodovi kako del od zavr{noto
ocenuvawe.
Boduvawe na aktivnostite na studentot:
Vid na aktivnost
Bodovi
minimum maksimum
Prisustvo na teoretska nastava 12 15
Prisustvo i aktivnost (znaewe) 24 30
na prakti~nata nastava
Seminarska rabota 5 10
Kontinuirani proverki (dve) 10 20
Zavr{en ispit 9 25
Vkupno: 60 100
Uslovuva~ki kriteriumi: Za da se pristapi kon zavr{niot
ispit studentot e potrebno da osvoi minimum 45 bodovi od
teoretskata, prakti~nata nastava i dvete kontinuirani proverki.
Vo slu~aj koga studentot niz kontinuiranata proverka na
znaeweto ne poka`al rezultat na edna proverka na znaeweto, a
osvoil bodovi samo za teoretska i prakti~na nastava, pristapuva
kon kompleten zavr{en ispit.
Kontinuirana proverka na znaeweto(dve) : pismeno
Prva proverka: osnovni fakti i koncepti na anatomijata,
Vtora proverka: lokomotoren aparat
Zavr{en ispit: pismen
Kompleten zavr{en ispit: pismen (vklu~uva dve kontinuirani
proverki)
Kriteriumi za formirawe na zavr{na ocenka:
Bodovi
Ocenka
do 59
5 (F)
60-68 6 (E)
69-76 7 (D)
77-84 8 (C)
85-92 9 (B)
93-100 10 (A)
1. Konig H.E., Liebich H.-G. Veterinary anatomy of domestic animals.
Schattauer(Stuttgart - new York) textbook and Colour Atlas, 2004
2. Sisson S., The anatomy of domestic animals. W.B. Saunders
Company. Philadelphia and London, 1941
3. Dyce K.M., Sack W.O., Wensing C.J.G. Textbook of veterinary
naatomy. W.B. Saunders Company. Philadelphia- London-Toronto-
Sydmey_Montreal-Tokyou.1996
4. Simi~ V., Jankovi~ @. Anatomija doma~ih `ivotiwa sisara -
Splanchnologia. Veterinarski fakultet-Beograd,1997
5. Evans E., de Lahunta A. Guide to the dissection of dog. W.B
Saunders Company Philadelphia-London-Toronto. 1971
6. Evans E., Christensen G. Anatomy of the dog. W.B Saunders
Company Philadelphia-London-Toronto. 1979
7. Nomina Anatomica Vetreinaria. Internationa committee on veterinary
Gross anatomical Nomenclature, Gent, Belgium,1992
8. Petkov K. Anatomija na doma{nite `ivotni. Skopje 1993
66

Predmet БИОЛОГИЈА НА КЛЕТКА 6.0 кредити
Kod 112
Studiska Прва (I)
godina
Semestar Први (I)
Vkupno ~asovi 75
Vid na predmet Задолжителен предмет
Preduslovi
Avtor na
Проф. д-р Велимир Стојковски
programata
Izveduva Проф. д-р Велимир Стојковски
Cel i zada~i na
nastavnata
programa
Teoretskata nastava. Celta na izu~uvaweto na Biologijata so
genetika e studentite da se zapoznaat so vovedni i osnovni
soznanija za osnovnata sdtrukturna i funkcionalna edinica na
`iviot organizam - kletkata. Studentite se zapoznavaat so
subcelularnite kleto~ni strukturi, nivnata gradba i funkcija.
Isto taka posebno e obrabotena i strukturata i funkcijata na
hromozomot kako voved vo genetikata.
Site teoretski soznanija, studentite gi proveruvaat i utvrduvaat
so prakti~na laboratoriska rabota i ve`bi.
Biologija so genetika, kako bazi~en predmet im pomaga na
studentite da steknat znaewa za strukturata i funkcijata na
kletkata.
Glavna zada~a na predmetot e studentite da se zapoznaat so
strukturata i funkcijata na subcelularnite kleto`ni strukturi
i nivnata me|usebna povrznost vo funkcioniraweto na kletkata
i `iviot organizam.
Prakti~nata nastava. Vo tekot na prakti~nata labortoriska
rabota studentite se steknuvaat so bazi~ni iskustva vo
eksperimentalnata rabota so biolo{kite materijali. Tie, se
zapoznavaat so principite i na~inot na mikroskopirawe i
analiza na materijalot. Studentite se obvrzani da izrabotat po
eden kratok proekt vo koj }e gi sublimiraat svoite znaewa od
biologija so genetika.
Biologija so genetika zaedno so biohemijata e bazi~en predmet
koj ja dava osnovata za izu~uvawe na drugite predklini~ki i
klini~ki predmeti kako {to se mikrobiologijata, imunologijata,
farmakologijata, patofiziologijata i dr.
67

TEORETSKA NASTAVA
Reden Nastavna edinica
broj na
~asovi
1. Методи во
клеточната
биологија
2 Evolucija na
kletkata
Sodr`ina na nastavna edinica
Светлосна микроскопија. Култура на клетки.
Микрохируршки методи. Методи на флуоресцентна
микроскопија. Фиксирање на клетки.
Цитофотометрија. Морфометрија. Имунохемиски
реакции. Радиоавтографија. Молекуларна
хибридизација. Електронска микроскопија.
Abiogena faza. Biogena faza. Oparinova teorija.
3-4 Organizacija na
kletkite
5 Hemiski sostav na
kletkata
6 Eukariotska
kletka i nejzinata
organizacija
7-8 Kleto~na
membrana
9-26 Subcelularna
kleto~na
organizacija
Svojstva na `ivata materija. Osnovni odliki na
kletkata. Virusi (acelularni formi na `ivot).
Bakteriofagi. Reprodukcija na virusite. Nezavisno
namno`uvawe na fagite. Zavisno namno`uvawe na
fagite. Rikecii. Prokariota. Mikoplazmi.
Modrozeleni algi. Bakterii. Eukariota.
Neorganski soedinenija vo `ivite organizmi.
Organski soedinenija vo `ivite organizmi.
Rastewe na kletkite. Diferencirawe na kletkite.
Stareewe i umirawe na kletkite. Nekroza
Apoptoza.
Organizacija na kleto~nata membrana. Lipiden
dvosloj. Membranski proteini. Membranski
jaglehidrati. Funkcija na kleto~nata membrana.
Transport na mali molekuli niz membranata.
Membranski transportni proteini. Pasiven
transport. Aktiven transport. Transport na
makromolekuli i golemi ~esti~ki niz kleto~nata
membrana. Membranski potencijal (stati~ki
membranski potencijal, polarizirana membrana).
Promeni na membranata pri nadraznuvawe.
Diferencijacii na kleto~nata membrana
(mikrovili, invaginacii). Me|ukleto~ni vrski.
Endoplazmati~en retikulum. Ribozomi. Golxiev
kompleks. Lizozomi. Mitohondrii. Peroksizomi.
Citoskelet. Mikrofilamenti. Mikrotubuli.
Centrioli. Trepki i kam{i~iwa. Sredi{ni
mikrofilamenti. Jadro. Inkluzii.
27-40 Genetika Osnovni principi na nasleduvaweto (monohibridno
i dihibridno vkrstuvawe). Genotip i fenotip.
Geni. Svojstva na genite. Interakcija na geni
(alelna interakcija, nealelna interakcija).
Hromozomi na eukariotite (struktura, kariotip,
kariogram, idiogram). Gigantski hromozomi.
Politeni hromozomi. ^etkasti hromozomi.
Organizacija na DNA vo hromozomite. Funkcionalna
organizacija na hromozomite. Prenos na
informacii vo kletkite. Struktura na genite kaj
prokariota. Regulacija na genskata ekspresija kaj
prokariota. Struktura i ekspresija na genite kaj
eukariota. Regulacija na genskata ekspresija kaj
68

41-45 MEHANIZMI NA
KLETO^NA DELBA
eukariota.
Menlivost na genetskiot materijal. Krosingover.
Transformacija. Konjugacija. Transdukcija.
Hromozomski mutacii (aberacii na hromozomite).
Numeri~ki hromozomski aberacii. Strukturni
hromozomski aberacii (prekini, intrahromozomski
aberacii, interhromozomski aberacii).
Mutacii na genite. Tipovi na mutacii. Genetka
osnova na mutaciite. Inducirani mutacii so
hemiski mutagensi. Inducirani mutacii so fizi~ki
mutagensi.
Nasleduvawe. Determinacija na polot i negovo
nasleduvawe.
Genetska kontrola na imunolo{kite reakcii.
Imunogenetika.
Razmno`uvawe. Bezpolovo razmno`uvawe. Polovo
razmno`uvawe. Reprodukcija na kletki. Mitoza.
Amitoza. Mejoza.
PRAKTI^NA NASTAVA
Reden broj Nastavna edinica i sodr`ina na nastavnata edinica
na ~asovi
1 Voved vo mikroskopirawe
2-3 Mikroskopirawe na prokariotski i eukariotski kletki
4-7 Mikroskopirawe na subcelularna kleto~na organizacija
8-11 Delba na kletka - mitoza
11-14 Mejoza
15-16 Gametogeneza
17-20 Struktura na molekulot na DNA
21-26 Metodi vo humanata citogenetika i analiza na kariotip
27-30 Osnovni principi na nasleduvaweto
Organizacija
Metodi na
u~ewe
Teoretska nastava: 3 ~asa/nedelno (45 ~asa)
Prakti~na nastava: 2 ~as/nedelno (30 ~asa)
Teoretska nastava: interaktivna (predavawa vo golema grupa so
diskusija i anga`irawe na studentite)
Prakti~na nastava: ve`bi i drugi oblici na rabota vo pomali
grupi
Seminarska rabota: u~ewe so koristewe stru~na literatura i
internet, izgotvuvawe seminarski trud, prezentacija i diskusija
на seminarskata rabota
69

Specifi~ni
preporaki za
nastava
Proverka na
znaewa
Osnovni
u~ebni
pomagala
Studentot e zadol`en aktivno da gi sledi site predvideni
aktivnosti so koi{to osvojuva bodovi kako del od zavr{noto
ocenuvawe.
Boduvawe na aktivnostite na studentot:
Vid na aktivnost
Bodovi
minimum maksimum
Prisustvo na teoretska nastava 12 15
Prisustvo i aktivnost (znaewe) 24 30
na prakti~nata nastava
Seminarska rabota 5 10
Kontinuirani proverki (dve) 10 20
Zavr{en ispit 9 25
Vkupno: 60 100
Uslovuva~ki kriteriumi: Za da se pristapi kon zavr{niot
ispit studentot e potrebno da osvoi minimum 45 bodovi od
teoretskata, prakti~nata nastava i dvete kontinuirani proverki.
Vo slu~aj koga studentot niz kontinuiranata proverka na
znaeweto ne poka`al rezultat na edna proverka na znaeweto, a
osvoil bodovi samo za teoretska i prakti~na nastava, pristapuva
kon kompleten zavr{en ispit.
Kontinuirana proverka na znaeweto (dve): pismeno
Prva proverka: Клетка, организација на клетките и субцелуларна
клеточна организација
Vtora proverka: Генетика
Zavr{en ispit: usten
Kompleten zavr{en ispit: usten + pismen (vklu~uva edna
kontinuirana proverka)
Kriteriumi za formirawe na zavr{na ocenka:
Bodovi
Ocenka
do 59
5 (F)
60-68 6 (E)
69-76 7 (D)
77-84 8 (C)
85-92 9 (B)
93-100 10 (A)
1. Berns, W.M. (1997) Cells. University of California, Irvine.
2. Miteva, N. (1998) Op{ta biologija. Vest, Skopje.
3. Andesirk, T, Andesirk, G. (1996) Biology. Life on Eart. Prentice
Hall. Upper saddle River. New Jersey.
4. Gould, J., Keetan W. (1996) Biological science. W.W. Norton
Company. New York, London.
70

Predmet BIOFIZIKA 5.5 krediti
Kod 113
Studiska Prva (I)
godina
Semestar Prv (I)
Vkupno ~asovi 60
Vid na
Zadol`itelen predmet
predmet
Preduslovi
Avtor na Prof. d-r Nevenka Andonovska
programata
Izveduva Prof. d-r Nevenka Andonovska
Cel i zada~i
na nastavnata
programa
Predmet i zada~i na biofizikata vo veterinarnata medicina.
Me|unaroden sistem na merni edinici. Osnovi na biomehanikata.
Kru`no dvi`ewe na materijalna to~ka. Inercijalni sili i nivna
primena. Impuls, zakon za zapazuvawe na impulsot, fizi~ki
osnovi na balistokardiografijata. Rabota. Mehani~ka energija.
Kineti~ka i potencijalna energija. Rabota i mo}nost na srceto i
muskulite. Potencijalna energija na elasti~na deformncija na
koskata i nejzina fraktura. Dinamika na tvrdo telo vo rotacija.
Moment na sila. Moment na impuls. Zakoni za zapazuvawe. Lost.
Koskite kako sistem od lostovi. Harmoniski oscilacii
Nepridu{eni, pridu{eni i prisileni oscilacii. Rezonancija.
Priroda i fizi~ki karakteristiki na zvukot. Rezinancija na
zvukot i primena. Doplerov efekt. Ultrazvuk, primena na
ultrazukot.Biomehanika na fluidi. Arhimedov zakon i negova
primena. Metodi za opredeluvawe na gustina. Hemodinamika.
Zakon za kontinuitet. Bernulieva ravenka i nejzina primena vo
veterinarnata. Wutnov zakon za viskoznost. Viskoznost i zna~ewe
za biomedicinskite nauki. Metodi za opredeluvawe na viskoznost,
viskozimetri. Laminarno i turbulentno struewe. Zakon na Hagen
Puazel. Zakon na Stoks. Opredeluvawe brzina na sedimentacija.
Molekularna fizika - Povr{inski napon i negovo zna~ewe za
biomedicinskite nauki, primena. Kapilarni pojavi kaj te~nostite.
Gasna embolija. Tranportni pojavi. Difuzija. Osmoza i nejzino
zna~ewe za veterinarnata medicina. Osnovi na hemodijalizata.
Zakoni na prava i naizmeni~na struja. Elektroforeza i nejzina
primena za le~ewe i dijagnostika. Xulov zakon i negova primena.
Osnovni zakoni na geometriskata optika. Totalna refleksija i
primena kaj endoskopot. Opti~ki le}i i nivni nedostatoci. Okoto
kako opti~ki sistem. Sposobnost na razlagawe i zgolemuvawe na
lupa i opti~ki mrikroskop. Radijaciona biofizika
Karakteristi~ni veli~ini na atomot. Rendgensko zra~ewe,
dobivawe i negova primena. Laseri, vidovi i nivna primena.
Strukrura na atomsko jadro. Pirodna i ve{ta~ka
radioaktivnost. Svojstva na α , β i γ zracite. Zakon za
radioaktivno raspa|awe. Aktivnost, edinici i primena. Nuklearni
reakcii. Izvori na jonizira~ko zra~ewe. Radioaktivni izotopi
koi se koristat vo medicinata, dobivawe i primena. Vlijanie na
jonizira~kite zra~ewa vrz `ivata materija. Za{tita od
nadvore{ni i vnatre{ni izvori na jonizira~ko zra~ewe.
Dozometrija. Dozimetri. Dozimetarski veli~ini i edinici.
71

Organizacija
Metodi na
u~ewe
Specifi~ni
preporaki za
nastava
Proverka na
znaewa
Osnovni
u~ebni
pomagala
Studentot e zadol`en aktivno da gi sledi site predvideni
aktivnosti so koi{to osvojuva bodovi kako del od zavr{noto
ocenuvawe.
Boduvawe na aktivnostite na studentot:
Vid na aktivnost
Bodovi
minimum maksimum
Prisustvo na teoretska nastava
Prisustvo i aktivnost (znaewe)
na prakti~nata nastava
Seminarska rabota
Kontinuirani proverki (dve)
Zavr{en ispit
Vkupno:
Uslovuva~ki kriteriumi: Za da se pristapi kon zavr{niot ispit
studentot e potrebno da osvoi minimum 45 bodovi od teoretskata,
prakti~nata nastava i dvete kontinuirani proverki. Vo slu~aj koga
studentot niz kontinuiranata proverka na znaeweto ne poka`al
rezultat na edna proverka na znaeweto, a osvoil bodovi samo za
teoretska i prakti~na nastava, pristapuva kon kompleten zavr{en
ispit.
Kontinuirana proverka na znaeweto (dve):
Zavr{en ispit:
Kompleten zavr{en ispit
Kriteriumi za formirawe na zavr{na ocenka:
Bodovi
Ocenka
do 59
5 (F)
60-68 6 (E)
69-76 7 (D)
77-84 8 (C)
85-92 9 (B)
93-100 10 (A)
1. N.Andinovska Biofizika, Univerzitet "Sv.Kiril i metodij"
Skopje, (1995)
2. V.Stefanovi}, D.Popovi}, Fizika sa osnovima biofizike,
Univerzitet u Beogradu, Veterinaren fakultet (1989)
3. D.Ristanovi}, J.Simonovi}, J.Vukovi}, R.Radovanovi},
Biofizika, Medicinska kwiga, Beograd-Zagreb (1984)
72

Predmet HEMIJA 4.5 krediti
Kod 114
Studiska godina Prva (I)
Semestar
Prvi (I)
Vkupno ~asovi 60
Vid na predmet Zadol`itelen predmet
Preduslovi nema
Avtor na
Doc. d-r Zehra Hajrulai-Musliu
programata
Izveduva
Doc. d-r Zehra Hajrulai-Musliu
Cel i zada~i na
nastavnata
programa
Teoretskata nastava od predmetot hemija ima za cel da gi
zapoznae studentite so glavnite principi na onaa materija, koja
e neophodna za formirawe na sovremen veterinaren lekar,
odnosno materija koja }e poslu`i kako osnova za srodnite
disciplini biologijata, biohemijata, i dr.
Vo op{tiot del, studentot }e se zapoznae so osnovnite hemiski
poimi i zakoni, strukturata i elektronskata konfiguracija na
atomot, hemiskite vrski i hemiskite reakcii, hemiskata
ramnote`a, nivnite energetski promeni i nuklearnite reakcii.
Potoa iznesuvaweto na svojstvata na pova`nite hemiski
elementi i nivnite soedinenija vrz osnova na op{tite
zakonitosti, elektronskata konfiguracija i goleminata na
atomot.
Vo vtoriot del od predmetot se prezentira sovremenata teorija
na hemiskite vrski vo organskite soedinenija kako i zna~ajnite
mehanizmi za nekoi organski reakcii. Klasifikacija na
soedinenijata na acikli~ni ili alifati~ni i cikli~ki.
Osobeno }e se opi{uvaat onie grupi na soedinenija, so koi
studentot }e se sre}ava vo tekot na studiite i koi se od
posebno zna~ewe za veterinarnata nauka. Vo poedinite grupi
organski soedinenija, }e se prezentiraat pova`nite metodi za
nivno dobivawe, nivnite fizi~ki i hemiski svojstva,
pretstavnici i nivna primena.
Imiwata na soedinenijata }e se davaat spored IUPAC
nomenklaturata, no isto taka i nivnite trivialni imiwa koi sî
u{te se vo potreba.
Prakti~nata nastava od predmetot hemija ima za cel da gi
zapoznae studentite so: osnovite na op{ta, neorganska i
organska hemija. Steknuvawe na znaewa za hemiskata struktura
na supstanciite, promenite i reakciite koi se va`ni vo
veterinarnata medicina. Kvalitativna hemiska analiza.
Podelba na kationi. Karakteristi~ni reakcii za doka`uvawe
na kationi i anioni. Kvantitativna analiti~ka hemija.
Podelba. Volumetriski analizi. Acidimetrija. Alkalimetrija.
Jodometrija. Permanganometrija. Argentometrija. Zada~i.
TEORETSKA NASTAVA
Reden Nastavna edinica
Sodr`ina na nastavna edinica
broj na
~asovi
1 Voved Uloga na hemijata vo veterinarnata medicina
2-3 Gradba na Elementi, soedinenija, smesi, gradba na atomi i
supstanciite
molekuli, jonski i kovalentni vrski,
elektronegativnost na atomot i polarizacija
73

4-6 Disperzni sistemi Suspenzii, koloidi, rastvori, vodeni rastvori
vodorodni vrski, elektrolitna disocijacija,
koloidni svojstva, osmoza i osmotski pritisok
7-8 Kiselini i bazi Kiselini i bazi, pH, puferi, biolo{ki puferi
9-10 Reaktivnost Energija na reakcija, energija na aktivacija,
endotermni i egzotermni reakcii, katalizatori,
biolo{ki katalizatori
11-12 Voved vo organska Struktura na organski molekuli, funkcionalni
hemija
grupi, izomerija i stereoizomeri
13-15 Jaglevodorodi Alkani, alkeni, alkini, aromatski soedinenija
16-20 Organski soedinenija Alkoholi, eteri, fenoli, aldehidi, ketoni
koi
sodr`at karboksilni kiselini i nivni derivati
kislorod
21-22 Organski soedinenija Amini, heterocikli~ki soedinenija, alkaloidi
koi sodr`at azot
23-24 Jaglehidrati Klasifikacija, stereoizomerija, mono, oligo i
polisaharidi
25-26 Amino kiselini Amino kiselini, peptidi, proteini
27-28 Nukleinski kiselini Nukleinski kiselini, nukleotidi, struktura
29-30 Vitamini i hormoni Vitamini i koenzimi, definicija i
klasifikacija, hormoni-hemiska klasifikacija
PRAKTI^NA NASTAVA
Reden broj Nastavna edinica
na
~asovi
1-14 Presmetkovni ve`bi
(stehiometrija)
Sodr`ina na nastavna edinica
Osnovi na hemisko presmetuvawe, sostav na
rastvori-vidovi, koncentracija-presmetuvawe
na goleminite za iska`uvawe na sostavot na
rstvorite, neutralizacija, koligativni
svojstva, konstanta na disocijacija, pH, redoks
ravenki
Jodometrija
15-16 Volumetriska
analiza
17-20 Volumetriska Acidimetrija
analiza
21-24 Kvalitativna Odreduvawe na soli, doka`uvawe na katjoni i
analiza
anjoni
25-28 Kvalitativna Odreduvawe na nepoznati organski primeroci
analiza
29-30 pH i puferi Eksperimentalno odreduvawe na pH na
rastvorite i kapacitet na puferi
Organizacija
Metodi na
u~ewe
Teoretska nastava: 2 ~asa/nedelno (30 ~asa)
Prakti~na nastava: 2 ~asa/nedelno (30~asa)
Teoretska nastava: interaktivna (predavawa vo golema grupa so
diskusija i anga`irawe na studentite)
Prakti~na nastava: ve`bi i drugi oblici na rabota vo pomali
grupi
Seminarska rabota: u~ewe so koristewe stru~na literatura i
internet, izgotvuvawe seminarski trud (esej/poster); prezentacija
i diskusija za seminarskata rabota
74

Specifi~ni
preporaki za
nastava
Proverka na
znaewa
Osnovni
u~ebni
pomagala
Studentot e zadol`en aktivno da gi sledi site predvideni
aktivnosti so koi{to osvojuva bodovi kako del od zavr{noto
ocenuvawe.
Boduvawe na aktivnostite na studentot:
Vid na aktivnost
Bodovi
minimum maksimum
Prisustvo na teoretska nastava 12 15
Prisustvo i aktivnost (znaewe) 24 30
na prakti~nata nastava
Seminarska rabota 5 10
Kontinuirani proverki (dve) 10 20
Zavr{en ispit 9 25
Vkupno: 60 100
Uslovuva~ki kriteriumi: Za da se pristapi kon zavr{niot
ispit studentot e potrebno da osvoi minimum 45 bodovi od
teoretskata, prakti~nata nastava i dvete kontinuirani proverki.
Vo slu~aj koga studentot niz kontinuiranata proverka na
znaeweto ne poka`al rezultat na edna proverka na znaeweto, a
osvoil bodovi samo za teoretska i prakti~na nastava, pristapuva
kon kompleten zavr{en ispit.
Kontinuirana proverka na znaeweto (dve): pismeno
PROVERKA NA ZNAEWA :
• Prakti~ni, teoretski ispit i test
Zavr{en ispit: usten
Kompleten zavr{en ispit: usten + pismen (vklu~uva edna
kontinuirana proverka)
Kriteriumi za formirawe na zavr{na ocenka:
Bodovi
Ocenka
do 59
5 (F)
60-68 6 (E)
69-76 7 (D)
77-84 8 (C)
85-92 9 (B)
93-100 10 (A)
OSNOVNA
Olga Bauer : Op{ta i neorganska Hemija : Zemjodelski Fakultet
Skopje 2001
Olga Bauer : Organska Hemija : Zemjodelski Fakultet Skopje 2001
Vasilka Aleksi}, Blagoja Jordanoski: Hemija : Univerzitet
„Kiril i Metodij“-Skopje 1999
I. Filipović, S. Lipanović: OPĆA I ANORGANSKA KEMIJA, Školska knjiga,
Zagreb, 1988.
G. A. Taylor: ORGANSKA HEMIJA, Naučna knjiga, Beograd, 1971.
DOPOLNITELNA
R. T. Morrison, R. T. Boyd: ORGANSKA KEMIJA, Sveučilišna naklada
Liber, Zagreb, 1979
M. Mladenović: ORGANSKA HEMIJA, Naučna knjiga, Beograd, 1972.
N. Stojanović i saradnici: ORGANSKA HEMIJA, Građevinska knjiga,
Beograd, 1979.
P. Trpinac i sar.: OSNOVI ORGANSKE HEMIJE, Medicinska knjiga
Beograd – Zagreb, 1983.
75

Predmet BIOSTATISTIKA 4 krediti
Kod 115
Studiska godina Prva (I)
Semestar
Prv (I)
Vkupno ~asovi 45
Vid na predmet Zadol`itelen predmet
Preduslovi
Avtor na
Prof. d-r Vasilka Poposka-Trenevska
programata
Izveduva
Prof. d-r Vasilka Poposka-Trenevska
Cel i zada~i na Teoretski del: Biostatistikata treba da gi educira
nastavnata studentite na Fakultetot za veterinarna medicina vo
programa
kvantifikacijata na pojavite i nastanite koi se predmet na
interes na nau~nata i prakti~nata misla. Preku sozdadenite
serii za sto~niot fond i site prate~ki pojavi }e se dobie
realna osnova za predviduvawe na natamo{niot razvoj i
soodnosite koi ovoj fond gi ima nasprema site prate~ki
faktorni ili rezultativni pojavi. Nepristrasnoto ocenuvawe
na dvi`ewata na pojavite obezbeduva pragmati~en odnos vo
natamo{nite zafati vo ovaa, od vitalen interes za opstanokot
na op{testvenata zaednica, dejnost koja se nao|a vo vreme na
krupni promeni, koi baraat pogolemo anga`irawe na poedinecot
vo nasoka na zadovoluvawe na se pove}e raste~kite potrebi koi
gi imaat ~lenovite na op{testvenata zaednica.
Temite vo predmetot biostatistika }e se poredat spored
definiraweto na ovaa nau~na oblast, koja pak od svoja strana se
definira kako nauka za istra`uvaweto na belezite od
statisti~kite edinici vo prostor i vreme od koe }e se
konstatiraat obemot, kvalitetot, odnosot pome|u pojavite,
razvojnata tendencija i zakonomernostite na javuvawata taka
{to vo teoretskiot del }e se izvr{i analiza na strukturata na
pojavite, obemot, centralnata tendencija na varijabilitetot,
kako kvalitativna merka za ocenka na srednite golemini, potoa
dinamikata na pojavite, vremenskite serii, vzaemnite vrski,
zavisnostite, vzaemnite vlijanija me|u pojavite, faktornata
analiza i dr.
Posebno mesto }e ima mereweto na kapacitetite i
koeficientite na nivnoto koristewe kako i statistikata na
proizvodstvoto, nivnata dinamika i kontrolata na kvalitetot
na proizvodot.
Prakti~niot del od predmetot biostatistika prete`no }e
bide apliciran na kompjuterski programi koi }e obezbedat
pogolema egzaktnost vo donesuvaweto na zaklu~ocite i ocenkata
za obemot, kvalitetot i me|uzavisnosta na pojavite.
Cenime deka na ovoj na~in doktorot po veterinarna medicina }e
bide celosno educiran za samostojna rabota vo izvr{uvaweto na
zada~ite {to stojat pred nego i uspe{no }e gi izvr{uva
obvrskite {to se postavuvaat vo tekot na izvr{uvaweto na
zada~ite.
76

TEORETSKA NASTAVA
Reden Nastavna edinica
broj na
~asovi
1-2 VOVED I
DEFINIRAWE NA
STATISTIKATA
3-4 VEROJATNOST VO
BIOSTATISTIKATA
5 GRAFI^KI METOD VO
STATISTIKATA
6-11 STATISTI^KA
ANALIZA
12-15 TEORIJA NA
IZVADOCI
Sodr`ina na nastavna edinica
Predmet i metodi na biostatistika, poim i
definirawe, statisti~ka masa i belezi
Teoremi na verojatnosta, zakon za golemite
broevi, slu~ajni golemini, prekinati i
neprekinati golemini
Statisti~ki serii i tabeli, dijagrami,
kartogrami i ideogrami
Analiza na strukturata, analiza na
centralnata tendencija, pokazateli na
varijabilitetot
Vidovi izvadoci, ocenka i proverka na
hipotezite, ocenka i proverka na varijansata,
primena i metodi na izvadoci
16-18 DINAMI^KA ANALIZA Su{tina na indeksite, drugi pokazateli na
dinamikata, faktorna indeksna analiza
19-22 ANALIZA NA
VREMENSKI SERII
Istra`uvawe na razvojnata tendencija,
grafi~ki metod, empiriski metodi,
23-25 ZAEMNI VRSKI I
VLIJANIJA
26-27 MEREWE NA
KAPACITETITE
28-30 STATISTIKA NA
PROIZVODSTVOTO
PRAKTI^NA NASTAVA
analiti~ki metodi
Statisti~ki koeficienti, koeficient na
korelacija, Freknerov koeficient
Vidovi kapaciteti, prakti~no merewe na
iskoristuvaweto na kapacitetite
Agregati na proizvodstvoto, dinamika na
proizvodstvoto, kontrola na kvalitetot,
kvalitativni faktori na proizvodstvoto
Reden Nastavna edinica i sodr`ina na nastavnata edinica
broj na
~asovi
1-4 Programi i testirawe na verojatnosta na biostatistikata so poseben
akcent na Zakonot za golemite broevi; Prekinati i neprekinati slu~ajni
golemini
5-7 Programi i testirawe za problemi od statisti~kata analiza kade }e se
razrabotat srednite golemini, pokazatelite na varijabilitetot,
pokazatelite na asimetrija i splo{tenost
8-9 Razrabotka na teorijata na izvadoci preku prakti~ni primeni
10-11 So komjuterska programa }e se razraboti indeksnata analiza i
faktornata analiza
12-13 ]e se analiziraat soodvetni primeri so pomo{ na paraboli~niot i
eksponencijalniot trend
14-15 Dinamika na proizvodstvoto i primeri za kontrola na kvalitetot na
proizvodite
77

Organizacija
Metodi na
u~ewe
Specifi~ni
preporaki za
nastava
Proverka na
znaewa
Osnovni
u~ebni
pomagala
Teoretska nastava: 2 ~asa/nedelno (30 ~asa)
Prakti~na nastava: 1 ~as/nedelno (15 ~asa)
Teoretska nastava: interaktivna (predavawa vo golema grupa so
diskusija i anga`irawe na studentite)
Prakti~na nastava: ve`bi i drugi oblici na rabota vo pomali
grupi
Seminarska rabota: u~ewe so koristewe stru~na literatura i
internet, izgotvuvawe seminarski trud (esej/poster); prezentacija
i diskusija za seminarskata rabota
Studentot e zadol`en aktivno da gi sledi site predvideni
aktivnosti so koi{to osvojuva bodovi kako del od zavr{noto
ocenuvawe.
Boduvawe na aktivnostite na studentot:
Vid na aktivnost
Bodovi
minimum maksimum
Prisustvo na teoretska nastava 12 15
Prisustvo i aktivnost (znaewe) 24 30
na prakti~nata nastava
Seminarska rabota 5 10
Kontinuirani proverki (dve) 10 20
Zavr{en ispit 9 25
Vkupno: 60 100
Uslovuva~ki kriteriumi: Za da se pristapi kon zavr{niot
ispit studentot e potrebno da osvoi minimum 45 bodovi od
teoretskata i prakti~nata nastava.
Zavr{en ispit: usten
Kompleten zavr{en ispit: usten + pismen
Kriteriumi za formirawe na zavr{na ocenka:
Bodovi
Ocenka
do 59
5 (F)
60-68 6 (E)
69-76 7 (D)
77-84 8 (C)
85-92 9 (B)
93-100 10 (A)
1. Trenevska Poposka Vasilka, Poposki G.: Statistika. Prilep,
2001.
78

Предмет
ОПШТА ХИСТОЛОГИЈА И
2.0 кредити
ЕМБРИОЛОГИЈА
Код 116/1
Студиска
Прва (I)
година
Семестар Први (I)
Вкупно часови 30
Вид на предмет Задолжителен предмет
Предуслови
Автор на
Проф. д-р Љупче Кочоски
програмата
Изведува Проф. д-р Љупче Кочоски
Асс. М-р Флорина Поповска-Перчиниќ
Цел и задачи на
наставната
програма
Врз основа на претходно стекнатите знаења од останатите
предклинички наставни содржини, како што се: хемија, биофизика,
биологија на клетка, како и на паралелното изучувањето на
наставните содржини од молекуларната биологија, биохемијата,
анатомијата и физиологијата, овој предмет има за цел да им ја
објасни на студентите микроскопската структура на ткивата и
органите, поврзувајќи ја со нивното создавање, развој и функција.
Затоа, предметот хистологија со ембриологија овозможува подобро
разбирање и поврзување со останатите содржини во рамките на
научната област функционална морфологија, но исто така,
претставува солидна основа за понатамошно изучување и подобро
разбирање на патолошките промени кои се јавуваат при различни
болести на живите организми.
Основната цел на изучувањето на општата хистологија со
ембриологија е студентите да се запознаат со општите
закономерности и процеси на растење, оформување, клеточна
диференцијација на организмите за време на нивниот ембрионален
развој (општа ембриологија) и микроскопската градба на поедини
основни ткива (општа хистологија).
TEORETSKA NASTAVA
Reden Nastavna edinica Sodr`ina na nastavna edinica
broj na
~asovi
I. ОПШТА ХИСТОЛОГИЈА (5 часа)
1-2 ВОВЕД Што е хистологијата и лабораториски техники
на припрема на препарати и боења на истите
3-5 ОПШТА ХИСТОЛОГИЈА Изглед на епително, сврзно, ’рскавично,
коскено, мускулно, нервно и крвно ткиво.
II. ОПШТА ЕМБРИОЛОГИЈА (5 часа)
6-7 ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ
НА ЕМБРИОЛОГИЈАТА
Индукција, детерминација и диференцијација,
Гаметогенеза, мејоза, фоликулогенеза и
овулација, Градба на јајцеклетката и
сперматозоидот; Видови на јајце клетки,
Транспорт на гаметите до местото на
оплодување, Оплодување,
79

8-10 РАНИ ЕТАПИ ОД
ЕМБРИОНАЛНИОТ
РАЗВИТОК
Делба на оплодената јајцеклетка и видови
делба,
Гаструлација, Развиток на осовинските органи и
мезодермот, Примитивно тело на ембрионот,
Имплантација, Плодови обвивки; Плацентација
Развиток на ткивата,
ПРАКТИЧНА НАСТАВА
Реден Наставна единица и содржина на наставната единица
број на
часови
1- 2 Микроскопска градба на ткивата:
Епително ткиво
3-4 Микроскопска градба на ткивата:
Соединително ткиво
Мускулно ткиво
5-6 Микроскопска градба на ткивата:
Рскавично и коскено ткиво
Нервно ткиво
7-8 Гаметогенеза
Оогенеза и фоликулогенеза
Зреење на јајцеклетките
Зреење на машките полови клетки.
9-10 Оплодување - Делба на ембрионот (segmentatio)
11-12 Рани етапи на ембрионалниот развиток
Гаструлација – типови на гаструли
13-15 In vitro пороизводство на ембриони, Аспирација на ооцити, матурација на
ооцити, in vitro оплодување, in vitro култивирање
Организација
Методи на
учење
Теоретска настава: 1 час/неделно (15 часа)
Практична настава: 2 часа/на 2 недели (15 часа)
Теоретска настава: интерактивна (предавања во голема група со
дискусија и ангажирање на студентите)
Практична настава: вежби и други облици на работа во помали групи
Семинарска работа: учење со користење стручна литература и
интернет, изготвување семинарски труд (есеј/постер); презентација
и дискусија за семинарската работа
80

Специфични
препораки за
настава
Проверка на
знаења
Основни
учебни
помагала
Студентот е задолжен активно да ги следи сите предвидени
активности со коишто освојува бодови како дел од завршното
оценување.
Бодување на активностите на студентот:
Вид на активност
Бодови
минимум максимум
Присуство на теоретска настава 10 15
Присуство и активност (знаење) 15 20
на практичната настава
Семинарска работа 5 10
Континуирани проверки (две) 8 20
Завршен испит 22 35
Вкупно: 60 100
Условувачки критериуми: За да се пристапи кон завршниот испит
студентот е потребно да освои минимум 45 бодови од теоретската,
практичната настава и двете континуирани проверки. Во случај кога
студентот низ континуираната проверка на знаењето не покажал
резултат на една проверка на знаењето, а освоил бодови само за
теоретска и практична настава, пристапува кон комплетен завршен
Континуирана проверка на знаењето (две): писмено
Прва проверка: Општа хистологија
Втора проверка: Општа ембриологија
Завршен испит: писмен
Комплетен завршен испит: писмен + бодовите освоени од
активности
Критериуми за формирање на завршна оценка:
Бодови
Оценка
до 59
5 (F)
60-68 6 (E)
69-76 7 (D)
77-84 8 (C)
85-92 9 (B)
93-100 10 (A)
1. К. Поповски, Љ. Кочоски (2004): Ембриологија
2. Latshaw W.K. (1987) Veterinary Developmental anatomy
3. Sadler T. (1996) Medicinska embriologija
4. V. Pantic (1995): Histologija
5. A. Hraste (1991) Histologija domacih zivotinja
6. Kozarić, Zvonimir (1997): Veterinarska histologija, Naklada
Karolina, Zagreb
7. Babić, K., A. Hraste (1997): Anatomija i histologija domaćih
životinja, Školska knjiga Zagreb
8. Elizabeth Aughey, Fredric L. Frye (2001): A Color Handbook of
Comparative Veterinary Histology & Clinical Coorelates
9. William J. Banks (1993): Applied Veterinary Histology
10. Dellman's Textbook of Veterinary Histology (1998) ed. Joann
Eurell
81

Практикуми и атласи:
1. Љ. Кочоски (2000): Ембриологија
2. Linda M. Bacha, William J. Bacha ed.(2000): Color Atlas of
Veterinary Histology
3. William J. Banks: Histology and comparative organology: a
text-atlas
4. Horst-Dieter Dellmann: Veterinary histology: an outline textatlas
82

Predmet
STRANSKI JAZIK (francuski jazik)
prodol`itelen kurs
Kod 120
Studiska
Prva (I)
godina
Semestar Prvi (I) i Vtori (II)
Vkupno ~asovi 30
Vid na predmet fakultativen
Preduslovi Poznavawe na francuski jazik
Avtor na
Doc. d-r Rade Jordanov
programata
Izveduva
Doc. d-r Rade Jordanov, Filolo{ki fakultet „Bla`e Koneski“,
Cel i zada~i na
nastavnata
programa
Katedra za preveduvawe i tolkuvawe
1.Usvojuvawe na osnovnata terminologija na veterinarnata
medicina na francuski jazik, anatomija na `ivotnite ishrana na
`ivotnite i naj~esti zaboluvawa
2. Primena na jazi~nite znaewa i sposobnosti vo specifi~ni
verbalni situacii od oblasta na veterinarnata medicina
3.Preveduvawe na tekstovi od oblasta na veterinarnata
medicina
4.Pi{uvawe na seminarski raboti na dadeni tematski sodr`ini
na francuski jazik
Kratka sodr`ina: Teoriska i prakti~na nastava
Izborot na tekstovite e izvr{en spored podelbata na `ivotnite
na oddelni fiziolo{ki sistemi.Osven anatomskite i
fiziolo{kite karakteristiki na sistemite se obrabotuvaat
tekstovi {to gi tretiraat naj~estite nivni naru{uvawa kako i
formirawe na idnite veterinarni lekari kaj nas i vo Francija.
Organizacija Teoriska i prakti~na nastava: 2 ~asa nedelno (30)
Metodi na Interaktivna nastava (teoriska), individualna rabota so
u~ewe
podgotvuvawe na seminarski trudovi
Specifi~ni Studentot e zadol`en aktivno da gi sledi site predvideni
preporaki za aktivnosti so koi{to osvojuva bodovi kako del od zavr{noto
nastava
ocenuvawe
Boduvawe na aktivnostite na studentot:
Vid na aktivnost
Bodovi
minimum maksimum
Prisustvo na teoretska nastava 20 40
Seminarska rabota 10 20
Kontinuirani proverki (dve) 5 10
Zavr{en ispit 25 30
Vkupno: 60 100
Uslovuva~ki kriteriumi: Za da pristapi kon zavr{niot ispit
studentot e potrebno da osvoi minimum 35 bodovi od
predvidenite aktivnosti za semestarot.Vo slu~aj koga studentot
niz kontinuiranata proverka na znaeweto ne poka`al rezultat, a
osvoil bodovi samo sa teoriskata i prakti~nata nastava,
pristapuva kon kompleten zavr{en ispit
83

Proverka na
znaewa
Osnovni u~ebni
pomagala
Kontinuirana proverka na znaeweto: 1 – pismeno
Zavr{en ispit: Pismen
Kompleten zavr{en ispit: Usten
Kriteriumi za formirawe na zavr{na ocenka:
Bodovi
Ocenka
do 59
5 (F)
60-68 6 (E)
69-76 7 (D)
77-84 8 (C)
85-92 9 (B)
93-100 10 (A)
Osnovni:
1. P, Atanasov A, Poposki Q, Kalajlievska Francusko-makedonski
re~nik, Skopje, 1992.
2. Dictionnaire d’agriculture et des sciences annexes, La maison
rustique, Paris, 1977.
3. B. Rullier, ;hygiène alimentaire, Nathan, 2003.
84

Predmet FIZI^KO VOSPITUVAWE*
Kod 121
Studiska Prva (I)
godina
Semestar Prvi (I)
Vkupno 15
~asovi
Vid na Fakultativen
predmet
Preduslovi Nema
*Detalnite nastavni sodr`ini i na~inot na sobirawe na bodovi }e im bide
prezentiran na studentite na prviot ~as po soodvetniot predmet
85

SEMESTAR II
Предмет ХИСТОЛОГИЈА СО ЕМБРИОЛОГИЈА 1 5.0 кредити
Код 116/2
Студиска Прва (I)
година
Семестар Втори (II)
Вкупно часови 75
Вид на
Задолжителен предмет
предмет
Предуслови Општа Хистологија и Ембриологија
Автор на Проф. д-р Љупче Кочоски
програмата
Изведува Проф. д-р Љупче Кочоски
Асс. М-р Флорина Поповска-Перчиниќ
Цел и задачи
на наставната
програма
Врз основа на претходно стекнатите знаења од останатите
предклинички наставни содржини, како што се: хемија, биофизика,
биологија на клетка, како и на паралелното изучувањето на
наставните содржини од молекуларната биологија, биохемијата,
анатомијата и физиологијата, овој предмет има за цел да им ја
објасни на студентите микроскопската структура на ткивата и
органите, поврзувајќи ја со нивното создавање, развој и функција.
Затоа, предметот хистологија со ембриологија овозможува подобро
разбирање и поврзување со останатите содржини во рамките на
научната област функционална морфологија, но исто така,
претставува солидна основа за понатамошно изучување и подобро
разбирање на патолошките промени кои се јавуваат при различни
болести на живите организми.
Основната цел на изучувањето на предметот хистологија со
ембриологија 1 е студентите да се запознаат со органогенезата
(специјална ембриологија), и структурната организација во
посложените структури-органи (специјална хистологија). Со то ќе се
постигне подобро разбирање и поврзување со останатите содржини
во рамките на научната област функционална морфологија, но исто
така, претставува солидна основа за понатамошно изучување и
подобро разбирање на патолошките промени кои се јавуваат при
различни болести на живите организми.
TEORETSKA NASTAVA
Reden Nastavna edinica Sodr`ina na nastavna edinica
broj na
~asovi
I. СПЕЦИЈАЛНА ХИСТОЛОГИЈА И ОРГАНОГЕНЕЗА(30 часа)
1-2 РАЗВИТОК НА
ГЛАВАТА
Примитивно тело на ембрионот, развиток на
главата вратот и екстремитетите
3 ГЛАВА Тонзили, Усни, Јазик, Плунковни жлезди, Заби,
Хранопроводник.
4-5 ЛИМФОРЕТИКУЛАРНИ
ОРГАНИ
Имунолошки систем, Дифузно лимфно ткиво,
Лимфни садови, Лимфни јазли, Хемолимфонодули,
Слезина, Тимус, Bursa Fabricii
86

6-8 ЕНДОКРИН СИСТЕМ Развиток на ендокриниот систем, Хистолошки
изглед на ендокрините жлезди: Хипофиза,
Тироидна жл., Паротидна жлезда, Надбубрежни
жл. и Епифиза
9 ГРАДНА ПРАЗНИНА Развиток на градната и стомачната празнина,
дијафрагмата и епикардот
10-11 РЕСПИРАТОРЕН
СИСТЕМ
Развиток на респираторниот систем,
Хистолошки изглед на респираторниот систем
12-15 КАРДИОВАСКУЛАРЕН
СИСТЕМ
Развиток на кардиоваскуларниот систем,
Промени во крвотокот по раѓањето, Хистолошки
изглед на срце, артириски ивенски крвни
садови, капилари
16-22 ДИГЕСТИВЕН СИСТЕМ Развиток на дигестивниот систем, Хистолошки
изглед на хранопроводник прост и сложен
желудник, црева, црн дроб и панкреас
23-30 НЕРВЕН СИСТЕМ Развиток на нервниот систем, Stukturna
organizacija na CNS
ПРАКТИЧНА НАСТАВА
Реден Наставна единица и содржина на наставната единица
број на
часови
1-3 Микроскопска градба на внатрешните органи
Усни, Јазик, Непчена тонзила, Заб.
4-6 Микроскопска градба на внатрешните органи
Лимфен јазол, Тимус, Слезина.
7-9 Микроскопска градба на внатрешните органи
Паротидна жлезда. Тироидна жл., Надбубрежни жл., Хипофиза.
10-12 Микроскопска градба на внатрешните органи
Душник, Бели дробови.
13-15 Микроскопска градба на внатрешните органи
Кардиоваскуларен систем
16-21 Микроскопска градба на внатрешните органи
Хранопроводник, Преджелудници, Желудник, Тенко црево, Дебело црево.
Црн дроб, Панкреас,
22-27 Микроскопска градба на внатрешните органи
Семеник, Надсеменик, Семевод, Простата, Семени меурчиња, Јајник, Матка,
Јајцевод.
28-30 Плодови обвивки и плацентација, Плацента, Папочна врвца.
31-33 Микроскопска градба на внатрешните органи
Бубрег, Уретер,
34-36 Микроскопска градба на внатрешните органи
Кожа, млечна жлезда
37-39 Микроскопска градба на внатрешните органи
Голем мозок, Мал мозок, Рбетен мозок
40-42 Микроскопска градба на внатрешните органи
Око, Очен капак
43-45 Органогенеза
Ехо-снимки од различни фази од развитокот на плодот
87

Организација
Методи на
учење
Специфични
препораки за
настава
Проверка на
знаења
Теоретска настава: 2 часа/неделно (30 часа)
Практична настава: 3 часа/неделно (45 часа)
Теоретска настава: интерактивна (предавања во голема група со
дискусија и ангажирање на студентите)
Практична настава: вежби и други облици на работа во помали групи
Семинарска работа: учење со користење стручна литература и
интернет, изготвување семинарски труд (есеј/постер); презентација
и дискусија за семинарската работа
Студентот е задолжен активно да ги следи сите предвидени
активности со коишто освојува бодови како дел од завршното
оценување.
Бодување на активностите на студентот:
Вид на активност
Бодови
минимум максимум
Присуство на теоретска
10 15
настава
Присуство и активност
15 20
(знаење) на практичната
настава
Семинарска работа 5 10
Континуирани проверки (две) 8 20
Завршен испит 22 35
Вкупно: 60 100
Условувачки критериуми: За да се пристапи кон завршниот испит
студентот е потребно да освои минимум 45 бодови од теоретската,
практичната настава и двете континуирани проверки. Во случај кога
студентот низ континуираната проверка на знаењето не покажал
резултат на една проверка на знаењето, а освоил бодови само за
теоретска и практична настава, пристапува кон комплетен завршен
Континуирана проверка на знаењето (две): писмено
Прва проверка: после отслушување на ендокрин систем
Втора проверка: после отслушување на нервен систем
Завршен испит: писмен
Комплетен завршен испит: писмен + бодовите освоени од
активности
Критериуми за формирање на завршна оценка:
Бодови
Оценка
до 59
5 (F)
60-68 6 (E)
69-76 7 (D)
77-84 8 (C)
85-92 9 (B)
93-100 10 (A)
88

Основни
учебни
помагала
1. К. Поповски, Љ. Кочоски (2004): Ембриологија
2. Latshaw W.K. (1987) Veterinary Developmental anatomy
3. Sadler T. (1996) Medicinska embriologija
4. V. Pantic (1995): Histologija
A. Hraste (1991) Histologija domacih zivotinja
5. Kozarić, Zvonimir (1997): Veterinarska histologija, Naklada
Karolina, Zagreb
6. Babić, K., A. Hraste (1997): Anatomija i histologija domaćih
životinja, Školska knjiga Zagreb
7. Elizabeth Aughey, Fredric L. Frye (2001): A Color Handbook of
Comparative Veterinary Histology & Clinical Coorelates
8. William J. Banks (1993): Applied Veterinary Histology
9. Dellman's Textbook of Veterinary Histology (1998) ed. Joann
Eurell
Практикуми и атласи:
1. Љ. Кочоски (2000): Ембриологија
2. Linda M. Bacha, William J. Bacha ed.(2000): Color Atlas of
Veterinary Histology
3. William J. Banks: Histology and comparative organology: a
text-atlas
4. Horst-Dieter Dellmann: Veterinary histology: an outline textatlas
89

Predmet БИОХЕМИЈА 9.0 кредитi
Kod 117
Studiska Прва (I)
godina
Semestar Први (II)
Vkupno ~asovi 120
Vid na predmet Задолжителен предмет
Preduslovi биологија на клетка, хемија
Avtor na
Проф. д-р Велимир Стојковски
programata
Izveduva Проф. д-р Велимир Стојковски
Cel i zada~i na
nastavnata
programa
Teoretskata nastava. Celta na izu~uvaweto na Biohemijata e
studentite da se zapoznaat so osnovnite zakoni na fizikata i
hemijata primeneti vo sistemite na `ivata kletka, odnosno da se
zapoznaat so hemiskite procesi vo `iviot organizam. Studentite
se zapoznavaat so strukturata na biolo{kite makromolekuli
kako osnoven gradben supstrat na `ivata materija, interakcijata
na tie molekuli i procesite na oksidativna degradacija
(katabolizam) i biosinteza (anabolizam) vo fiziolo{ki uslovi.
Isto taka, posebno e obrabotena transmisijata i ekspresijata na
geneti~kata informacija kako voved vo deskripcijata na
strukturata na nukleinskite kiselini i nivnata funkcija vo
replikacijata, transkripcijata i translacijata.
Glavna zada~a na predmetot e studentite da se zapoznaat so
strukturata i funkcijata na makromolekulite vo `ivata kletka,
a znaewata }e gi nadgraduvaat so biohemisko objasnuvawe na
fiziolo{kite procesi. Isto taka obraboteni se i regulacijata i
interakcijata na metabolskite procesi.
Biohemijata kako bazi~en predmet im pomaga na studentite da
steknat znaewa za strukturata i funkcijata na biolo{kite
makromolekuli i nivnite interakcii vo fiziolo{i i
patofiziolo{ki uslovi.
Biohemijata zaedno so kleto~nata biologija i genetikata ja dava
osnovata za izu~uvawe na drugite predklini~ki i klini~ki
predmeti kako {to se mikrobiologijata, imunologijata,
farmakologijata, patofiziologijata i dr.
Site teoretski soznanija, studentite gi proveruvaat i utvrduvaat
so prakti~na laboratoriska rabota i ve`bi.
Prakti~nata nastava. Vo tekot na prakti~nata labortoriska
rabota studentite se steknuvaat so bazi~ni iskustva vo
eksperimentalnata rabota so biolo{kite materijali, pri {to e
posebno obraboten osnovniot priod na bezbednost kon zemawe na
materijal za analiza i za{tita na analiti~arot. Studentite se
zapoznavaat so osnovnite analiti~ki biohemiski metodi va`ni
vo veterinarnata medicina (titracija, merewe na enzimskata
aktivnost, razli~ni hromatografski tehniki, elektroforeza,
spektrofotometrija, ekstrakcija, enzimsko-imunolo{ki tehniki,
ELISA i dr.) i instrumentite koi se koristat vo laboratorijata.
Studentite se obvrzani da izrabotat po eden kratok proekt vo koj
}e gi sublimiraat svoite znaewa od biohemijata (izolacija i
identifikacija na biolo{kite makromolekuli od tkivo i
telesna te~nost, kako na primer: imunoglobulini, enzimi,
glikogen, lipidi, nukleinski kiselini). Svoite naodi studentite
se dol`ni da gi prezentiraat i diskutiraat pred svoite kolegi.
90

TEORETSKA NASTAVA
Reden Nastavna edinica
broj na
~asovi
1-4 Op{ti poimi,
metodi i tehniki
vo biohemijata
5-6 Voda i
elektroliti
7-10 Acidobazna
ramnote`a
11-12 Aminokiselini i
peptidi
Sodr`ina na nastavna edinica
[to e biohemija, nejzinoto zna~ewe. Biohemija i
klini~ka biohemija. Izolacija na tkivo,
homogenizacija. Zemawe na materijal za analiza:
polna krv, serum, plazma, urina, antikoagulansi.
Tehniki na merewe: kolorimetrija,
spektrofotometrija, spektrofluorimetrija, suva
hemija, elektroforeza, hromatografija, PCR.
Op{ti fizi~ko hemiski osobini na vodata. Uloga
na vodata vo organizmot. Promet, regulacija i
metabolizam na vodata vo organizmot. Uloga i
metabolizam na elektrolitite. Opredeluvawe na
vodata vo organizmot. Klini~ki korelacii.
Gasen transport i rN regulacija. Nosa~i na
kislorodniot transport vo organizmot. Hemoglobin
i alosterizam: 2,3-bifosfoglicerat. Vidovi
hemoglobin. Fizi~ki faktori koi vlijaat vrz
kislorodnoto vrzuvawe i transport: temperatura,
rN. Transport na jaglerod dioksid:
karbaminohemoglobin, obrazuvawe na bikarbonati,
transport, puferirawe. Regulacija na [H + ] dobien
od CO 2 : transport, puferirawe, izihidri~en
-
mehanizam. Distribucija na HCO 3 me|u plazmata i
eritrocitite. Relacii me|u hemoglobinot,
kislorodot, jaglerod dioksidot, vodorodniot jon i
2,3-bifosfogliceratot. Puferski sistemi na
plazmata, intersticielnata te~nost i kletkite.
Jaglerod-dioksid-bikarbonaten puferski sistem.
Acidobazna ramnote`a. Kompezatorni mehanizmi:
principi na kompezacija. Specifi~ni
kompenzatorni procesi (acidoza i alkalzoa).
Zna~eweto na Na + i Cl - vo acidobaznata ramnote`a.
Pomestuvawe na hloridite. Opredeluvawe na
acidobazniot status. Klini~ki korelacii.
Sistematika na aminokiselinite. Op{ti osobini
na aminokiselinite. Metabolizam na
aminokiselinite: biosinteza i razlo`uvawe na
aminokselinite (deaminacija, transaminacija,
dekarboksilacija. Ciklus na urea. Obrazuvawe na
mo~na kiselina. Porfirini i nivniot
metabolizam. Opredeluvawe na amino kiselinite i
nivnite degradacioni produkti. Klini~ki
korelacii.
13-16 Proteini Funkcionalna uloga na proteinite vo organizmot.
Aminokiselinski sostav na proteinite. Struktura
na proteinite: primarna, sekundarna, tercierna,
kvaterna. Povisoki nivoa na proteinska
organizacija. Drugi tipovi na proteini. Proteinska
stabilnost. Dinami~ki aspekti na proteinskata
91

struktura. Metodi na karakterizacija,
purifikacija i ispituvawe na proteinskata
struktura i organizacija. Struktura i funkcija na
proteinskite familii i superfamilii.
Metabolizam na proteinite.
17-20 Enzimi Klasifikacija na enzimite. Kinetika. Koenzimi:
struktura i funkcija. Inhibicija na enzimite.
Alosteri~na kontrola na enzimskata aktivnost.
Enzimska specifi~nost: aktivno mesto. Mehanizam
na kataliza. Klini~ka primena na enzimite.
Regulacija na enzimskata aktivnost. Enzimski
klasi.
21-28 Jaglehidrati Jaglehidrati i polisaharidi: monosaharidi,
polisaharidi, glikoproteini. Anaeroben
metabolizam na jaglehidratite. Glukogeneza,
glukoliza i glukoneogeneza. Metabolizam na
pirogrozdovata kiselina. Ciklus na tikarbonskite
kiselini. Enegetski bilans na oksidacija na
glukozata so glikoliza i Krebsov ciklus. Biolo{ka
oksidacija i oksidativna fosforilacija.
Pentozofosfaten ciklus. Metabolizam na drugite
monosaharidi. Biosintaza na glikozidnite vrski.
Biosinteza na kompleksinite jaglehidrati.
Glikoproteini. Proteoglikani. Regulacija i
kontrola na metabolizmot na jaglehidratite.
29-34 Lipidi Hemiska priroda na lipidite: masni kiselini i
acilgliceroli. Izvori na masnite kiselini.
Digestija, apsorpcija, transport i deponirawe na
masani kiselini i triacilgliceroli. Masnite
kiselini fo energetskata produkcija.
Fosfolipidi, holesterol, sfingolipidi,
prostaglandini,
glicerofosfolipidi.
Metabolizam na masnite kiselini: β-oksidacija, -
oksidacija. Biosinteza na acetonski tela. Ciklus
na glioksalna kiselina.
35-38 Metaboli~ki Povranost na metabolizmite vo organizmot
interrelacii
39-42 Nukleinski
kiselini
43-46 Rekombinantna
DNA i
biotehnologija
DNA: struktura i funkcija. Obrazuvawe na
fosfodiesterskite vrski in vivo. Mutacija i
reparacija na DNA. Replikacija. Rekombinacija.
RNA: struktura i funkcija. Sinteza. RNA
polimeraza. Mehanizmi na transkripcija.
Posttranskripciska obrabotka. Translacija i
posttranslaciona modifikacija na proteinskata
sinteza.
Osnovi na rekombinantnata DNA tehnologija.
Restriktivni endonukleazi. DNA sekvencionirawe.
Rekombinantna DNA i klonirawe. Tehniki na
detekcija i identifikacija na nukleinskite
kiselini. Klonira~ki vektori. Identifikacija na
DNA fragmenti. Hibridizacija. PCR. Ekspresija na
kloniranite geni vo razli~ni organizmi.
Regulacija na genskata ekspresija.
92

47-50 Hormoni Op{ti osobini na hormonite. Struktura na
hormonite (polipeptidni, steroidni). Hormonski
kaskaden sistem. Fedd-back mehanizam na regulacija
na hormonskata aktivnost. Sinteza na hormonite.
Metaboli~ka inaktivacija i degradacija na
hormonite. Kleto~na regulacija na hormonalnata
sekrecija. Cikli~en hormonalen kaskaden sistem.
Hormon-receptor interakcii. Struktura i funkcija
na receptorite. Transport na hormonite vo krvta.
51-56 Molekularna
kleto~na
biologija
57-58 Porfirini i
nivniot
metabolizam
59-60 Vitamini,
mikroelementi,
makroelementi i
elementi vo
tragovi
PRAKTI^NA NASTAVA
Nervno tkivo: metabolizam. ATR, transmembranski
potencijal. Nevron-nevron biohemiska interakcija.
Sinteza, deponirawe i otpu{tawe na
nevrotransmiterite (acetilholin, kateholamini,
serotonin, nevropeptidi). Oko: metabolizam.
Aeroben metabolizam. Anaerobna glikoliza.
Biohemija na vizualnata transdukcija. Muskulna
kontrakcija: Uloga na kalciumot, ATR hidroliza,
aktin, tropomiozin i troponin. Koagulacija na
krvta: Regulacija na vnatre{nite pati{ta.
Regulacija na nadvore{nite pati{ta. Alosteri~na
uloga na trombinot. Proteini vklu~eni vo
koagulacijata.
Metabolizam i intestinalna apsorpcija na
`elezoto. Proteini koi{to sodr`at `elezo.
Molekularna regulacija na iskoristuvawe na
`elezoto. Distribucija i kinetika. Biosinteza na
hemot. Katabolizam.
Vitamini: hidrosolubilni i liposolubilni
vitamini. Struktura i uloga vo organizmot.
Hipervitaminozi, hipovitaminozi i avitaminozi.
Metabolizam i uloga na mineralite vo organizmot.
Naru{uvawe na metabolizmot na mineralite.
Reden Nastavna edinica i sodr`ina na nastavnata edinica
broj na
~asovi
1-2 Voved vo laboratoriska analiza
3-6 Rastvori
7-10 Mineralni soli
11-14 Proteini
15-18 Elektroforeza na proteini
19-24 Enzimi
25-30 Jaglenihidrati
31-36 Lipidi
37-44 Metabolizam
45-48 Tehniki na ekstrakcija na DNK
49-50 PCR
51-56 Hormoni
57-60 Vitamini
93

Organizacija
Metodi na u~ewe
Specifi~ni
preporaki za
nastava
Proverka na
znaewa
Teoretska nastava: 4 ~asa/nedelno (60 ~asa)
Prakti~na nastava: 4 ~as/nedelno (60 ~asa)
Teoretska nastava: interaktivna (predavawa vo golema grupa so
diskusija i anga`irawe na studentite)
Prakti~na nastava: ve`bi i drugi oblici na rabota vo pomali
grupi
Seminarska rabota: u~ewe so koristewe stru~na literatura i
internet, izgotvuvawe seminarski trud, prezentacija i
diskusija на seminarskata rabota
Studentot e zadol`en aktivno da gi sledi site predvideni
aktivnosti so koi{to osvojuva bodovi kako del od zavr{noto
ocenuvawe.
Boduvawe na aktivnostite na studentot:
Vid na aktivnost
Bodovi
minimum maksimum
Prisustvo na teoretska
12 15
nastava
Prisustvo i aktivnost
24 30
(znaewe) na prakti~nata
nastava
Seminarska rabota 5 10
Kontinuirani proverki (три) 10 20
Zavr{en ispit 9 25
Vkupno: 60 100
Uslovuva~ki kriteriumi: Za da se pristapi kon zavr{niot
ispit studentot e potrebno da osvoi minimum 45 bodovi od
teoretskata, prakti~nata nastava i трите kontinuirani
proverki. Vo slu~aj koga studentot niz kontinuiranata proverka
na znaeweto ne poka`al rezultat na edna proverka na
znaeweto, a osvoil bodovi samo za teoretska i prakti~na
nastava, pristapuva kon kompleten zavr{en ispit.
Kontinuirana proverka na znaeweto (tri): pismeno
Prva proverka: Општи поими, методи и техники во биохемијата.
Вода и електролити. Ацидобазна рамнотежа . Аминокиселини и
пептиди. Протеини.
Vtora proverka: Ензими. Јаглехидрати. Липиди. Метаболички
интеррелации.
Трета проверка: Молекуларна генетика. Хормони. Молекуларна
клеточна биологија. Порфирини и нивниот метаболизам.
Витамини, макроелементи, микроелементи и елементи во трагови.
Zavr{en ispit: usten
Kompleten zavr{en ispit: usten + pismen (vklu~uva две
kontinuiranи proverkи)
Kriteriumi za formirawe na zavr{na ocenka:
Bodovi
Ocenka
do 59
5 (F)
60-68 6 (E)
69-76 7 (D)
77-84 8 (C)
85-92 9 (B)
93-100 10 (A)
94

Osnovni u~ebni
pomagala
1. Devlin, T. (1997) Textbook of biochemistry with clinical
correlations, 4 th ed. John Wiley & Sons inc. pub.New York
2. Stryer (1993) Biochemistry, 4 th ed. W.H. Freeman & co. New
York.
3. Lehninger, A.L., Nelson, D.L. and Cox, M.M. (2000)
Principles of Biochemistry, 3 rd ed. Worth Publishers. New
York, 2000.
4. Xekova-Stojkova, S. (1999) Biohemija. Medicinski
fakultet, Skopje.
5. Stojkovski, V. (2001) Veterinarna klini~ka biohemija.
Kiro Dandaro, Bitola.
6. Stojkovski, V. (1994) Biohemiski metodi. Elnat,
Kumanovo.
95

Predmet ANATOMIJA NA @IVOTNITE 2 7 krediti
Kod 111/2
Studiska godina Prva (I)
Semestar
Vtor (II)
Vkupno ~asovi 90
Vid na predmet Zadol`itelen predmet
Preduslovi Anatomija na `ivotnite I
Avtor na
prof. d-r Vlatko Ilieski, poml. ass. Lazo Pendovski
programata
Izveduva
prof. d-r Vlatko Ilieski, poml. ass. Lazo Pendovski
Cel i zada~i na Teoretskata nastava od predmetot Anatomija na `ivotnite II
nastavnata ima za cel da gi zapoznae studentite so topografskata
programa
anatomija na glava i vrtot preku izu~uvawe na koskite i
muskulite na glava i vrat, nosnata praznina, paranazalnite
sinusi, nazofariks, grklan, di{nik, usna praznina, zabi, jazik,
plunkovni `lezdi, aparat za xvakawe, goltka, hranoprovod.
Studentite }e se zdobijat so znaewe za topografijata na gradna
praznina na graden ko{, pleura i medijastinum, anatomija na
belite drobovi, pregled na sprovodnite vozdu{nite pati{ta
vklu~uva}i ja traheata, glavnite bronhi intrapulmonarnite
bronhi i bronhiolite. Vo tekot na ovoj semestar studentite }e
se zapoznaat so topografskata anatomija na srce od razni
cica~i izu~uvaj}i ja anatomska gradba i fukcionalna anatomija
na srceto, venozen i arteriski krvotok od srceto i drenirawe
na golemite veni, sistemski krvotok i pulmonaren mal krvotok,
inervacija na srceto. Vo topografskata anatomija na abdomen
(generalno i komparativno) studentite }e se zapoznaaat so
telesni praznini, serozni membrani, anatomija na prost i
slo`en `eludnik anatomija na tanki i debeli creva, anatomija
i topografija na akcesorni `lezdi na digestivniot sistem ( crn
drob, pankreas).
Na ovoj na~in na idnite doktori po vetreinarna medicina }e im
bide ovozmo`eno da se zdobijat so znaewe za vizuelnodijagnosti~ka
anatomija i klini~kata anatomija na glava i
vrat, graden ko{ i abdomen.
Prakti~nata nastava od predmetot Anatomija na `ivotnite I
ima za cel preku prakti~na disekcija da gi zapoznae studentite
so topgrafska anatomija na glava i vrat preku prakti~no
izu~uvawe na koski, zglobovi i ligamenti na glava na vrat
(generalno i komparativno), krvni sadovi i limfni jazli na
glava i vrat, nosna praznina i paranazalni sinusi, usna
praznina i plunkovni `lezdi,grklan, di{nik, goltka,
hranoprovod. Izu~uvaj}i ja topografskata antomija na graden
ko{ i abdominalana praznina studentite prakti~no }e se
zapoznaaat so organite, nervite, krvite sadovi i limfnite
jazli vo gradnata praznina i abdominalna praznina.
96

TEORETSKA NASTAVA
Reden broj
na ~asovi
(krediti)
1-12
( 2 kredit)
13- 27
( 2 kredit)
Sodr`ina na nastavna edinica)
TOPOGRAFSKA ANATOMIJA NA GLAVA I VRAT
Nastavna programa: Celi
Predavawa: Koski na glava(komparativno) muskuli na glava i vrat
(origo, insercio, funkcija, topografija, inervacija, vaskularizacija,
limfni jazli)
Nadvore{en nos, nosna praznina, paranazalni sinusi, nazofariks,
grklan, di{nik(vaskularizacija, inervacija i limfni jazli), usna
praznina,zabi, jazik, plunkovni `lezdi, aparat za xvakawe, goltka,
hranoprovod( vaskularizacija i inervacija i limfni jazli. Klini~ka
anatomija na glava, vizuelno-dijagnosti~ka anatomija na glava. Grklan,
di{nik(topografija, vaskuklarizacija, inervacija) goltka,
hranoprovod(topografija, vaskularizacija, inervacija)
Nastaven materijal: Video prezentacija Glava od govedo 21.30 min.
Vrat od govedo 9.52 min. Vrat od kow7.40 min.
Slajd perezentacii Usna praznina (23 slajda) Nosna praznina (18
slajda) Forma na glava i zabalo (34 slajda) Prezentacii za disekcija
30 slajda
CLIVE Kompjuterska interaktivana programa(kvizovi) Klini~ka
anatomija na nosna praznina , Topografska anatomija na ku~e: glava
(povr{insjka disekcija), glava (dlaboka disekcija), glava (sagitalni i
transverzalni sekcii), vrat.
Rabota so sve`i , fiksirani i plastinirani preparati
TOPOGRAFSKA ANATOMIJA NA GRADEN KO[
Nastavna programa: Celi
Predavawa: Topografija na gradna praznina klini~ka anatomija na
graden ko{ pleura i medijastinum anatomija na belite drobovi ,
pregled na sprovodnite vozdu{nite pati{ta vklu~uva}i ja traheata,
glavnite bronhi intrapulmonarnite bronhi i bronhiolite Opis na
anatomskite strukturi na komparativnata trahea. Belodrobni
ligamenti, hilusot na belite drobovi i korenot na belite drobov
Opi{i gi razlikite kaj belite drobovi kaj razli~nite vidovi `ivotni
Anatomija na beli drobovi,(vaskularizacija, inervacija i limfni
jazli) Vizuelno-dijagnosti~ka anatomija na graden ko{, Srce:
Anatomska gradba i fukcionalna anatomija na srceto leva i desna
predkomora, leva i desna komora, aurikla na predkomorata,
zalistocite na srceto i skeletotopija pericardium, epicardium
miocardium i endocardium aorta i truncus pulmonalis, leva i desna
koronarna arteija venozen krvotok, od srceto i drenirawe na
golemite veni, sistemski krvotok i pulmonaren mal krvotok
inervacija na srceto nodus subsinusus, purkinievi vlakna Aorta
thoracica radiografija i kardiografija na srce (, sprovoden sistem na
srceto), perikard, krvni sadovi, arterio-venozni anastomozi.
Nastaven materijal: Video prezentacija 1.Graden ko{ kow 10.03 min.
2.Graden ko{ kow 17.52 min.3. Graden ko{ govedo 20.44 min. 2.Graden
ko{ govedo 8.25 min. 3.Graden ko{ kow 13.25 min.3.Graden ko{ govedo
(srce) 15..01 min.
Slajd perezentacii Prezentacija za disekcija na graden ko{ (30
slajda)
CLIVE Kompjuterska interaktivana programa(kvizovi)
97

28 - 45
(3 kredit)
TOPOGRAFSKA ANATOMIJA NA ABDOMEN Nastavna programa: Celi
Predavawa: Abdomen (generalno i komparativno): telesni praznini,
serozni membrani, anatomija na prost `eludnik(vaskularizacija,
inervacija limfni jazli) Gradba I struktura na ednostaven `eludnik
kaj ku~e, skeletotopija, cardia fundus, telo , pilorus kapacitet,
golemata i malata krivina na `eludnikot parietalna i visceralna
povr{ina. Vnatre{na gradba ne`lezden kratok proventrikulus,
`lezden region na kardijalni `lezdi, vistinski `lezdi na
`eludnikot svetli ( fundus i korpus) i temni ( korpus i pilorus)
regii, pilorusni `lezdi kaj pilorusot. pilorusni duodenalni
sfinkteri. Komparativna nadvore{na i vnatre{na gradba na
ednostaven `eludnik kaj ma~ka, sviwa i kow. Fundusen divertikulum
kaj sviwa. Saccus cecus i margo plicatus kaj kow. Anatomija na slo`en
`eludnik (vaskularizacija, inervacija limfni jazli) burag, capura
omasus abomasums, skeletotopija na pred`eludcite `lebot na
hranoprovodot anatomija na tanki i debeli creva, Komparativna
makroskopska anatomija duadenum, jejunum, i illeum mezenterium,
Komparativna anatomija na debelite creva, Komparativna anatomija
na colon, caecum, anus. komparativni razliki kaj doma{nite `ivotni.
(vaskularizacija, inervacija limfni jazli) ,anatomija i topografija na
akcesorni `lezdi na digestivniot sistem ( crn drob, pankreas)
(vaskularizacija, inervacija limfni jazli) Klini~ka anatomija na
abdomen Vizuelno-dijagnosti~ka anatomija na abdomen.
Nastaven materijal:
Video prezentacija Abdomen kow 3 (topografija na abdominalni
organi)8.51 min. Abdomen kow 11.48 min. Abdomen govedo 16.10 min
Abdomen govedo 8.13 min Abdomen kow (slepo crevo i kolon) 16.53 min.
Abdomen govedo 19.21 min. Abdomen kow ( abdominalni oragani) 14.43
min
Slajd perezentacii Prezentacija za disekcija na abdominalna
praznina(30 slajda) CLIVE Kompjuterska interaktivana
programa(kvizovi): Abdomen na ku~e - kviz Rabota so sve`i ,
fiksirani i plastinirani preparati
PRAKTI^NA NASTAVA
I. ANATOMIJA NA @IVOTNITE II ( 45 ~asa)
1-12 TOPOGRAFSKA ANATOMIJA NA GLAVA I VRAT
Ve`bi: Topgrafska anatomija na glava: koski, zglobovi
i ligamenti na glava (generalno i komparativno),
muskuli za xvakawe, muskuli na liceto,( origo, inserco,
funkcija, topografija inervacija, vaskularizacija,)
krvni sadovi i limfni jazli na glava. Nosna praznina
i paranazalni sinusi, usna praznina i plunkovni
`lezdi.
Topografska anatomija na vrat muskuli i muskulni
obvivki na vrat (origo, inserco, funkcija, topografija,
inervacija, vaskularizacija, limfni jazli), Krvni
sadovi na vrat nervi na vrat, grklan,
di{nik(topografija, vaskuklarizacija, inervacija)
goltka, hranoprovod(topografija, vaskularizacija,
inervacija) klini~ka anatomija na glava vrat Vizuelnodijagnosti~ka
anatomija na vrat i glava
Nastaven materijal: Video prezentacija Glava od
98

govedo 21.30 min. Vrat od govedo 9.52 min. Vrat od
kow7.40 min.
Slajd perezentacii Usna praznina (23 slajda) Nosna
praznina (18 slajda) Forma na glava i zabalo (34 slajda)
Prezentacii za disekcija 30 slajda
CLIVE Kompjuterska interaktivana
programa(kvizovi) Klini~ka anatomija na nosna
praznina , Topografska anatomija na ku~e: glava
(povr{insjka disekcija), glava (dlaboka disekcija),
glava (sagitalni i transverzalni sekcii), vrat.
Rabota so sve`i , fiksirani i plastinirani preparati
13- 27 TOPOGRAFSKA ANATOMIJA NA GRADEN KO[
Ve`bi: Organi, nervi, krvi sadovi i limfni jazli vo
gradnata praznina. Klini~ka anatomija na graden ko{
vizuelno-dijagnosti~ka anatomija na graden ko{
Topografija na srce so torakalna aorta, radiografija i
kardiografija na srce
Nastaven materijal: Video prezentacija 1.Graden ko{
kow 10.03 min. 2.Graden ko{ kow 17.52 min.3. Graden
ko{ govedo 20.44 min. 2.Graden ko{ govedo 8.25 min.
3.Graden ko{ kow 13.25 min.3.Graden ko{ govedo (srce)
15..01 min.
Slajd perezentacii Prezentacija za disekcija na
graden ko{ (30 slajda)
CLIVE Kompjuterska interaktivana
programa(kvizovi)
28 - 45 TOPOGRAFSKA ANATOMIJA NA ABDOMEN Ve`bi:.
Organi, nervi, krvi sadovi i limfni jazli na
abdominalnata praznina. Demonstracija na `eludnik i
creva od pre`ivni `ivotni. Klini~ka anatomija na
abdomen Vizuelno-dijagnosti~ka anatomija na abdomen
Nastaven materijal:
Video prezentacija Abdomen kow 3 (topografija na
abdominalni organi)8.51 min. Abdomen kow 11.48 min.
Abdomen govedo 16.10 min Abdomen govedo 8.13 min
Abdomen kow (slepo crevo i kolon) 16.53 min. Abdomen
govedo 19.21 min. Abdomen kow ( abdominalni oragani)
14.43 min
Slajd perezentacii Prezentacija za disekcija na
abdominalna praznina(30 slajda) CLIVE Kompjuterska
interaktivana programa(kvizovi): Abdomen na ku~e -
kviz Rabota so sve`i , fiksirani i plastinirani
preparati
Organizacija
Metodi na
u~ewe
Teoretska nastava: 3 ~asa/nedelno (45 ~asa)
Prakti~na nastava: 3 ~as/nedelno (45 ~asa)
Teoretska nastava: interaktivna (predavawa vo golema grupa so
diskusija i anga`irawe na studentite)
Prakti~na nastava: ve`bi i drugi oblici na rabota vo pomali
grupi
Seminarska rabota: u~ewe so koristewe stru~na literatura i
internet, izgotvuvawe seminarski trud (esej/poster); prezentacija
i diskusija za seminarskata rabota
99

Specifi~ni
preporaki za
nastava
Proverka na
znaewa
Osnovni
u~ebni
pomagala
Studentot e zadol`en aktivno da gi sledi site predvideni
aktivnosti so koi{to osvojuva bodovi kako del od zavr{noto
ocenuvawe.
Boduvawe na aktivnostite na studentot:
Vid na aktivnost
Bodovi
minimum maksimum
Prisustvo na teoretska nastava 12 15
Prisustvo i aktivnost (znaewe) 24 30
na prakti~nata nastava
Seminarska rabota 5 10
Kontinuirani proverki (dve) 10 20
Zavr{en ispit 9 25
Vkupno: 60 100
Uslovuva~ki kriteriumi: Za da se pristapi kon zavr{niot
ispit studentot e potrebno da osvoi minimum 45 bodovi od
teoretskata, prakti~nata nastava i dvete kontinuirani proverki.
Vo slu~aj koga studentot niz kontinuiranata proverka na
znaeweto ne poka`al rezultat na edna proverka na znaeweto, a
osvoil bodovi samo za teoretska i prakti~na nastava, pristapuva
kon kompleten zavr{en ispit.
Kontinuirana proverka na znaeweto : pismeno posle sekoj
odslu{an modul
Zavr{en ispit: pismen
Kompleten zavr{en ispit: pismen (vklu~uva dve kontinuirani
proverki)
Kriteriumi za formirawe na zavr{na ocenka:
Bodovi
Ocenka
do 59
5 (F)
60-68 6 (E)
69-76 7 (D)
77-84 8 (C)
85-92 9 (B)
93-100 10 (A)
1. Konig H.E., Liebich H.-G. Veterinary anatomy of domestic animals.
Schattauer(Stuttgart - new York) textbook and Colour Atlas, 2004
2. Sisson S., The anatomy of domestic animals. W.B. Saunders
Company. Philadelphia and London, 1941
3. Dyce K.M., Sack W.O., Wensing C.J.G. Textbook of veterinary
naatomy. W.B. Saunders Company. Philadelphia- London-Toronto-
Sydmey_Montreal-Tokyou.1996
4. Simic V., Jankovic @. Anatomija domacih zivotinja sisara -
Splanchnologia. Veterinarski fakultet-Beograd,1997
5. Evans E., de Lahunta A. Guide to the dissection of dog. W.B
Saunders Company Philadelphia-London-Toronto. 1971
6. Evans E., Christensen G. Anatomy of the dog. W.B Saunders
Company Philadelphia-London-Toronto. 1979
7. Nomina Anatomica Vetreinaria. Internationa committee on
veterinary Gross anatomical Nomenclature, Gent, Belgium,1992
8. Petkov K. Anatomija na doma{nite `ivotni. Skopje 1993
100

Predmet FIZIOLOGIJA NA @IVOTNITE 1 6.5 krediti
Kod 118
Studiska Prva (I)
godina
Semestar Vtor (II)
Vkupno ~asovi 75
Vid na
Zadol`itelen predmet
predmet
Preduslovi
Avtor na Prof. d-r Vladimir Petkov
programata
Izveduva Prof. d-r Vladimir Petkov
Cel i zada~i Teoretskata nastava Bazi~nata cel na predmetot fiziologija e
na nastavnata izu~uvawe na normalnite funkcii na kletkata, organite,
programa aparatite i sistemite vo zdravite organizmi. Fiziologijata gi
prou~uva `ivotnite procesi i vrskata pome|u sostojbata na
organizmot i uslovite vo okolinata.
Predmetot ima va`no mesto vo veterinarnata nauka. Osnova za
izu~uvawe na fiziologijata se predmetite: biohemija, biologija,
anatomija, embriologija, histologija, a samiot predmet
fiziologija dava osnova za izu~uvawe na patofiziologija,
mikrobiologija i imunologija, farmakologija i toksikologija,
patohistologija, interna medicina i drugite klini~ki predmeti.
Prakti~nata nastava Se izu~uvat laboratoriski ispituvawa za
dobivawe na plazma i serum, antikoagulansi na krvta, puferi na
krvnata plazma, odreduvawe krvnite elementi, krvni grupi,
dvi`ewa na `abe{ko srce, elektrokardiografija,; auskultacija
na srcevite tonovi, merewe na krven pritisok i merewe puls.
TEORETSKA NASTAVA
Reden
broj na
~asovi
Nastavna edinica
Sodr`ina na nastavna edinica
1-3 fiziologija na kletkata funkcionalna gradba na kletkata
membrana na kletkata
me|ukleto~ni vrski
organeli na kletkata
4-6 fiziologija na krvta so
izu~uvawe na
oformenite kletki vo
krvta i nivnata funkcija
7-9 fiziologija na krvta so
izu~uvawe na
oformenite kletki vo
krvta i nivnata funkcija
10-12 fiziologija na krvta so
izu~uvawe na
oformenite kletki vo
krvta i nivnata funkcija
zada~a na krvta
op{ti osobini na krvta
puferski sistemi
krvna plazma i serum
sostav na krvnata plazma
fiziolo{ko zna~ewe n belkovinite vo
plazmata
oformeni elementi
eritrociti
levkociti
trombociti
101

13-15 fiziologija na krvta so
izu~uvawe na
oformenite kletki vo
krvta i nivnata funkcija
16-18 kardiovaskularniot i
limfniot sistem vo
organizmot
19-21 kardiovaskularniot i
limfniot sistem vo
organizmot
22-24 kardiovaskularniot i
limfniot sistem vo
organizmot
25-27 kardiovaskularniot i
limfniot sistem vo
organizmot
28-30 kardiovaskularniot i
limfniot sistem vo
organizmot
31-33 kardiovaskularniot i
limfniot sistem vo
sosiruvawe na krvta
antikoagulaten mehanizam
biolo{ka odbrana na organizmot
imunitet
krvni grupi
mal krvotok
golem krvotok
fiziologija na srceto
sistolna i minutna zafatnina na srceto
nervna regulacija na rabotata na srceto
fiziologija na krvnite sadovi
fiziologija na arteriite
krven pritisok
regulirawe na krvniot pritisok
arteriski puls
raspored na krvta vo organite
preminuvawe na krvta niz kapilarite
pominuvawe na krvta niz venite
specifi~en krvotok po organi
limfa i limfotek
retikuloendotelen sistem
organizmot
34-36 di{ewe organi za di{ewe
mehanizam na di{eweto
tipovi na di{ewe
vlijanie na razni pritisoci pri di{eweto
37-39 di{ewe ventilacija na belite drobovi
razmena na gasovi vo belite drobovi i tkiva
prenesuvawe na gasovi vo belite dribovi
40-42 di{ewe centri za di{ewe
di{ewe kaj fetusi
di{ewe kaj ptici
di{ewe kaj ribi
43-45 regulirawe na telesna
temperatura
PRAKTI^NA NASTAVA
termoregulacija
Reden broj Nastavna edinica i sodr`ina na nastavnata edinica
na ~asovi
1- 2 Voved vo fiziologija; op{to za fiziolo{kite metodi; fiziolo{ki
rastvori;
3-4 Dobivawe plazma i serum; antikoagulansi; puferi na krvnata plazma
5-6 Odreduvawe na koncentracija na hemoglobinot; sedimentacija na
eritrocitite;
7-8 Hematokritska vrednost; osmotska rezistencija na eritrocitite
9-10 Odreduvawe hemoglobin po Sali
11-12 Broewe na krvni kletki (op{to)
13-14 Broewe eritrociti
15-16 Broewe leukociti
17-18 Odreduvawe leukocitarna formula
19-20 Koagulacija na krvta
102

21-22 Krvni grupi
23-24 Dvi`ewa na `abe{ko srce
25-26 Elektrokardiografija; auskultacija na srcevite tonovi;
27-28 Indirektno merewe na krven pritisok; merewe puls
29-30 Di{ewe (teoretski + prakti~no spirometrija)
Organizacija
Metodi na
u~ewe
Specifi~ni
preporaki za
nastava
Proverka na
znaewa
Teoretska nastava: 3 ~asa/nedelno (45 ~asa)
Prakti~na nastava: 2 ~as/nedelno (30 ~asa)
Teoretska nastava: interaktivna (predavawa vo golema grupa so
diskusija i anga`irawe na studentite)
Prakti~na nastava: ve`bi i drugi oblici na rabota vo pomali grupi
Seminarska rabota: u~ewe so koristewe stru~na literatura i
internet, izgotvuvawe seminarski trud (esej/poster); prezentacija i
diskusija za seminarskata rabota
Studentot e zadol`en aktivno da gi sledi site predvideni
aktivnosti so koi {to osvojuva bodovi kako del od zavr{noto
ocenuvawe.
Boduvawe na aktivnostite na studentot:
Vid na aktivnost
Bodovi
minimum maksimum
Prisustvo na teoretska nastava 12 15
Prisustvo i aktivnost (znaewe)
24 30
na prakti~nata nastava
Seminarska rabota 5 10
Kontinuirani proverki (dve) 10 20
Zavr{en ispit 9 25
Vkupno: 60 100
Uslovuva~ki kriteriumi: Za da se pristapi kon zavr{niot ispit
studentot e potrebno da osvoi minimum 45 bodovi od teoretskata,
prakti~nata nastava i dvete kontinuirani proverki. Vo slu~aj koga
studentot niz kontinuiranata proverka na znaeweto ne poka`al
rezultat na edna proverka na znaeweto, a osvoil bodovi samo za
teoretska i prakti~na nastava, pristapuva kon kompleten zavr{en
ispit.
Kontinuirana proverka na znaeweto (dve): pismeno
Prva proverka:
Vtora proverka:
Zavr{en ispit: usmen
Kompleten zavr{en ispit: usmen + pismen (vklu~uva edna
kontinuirana proverka)
Kriteriumi za formirawe na zavr{na ocenka:
Bodovi
Ocenka
do 59
5 (F)
60-68 6 (E)
69-76 7 (D)
77-84 8 (C)
85-92 9 (B)
93-100 10 (A)
103

Osnovni
u~ebni
pomagala
Berne, M.R. and Levy, N.M.: Phisiology, sec. Ed. 1988, prevod na hrvatski.
Andreas, J. and Pokrajac, N., Medicinska knjiga, Zagreb,
1993
Guyton, A.C.: Medicinska fiziologija. Izd. VIII, prevod, Medicinska
knjiga, Beograd - Zagreb, 1985
Georgijevski, V.J.: Fiziologija selsko-hozjajstvenih zivotnih,
Agroprom izdat, 1990
Johnson, R.L. editor: Physiology of the gastrointestinal tract. Vol. 1, 2.
Roven press, New York, 1981
Jovanovic, M.: Fiziologija domacih zivotinja. Medicinska knjiga, Beograd -
Zagreb, 1986
Petkov, K. Fiziologija na doma{nite `ivotni, Univerzitet "Sv.
Kiril i Metodij" Skopje 2000
Strukii, P.: Osnovi fiziologii, prevod od angliski, Moskva, 1984
Swenson, M.J.: Djuksova fiziologija domacih zivotinja. Prev. od angl.,
Svetlost, Sarajevo, 1975
Tomov, T., Sedloev, N. i dr.: Veterinarnomedicinska fiziologija.
Trakiski Universitet, Stara Zagora, 1998
104

Predmet HRANLIVI, LEKOVITI, OTROVNI I
2.5 krediti
ZA^INSKI RASTENIJA
Kod 119
Studiska Prva (I)
godina
Semestar Vtor (II)
Vkupno ~asovi 30 ( 1 + 1)
Vid na
Zadol`itelen predmet
predmet
Preduslovi Biologija na kletka, Hemija,
Avtor na Prof. d-r Risto Prodanov
programata
Izveduva Prof. d-r Risto Prodanov
Cel i zada~i Teoretskata nastava
na nastavnata
programa
Celta na predmetot Hranlivi, lekoviti, otrovni i za~inski
rastenija e da gi zapoznae studentite so ulogata i zna~eweto na
rastitelniot svet za doma{nite `ivotni. Vo predmetot }e se
izu~uva rastitelniot svet od pogled na veterinarnata nauka, odn.
studentite da se zapoznaat so najva`nite hranlivi, lekoviti,
otroni i za~inski rastenija. Da go zapoznaat rastitelniot svet ne
po botani~kiot redosled i klasifikaciju, tuku po nivnoto
prakti~no zna~ewe za doma{nite `ivotni.
Kratka programa-teoretska nastava: Voved, vrska na predmetot
hranlivo, lekovito i otrovno rastenie so predmetite ishrana na
d.`., farmakologija so toksikologija, bolesti kaj `ivotnite i
p~elina pa{a. Rastitelniot svet kako glavni energetski izvori na
hrana vo prirodata. Hemiski sostav na hranata od rastitelno
poteklo. Morfologija i fiziologija na rastitelinite organi.
Ekolo{ki faktori i rastitelniot svet. Podelba i op{ta
karakteristika na rastenijata koi se koristat za dobito~na hrana.
Proizvodstvo na dobito~na hrana na livadi, pa{wacii
obrabotlivi povr{ini
Specijalen del: Zna~ewe na bakteriite, muvlite i algite; Trevi
(Poaceae); Leguminozi (Fabaceae); Korewa, krtoli i drugi hranlivi
rastenija; Lekoviti rastenija; Medonosni rastenija i p~elina
pa{a; Toksi~no rastenie.
Ve`bi Izu~uvawe i raspoznavawe na: slatkite trevi -
`itaricite, livadskite i trevite na terenite za napasuvawe (od I,
II i III klasa); leguminozite; korenasto krtolastite i drugite
rastitelni kulturi zna~ajni za doma{nite `ivotni; otrovnite i
lekovitite rastenija. Prakti~noto zna~ewe na hemiskiot sostav
na rastenijata za doma{nite `ivotni. Rastitelno proizvodstvo na
dobito~na hrana. Rastitelnoto proizvodstvo i ekolo{ki faktori.
Rastitelniot svet i p~elinata pa{a.
105

TEORETSKA NASTAVA
Reden Nastavna edinica
Sodr`ina na nastavna edinica
broj
~asovi
1. VOVED Rastitelniot svet, veterinarnata nauka i
sto~arstvoto: povrzanosta na predmetot hranlivo,
lekovito i otrovno rastenie so predmetite ishrana
na d.`., farmakologija so toksikologija, bolesti kaj
`ivotnite i p~elina pa{a.
2. - 3. IZVORI NA HRANA Rastitelniot svet kako glavni energetski izvori na
hrana vo prirodata, pojam na flora, vegetacija,
areal i taksonomija.
4. - 5. HEMISKI SOSTAV
I MOTFOLOGIJA
6. - 8. PROIZVODSTVO
NA DOBITO^NA
HRANA
9. - 11. FAMILII NA
RASTENIJA KOI
SE KORISTAT ZA
DOBITO^NA
HRANA
12. -
13.
LEKOVITI I
MEDONOSNI
RASTENIJA
Osnovi na rastitelnata filogenija:
Hemiski sostav na hranata od rastitelno poteklo:
Morfologija i fiziologija na vegetativnite i
generativnite rastitelini organi
Ekolo{ki faktori i rastitelniot svet.
Podelba i op{ta karakteristika na rastenijata koi
se koristat za dobito~na hrana:
Proizvodstvo na dobito~na hrana na livadi,
pa{wacii obrabotlivi povr{ini:
SPECIJALEN DEL
Trevi (Poaceae). Op{ti morfolo{ki karakteristiki.
Trevi na pasi{trata i livadite. Trevi od
obrabotlivi povr{ini : p~enka, p~enica, ja~men, r'`,
sorgo, oves, proso, ....
Leguminozi (Fabaceae). Op{ti morfolo{ki
karakteristiki. Najva`ni rodovi na: detelinata,
lucerkata, graoricata, sojata, dobito~niot gra{ok,...
Korewa, krtoli i drugi hranlivi rastenija:
dobito~na repka, dobito~no cveklo, kompir,
maslodajna repka, ...
Zna~aj na lekoviti rastenija za veterinarnata
medicina: nane, maj~ina du{ica, kamilica, bel slez,
...
Medonosni rastenija i nivno zna~ewe kako p~elina
pa{a. najva`ni medonosni rastenija vo samoniknata
vegetacija. Nektar, polen, vosok, propolis, medlika.
14. ZA^INI Za~insko rastenie koe se koristi vo tehnologijata na
meso i mesni prerabotki.
15. OTROVNI
RASTENIJA
Programata gi opfa}a najva`nite otrovni rastenija
vo prorodata. Zapoznavawe so aktivnite materii
(alkaloidi, glikozidi, saponini i drugi toksi~ni
materii koi se nao|aat vo oddelni organi na
rastenijata.
106

PRAKTI^NA NASTAVA
Reden broj na Nastavna edinica i sodr`ina na nastavna edinica
~asovi
1. - 4. Fam. Poaceae: prva, vtora i treta klasa livadski i trevi za
napasuvawe.
Fam. Poaceae: kultivirani trevi - cerealii.
Fam. Fabaceae: Op{ta karakteristika i zna~ewe.
5. - 9. Lekoviti rastenija - op{ta karakteristika i zna~ewe.
Alkaloidno - toksi~ni rastenija: op{ta karakteristika i oddelna
obrabotka.
Glikozidni i saponinski toksi~ni rastenija: op{ta karakteristika
i oddelna obrabotka na. Ostanati toksi~ni i mehani~ko-{tetni
rastenija: op{ta karakteristika i oddelna obrabotka na:
10. - 15. Terensko zapoznavawe na obrabotenite rastitelni vidovi
Organizacija
Metodi na
u~ewe
Specifi~ni
preporaki za
nastava
Teoretska nastava: 1 ~asa/nedelno (15 ~asa)
Prakti~na nastava: 1 ~as/nedelno (15 ~asa)
Teoretska nastava: interaktivna (predavawa vo golema grupa so
diskusija i anga`irawe na studentite)
Prakti~na nastava: ve`bi i drugi oblici na rabota vo pomali
grupi
Seminarska rabota: u~ewe so koristewe stru~na literatura i
internet, izgotvuvawe seminarski trud (esej/poster); prezentacija
i diskusija za seminarskata rabota
Studentot e zadol`en aktivno da gi sledi site predvideni
aktivnosti so koi {to osvojuva bodovi kako del od zavr{noto
ocenuvawe.
Boduvawe na aktivnostite na studentot:
Vid na aktivnost
Bodovi
minimum maksimum
Prisustvo na teoretska nastava 12 15
Prisustvo i aktivnost (znaewe) 24 30
na prakti~nata nastava
Seminarska rabota 5 10
Kontinuirani proverki (dve) 10 20
Zavr{en ispit 9 25
Vkupno: 60 100
Uslovuva~ki kriteriumi: Za da se pristapi kon zavr{niot
ispit studentot e potrebno da osvoi minimum 45 bodovi od
teoretskata, prakti~nata nastava i dvete kontinuirani proverki.
Vo slu~aj koga studentot niz kontinuiranata proverka na
znaeweto ne poka`al rezultat na edna proverka na znaeweto, a
osvoil bodovi samo za teoretska i prakti~na nastava, pristapuva
kon kompleten zavr{en ispit.
107

Proverka na
znaewa
Kontinuirana proverka na znaeweto (dve): pismeno
Prva proverka: - op{t del
Vtora proverka: - specijalen del
Zavr{en ispit: usten
Kompleten zavr{en ispit: usten + pismen (vklu~uva edna
kontinuirana proverka)
Kriteriumi za formirawe na zavr{na ocenka:
Bodovi
Ocenka
do 59
5 (F)
60-68 6 (E)
69-76 7 (D)
77-84 8 (C)
85-92 9 (B)
93-100 10 (A)
Osnovni
u~ebni
pomagala
Literatura:
Danon. J. i @. Bla`en~i}, Hranlivo, lekovito, otrovno i za~insko
rastenie, Beogral - 1989;
Vu~kovi} S, Krmno biqe, Beograd - 1999;
Xuki} D., Biqke za proizvodwu sto~ne hrane, Novi Sad - 2002;
O`egovi} L., S. Pepeqwak: Mikotoksikoze, Zagreb - 1995;
Forenbaher S., Otrovne biqke i biqna otrovawa `ivotiwa,
Zagreb - 1998.
108

2.Predmetni programi za vtora godina na studii
SEMESTAR III
Predmet ANATOMIJA NA @IVOTNITE 3 5 krediti
Kod 211
Studiska Vtora (II)
godina
Semestar Tret (III)
Vkupno ~asovi 75
Vid na predmet Zadol`itelen predmet
Preduslovi Anatomija na `ivotnite I, Anatomija na `ivotnite II
Avtor na
prof. d-r Vlatko Ilieski, poml. ass. Lazo Pendovski
programata
Izveduva prof. d-r Vlatko Ilieski, poml. ass. Lazo Pendovski
Cel i zada~i na
nastavnata
programa
Teoretskata nastava od predmetot Anatomija na `ivotnite 3
ima za cel da gi zapoznae studentite topografskata antomija na
karli~nata praznina preku opis na urogenitalnite organi i
topografijata na bubrezite so anatomija na ma{ki reproduktiven
sistem: (semenici, akcesorni polovi `ledi, penis i prepucium,
muskuli na ma{kiot reproduktiven sistem), so anatomija na
`enski reproduktiven sistem: (jajnici, jajcevodi, matka, vagina,
predvorje na vagina i sramnica), so terminalni granki na aorta
abdominalis i vime. Vo tekot na ovoj semestar studentite }e
bidat zapoznaeni so organizacija na centralen nerven sistem
izu~uvaj}i ja ~erepna praznina, mozo~ni obvivki, anatomija i
vaskularizacija na mozok i 'rbetniot mozok, nervi na glava
cerebrospinalni nervi i ganglii, visceralen nerven sistem:
simpati~en i parasimpati~en nerven sistem, intramuralen
nerven sistem. Izu~uvaj}i gi setilni organi, ko`a i ko`ni
tvorevini studentite }e se zdobijat so znaewa za so anatomija na
okoto, uvoto( nadvore{no, sredno i vnatre{no uvo) so ko`a(
generalno i komparativno) ko`ni `lezdi, nokti, kanxi, kopita i
papci i rogovi. Anatomijata na egzoti~ni `ivotni }e }e im
ovozmo`i na studentite da ja zapoznaat generalno anatomijata na
riba, zelena iguana, glu{ec, zmija, `elka, lasica, koko{ki, noj,
gulabi i na ptici peja~i.
Prakti~nata nastava od predmetot Anatomija na `ivotnite 3 ima
za cel preku prakti~na disekcija da gi zapoznae studentite so
topografska anatomija na karli~na praznina i toa so organi,
nervi, krvi sadovi i limfni jazli vo karli~nata praznina,
topografska anatomija na ma{ki reproduktivni organi,
topografska anatomija na `enski reproduktivni organi.
Studentite prakti~no }e bidat zapoznaeni so anatomijata na
mozo~nite obvivki, anatomija i vaskularizacija na mozok i
'rbetniot mozok, kranijalni nervi i ganglii so o~no jabolko,
orbitalni fascii, muskuli na o~noto jabolko, o~ni kapaci i
kowuktiva, solzen aparat, vaskularizacija i inrevacija na okoto.
109

TEORETSKA NASTAVA
Reden broj
na ~asovi
(krediti)
1-8
( 2.5 kredit)
9 - 16
( 1 kredit)
Sodr`ina na nastavna edinica)
TOPOGRAFSKA ANATOMIJA NA KARLICA
Nastavna programa: Celi
Predavawa Bubrezi Opis na urogenitalnite organi i topografijata
na bubrezite fiksiraweto na bubrezite i nivniot soodnos so
sosednite organi struktura na unipiramidalen bubreg, modificiran
unipiramidalen i multipiramidalen bubreg vaskularizacijata niz
bubregot komparativnata anatomija na bubrezite na razli~ni vidovi
ma~ka, ku~e ovca, kow, sviwa i govedo. bubre`nata karlica, calices
maiores, minores sobiren sistem na kanali , nefron glomerul
funkcionalna edinica na bubregotbubre`na karlica i ureter, mo~en
meur i uretra, (vaskularizacija, inervacija i limfni jazli) Anatomija
na ma{ki reproduktiven sistem: semenici, akcesorni polovi `ledi,
penis i prepucium, muskuli na ma{kiot reproduktiven sistem.
(vaskularizacija, inervacija i limfni jazli) Klini~ka anatomija na
ma{ki polovi organi Vizuelno-dijagnosti~ka anatomija na ma{ki
polovi organi Anatomska gradba na testis, epididimidis testis i
ductus deferences, ligamenti na opa{ot na epididimidisot, lig
proprium testis, spu{tawe na testisite. Razliki vo polo`bata na
testisite kaj razli~ni vidovi `ivotni. Anatomska gradba na
skrotumot funiculus spermaticus, pomo{ni polovi `lezdi,
Gradba na penis kaj ku~e, ma~ka, ko`, bik, nerast. Sporedba na
fibroelasti~en i muskulokavernozen tip na penis., prepucium,
mehanizam na erekcija.Anatomija na `enski reproduktiven sistem:
jajnici, jajcevodi, matka, vagina, predvorje na vagina i sramnica;
(vaskularizacija, inervacija i limfni jazli) placenta mle~ni
`lezdi. Klini~ka anatomija na `enski polovi organi Vizuelnodijagnosti~ka
anatomija na `enski polovi organi Terminalni granki n
aorta abdominalis, vime
Nastaven materijal: Video prezentacija Karlica ku~e 22.25 min.
Karlica kow (ma{ki) 23.32 min.Karlica govedo (ma{ki)18.38 min.
Urinaren sistem ku~e 18.24 min. Karlica ku~e 1 20.18 min. Karlica
kow (`enski)23.36 min. Karlica govedo (`enski) 19.16 min Vime
govedo 7.30 CLIVE Kompjuterska interaktivana programa(kvizovi):
Anatomija na mokra~en sistem Anatomija na bubrezi: ku~e i ma~ka
Anatomija na bubrezi: ovca, kow Anatomija na bubrezi: sviwa, govedo
Vakularna anatomija na bubrezi Vaskularizacija na bubrezi kaj ku~e i
kow Vaskularizacija na bubrezi kaj sviwa i govedo Komparativna
anatomija na mokra~ni meuriRabota so sve`i , fiksirani i
plastinirani preparati
ORGANIZACIJA NA CENTRALEN NERVEN SISTEM
Nastavna programa: Celi
Predavawa: ^erepna praznina, mozo~ni obvivki, anatomija i
vaskularizacija na mozok i 'rbetniot mozok, nervi na glava
cerebrospinalni nervi i ganglii, visceralen nerven sistem:
simpati~en i parasimpati~en nerven sistem, intramuralen nerven
sistem. Sreden mozok ,Preden mozok, Diencefalon, Telencefalon
Jadra na kranijalnite nervi, Kranijalni nerviOlfaktoren nerv
Opti~en nerv Okulomotoren nerv Trohlearen nerv Trigeminalen nerv
Abducens Facijalen nerv Vestibulokohlearen nerv Glosofaringialen
nerv Vaugs Akcesoren nerv Hipoglosealen nerv Spinalni nervi
110

17- 26
(1 kredit)
27- 30
(0.5 kredit)
Dorzalni granki Ventralni granki, Vratni ventralni granki,
Brahialen plete` ,Torakalni ventralni granki Lumbalni ventralni
garnki Lumbosacralen plete` Sakralni i kaudalni ventralni granki
Periferen avtonomen nerven system, Parsimpati~en sistem
Simpati~en sistem
medulla sspinalis, Hipotalamus, Hipofiza
Nastaven materijal: CLIVE Kompjuterska interaktivana programa:
Voved vo mozok - ednostavna antomija na mozok, Istra`uvawe na
mozok -anatomija - funkcija na mozokot
CLIVE Kompjuterska interaktivana programa(kvizovi): Anatomija i
fiziologija na mozok
Slajd perezentacii Prezentacii za disekcija na mozok (30 slajda)
Rabota so sve`i , fiksirani i plastinirani preparati
SETILNI ORGANI, KO@A I KO@NI TVOREVINI
Nastavna programa: Celi
Predavawa: Anatomija na oko: o~no jabolko, orbitalni fascii,
muskuli na o~noto jabolko, o~ni kapaci i kowuktiva, solzen aparat,
vaskularizacija i inrevacija na okoto.
Anatomija na uvo: nadvore{no, sredno i vnatre{no uvo,
vestibulokohlearen nerv, muskuli na uvoto
Ko`a( generalno i komparativno): ko`a, ko`ni `lezdi,
(vaskularizacija i inervacija). nokti, kanxi, kopita i papci i rogovi.
Klini~ka anatomija na nokti, kanxi, kopita i papci i rogovi
Vizuelno-dijagnosti~ka anatomija na nokti, kanxi, kopita i papci i
rogovi
Nastaven materijal: Slajd perezentacii Anatomija na oko( 46
slajda) Anatomija na uvo (14 slajda)
CLIVE Kompjuterska interaktivana programa: Normalna ku~e{ka
retina - ispituvawe na okoto so direkna i indirekna oftalmoskopija
Rabota so sve`i i fiksirani preparati
Nastavna programa: Celi
Video prezentacija: Kopito 12.15
Slajd perezentacii: Prezentacii (30slajda)
Rabota so sve`i i fiksirani preparati
ANATOMIJA NA EGZOTI^NI I LABORATORISKI @IVOTNI
Nastavna programa: Celi
Predavawa Anatomija na egzoti~ni `ivotni
Aplikacija na rendgenski sliki vo dijagnostikata na bolestite kaj
egzoti~ni `ivotni
Anatomija na riba
Anatomija na zelena iguana
Anatomija na glu{ec
Anatomija na zmija
Anatomija na `elka
Anatomija na lasica
Anatomija na koko{ki(2 prezentacii)
Anatomija na noj
Anatomija na gulab
Anatomija na ptici peja~i
Nastaven materijal: Prezentacii, CLIVE Kompjuterska
interaktivana programa(kvizovi): Anatomija na vodozemci i zmii,
Rabota so sve`i fiksirani i plastinirani preparati
111

PRAKTI^NA NASTAVA
I. ANATOMIJA NA @IVOTNITE III ( 45 ~asa)
1-12 TOPOGRAFSKA ANATOMIJA NA KARLICA
Ve`bi: Topografska anatomija na karli~na praznina: organi, nervi, krvi
sadovi i limfni jazli vo karli~nata praznina topografska anatomija
na ma{ki reproduktivni organi. Topografska anatomija na `enski
reproduktivni organi
Nastaven materijal: Video prezentacija Karlica ku~e 22.25 min.
Karlica kow (ma{ki) 23.32 min.Karlica govedo (ma{ki)18.38 min.
Urinaren sistem ku~e 18.24 min. Karlica ku~e 1 20.18 min. Karlica kow
(`enski)23.36 min. Karlica govedo (`enski) 19.16 min Vime govedo 7.30
CLIVE Kompjuterska interaktivana programa(kvizovi): Anatomija na
mokra~en sistem Anatomija na bubrezi: ku~e i ma~ka Anatomija na
bubrezi: ovca, kow Anatomija na bubrezi: sviwa, govedo Vakularna
anatomija na bubrezi Vaskularizacija na bubrezi kaj ku~e i kow
Vaskularizacija na bubrezi kaj sviwa i govedo Komparativna anatomija
na mokra~ni meuriRabota so sve`i , fiksirani i plastinirani
preparati
13 - 24 ORGANIZACIJA NA CENTRALEN NERVEN SISTEM
Ve`bi: kompjuterska prezentacija na organizacija na medulla spinalis
CNS ( mozo~ni obvivki, anatomija i vaskularizacija na mozok i 'rbetniot
mozok,) kranijalni nervi i ganglii
Nastaven materijal: CLIVE Kompjuterska interaktivana programa:
Voved vo mozok - ednostavna antomija na mozok, Istra`uvawe na mozok -
anatomija - funkcija na mozokot
CLIVE Kompjuterska interaktivana programa(kvizovi): Anatomija i
fiziologija na mozok
Slajd perezentacii Prezentacii za disekcija na mozok (30 slajda)
Rabota so sve`i , fiksirani i plastinirani preparati
25- 40 SETILNI ORGANI, KO@A I KO@NI TVOREVINI
Ve`bi: o~no jabolko, orbitalni fascii, muskuli na o~noto jabolko, o~ni
kapaci i kowuktiva, solzen aparat, vaskularizacija i inrevacija na
okoto.
Nastaven materijal: Slajd perezentacii Anatomija na oko( 46 slajda)
Anatomija na uvo (14 slajda)
CLIVE Kompjuterska interaktivana programa: Normalna ku~e{ka
retina - ispituvawe na okoto so direkna i indirekna oftalmoskopija
Rabota so sve`i i fiksirani preparati
Nastavna programa: Celi
Demonstracija na kopita, gradba na kopito, papci i kanxi. klini~ka
anatomija na kopita, papci i kanxi
Nastaven materijal: Video prezentacija: Kopito 12.15
Slajd perezentacii: Prezentacii (30slajda)
Rabota so sve`i i fiksirani preparati
41- 45 ANATOMIJA NA EGZOTI^NI I LABORATORISKI @IVOTNI Nastavna
programa: Celi
Ve`bi:
Anatomija na egzoti~ni `ivotni
Aplikacija na rendgenski sliki vo dijagnostikata na bolestite kaj
egzoti~ni `ivotni
Anatomija na riba
Anatomija na zelena iguana
Anatomija na glu{ec
112

Anatomija na zmija
Anatomija na `elka
Anatomija na lasica
Anatomija na koko{ki(2 prezentacii)
Anatomija na noj
Anatomija na gulab
Anatomija na ptici peja~i
Nastaven materijal: Prezentacii, CLIVE Kompjuterska interaktivana
programa(kvizovi): Anatomija na vodozemci i zmii, Rabota so sve`i
fiksirani i plastinirani preparati
Organizacija
Metodi na
u~ewe
Specifi~ni
preporaki za
nastava
Proverka na
znaewa
Teoretska nastava: 2 ~asa/nedelno (30 ~asa)
Prakti~na nastava: 3 ~as/nedelno (45 ~asa)
Teoretska nastava: interaktivna (predavawa vo golema grupa so
diskusija i anga`irawe na studentite)
Prakti~na nastava: ve`bi i drugi oblici na rabota vo pomali
grupi
Seminarska rabota: u~ewe so koristewe stru~na literatura i
internet, izgotvuvawe seminarski trud (esej/poster); prezentacija
i diskusija za seminarskata rabota
Studentot e zadol`en aktivno da gi sledi site predvideni
aktivnosti so koi{to osvojuva bodovi kako del od zavr{noto
ocenuvawe.
Boduvawe na aktivnostite na studentot:
Vid na aktivnost
Bodovi
minimum maksimum
Prisustvo na teoretska nastava 12 15
Prisustvo i aktivnost (znaewe) 24 30
na prakti~nata nastava
Seminarska rabota 5 10
Kontinuirani proverki (dve) 10 20
Zavr{en ispit 9 25
Vkupno: 60 100
Uslovuva~ki kriteriumi: Za da se pristapi kon zavr{niot
ispit studentot e potrebno da osvoi minimum 45 bodovi od
teoretskata, prakti~nata nastava i dvete kontinuirani proverki.
Vo slu~aj koga studentot niz kontinuiranata proverka na
znaeweto ne poka`al rezultat na edna proverka na znaeweto, a
osvoil bodovi samo za teoretska i prakti~na nastava, pristapuva
kon kompleten zavr{en ispit.
Kontinuirana proverka na znaeweto : pismeno posle sekoj
odslu{an modul
Zavr{en ispit: pismen
Kompleten zavr{en ispit: pismen (vklu~uva dve kontinuirani
proverki)
Kriteriumi za formirawe na zavr{na ocenka:
Bodovi
Ocenka
do 59
5 (F)
60-68 6 (E)
69-76 7 (D)
77-84 8 (C)
85-92 9 (B)
93-100 10 (A)
113

Osnovni
u~ebni
pomagala
9. Konig H.E., Liebich H.-G. Veterinary anatomy of domestic
animals. Schattauer(Stuttgart - new York) textbook and Colour
Atlas, 2004
10. Sisson S., The anatomy of domestic animals. W.B. Saunders
Company. Philadelphia and London, 1941
11. Dyce K.M., Sack W.O., Wensing C.J.G. Textbook of veterinary
naatomy. W.B. Saunders Company. Philadelphia- London-
Toronto-Sydmey_Montreal-Tokyou.1996
12. Simic V., Jankovic @. Anatomija domacih zivotiwa sisara -
Splanchnologia. Veterinarski fakultet-Beograd,1997
13. Evans E., de Lahunta A. Guide to the dissection of dog. W.B
Saunders Company Philadelphia-London-Toronto. 1971
14. Evans E., Christensen G. Anatomy of the dog. W.B Saunders
Company Philadelphia-London-Toronto. 1979
15. Nomina Anatomica Vetreinaria. Internationa committee on
veterinary Gross anatomical Nomenclature, Gent,
Belgium,1992
16. Petkov K. Anatomija na doma{nite `ivotni. Skopje 1993
114

Предмет ХИСТОЛОГИЈА СО ЕМБРИОЛОГИЈА 2 1.5 кредити
Код 216
Студиска Втора (II)
година
Семестар Трети (III)
Вкупно часови 15
Вид на предмет Задолжителен предмет
Предуслови Хистологија со ембриологија 1
Автор на
Проф. д-р Љупче Кочоски
програмата
Изведува Проф. д-р Љупче Кочоски
Асс. М-р Флорина Поповска-Перчиниќ
Цел и задачи
на наставната
програма
Врз основа на претходно стекнатите знаења од останатите
предклинички наставни содржини, како што се: хемија, биофизика,
биологија на клетка, како и на паралелното изучувањето на
наставните содржини од молекуларната биологија, биохемијата,
анатомијата и физиологијата, овој предмет има за цел да им ја
објасни на студентите микроскопската структура на ткивата и
органите, поврзувајќи ја со нивното создавање, развој и функција.
Затоа, предметот хистологија со ембриологија овозможува подобро
разбирање и поврзување со останатите содржини во рамките на
научната област функционална морфологија, но исто така,
претставува солидна основа за понатамошно изучување и подобро
разбирање на патолошките промени кои се јавуваат при различни
болести на живите организми.
Врз основа на претходно стекнатите знаења од останатите
предклинички наставни содржини, како што се: хемија, биофизика,
биологија на клетка, како и на паралелното изучувањето на
наставните содржини од молекуларната биологија, биохемијата,
анатомијата и физиологијата, овој предмет има за цел да им ја
објасни на студентите микроскопската структура на ткивата и
органите, поврзувајќи ја со нивното создавање, развој и функција.
Затоа, предметот хистологија со ембриологија овозможува подобро
разбирање и поврзување со останатите содржини во рамките на
научната област функционална морфологија, но исто така,
претставува солидна основа за понатамошно изучување и подобро
разбирање на патолошките промени кои се јавуваат при различни
болести на живите организми.
Основната цел на изучувањето на предметот хистологија со
ембриологија 2 е студентите понатаму да се запознаат со
органогенезата (специјална ембриологија), и структурната
организација во посложените структури-органи (специјална
хистологија) на останатите органски системи во телото. Со то ќе се
постигне подобро разбирање и поврзување со останатите содржини
во рамките на научната област функционална морфологија, но исто
така, претставува солидна основа за понатамошно изучување и
подобро разбирање на патолошките промени кои се јавуваат при
различни болести на живите организми.
115

TEORETSKA NASTAVA
Reden Nastavna edinica Sodr`ina na nastavna edinica
broj na
~asovi
I. СПЕЦИЈАЛНА ХИСТОЛОГИЈА И ОРГАНОГЕНЕЗА(15 часа)
1-6 УРОГЕНИТАЛЕН
СИСТЕМ
Развиток на урогениталниот систем, Хистолошка
градба на бубрези, мочоводи, мочен меур,
машки и женски полови органи
7-10 ОКО Развиток на окото, градба на очно јаболко,
леќа, белоочница, рожница, садовница,
цилијарно тело, шареница, мрежница, помошен
очен апарат
11-12 УВО Развиток на увото, градба на надворешното,
средното и внатрешното уво.
13-15 КОЖА И НЕЈЗИНИТЕ
ДЕРИВАТИ
Развиток на кожата и нејзините деривати,
Хистолошка градба на кожата, потните, лојните
и млечната жлезда, роговите, копитата и
канџите.
Организација
Методи на
учење
Специфични
препораки за
настава
Теоретска настава: 1 час/неделно (15 часа)
Практична настава: 0 часа (0 часа)
Теоретска настава: интерактивна (предавања во голема група со
дискусија и ангажирање на студентите)
Студентот е задолжен активно да ги следи сите предвидени
активности со коишто освојува бодови како дел од завршното
оценување.
Бодување на активностите на студентот:
Вид на активност
Бодови
минимум максимум
Присуство на теоретска
20 25
настава
Семинарска работа 10 20
Континуирани проверки (две) 8 20
Завршен испит 22 35
Вкупно: 60 100
Условувачки критериуми: За да се пристапи кон завршниот испит
студентот е потребно да освои минимум 45 бодови од теоретската,
практичната настава и двете континуирани проверки. Во случај кога
студентот низ континуираната проверка на знаењето не покажал
резултат на една проверка на знаењето, а освоил бодови само за
теоретска и практична настава, пристапува кон комплетен завршен
116

Проверка на
знаења
Основни
учебни
помагала
Континуирана проверка на знаењето (две): писмено
Прва проверка: Урогенитален систем
Втора проверка: Сетилни органи, кожа и нејзините деривати
Завршен испит: писмен
Комплетен завршен испит: писмен + бодовите освоени од
активности
Критериуми за формирање на завршна оценка:
Бодови
Оценка
до 59
5 (F)
60-68 6 (E)
69-76 7 (D)
77-84 8 (C)
85-92 9 (B)
93-100 10 (A)
1. К. Поповски, Љ. Кочоски (2004): Ембриологија
2. Latshaw W.K. (1987) Veterinary Developmental anatomy
3. Sadler T. (1996) Medicinska embriologija
4. V. Pantic (1995): Histologija
5. A. Hraste (1991) Histologija domacih zivotinja
6. Kozarić, Zvonimir (1997): Veterinarska histologija, Naklada
Karolina, Zagreb
7. Babić, K., A. Hraste (1997): Anatomija i histologija domaćih
životinja, Školska knjiga Zagreb
8. Elizabeth Aughey, Fredric L. Frye (2001): A Color Handbook of
Comparative Veterinary Histology & Clinical Coorelates
9. William J. Banks (1993): Applied Veterinary Histology
10. Dellman's Textbook of Veterinary Histology (1998) ed. Joann
Eurell
Практикуми и атласи:
5. Љ. Кочоски (2000): Ембриологија
6. Linda M. Bacha, William J. Bacha ed.(2000): Color Atlas of
Veterinary Histology
7. William J. Banks: Histology and comparative organology: a
text-atlas
8. Horst-Dieter Dellmann: Veterinary histology: an outline textatlas
117

Predmet FIZIOLOGIJA NA @IVOTNITE 2 10.0 krediti
Kod 218
Studiska Vtora (II)
godina
Semestar Tret (III)
Vkupno ~asovi 135
Vid na predmet Zadol`itelen predmet
Preduslovi
Avtor na
Prof. d-r Vladimir Petkov
programata
Izveduva Prof. d-r Vladimir Petkov
Cel i zada~i na
nastavnata
programa
Teoretskata nastava Bazi~nata cel na predmetot fiziologija e
izu~uvawe na normalnite funkcii na kletkata, organite,
aparatite i sistemite vo zdravite organizmi. Fiziologijata gi
prou~uva `ivotnite procesi i vrskata pome|u sostojbata na
organizmot i uslovite vo okolinata.
Predmetot ima va`no mesto vo veterinarnata nauka. Osnova za
izu~uvawe na fiziologijata se predmetite: biohemija, biologija,
anatomija, embriologija, histologija, a samiot predmet
fiziologija dava osnova za izu~uvawe na patofiziologija,
mikrobiologija i imunologija, farmakologija i toksikologija,
patohistologija, interna medicina i drugite klini~ki predmeti.
Prakti~nata nastava Se izu~uvat laboratoriski ispituvawa za
dobivawe na plazma i serum, antikoagulansi na krvta, puferi na
krvnata plazma, odreduvawe krvnite elementi, krvni grupi,
dvi`ewa na `abe{ko srce, elektrokardiografija,; auskultacija
na srcevite tonovi, merewe na krven pritisok i merewe puls.
TEORETSKA NASTAVA
Reden Nastavna edinica
broj na
~asovi
1-5 -varewe na hranata i
resorpcija kaj
mesojadite,
trevopasnite i sejedite
6-10 -varewe na hranata i
resorpcija kaj
mesojadite,
trevopasnite i sejedite
11-15 -varewe na hranata i
resorpcija kaj
mesojadite,
trevopasnite i sejedite
16-20 -varewe na hranata i
resorpcija kaj
mesojadite,
trevopasnite i sejedite
Sodr`ina na nastavna edinica
aparat za varewe
varewe vo usta
la~ewe na plunka
varewe vo `eludnik
varewe vo `eludnik kaj monogastri~ni
`ivotni
la`ewe vo `eludnik
regulacija na sekrecija na `eludo~niot sok
hemiski fazi vo vareweto
motorika na `eludnikot
redosled na varewe vo `eludnikot
specifi~nost na varewe vo `eludnik kaj
kowite
varewe vo `eludnik na pre`ivni `ivotni
mehani~ki i hemiski procesi vo
pred`eludnici
mikropopulacija vo pred`eludnici
varewe vo tenkite creva
varewe vo debelite creva i dvi`ewa na
crevata, varewe kaj ptici
resorpcija na oddelni materii
resorpcija na voda i mineralni materii
118

21-25 -metabolizam metabolizam na jaglenite hidrati
metabolizam na mastite
metabolizam na belkovinite
metabolizam na vodata
metabolizam na energijata
26-30 -vitamini vitamini rastvorlivi vo masti
vitamini rastvorlivi vo voda
vitaminoidi
31-35 -metabolizam na
makroelementi
mineralnite materii
36-40 -fiziologija na
la~eweto
41-45 -fiziologija na
la~eweto
46-50 -fiziologija na
muskulite
51-55 -humoralna regulacija na
funkciite vo organizmot
56-60 -humoralna regulacija na
funkciite vo organizmot
61-65 -humoralna regulacija na
funkciite vo organizmot
66-70 -fiziologija na nervniot
sistem
71-75 -setilni organi -
analizatori
PRAKTI^NA NASTAVA
mikroelementi
fiziologija na bubrezite
ekskreciona funkcija na bubrezite
koncentracija i razreduvawe na bubrezite
nervna i humoralna kontrola
endokrina funkcija na bubrezite
sobirawe i odstranuvawe na mo~kata
bubrezi kaj pticite
mle~na `lezda
fiziologija na skeletnite muskuli
vidovi muskulna kontrakcija
fiziologija na maznite muskuli
prenesuvawe na impulsite niz sinapsite
vidovi hormoni
vidovi endokrini `lezdi
hipotalamus - hipofiza
hipotalamus
hipofiza
epifiza
{titna `lezda
nadbubre`ni `lezdi
polovi `lezdi
tkivni hormoni
podelba na nervniot sistem
periferen nerven sistem
centralen nerven sistem
somatski - telesni oseti
refleksi
'rbeten mozok
prodol`en mozok
aparat za gledawe
sluh i ramnote`a
miris - olfaktoren sistem
oset za vkus
Reden Nastavna edinica i sodr`ina na nastavnata edinica
broj na
~asovi
1-4 Varewe
5-8 Varewe
9-12 Plunka
13-16 Pred`eludnici; `eludnikov sok
17-20 Pred`eludnici; `eludnikov sok
119

21-24 Pankreasen sok
25-28 @ol~ka
29-32 Doka`uvawe belkovini; doka`uvawe jaglerodni hidrati
33-36 Urina
37-40 Primena na radioizotopi vo fiziologijata
41-44 Endokrini `lezdi
45-48 Endokrini `lezdi
49-52 Nevrofiziologija
53-56 Ve`bi so `abe{ko srce i od nevrofiziologija
57-60 Ve`bi so `abe{ko srce i od nevrofiziologija
Organizacija
Metodi na
u~ewe
Specifi~ni
preporaki za
nastava
Proverka na
znaewa
Teoretska nastava: 5 ~asa/nedelno (75 ~asa)
Prakti~na nastava: 4 ~as/nedelno (60 ~asa)
Teoretska nastava: interaktivna (predavawa vo golema grupa so
diskusija i anga`irawe na studentite)
Prakti~na nastava: ve`bi i drugi oblici na rabota vo pomali grupi
Seminarska rabota: u~ewe so koristewe stru~na literatura i
internet, izgotvuvawe seminarski trud (esej/poster); prezentacija i
diskusija za seminarskata rabota
Studentot e zadol`en aktivno da gi sledi site predvideni
aktivnosti so koi {to osvojuva bodovi kako del od zavr{noto
ocenuvawe.
Boduvawe na aktivnostite na studentot:
Vid na aktivnost
Bodovi
minimum maksimum
Prisustvo na teoretska nastava 12 15
Prisustvo i aktivnost (znaewe) 24 30
na prakti~nata nastava
Seminarska rabota 5 10
Kontinuirani proverki (dve) 10 20
Zavr{en ispit 9 25
Vkupno: 60 100
Uslovuva~ki kriteriumi: Za da se pristapi kon zavr{niot ispit
studentot e potrebno da osvoi minimum 45 bodovi od teoretskata,
prakti~nata nastava i dvete kontinuirani proverki. Vo slu~aj koga
studentot niz kontinuiranata proverka na znaeweto ne poka`al
rezultat na edna proverka na znaeweto, a osvoil bodovi samo za
teoretska i prakti~na nastava, pristapuva kon kompleten zavr{en
ispit.
Kontinuirana proverka na znaeweto (dve): pismeno
Zavr{en ispit: usmen
Kompleten zavr{en ispit: usmen + pismen (vklu~uva edna
kontinuirana proverka)
Kriteriumi za formirawe na zavr{na ocenka:
Bodovi
Ocenka
do 59
5 (F)
60-68 6 (E)
69-76 7 (D)
77-84 8 (C)
85-92 9 (B)
93-100 10 (A)
120

Osnovni
u~ebni
pomagala
Berne, M.R. and Levy, N.M.: Phisiology, sec. Ed. 1988, prevod na hrvatski.
Andreas, J. and Pokrajac, N., Medicinska knjiga, Zagreb,
1993
Guyton, A.C.: Medicinska fiziologija. Izd. VIII, prevod, Medicinska knjiga,
Beograd - Zagreb, 1985
Georgijevski, V.J.: Fiziologija selsko-hozjajstvenih zivotnih, Agroprom izdat,
1990
Johnson, R.L. editor: Physiology of the gastrointestinal tract. Vol. 1, 2.
Roven press, New York, 1981
Jovanovic, M.: Fiziologija domacih zivotinja. Medicinska knjiga, Beograd -
Zagreb, 1986
Petkov, K. Fiziologija na doma{nite `ivotni, Univerzitet "Sv.
Kiril i Metodij" Skopje 2000
Strukii, P.: Osnovi fiziologii, prevod od angliski, Moskva, 1984
Swenson, M.J.: Djuksova fiziologija domacih zivotinja. Prev. od angl.,
Svetlost, Sarajevo, 1975
Tomov, T., Sedloev, N. i dr.: Veterinarnomedicinska fiziologija. Trakiski
Universitet, Stara Zagora, 1998
121

Predmet ISHRANA NA DOMA[NITE @IVOTNI 1 2.5 krediti
Kod 212/1
Studiska Vtora (II)
godina
Semestar Treti (III)
Vkupno 45
~asovi
Vid na Zadol`itelen predmet
predmet
Preduslovi Fiziologija, Mikrobiologija
Avtor na Prof. d-r Risto Prodanov
programata
Izveduva Prof. d-r Risto Prodanov;
poml. ass. Radmila ^r~eva - Nikolovska
Cel i
zada~i na
nastavnata
programa
Teoretskata nastava od predmetot Ishrana na doma{nite `ivotni
ima za cel da gi zapoznae studentite so op{tata karakeristika na
rastenijata i drugite hrani koi se koristat vo ishranata na
`ivotnite, nivnata hranliva vrednost, svarlivosta. Izu~uvawe na
potrebite kaj `ivotnite vo hranlivi i biolo{ki aktivni sostojki,
nivnoto dejstvo vrz procesite vo odr`uvaweto na osnovnite
fiziolo{ki funkcii i produkcijata (proizvodstvo na meso, mleko,
jajca, volna, za rabota), kako i mo`nosta za podmiruvawe na
potrebite na {to poednostaven, racionalen, odn. ekonomski na~in.
Za ostvaruvawe na ovie celi se koristat soznanijata na drugite
nau~ni disciplini, kako {to se: hemijata, biohemijata, fizikata,
fiziologijata, mikrobiologijata, botanikata, naukata za osobinite
na po~vata, patologijata, ekonomijata.
Krajna cel na naukata za ishranata kaj `ivotni, so soodvetna ishrana
na `ivotnite, e da se ovozmo`i vlijanie vrz kvantitativnoto i
kvalitativnoto zgolemuvawe na bezbedna hranata za ~ovekot (meso,
mleko, jajca), kako i dobivawe na proizvodi za ponatamo{na
industriska prerabotka (volna, ko`a, ...)
Prakti~nata nastava od predmetot ishrana na doma{nite `ivotni
ima za cel da gi zapoznae studentite so: zemawe na mostri;
opredeluvawe na hemiskiot sostav na hranata; skroben ekvivalent;
zapoznavawe na hranite; higienska procenka na hranite; sostavuvawe
na obrok za razni vidovi i kategorii na `ivotni; analiza i korekcija
na obrokot. Terenski - poseta na me{alka za dobito~na hrana.
TEORETSKA NASTAVA
Reden Nastavna edinica
broj na
~asovi
VOVED
1.
2.- 3.
4. - 6.
OSNOVNI
HRANLIVI
MATERII
VREDNOST NA
HRANATA
122
Sodr`ina na nastavna edinica
Predmet, uloga i zna~ewe na ishranata na
doma{nite `ivotni. Op{ti karakteristiki na
sostavot na `ivotnite i rastenijata.
Hemiski sostav na dobito~nata hrana:
jaglenohidrati, celuloza, lipidi, proteini - aminokiselini,
azotni materii od neproteinska priroda,
mineralni materii. Vitamini, podelba. Zna~ewe na
vodata za ishranata na doma{nite `ivotni.
Hranliva vrednost na hranata. Svarlivost na
hranata. Bilans na materijata-energijata. Merni
edinici za hranlivata vrednost na hranata.

7.
DOBITO^NI HRANA
8. - 9. KONZERVIRAWE
NA HRANA
10. - ZRNESTI HRANI
11.
12. -
14.
SPOREDNI
PROIZVODI
Dobito~na hrana -klasifikacija. Faktori od koi
zavisi sostavot i hranlivata vrednost na hranite.
Podelba na dobito~nite hrani.
Konzervirawe na zelenata hrana. Seno, vidovi na
seno i hranliva vrednost. Sila`a. Sena`a.
@itni zrnesti hrani. Zrna od leguminozi
(me{unki).
Sporedni proizvodi od industrijata koi se
koristat za dobito~na hrana: otpadoci od
industrijata za bra{no, skrob, alkohol i vriewe,
pivo, {e}er, maslo (poga~i i }uspe). Dobito~en
kvasec, ...
15. ANIMALNI HRANI Hrani od `ivotinsko poteklo: mleko, mle~ni
sporedni proizvodi, ribino bra{no, otpadoci od
industrijata za kolewe na `ivina, ...
16. - 17
18. -
19.
20. -
21.
22. -
25.
MINERALNI HRANI
I
DODATOCI
KRMNI SMESKI I
PRIPREMA NA
HRANATA
ANTINUTRITIVNI
MATERII
OP[TI POTREBI
KAJ @IVOTNITE
Mineralni hrani i dodatoci vo dobito~nata hrana
(aditivi-hranlivi, lekoviti, stumulativni, ...).
Vidovi na krmni smeski. Podgotovka na hranata.
Konzervirawe na hranata.
Antinutritivni - {tetni materii vo dobito~nata
hana. Priomesi od rastitelno i `ivotinsko
poteklo, produkti na raspa|awe pod deluvawe na
bakterii i muvli, toksini, hemiski i drugi otrovi.
Potrebi na `ivotnite vo hranlivi sostojki.
Potrebi: za odr`uvawe, za reprodukcija, za
gravidni `ivotni, za proizvodstvo na mleko, za
rastewe, za goewe, za rabota, za jajca, ...
PRAKTI^NA NASTAVA
Reden broj na Nastavna edinica i sodr`ina na nastavna edinica
~asovi
1. - 6. Zemawe na mostri, pakuvawe i ispra}awe na mostri za analiza.
Opredeluvawe na hemiskiot sostav na hranata: vlaga, proteini,
masti, pepel, celuloza.
7. - 10. Skroben ekvivalent.
11. - 20. Zapoznavawe na hranite. Kabasti hrani, so~ni i zrnesti hrani,
sporedni proizvodi od industrijata koi se koristat kako
dobito~ni hrani. Hrani od `ivotinsko poteklo. Krmni smeski.
Dodatoci vo dobito~nata hrana.
21. - 23. Higienska procenka na hranite.
24. - 32. Sostavuvawe na obrok za razni vidovi i kategorii na `ivotni.
Organizacija
Metodi na
u~ewe
Teoretska nastava: 1 ~asa/nedelno (15 ~asa)
Prakti~na nastava: 2 ~asa/nedelno (30 ~asa)
Teoretska nastava: interaktivna (predavawa vo golema grupa so
diskusija i anga`irawe na studentite)
Prakti~na nastava: ve`bi i drugi oblici na rabota vo pomali
grupi
Seminarska rabota: u~ewe so koristewe stru~na literatura i
internet, izgotvuvawe seminarski trud (esej/poster); prezentacija
i diskusija za seminarskata rabota
123

Specifi~ni
preporaki za
nastava
Proverka na
znaewa
Osnovni
u~ebni
pomagala
Studentot e zadol`en aktivno da gi sledi site predvideni
aktivnosti so koi {to osvojuva bodovi kako del od zavr{noto
ocenuvawe.
Boduvawe na aktivnostite na studentot:
Vid na aktivnost
Bodovi
minimum maksimum
Prisustvo na teoretska nastava 12 15
Prisustvo i aktivnost (znaewe) 24 30
na prakti~nata nastava
Seminarska rabota 5 10
Kontinuirani proverki (dve) 10 20
Zavr{en ispit 9 25
Vkupno: 60 100
Uslovuva~ki kriteriumi: Za da se pristapi kon zavr{niot
ispit studentot e potrebno da osvoi minimum 45 bodovi od
teoretskata, prakti~nata nastava i dvete kontinuirani proverki.
Vo slu~aj koga studentot niz kontinuiranata proverka na
znaeweto ne poka`al rezultat na edna proverka na znaeweto, a
osvoil bodovi samo za teoretska i prakti~na nastava, pristapuva
kon kompleten zavr{en ispit.
Kontinuirana proverka na znaeweto (dve): pismeno
Prva proverka: Ishrana na doma{nite `ivotni - op{t del
Vtora proverka: Ishrana na doma{nite `ivotni - specijalen del
Zavr{en ispit: usten
Kompleten zavr{en ispit: usten + pismen (vklu~uva edna
kontinuirana proverka)
Kriteriumi za formirawe na zavr{na ocenka:
Bodovi
Ocenka
do 59
5 (F)
60-68 6 (E)
69-76 7 (D)
77-84 8 (C)
85-92 9 (B)
93-100 10 (A)
Prodanov R., Ishrana na doma{nite `ivotni-op{t del (skriptamaterijal
za interna upotreba);
Katerina Blagoevska, Praktikum za ve`bi (materijal za interna
upotreba); Kalivoda M., Krmiva, Zagreb -1990;
Jovanovi} R. Ishrana doma}ih `ivotiwa, Novi Sad -1993;
Desanka Kolarski, Osnovi ishrane doma}ih `ivotiwa, Beograd -
1995; Radovanovi} T. i sor.,Ishrana doma}ih `ivotiwa,^a~ak -
1997;
Jovanovi} R., Ishrana doma}ih `ivotiwa, Novi Sad - 2001;
Xuki} D., Biqke za proizvodwu sto~ne hrane, Novi Sad - 2002;
Jovanovi} R., Ishrana krava, Novi Sad -1998;
Jovanovi} R., Ishrana ovaca, Novi Sad - 1996;
Steven leeson and John D. Summers, Commercial Poultry Nutrition –s
econd edition, Ontario, 1997;
N.J.Daghir,Poultry production in Hot Climates,CAB International 1998;
Steven leeson and John D.Summers,Nutrition of the chikens,Ontario-
2001.
124

Predmet ODGLEDUVAWE NA @IVOTNITE 1 4.5 krediti
Kod 213/1
Studiska godina Vtora (II)
Semestar
Treti (III)
Vkupno ~asovi 60 (30+30)
Vid na predmet Zadol`itelen predmet
Preduslovi Biologija na kletka, Biostatistika
Avtor na
Prof. d-r Mihajlo Adamov
programata
Izveduva
Prof. d-r Mihajlo Adamov, pomlad asistent Nikola Adamov
Cel i zada~i na
nastavnata
programa
Teoretskata nastava od predmetot Odgleduvawe na `ivotnite 1
ima za cel da gi zapoznae studentite so teoretskata osnova i
glavnite principi i metodi za unapreduvawe na sto~arskoto
proizvodstvo: potekloto i evolucijata na doma{nite `ivotni;
plodnosta, rasteweto i razvojot na razni `ivotinski vrsti;
ocenuvawe na konstitucijata i proizvodnite osobini na
doma{nite `ivotni; biolo{kite osnovi na nasleduvaweto i
odbirawe na najdobrite grla od edna populacija; metodite na
odgleduvawe na doma{nite `ivotni; nasleduvaweto na
proizvodnite osobini koi imaat ekonomsko zna~ewe i
procenuvawe na genetskiot potencijal na razni grla od edna
populacija, a se so cel studentot da mo`e da go demonstriraat
svoeto znaewe i razbirawe od principite i metodite na
odgleduvawe na doma{nite `ivotni kako osnova za
ponatamo{en razvoj na sto~arskoto proizvodstvo.
Na ovoj na~in na idniot doktor po veterinarna medicina }e mu
bide ovozmo`eno da se zapoznae so glavnite faktori od koi
zavisi edno optimalno sto~arsko proizvodstvo: biolo{kite
osnovi na razmno`uvaweto i odgleduvaweto na doma{nite
`ivotni, na~inot na nasleduvawe na morfolo{kite i
fiziolo{kite osobini, prepoznavawe na najdobriot na~in na
odgleduvawe na `ivotnite, a se so cel idniot doktor po
veterinarna medicina da se stekne so sposobnost za sovetuvawe
na farmerite i prevzemawe na merki za unapreduvawe na
sto~arsko proizvodstvo vo na{ata zemja.
Prakti~nata nastava od predmetot Odgleduvawe na `ivotnite 1
ima za cel da gi zapoznae studentite so razli~nite metodi i
postapki za ispituvawe na: genetskite predispozicii za
proizvodstvo na ekonomsko-zna~ajnite proizvodi od animalno
poteklo (mleko, meso, volna, jajca), povrzanosta na
fiziolo{kite osobini pri nasleduvaweto, merewe na razlikite
koi se javuvaat vo prakti~ni uslovi na odgleduvawe, kako i
na~inite i postapkite koi se sproveduvaat za podobruvawe na
proizvodnite sposobnosti na doma{nite `ivotni. Preku
prakti~nata nastava studentite ke se zdobijat so sposobnost za
re{avawe na konkretni problemi koi vo golema mera ja
uslovuvaat uspe{nosta na sto~arskoto proizvodstvo, odnosno so
specifi~no znaewe koe ponatamu ke mo`at da go upotrebuvaat vo
nivnata sekojdnevna praksa.
125

TEORETSKA NASTAVA
Reden Nastavna edinica
broj na
~asovi
1-2 POTEKLO I
EVOLUCIJA NA
DOMA[NITE
@IVOTNI
3-4 RASA I RASNI
OSOBINI
5-7 EKOLOGIJA NA
DOMA[NITE
@IVOTNI
8-10 PLODNOST I
RAZMNO@UVAWE
11-13 RASTEWE I RAZVITOK
NA DOMA[NITE
@IVOTNI
14-16 EKSTERIER I NEGOVA
OCENKA
17-19 METODI NA
ODGLEDUVAWE NA
DOMA[NITE
@IVOTNI
20-22 ISPITUVAWE NA
PROIZVODNITE
SPOSOBNOSTI I
SELEKCIJA
23-24 NASLEDUVAWE -
Genetska osnova na
nasleduvaweto
25-27 POPULACIJA I
OSNOVI NA
POPULACIONATA
GENETIKA
28-30 STATISTI^KI
METODI VO
KVANTITATIVNATA
GENETIKA
Sodr`ina na nastavna edinica
Poteklo na kowot, poteklo na govedoto,
poteklo na ovcite, poteklo na sviwite;
evolucija na doma{nite `ivotni; vlijanie na
domestikacijata
Podelba na rasite, op{ti biolo{ki osobini
na rasa i soj
Vlijanie na faktorite na nadvore{nata
sredina (ishrana, zemji{te, ve`bi, klima,
odgleduva~) na `ivotinskiot organizam
Uniparni i multiparni `ivotni, oploduvawe,
bliznewe, faktori koi doveduvaat do
jalovost
Intrauterin (zigot, embrion i fetus) i
ekstrauterin rast i razvoj (intenzitet na
rastewe), poremetuvawa vo rastot i razvojot
na `ivotinskiot organizam
Merewe na razvienosta na doma{nite
`ivotni, instrumenti za merewe na
razvienosta, indeksi za eksterierna
razvienost
Odgleduva~ka cel i izbor na rasa,
odgleduvawe vo ~ista krv (rasa): von srodstvo
i vo srodstvo, odgleduvawe so vkrstuvawe ili
melezewe, bastardizacija ili hibridizacija
Ispituvawe na tovni i mle~ni sposobnosti,
ispituvawe na sposobnost za proizvodstvo na
volna, jajca, ispituvawe na plodnosta, progeno
testirawe (ispituvawe na priplodnata ili
odgleduva~kata vrednost na `ivotnite)
Hromozomska osnova na nasleduvaweto,
Mendelovi pravila, genotip i fenotip,
nasleduvawe na polot, interakcija na alelni
i nealelni geni, hromozomski anomalii
Osnovni termini vo populacionata genetika,
nasleduvawe na kvalitativnite i
kvantitativnite osobini, frekvencija na geni
i genotipovi
Varijabilnost na kvantitativnite osobini,
sredni vrednosti, merki na varijabilnost,
korelacii i regresii, heritabilitet,
selekcija i nejzin uspeh
126

PRAKTI^NA NASTAVA
Reden broj Nastavna edinica i sodr`ina na nastavnata edinica
na ~asovi
1- 3 Instrumenti za zemawe na eksterierni merki
4-6 Distribucija na frekvencii
7-9 Sredni vrednosti
10-12 Merewe na varijabilnosta
13-15 Testirawe na hipotezi (utvrduvawe na statisti~ka zna~ajnost)
16-18 Korelaciona i regresiona analiza
19-22 Analiza na varijansata
23-24 Frekvencija na geni
25-26 Heritabilitet
27-28 Selekcijski uspeh
29-30 Koeficient na srodstvo
Organizacija
Metodi na
u~ewe
Specifi~ni
preporaki za
nastava
Teoretska nastava: 2 ~asa/nedelno (30 ~asa)
Prakti~na nastava: 2 ~asa/nedelno (30 ~asa)
Teoretska nastava: interaktivna (predavawa vo golema grupa so
diskusija i anga`irawe na studentite)
Prakti~na nastava: ve`bi i drugi oblici na rabota vo pomali
grupi
Seminarska rabota: u~ewe so koristewe stru~na literatura i
internet, izgotvuvawe seminarski trud (esej/poster);
prezentacija i diskusija za seminarskata rabota
Studentot e zadol`en aktivno da gi sledi site predvideni
aktivnosti so koi{to osvojuva bodovi kako del od zavr{noto
ocenuvawe.
Boduvawe na aktivnostite na studentot:
Vid na aktivnost
Bodovi
minimum maksimum
Prisustvo na teoretska
12 15
nastava
Prisustvo i aktivnost (znaewe) 24 30
na prakti~nata nastava
Seminarska rabota 5 10
Kontinuirani proverki (dve) 10 20
Zavr{en ispit 9 25
Vkupno: 60 100
Uslovuva~ki kriteriumi: Za da se pristapi kon zavr{niot
ispit studentot e potrebno da osvoi minimum 45 bodovi od
teoretskata, prakti~nata nastava i dvete kontinuirani
proverki. Vo slu~aj koga studentot niz kontinuiranata proverka
na znaeweto ne poka`al rezultat na edna proverka na znaeweto,
a osvoil bodovi samo za teoretska i prakti~na nastava,
pristapuva kon kompleten zavr{en ispit.
127

Proverka na
znaewa
Osnovni u~ebni
pomagala
Dopolnitelna
literatura
Kontinuirana proverka na znaeweto (dve): pismeno
Prva proverka: materijal predaden od 1 do 16 ~as
Vtora proverka: materijal predaden od 17 do 30 ~as
Zavr{en ispit: usten
Kompleten zavr{en ispit: usten + pismen (vklu~uva edna
kontinuirana proverka)
Kriteriumi za formirawe na zavr{na ocenka:
Bodovi
Ocenka
do 59
5 (F)
60-68 6 (E)
69-76 7 (D)
77-84 8 (C)
85-92 9 (B)
93-100 10 (A)
1) D. Nikoli}, B. Simovi} (1989): Op{te sto~arstvo. Nau~na
kwiga - Beograd.
2) S. Pavlovi}, B. [ovqanski (1992): Op{te sto~arstvo
(Genetika sa osnovama genetike populacije). Nau~na kwiga -
Beograd.
3) M. Brinzej i sar. (1991): Sto~arstvo. Ud`benici Sveu~ili{ta
u Zagrebu- Zagreb i Sveu~ili{te u Osijeku - Osijek.
4) M. Krajinovi}, T. ^obi}, M. ]inkulov (2000): Op{te sto~arstvo.
Univerzitet u Novom Sadu, Poqoprivredni fakultet.
1) Q. Lazarevi} (1979): Populaciona genetika i oplemewivawe
doma}ih `ivotiwa. Univerzitet u Beogradu, Poqoprivredni
fakultet Beograd-Zemun.
2) V.S. Vidovi} (1993): Principi i metodi oplemewivawa
`ivotiwa. Univerzitet u Novom Sadu, Poqoprivredni
fakultet.
3) V.S. Vidovi} (1993): Teorija oplemewivawa `ivotiwa.
Grafoofset, Novi Sad.
4) Lasley F.J. (1971): Genetika pobolj{anja stoke (prevod). Nakladni
zavod znanje, Zagreb.
5) Falconer D.S. (1986): Introduction to Quantitative Genetics (3rd
edition). Roland Press, New York.
128

Predmet
HIGIENA NA @IVOTNITE I
2.0 krediti
@IVOTNATA SREDINA 1
Kod 214/1
Studiska Vtora (II)
godina
Semestar Treti (III)
Vkupno ~asovi 30
Vid na predmet Zadol`itelen predmet
Preduslovi
Avtor na
Prof. d-r Metodija Dodovski
programata
Izveduva Nastavnik: Prof. d-r Metodija Dodovski
Sorabotnik: Aleksandar Dodovski, pomlad asistent
Cel i zada~i na
nastavnata
Teoretska nastava Osnovna cel na nastavata po predmetot
Higiena na `ivotnite, objektite i okolinata e studentite da
programa steknat znaewe i sposobnost za povrzuvawe na
eksperimentalnite podatoci so podatocite od proizvodnata
praksa taka {to }e nau~at kako da go namalat {tetnoto vlijanie
na okolinata vrz zdravjeto, produkcijata i reprodukcijata na
`ivotnite. Ponatamu, so ovoj predmet studentite/idni
veterinari treba da nau~at da sozdadat priod preku koj }e bidat
sposobni da gi analiziraat padot na proizvodstvoto,
abnormalnoto odnesuvawe i bolestite kaj `ivotnite vo nivnite
kompleksni interakcii so okolinata (`ivotnata sredina) i
istovremeno da stvorat povolni uslovi vo koi `ivotnite dobro
}e se ~uvstvuvaat, koe {to povolno }e se odrazi na zdravjeto,
produkcijata i reprodukcijata na `ivotnite vo odgleduvaweto i
eksploatacijata. Isto taka celta na ovoj predmet e studentot da
nau~i kako da ja so~uva biolo{kata ramnote`a so istovremeno
maksimalno iskoristuvawe na proizvodnite kapaciteti
(genetskite potencijali) na `ivotnite.
Prakti~nata nastava
Pri izveduvawe na ve`bite }e se koristi oprema za odreduvawe
na mikroklimatskite parametri: minimum-maksimum termometar,
Drager-ov aparat za gasovi, luksmetar, anemometar, higrometar,
aparati za odreduvawe na kvalitetot na vodata i po~vata,
spektrofotometar, pH-metar, kolorimetar i dr. Prakti~nata
nastava na studentite vklu~uva mikroklimatski merewa vo
objektite, neposrednata okolina na `ivotnite, ocenka na
higienskata ispravnost na po~vata i vodata, izbor na lokacija za
gradba na objekt, higiena na smestuvaweto na poedini vidovi na
`ivotni, ne{tetnoto otstranuvawe na otpadot i le{evite,
dezinfekcijata, deratizacijata, dezinsekcijata, merkite na
biosigurnost itn. Studentite }e posetuvaat poedini farmi.
TEORETSKA NASTAVA
Reden Nastavna edinica
broj na
~asovi
1-4 Op{to, higiena, i
ekologija
Sodr`ina na nastavna edinica
Voved i definicija na predmetot. Zna~ewe na
son~evata svetlina. Higiena na vozdu{nata
sredina, po~vata, vodata. Me|useben odnos na
organizmot i okolinata. Principi na
bioklimatologija i adaptacija.
129

5-8 Higiena na hranata i
ishranata
9-15 Higiensko-tehni~ki
principi pri gradba na
objekti vo sto~arstvoto
Zna~ewe na hranlivite materii vo krmivata.
Deficit na belkovini, jaglehidarti, masti,
minerali, vitamini. Preventiva na
deficienciite. Aditivi vo hranata.
Dietetska i dieterapeutska hrana.
Zagaduvawe na krmivata so otpadni materii,
herbicidi, insekticidi, bakterii, gabi,
paraziti i nivni razvojni oblici. Otrovni
rastenija vo krmivata i hranata. Higienska
ocenka na krmivata, voluminozni, zrnesti,
bra{nesti, krmni smeski, otpadoci i produkti
na industrijata.
Higiena na napasuvaweto.
Op{ti na~ela. Zna~ewe na objektite za
doma{nite `ivotni. Izbor nalokacija.
Postavuvawe na objektite vo pogolemite
sto~arski kompleksi. Higienskoprofilaki~ki
merki. Sistemi na objekti.
Gradewe na objekti. Grade`ni materijali.
Termoizolacioni materijali. Higienski
principi pri gradewe delovi na objektot.
Temeli, yidovi, pod, pokriv, tavani, vrati,
prozori. Mikroklima. Vnatre{no ureduvawe,
oprema, mehanizacija. Toploten bilans.
Ventilacija na objekti. Osvetlenost.
Upotreba na postilka. Iz|ubruvawe. Oprema
za hranewe i napojuvawe. Oprema za molzewe.
PRAKTI^NA NASTAVA
Reden Nastavna edinica i sodr`ina na nastavnata edinica
broj na
~asovi
1-6 Mikroklimatski uslovi vo objetki za doma{ni `ivotni
7-8 Ispituvawe i higienska ocenka na po~vata
9-12 Ispituvawe i higienska ocenka na vodata
13-16 Ventilacija vo objektite za doma{ni `ivotni
Organizacija
Metodi na
u~ewe
Teoretska nastava: 1 ~asa/nedelno (15 ~asa)
Prakti~na nastava: 1 ~as/nedelno (15 ~asa)
Teoretska nastava: interaktivna (predavawa vo golema grupa so
diskusija i anga`irawe na studentite)
Prakti~na nastava: ve`bi i drugi oblici na rabota vo pomali grupi,
poseti na teren
Seminarska rabota: u~ewe so koristewe stru~na literatura i
internet, izgotvuvawe seminarski trud (esej/poster); prezentacija i
diskusija za seminarskata rabota
130

Specifi~ni
preporaki za
nastava
Proverka na
znaewa
Osnovni
u~ebni
pomagala
Studentot e zadol`en aktivno da gi sledi site predvideni
aktivnosti so koi{to osvojuva bodovi kako del od zavr{noto
ocenuvawe.
Boduvawe na aktivnostite na studentot:
Vid na aktivnost
Bodovi
minimum maksimum
Prisustvo na teoretska nastava 12 15
Prisustvo i aktivnost (znaewe)
24 30
na prakti~nata nastava
Seminarska rabota 5 10
Kontinuirani proverki (dve) 10 20
Zavr{en ispit 9 25
Vkupno: 60 100
Uslovuva~ki kriteriumi: Za da se pristapi kon zavr{niot ispit
studentot e potrebno da osvoi minimum 45 bodovi od teoretskata,
prakti~nata nastava i dvete kontinuirani proverki. Vo slu~aj koga
studentot niz kontinuiranata proverka na znaeweto ne poka`al
rezultat na edna proverka na znaeweto, a osvoil bodovi samo za
teoretska i prakti~na nastava, pristapuva kon kompleten zavr{en
ispit.
Kontinuirana proverka na znaeweto (dve): pismeno
Zavr{en ispit: pismen
Kompleten zavr{en ispit: pismen (vklu~uva edna kontinuirana
proverka)
Kriteriumi za formirawe na zavr{na ocenka:
Bodovi
Ocenka
do 59
5 (F)
60-68 6 (E)
69-76 7 (D)
77-84 8 (C)
85-92 9 (B)
93-100 10 (A)
1. Maxirov @.: Zoohigiena, Skopje, 1997
2. Maxirov @.: Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija vo
sto~arstvoto i veterinarnata medicina, Skopje, 1999
3. Maxirov @.: Praktikum po zoohigiena, Skopje, 1997
4. Radenkovi} B.: Praktikum iz Zoohigijene, Beograd, 1998
5. Hristov S.: Zoohigijena, Beograd, 2002
6. Asaj A.: Zoohigijena, veterinarski priru~nik, Medicinska
naklada, Zagreb, 1996
7. Necov N., Stojan~ev T.: Veterinarna higiena, Sofija, 1999
8. Asaj A.: Dezinfekcija, Medicinska naklada, Zagreb, 2000
9. Asaj A.: Deratizacija u praksi,Medicinska naklada, Zagreb, 1999
10. Asaj A.:Zdravstvena dezinsekcija,Medicinska
naklada,Zagreb,1999
11. Fraser, A. F., D., M., Broom: Farm animal Behaviour and Welfare, CAB
Internationa, 1997.
12. Wathes, C. M., D., R., Charles: Livestock Housing, CAB International,
Oxon, 1994.
13. Buckie, A.P., R., H., Smith: Rodent Pests and Their Control, CAB
International, Oxon, 1994.
14. Dewi, I. A., R., F., E., Axford, H. Omed: Pollution in Livestock
Production Systems, CAB International, Oxon, 1994.
131

Predmet MIKROBIOLOGIJA 1 4.5 krediti
Kod 215/1
Studiska
godina
Vtora (II)
Semestar Treti (III)
Vkupno ~asovi 60
Vid na predmet Zadol`itelen predmet
Preduslovi -
Avtor na
programata
Prof. d-r Zdenko Marki}, doc. d-r Slav~o Mreno{ki
Izveduva Doc. d-r Slav~o Mreno{ki, poml. ass. Iskra Lazarova
Cel i zada~i na
nastavnata
programa
TEORETSKA NASTAVA
Teoretskata nastava od ovoj predmet gi izu~uva osnovite na
veterinarnata virusologija i prionite. Predmetot se sostoi od
dva dela. Vo prviot, studentite }e steknat op{ti znaewa za
virusite i prionite od aspekt na nivnata gradba, replikacija,
interakcija so kletkata-doma}in, virulencija itn. Vo vtoriot del
od predavawata studentite }e gi izu~uvaat najzna~ajnite
animalni virusi podeleni po soodvetni familii, kako i
najzna~ajnite prionski bolesti.
Na ovoj na~in na idniot doktor po veterinarna medicina }e mu
bide ovozmo`eno da se zdobie so osnovnite znaewa za virusite i
prionite, {to e neophoden preduslov za ponatamo{niot tek od
negovoto studirawe kade ovie mikroorganizmi }e se izu~uvaat od
aspektot na bolestite koi tie gi predizvikuvaat kaj `ivotnite.
Prakti~nata nastava od predmetot mikrobiologija 1, ima za cel
da gi zapoznae studentite so osnovnite laboratoriski tehniki za
detekcija i dijagnoza na virusite i prionite, kako i so
principite na dijagnosticirawe na najva`nite prionski i
virusni bolesti kaj poedenitite vidovi na doma{ni `ivotni od
terenski i laboratoriski aspekt.
Op{ta virusologija
DNK virusi
Tema
^asovi
1 Struktura i sostav na virusite. Klasifikacija i nomenklatura. 2
2 Replikacija na virusite. Genetika i evolucija. 2
Interakcija virus-kletka. Mehanizmi na infekcijata i
3
{ireweto na virusite vo organizmot. Determinanti na
virusnata virulencija i rezistencijata / osetlivosta na
2
organizmot doma}in.
4
Imunolo{ki odgovor na virusnite infekcii (kratok pregled).
Patogeneza na virusnite bolesti.
2
5
Mehanizmi na virusnata onkogeneza. Vakcinacija protiv
virusnite bolesti.
2
POXVIRIDAE. Virusot na sipanicite. Virusot na kontagiozna
6 ektima. Virusot na miksomatozata. ASFAVIRIDAE.Virusot na 2
afrikanskata svinska ~uma.
HERPESVIRIDAE. Virusot na Aujeckievata bolest. Virusot na
infektivniot rinotraheit kaj govedata. Virusot na
7
infektivniot laringotraheit kaj `ivinata. Virusot na
Marekovata bolest. ADENOVIRIDAE. Virusot na infektivniot
2
hepatit kaj ku~iwata. Virusot na sindromot na padot na
nesivost.
132

RNK virusi
Pri
oni
8
9
10
11
12
13
14
15
PAPOVAVIRIDAE. Virusot na papilomatozata kaj govedata.
PARVOVIRIDAE. Virusot na parvovirozata kaj sviwite. Virusot na
panleukopenijata kaj ma~kite. Virusot na parvovirozata kaj
ku~iwata. CIRCOVIRIDAE.
RETROVIRIDAE. Virusot na leukozata kaj govedata. Virusot na
Maedi/Visna. Virusot na infektivnata anemija kaj kopitarite.
REOVIRIDAE. Virusot na plaviot jazik. Virusot na afrikanskata
~uma kaj kowite. Virusot na dijarea kaj novorodenite teliwa.
BIRNAVIRIDAE. Virusot na infektivniot burzit.
PARAMYXOVIRIDAE. Govedski parainfluenca virus 3. Virusot na
Newcastle bolesta. Virusot na ~umata kaj govedata. Virusot na
{tene~akot.
RHABDOVIRIDAE. Virusot na besnilo. Virusot na vezikularniot
stomatit. Virusot na proletnata viremija kaj krapovite. Virusot
na hemoragi~nata septikemija kaj pastrmkite. FILOVIRIDAE.
BORNAVIRIDAE. Virusot na Bornata bolest.
ORTOMYXOVIRIDAE. Virusot na avijarna influenca (~uma kaj
koko{kite). Virusot na influencata kaj sviwite. Virusot na
iinfluencata kaj kowite. BUNYAVIRIDAE. ARENAVIRIDAE.
CORONAVIRIDAE. Virusot na transmisibilniot gastroenetrit kaj
sviwite. Virusot na infektivniot bronhit kaj `ivinata.
ARTERIVIRIDAE. Virusot na arteritisot kaj kowite. Virusot na
PRRS. PICORNAVIRIDAE. Virusot na ligavka i {ap. Virusot na
vezikularnata bolest kaj sviwite. Virusot na
polioencefalomielitisot kaj sviwite. ASTROVIRIDAE.
TOGAVIRIDAE.
CALICIVIRIDEA. Virusot na vezikularniot egzantem kaj sviwite.
Virusot na hemoragi~nata bolest kaj zajacite. FLAVIVIRIDAE.
Virusot na govedska virusna dijareja (BVD). Virusot na svinskata
~uma. VIRUSI KAJ P^ELITE. Virusite na akutnata i hroni~nata
paraliza. Virusot na me{inestoto leglo.
Op{ti karakteristiki. Scrapie. BSE (spongioformna
encefalopatija kaj govedata). Spongioformna encefalopatija
kaj ma~kite.
2
2
2
2
2
2
2
2
PRAKTI^NA NASTAVA
Osnovni laboratoriski
metodi vo virusologijata
1
2
3
4
5
Tema
Voved vo laboratoriskata dijagnostika na virusite. Merki na
pretpazlivost i sigurnost vo laboratorijata. Zemawe, pakuvawe
i transport na mostri za virusolo{ki ispituvawa. Priem na
mostrite vo laboratorijata.
Direktna identifikacija na virusite (elektronski mikroskop,
imunoelektronski mikroskop).
Direktna identifikacija na virusnite antigeni
(imunofluorescencija, imunohistohemija-imunoperoksidaza,
ELISA, imunodifuzija).
Direktna identifikacija na virusnite nukleinski kiselini
(metodi na hibridizacija - Dot Blot metodi, In Situ
hibridizacija, Southern Blot metodi na hibridizacija; PCR).
Izolacija na virusite (kultura na kletki, oplodeni koko{kini
jajca, laboratoriski `ivotni).
^asovi
2
1
2
2
2
133

Dijagnoza na virusnite bolesti po
`ivot. vidovi i prionskite bolesti
6
Kvantifikacija na virusot. Interpretacija na virusolo{kite
laboratoriski rezultati.
1
7
Detekcija na virusnite antitela - serolo{ka dijagnostika I
(obrabotka na serumot za serolo{ko ispituvawe, ELISA, serum 2
neutralizaciski test, imunobloting).
8
Detekcija na virusnite antitela - serolo{ka dijagnostika II
(indirektna imunofluorescencija, hemaglutinacija-inhibicija,
imunodifuzija). Interpretacija na virusolo{kite
2
laboratoriski rezultati.
9 Dijagnoza na virusnite bolesti kaj govedata. 2
10 Dijagnoza na virusnite bolesti kaj ovcite i kozite. 2
11 Dijagnoza na virusnite bolesti kaj sviwite. 2
12 Dijagnoza na virusnite bolesti kaj kowite. 2
13 Dijagnoza na virusnite bolesti kaj ku~iwata. 2
14 Dijagnoza na virusnite bolesti kaj ma~kite. 2
15 Dijagnoza na virusnite bolesti kaj `ivinata. 2
16 Laboratoriska dijagnoza na prionskite bolesti. 2
Organizacija
Metodi na
u~ewe
Specifi~ni
preporaki za
nastava
Teoretska nastava: 2 ~asa/nedelno (30 ~asa)
Prakti~na nastava: 2 ~asa/nedelno (30 ~asa)
Teoretska nastava: interaktivna (predavawa vo golema grupa so
diskusija i anga`irawe na studentite)
Prakti~na nastava: ve`bi i drugi oblici na rabota vo pomali
grupi
Seminarska rabota: u~ewe so koristewe stru~na literatura i
internet, izgotvuvawe seminarski trud (esej/poster).
Studentot e zadol`en aktivno da gi sledi site predvideni
aktivnosti so koi{to osvojuva bodovi kako del od zavr{noto
ocenuvawe.
Boduvawe na aktivnostite na studentot:
Vid na aktivnost
Bodovi
minimum maksimum
Prisustvo na teoretska nastava 12 15
Prisustvo na prakti~nata
12 15
nastava
Seminarska rabota 5 10
Kontinuirani proverki -
11 20
predavawa (dve)
Kontinuirani proverki - ve`bi 11 20
(dve)
Zavr{en ispit 10 20
Vkupno: 61 100
Uslovuva~ki kriteriumi: Za da se pristapi kon zavr{niot
ispit studentot e potrebno da osvoi minimum 51 bod od
teoretskata nastava, prakti~nata nastava, seminarskata rabota i
kontinuiranite proverki.
134

Proverka na
znaewa
Osnovni
u~ebni
pomagala
Kontinuirana proverka na znaeweto (~etiri): pismeno
Predavawa:
Prva proverka - Op{ta virusologija i DNK virusi
Vtora proverka - RNK virusi i prioni
Ve`bi:
Prva proverka - Osnovni laboratoriski metodi vo virusologijata
Vtora proverka - Dijagnoza na virusnite bolesti po `ivotinski
vidovi i prionskite bolesti
Zavr{en ispit: pismen
Kriteriumi za formirawe na zavr{na ocenka:
Bodovi
Ocenka
do 60
5 (F)
61-68 6 (E)
69-76 7 (D)
77-84 8 (C)
85-92 9 (B)
93-100 10 (A)
1. Murphy, A., Gibbs, E.P.J., Horzinek, M.C. and Studdert, M.J.
(1999). Veterinary virology (3rd Ed.). Academic press.
2. Quinn P.J., Carter, M.E., Markey, B.K. and Carter, G.R.(1994).
Clinical Veterinary Microbiology. Mosby-Year Book Europe
Limited.
135

SEMESTAR IV
Predmet ISHRANA NA DOMA[NITE @IVOTNI 2 4.0 krediti
Kod 212/2
Studiska Vtora (II)
godina
Semestar ^etvrti (IV)
Vkupno 45
~asovi
Vid na Zadol`itelen predmet
predmet
Preduslovi Fiziologija, Mikrobiologija
Avtor na Prof. d-r Risto Prodanov
programata
Izveduva Prof. d-r Risto Prodanov;
poml. ass. Radmila ^r~eva - Nikolovska
Cel i
zada~i na
nastavnata
programa
Teoretskata nastava od predmetot Ishrana na doma{nite `ivotni
ima za cel da gi zapoznae studentite so op{tata karakeristika na
rastenijata i drugite hrani koi se koristat vo ishranata na
`ivotnite, nivnata hranliva vrednost, svarlivosta. Izu~uvawe na
potrebite kaj `ivotnite vo hranlivi i biolo{ki aktivni sostojki,
nivnoto dejstvo vrz procesite vo odr`uvaweto na osnovnite
fiziolo{ki funkcii i produkcijata (proizvodstvo na meso, mleko,
jajca, volna, za rabota), kako i mo`nosta za podmiruvawe na
potrebite na {to poednostaven, racionalen, odn. ekonomski na~in.
Za ostvaruvawe na ovie celi se koristat soznanijata na drugite
nau~ni disciplini, kako {to se: hemijata, biohemijata, fizikata,
fiziologijata, mikrobiologijata, botanikata, naukata za osobinite
na po~vata, patologijata, ekonomijata.
Krajna cel na naukata za ishranata kaj `ivotni, so soodvetna ishrana
na `ivotnite, e da se ovozmo`i vlijanie vrz kvantitativnoto i
kvalitativnoto zgolemuvawe na bezbedna hranata za ~ovekot (meso,
mleko, jajca), kako i dobivawe na proizvodi za ponatamo{na
industriska prerabotka (volna, ko`a, ...)
Prakti~nata nastava od predmetot ishrana na doma{nite `ivotni
ima za cel da gi zapoznae studentite so: zemawe na mostri;
opredeluvawe na hemiskiot sostav na hranata; skroben ekvivalent;
zapoznavawe na hranite; higienska procenka na hranite; sostavuvawe
na obrok za razni vidovi i kategorii na `ivotni; analiza i korekcija
na obrokot. Terenski - poseta na me{alka za dobito~na hrana.
136

TEORETSKA NASTAVA
Reden broj na ~asovi Nastavna edinica Sodr`ina na nastavna
edinica
II. Ishrana na doma{nite `ivotni - specijalen del (20 ~asa)
1. - 6.
7. - 8.
9. - 12.
13. -
14.
15. -
16.
17. -
18.
ISHRANA
NA GOVEDA
ISHRANA NA OVCI
I KOZI
ISHRANA
NA SVIWI
ISHRANA NA
KOWI
ISHRANA
@IVINA
NA
ISHRANA
NA MESOJADI I
LABORATORIJSKI
@IVOTNI
Specifi~nosti vo ishranata na goveda. Izbor na
hrani za ishrana na goveda. Ishrana na stelni
kravi. Ishrana na kravi vo laktacija. Sostavuvawe
na obrok za kravi vo laktacija. Vlijanie na hranata
vrz sostavot i kvalitetot na mlekoto. Ishrana na
teliwa. Ishrana na odbieni teliwa i junici.
Ishrana na goveda za goewe. Goewe na teliwa.
Goewe na juniwa. Goewe na odrasnati goveda.
Ishrana na bikovi.
Izbor na hrani za ishrana na ovci. Ishrana na
priplodni ovci. Ishrana na podmladok. Goewe na
jagniwa i ovci.
Ishrana na kozi. Specifi~nosti vo ishranata na
kozi.
Izbor na hrani za ishrana na sviwi. Ishrana na
priplodni sviwi, gravidni i sviwi vo laktacija.
Ishrana na prasiwa. Ishrana na priplodni
nazimki. Ishrana na sviwi za goewe. Ishrana na
nerasti.
Izbor na hrani za ishrana na kowi. Ishrana na
`drebni i kobili koi dojat. Ishrana na `drebiwa
po odbivaweto. Ishrana na mladi kowi i pastuvi.
Ishrana na kowi za rabota.
Izbor na hrani za ishrana na `ivina. Ishrana na
koko{ki nosilki. Ishrana na piliwa za priplod.
Ishrana na mladi piliwa za goewe. Ishrana na
misirki.
Ishrana na ku~iwa i ma~ki.
Specifi~nosti vo ishrana na laboratorijski
`ivotni.
19. ISHRANA NA RIBI Ishrana na krap i pastrmka.
20. VETERINARNA
DIETETIKA
PRAKTI^NA NASTAVA
Ishrana na bolni `ivotni. Dietetska hrana.
Ve{ta~ka ishrana. Ishrana pri oboluvawe na
odelni organi i organski sistemi.
Reden broj na Nastavna edinica i sodr`ina na nastavna edinica
~asovi
33. - 38. Analiza i korekcija na obrokot.
39. - 45. Poseta na me{alka za proizvodstvo na dobito~na hrana i na
objekti so prakti~no zapoznavawe so ishrana na goveda, sviwi i
`ivina
137

Organizacija
Metodi na
u~ewe
Specifi~ni
preporaki za
nastava
Proverka na
znaewa
Osnovni
u~ebni
pomagala
Teoretska nastava: 2 ~asa/nedelno (30 ~asa)
Prakti~na nastava: 1 ~asa/nedelno (15 ~asa)
Teoretska nastava: interaktivna (predavawa vo golema grupa so
diskusija i anga`irawe na studentite)
Prakti~na nastava: ve`bi i drugi oblici na rabota vo pomali
grupi
Seminarska rabota: u~ewe so koristewe stru~na literatura i
internet, izgotvuvawe seminarski trud (esej/poster); prezentacija
i diskusija za seminarskata rabota
Studentot e zadol`en aktivno da gi sledi site predvideni
aktivnosti so koi {to osvojuva bodovi kako del od zavr{noto
ocenuvawe.
Boduvawe na aktivnostite na studentot:
Vid na aktivnost
Bodovi
minimum maksimum
Prisustvo na teoretska nastava 12 15
Prisustvo i aktivnost (znaewe) 24 30
na prakti~nata nastava
Seminarska rabota 5 10
Kontinuirani proverki (dve) 10 20
Zavr{en ispit 9 25
Vkupno: 60 100
Uslovuva~ki kriteriumi: Za da se pristapi kon zavr{niot
ispit studentot e potrebno da osvoi minimum 45 bodovi od
teoretskata, prakti~nata nastava i dvete kontinuirani proverki.
Vo slu~aj koga studentot niz kontinuiranata proverka na
znaeweto ne poka`al rezultat na edna proverka na znaeweto, a
osvoil bodovi samo za teoretska i prakti~na nastava, pristapuva
kon kompleten zavr{en ispit.
Kontinuirana proverka na znaeweto (dve): pismeno
Prva proverka: Ishrana na doma{nite `ivotni - op{t del
Vtora proverka: Ishrana na doma{nite `ivotni - specijalen del
Zavr{en ispit: usten
Kompleten zavr{en ispit: usten + pismen (vklu~uva edna
kontinuirana proverka)
Kriteriumi za formirawe na zavr{na ocenka:
Bodovi
Ocenka
do 59
5 (F)
60-68 6 (E)
69-76 7 (D)
77-84 8 (C)
85-92 9 (B)
93-100 10 (A)
Prodanov R., Ishrana na doma{nite `ivotni-op{t del (skriptamaterijal
za interna upotreba);
Katerina Blagoevska, Praktikum za ve`bi (materijal za interna
upotreba); Kalivoda M., Krmiva, Zagreb -1990;
Jovanovi} R. Ishrana doma}ih `ivotiwa, Novi Sad -1993;
Desanka Kolarski, Osnovi ishrane doma}ih `ivotiwa, Beograd -
1995; Radovanovi} T. i sor., Ishrana doma}ih `ivotiwa, ^a~ak -
1997;
Jovanovi} R., Ishrana doma}ih `ivotiwa, Novi Sad - 2001;
Xuki} D., Biqke za proizvodwu sto~ne hrane, Novi Sad - 2002;
138

Jovanovi} R., Ishrana krava, Novi Sad -1998;
Jovanovi} R., Ishrana ovaca, Novi Sad - 1996;
Steven leeson and John D. Summers, Commercial Poultry Nutrition –s
econd edition, Ontario, 1997;
N. J. Daghir, Poultry production in Hot Climates, CAB International 1998;
Steven leeson and John D. Summers, Nutrition of the chikens, Ontario -
2001.
139

Predmet ODGLEDUVAWE NA @IVOTNITE 2 8.0 krediti
Kod 213/2
Studiska Vtora (II)
godina
Semestar ^etvrti (IV)
Vkupno ~asovi 105 (60+45)
Vid na predmet Zadol`itelen predmet
Preduslovi Odgleduvawe na `ivotnite 1
Avtor na
Prof. d-r Mihajlo Adamov
programata
Izveduva Prof. d-r Mihajlo Adamov, pomlad asistent Nikola Adamov
Cel i zada~i na
nastavnata
programa
Teoretskata nastava od predmetot Odgleduvawe na `ivotnite 2
ima za cel da gi zapoznae studentite so teoretskata osnova i
glavnite principi i metodi za unapreduvawe na glavnite
sto~arski granki: govedarstvo, ov~arstvo, kozarstvo, sviwarstvo,
kowarstvo i `ivinarstvo. Vo ramkite na sekoja od ovie posebni
sto~arski granki, studentite ke imaat mo`nost da se zapoznaat
so osnovnite biolo{ki i proizvodstveni karakteristiki na
razli~nite tipovi i rasi na doma{ni `ivotni, tehnologijata na
nivno odgleduvawe i ishrana, glavnite sto~arski proizvodi koi
od niv se dobivaat, kako i postapkite za nivno prakti~no
podobruvawe. Na ovoj na~in, na idnite doktori po veterinarna
medicina }e im bide ovozmo`eno podobro da se zapoznaat so
glavnite faktori od koi zavisi edno optimalno sto~arsko
proizvodstvo, a koi se specifi~ni za sekoja granka pooddelno,
taka {to tie vo idnina ke bidat sposobni za konkretna primena
na steknatite znaewa vo prakti~ni uslovi.
Prakti~nata nastava od predmetot Odgleduvawe na `ivotnite 2
ima za cel da gi zapoznae studentite so: postapkite i metodite
koi se upotrebuvaat za re{avawe na konkretni problemi od
sto~arskoto proizvodstvo; glavnite rasi i tipovi na doma{ni
`ivotni, nivnata namena, eksterieren izgled, genetska
konstitucija, na~inite na odgleduvawe i ishrana, kako i merkite
za unapreduvawe na proizvodstvoto na ovie `ivotinski vrsti.
Terenskata nastava, koja ke opfati poseta na nekolku farmi vo
dr`avata, ima za cel da im ovozmo`i podobro zapoznavawe na
studentite so specifi~nostite vo tehnologijata na odgleduvawe
i ishranata na pooddelnite vrsti i rasi na doma{ni `ivotni,
koi pak kako glavni faktori za odr`uvawe na optimalna
zdravstvena sostojba na odgleduvanata populacija, direktno ja
uslovuvaat efikasnosta na sekoe sto~arsko proizvodstvo.
TEORETSKA NASTAVA
Reden Nastavna edinica
broj na
~asovi
Govedarstvo (12 ~asa)
1-2 ZNA^EWE NA
GOVEDARSTVOTO
3-7 RASI I GENOTIPOVI
NA GOVEDA
Sodr`ina na nastavna edinica
Voved, mlekoto kako proizvod i kako hrana,
proizvodstvo na mleko imle~ni proizvodi,
proizvodstvo na govedsko i tele{ko meso
Rasi-genotipovi za mleko, rasi-genotipovi za
kombinirano proizvodstvo, rasi-genotipovi
za meso
140

8-9 MO@NOSTI ZA
GENETSKO
PODOBRUVAWE NA
GOVEDATA
10-12 SISTEMI ZA
ODGLEDUVAWE I
ISHRANA NA
GOVEDATA
Kvalitativni i kvantitativni osobini,
otkrivawe na {tetni recesivni geni,
heritabilitet, genetski korelacii, metodi na
odgleduvawe, ocenuvawe na priplodna
(odgleduva~ka) vrednost
Intenzivno odgleduvawe (vrzan i sloboden
sistem), odgleduvawe na pasi{ta,
kombinirano odgleduvawe, potrebi za
energija i ishrana na poedini kategorii
goveda
Ov~arstvo i kozarstvo (12 ~asa)
13-17 RASI NA OVCI I KOZI Morfolo{ki i fiziolo{ki osobini na
poedini rasi na ovci za proizvodstvo na:
mleko, meso, volna, kombiniran tip, plodni
rasi; rasi na kozi za proizvodstvo na: mleko,
mleko-meso, puh
18. RAZMNO@UVAWE NA
OVCI I KOZI
19-21 SELEKCIJA I
ODGLEDUVAWE NA
OVCI I KOZI
22-23 ISHRANA I
PROIZVODSTVO NA
MLEKO OD OVCI I
KOZI
23. PROIZVODSTVO NA
MESO, VOLNA I KRZNO
24. OBJEKTI I SISTEMI
ZA ODGLEDUVAWE NA
OVCI I KOZI
Sviwarstvo (12 ~asa)
25. ZNA^EWE NA
SVIWARSKOTO
PROIZVODSTVO
26-28 POTEKLO I RASI NA
SVIWI
29-30 KONTROLA NA
PROIZVODNITE
SVOJSTVA
Pubertet, polov ciklus, na~ini na pripust i
gravidnost na ovci i kozi, novi biotehnologii
vo reprodukcijata na ovcite i kozite
Nasleduvawe na kvalitativni i
kvantitativni osobini, heritabilitet,
povtorlivost, korelacii pome|u ekonomskova`nite
osobini, metodi na odgleduvawe i
selektirawe
Potrebi vo hranlivi materii, kabasti krmiva,
koncentrirani krmiva, laktacija na ovcite i
kozite, sostav i osobini na mlekoto
Kvalitet na ov~i i kozji trupovi, kvalitet i
nutritivna vrednost na ov~o i kozjo meso,
histolo{ka gradba i hemiski sostav na ov~o i
kozjo vlakno
Tehnolo{ko-tehni~ki karakteristiki na
objektite za odgleduvawe na ovci i kozi
Voved, karakteristiki na sviwarskoto
proizvodstvo, ekonomska va`nost na
sviwarskoto proizvodstvo
Primitivni rasi, preodni ili kombinirani
rasi, plemeniti rasi, kineski (plodni) rasi
Plodnost, dneven prirast, konverzija na
hranata, mesnatost na polovinkite, kvalitet
na mesoto, performans test, stres-test
31. VKRSTUVAWE I
HETEROZIS VO
SVIWARSKOTO
PROIZVODSTVO
32. ISHRANA NA SVIWI
VO INTENZIVNO
PROIZVODSTVO
Genetska osnova na heterozisot,
presmetuvawe na heterozis efektot, metodi
na vkrstuvawe (industrisko, povratno,
vkrstuvawe zaradi stvarawe na novi rasi)
Ishrana na rasplodni matorici, ishrana na
prasiwa do odbivawe, ishrana na odbieni
prasiwa, ishrana na nazimki, ishrana na
nerezi, ishrana na sviwi vo tov
141

33. REPRODUKCIJA NA
SVIWI
34 -36 TEHNOLOGIJA I
OBJEKTI ZA
PROIZVODSTVO NA
SVIWI
@ivinarstvo (12 ~asa)
37. ZOOLO[KI
KARAKTERISTIKI I
POTEKLO NA
@IVINATA
38-42 RASI I HIBRIDI NA
KOKO[KI
43. RASI I HIBRIDI NA
MISIRKI
44. RASI NA BISERKI
(MORKI) I GUSKI
45. RASI I HIBRIDI NA
PATKI (PLOVKI)
46. OBJEKTI I OPREMA ZA
ODGLEDUVAWE NA
@IVINA
47. TEHNOLOGIJA NA
ODGLEDUVAWE NA
@IVINA
Polov ciklus kaj sviwi, polova i telesna
zrelost na nazimkite, pripust i oploduvawe,
reproduktiven ciklus kaj sviwite, novi
biotehnologii vo reprodukcijata na sviwi
Odgleduvawe na prasiwa koi cicaat,
odbivawe na prasiwata, odgleduvawe na
odbieni prasiwa, odgl. na nazimki, tovewe na
sviwi, objekti za odgleduvawe na matorici,
objekti za pripust, ~ekali{te, prasili{te,
objekti za odgleduvawe na prasiwa,
nazimarnik, tovili{ta
Zoolo{ka klasifikacija, zoolo{ki obele`ja,
poteklo na koko{ki, misirki, biserki (morki),
guski, patki (plovki)
Rasi za proizvodstvo na jajca (lesen tip), rasi
za meso (te`ok tip), kombinirani rasi,
astalski rasi, linijski hibridi (lesni,
te{ki), identifikacija na hibridite
Doma{na misirka, bronzena, bela holandska,
{irokogradna bela misirka, beltsvilska
mala bela, crna norfol{ka misirka, hibridi
(kanadski, ameri~ki, engleski)
Doma{na biserka, rasi guski (doma{na,
emdenska, tuluska, kineska, italijanska-bela,
pomeranska)
Rasi za jajca (nesilki), rasi za meso,
kombinirani rasi, engleski hibrid - Cherry
Valley
Objekti i oprema za koko{ki nesilki, objekti
i oprema za podmladok, objekti i oprema za
brojleri, objekti i oprema za misirki, objekti
i oprema za guski i patki
Odgleduvawe na koko{ki: roditelski jata
(proizvodstvo na jajca za nasad), proizvodstvo
na konzumni jajca, brojlersko proizvodstvo,
odgleduvawe na misirki, biserki, guski, patki
Kowarstvo (12 ~asa)
48. EVOLUCIJA NA KOWOT Poteklo i domestikacija na kowot
49-51 RASI NA KOWI Zoolo{ka klasifikacija na ekvidite, tipovi
za javawe, trki, lov, paradni, sportski
52-54 SRODNICI NA
Morfolo{ki i biolo{ki osobini na
KOWITE
55-56 OCENKA NA
EKSTERIEROT
57-58
METODI NA
ODGLEDUVAWE
magariwa, polumagariwa i zebri
Ocenka na temperamentot, osnovnata gradba
na teloto, deformacii i nedostatoci na
ekstremitetite, boja i oznaki na eksterierot
Nasleduvawe na letalnite faktori,
nasleduvawe na pozitivnite osobini, pri~ini
za odgleduvawe vo ~ista rasa i za vkrstuvawe
na razli~ni rasi
142

59-60 UPOTREBNA
VREDNOST, ISHRANA
I SMESTUVAWE NA
KOWITE
Pri~ini za odgleduvawe na kowite i nivna
namena, potrebi za hranlivi materii, ishrana
na poedini kategorii na kowi, bolesti kako
rezultat na nepravilna ishrana, objekti i
oprema za smestuvawe na kowite
PRAKTI^NA NASTAVA
Reden Nastavna edinica i sodr`ina na nastavnata edinica
broj na
~asovi
1-5 Rasi i genotipovi na goveda
6-8 Presmetuvawe na osnovni genetski parametri i odgleduva~ka vrednost
na rasplodni bikovi
9-12 Sistemi za odgleduvawe i ishrana na govedata
13-17 Rasi na ovci i kozi
18-20 Razmno`uvawe i selekcija na priplodni ovci i kozi
21-24 Rasi i genotipovi na sviwi
25-28 Genetska osnova na heterozis efektot i na~ini na vkrstuvawe vo
sviwarskoto proizvodstvo
29-32 Rasi i hibridi na koko{ki
33-35 Rasi i hibridi na misirki
36-37 Rasi na biserki, guski, patki
38-39 Objekti i tehnologija za odgleduvawe na `ivinata
40-41 Rasi na kowi
42-43 Srodnici na kowite
44-45 Metodi na odgleduvawe na kowite
Organizacija
Metodi na
u~ewe
Specifi~ni
preporaki za
nastava
Teoretska nastava: 4 ~asa/nedelno
Prakti~na nastava: 3 ~asa/nedelno
Teoretska nastava: interaktivna (predavawa vo golema grupa so
diskusija i anga`irawe na studentite)
Prakti~na nastava: ve`bi, terenska nastava i drugi oblici na
rabota vo pomali grupi
Seminarska rabota: u~ewe so koristewe stru~na literatura i
internet, izgotvuvawe seminarski trud (esej/poster);
prezentacija i diskusija za seminarskata rabota
Studentot e zadol`en aktivno da gi sledi site predvideni
aktivnosti so koi{to osvojuva bodovi kako del od zavr{noto
ocenuvawe.
Boduvawe na aktivnostite na studentot:
Vid na aktivnost
Bodovi
minimum maksimum
Prisustvo na teoretska
22 30
nastava
Prisustvo i aktivnost (znaewe) 16 22
na prakti~nata nastava
Seminarska rabota 5 10
Kontinuirani proverki
10 20
(~etiri)
Zavr{en ispit 7 18
Vkupno: 60 100
143

Proverka na
znaewa
Osnovni u~ebni
pomagala
Dopolnitelna
literatura
Uslovuva~ki kriteriumi: Za da se pristapi kon zavr{niot
ispit studentot e potrebno da osvoi minimum 45 bodovi od
teoretskata, prakti~nata nastava i ~etirite kontinuirani
proverki. Vo slu~aj koga studentot niz kontinuiranata proverka
na znaeweto ne poka`al rezultat na dve proverki, a osvoil
bodovi samo za teoretska i prakti~na nastava, pristapuva kon
kompleten zavr{en ispit.
Kontinuirana proverka na znaeweto (~etiri): pismeno
Prva proverka: govedarstvo
Vtora proverka: ov~arstvo i kozarstvo
Treta proverka: sviwarstvo
^etvrta proverka: `ivinarstvo i kowarstvo
Zavr{en ispit: usten
Kompleten zavr{en ispit: usten + pismen (vklu~uva dve
kontinuirani proverki)
Kriteriumi za formirawe na zavr{na ocenka:
Bodovi
Ocenka
0-59 5 (F)
60-68 6 (E)
69-76 7 (D)
77-84 8 (C)
85-92 9 (B)
93-100 10 (A)
1) N. Miti}, J. Fer~ej, D. Zeremski, Q. Lazarevi} (1987):
Govedarstvo (monografsko delo). Zavod za uxbenike i
nastavna sredstva - Beograd.
2) M. Krajinovic, S. Savic (1992): Ovcarstvo i kozarstvo. Univerzitet u
Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet.
3) M. Uremovi}, Z. Uremovi} (1997): Svnjogojstvo. Agronomski fakultet
Sveucilista u Zagrebu.
4) B. Supi}, N. Milo{evi}, T. ^obi} (2000): @ivinarstvo.
Univerzitet u Novom Sadu, Poqoprivredni fakultet.
5) N. Peji} (1996): Kow (Equus Caballus). Poqoprivredni
fakultet, Novi Sad.
1) R. Lazarevi} (2003): Savremeno govedarstvo. Univerzitet u
Novom Sadu, Tehnolo{ki fakultet.
2) P. Caput (1996): Govedarstvo. "Celeber" d.o.o. - Zagreb.
3) N. Kozarovski (1998): Ov~arstvo i kozarstvo. Univerzitet "Sv.
Kliment Ohridski"-Bitola, Vi{a zemjodelska {kola.
4) M. Petrovi} (2000): Genetika i oplemewivawe ovaca. ITP
Nau~na- Beograd.
5) S. Mitrovi} (1996): Vrste, rase i hibridi `ivine. Univerzitet
u Beogradu.
144

Predmet
HIGIENA NA @IVOTNITE I
2.5 krediti
@IVOTNATA SREDINA 2
Kod 214/2
Studiska Vtora (II)
godina
Semestar ^etvrti (IV)
Vkupno ~asovi 45
Vid na predmet Zadol`itelen predmet
Preduslovi Higiena na `ivotnite i `ivotnata sredina 1
Avtor na
Prof. d-r Metodija Dodovski
programata
Izveduva Nastavnik: Prof. d-r Metodija Dodovski
Sorabotnik: Aleksandar Dodovski, pomlad asistent
Cel i zada~i na
nastavnata
Teoretska nastava Osnovna cel na nastavata po predmetot
Higiena na `ivotnite, objektite i okolinata e studentite da
programa steknat znaewe i sposobnost za povrzuvawe na
eksperimentalnite podatoci so podatocite od proizvodnata
praksa taka {to }e nau~at kako da go namalat {tetnoto vlijanie
na okolinata vrz zdravjeto, produkcijata i reprodukcijata na
`ivotnite. Ponatamu, so ovoj predmet studentite/idni
veterinari treba da nau~at da sozdadat priod preku koj }e bidat
sposobni da gi analiziraat padot na proizvodstvoto,
abnormalnoto odnesuvawe i bolestite kaj `ivotnite vo nivnite
kompleksni interakcii so okolinata (`ivotnata sredina) i
istovremeno da stvorat povolni uslovi vo koi `ivotnite dobro
}e se ~uvstvuvaat, koe {to povolno }e se odrazi na zdravjeto,
produkcijata i reprodukcijata na `ivotnite vo odgleduvaweto i
eksploatacijata. Isto taka celta na ovoj predmet e studentot da
nau~i kako da ja so~uva biolo{kata ramnote`a so istovremeno
maksimalno iskoristuvawe na proizvodnite kapaciteti
(genetskite potencijali) na `ivotnite.
Prakti~nata nastava
Pri izveduvawe na ve`bite }e se koristi oprema za odreduvawe
na mikroklimatskite parametri: minimum-maksimum termometar,
Drager-ov aparat za gasovi, luksmetar, anemometar, higrometar,
aparati za odreduvawe na kvalitetot na vodata i po~vata,
spektrofotometar, pH-metar, kolorimetar i dr. Prakti~nata
nastava na studentite vklu~uva mikroklimatski merewa vo
objektite, neposrednata okolina na `ivotnite, ocenka na
higienskata ispravnost na po~vata i vodata, izbor na lokacija za
gradba na objekt, higiena na smestuvaweto na poedini vidovi na
`ivotni, ne{tetnoto otstranuvawe na otpadot i le{evite,
dezinfekcijata, deratizacijata, dezinsekcijata, merkite na
biosigurnost itn. Studentite }e posetuvaat poedini farmi.
145

TEORETSKA NASTAVA
Reden
broj na
~asovi
Nastavna
edinica
1-8 Higiena na
smestuvaweto i
odgleduvaweto
na `ivotnite
9-11 Higiensko -
sanitarni i
preventivni
merki vo
sto~arstvoto
Sodr`ina na nastavna edinica
Higiena na smestuvaweto i odgleduvaweto na
govedata, kowite, sviwite, ovcite, `ivinata. Higiena
na reprodukcijata kaj doma{nite `ivotni. Higiena na
odgleduvawe na mladite `ivotni. Higiena na teloto
na `ivotnite. Higiena i preventiva na bolestite na
mle~nata `lezda. Higiena na rabotnite `ivotni.
Higiena na transportot na `ivotnite.
Otstranuvawe i iskoristuvawe na |ubreto i urinata.
^istewe i otstranuvawe na otpadocite vo
industrijata za animalni proizvodi, klanicite,
mlekarite i drugi prerabotuva~ki objekti. Ne{tetno
otstranuvawe i iskoristuvawe na mr{ite i
otpadocite. Biosigurnost.
12-13 Dezinfekcija Vidovi na dezinfekcioni sredstva i dezinfekcioni
postapki. Vidovi na dezinfekcija spored na~inot na
upotreba. Dezinfekcija na objektite, opremata,
predmetite i materijalite. Oprema za vr{ewe na
dezinfekcija.
14-15 Dezinsekcija,
deratizacija,
deodoracija
PRAKTI^NA NASTAVA
Vidovi na dezinsekcija, deratizacija i deodoracija.
Metodi, na~ini i sredstva za uni{tuvawe na
{tetnicite (insekti, glodari). aparura i oprema
potrebna za vr{ewe na dezinsekcijata,
deratizacijata i deodoracijata. Upotreba na hemiski
sredstva za dezinsekcija, deratizacija i deodoracija
i za{tita na `ivotnata sredina.
Reden Nastavna edinica i sodr`ina na nastavnata edinica
broj na
~asovi
1-4 Toploten bilans
5-8 Biosigurnost
9-16 Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija
17-30 Terenski ve`bi
Organizacija
Metodi na
u~ewe
Teoretska nastava: 1 ~asa/nedelno (15 ~asa)
Prakti~na nastava: 2 ~asa/nedelno (30 ~asa)
Teoretska nastava: interaktivna (predavawa vo golema grupa so
diskusija i anga`irawe na studentite)
Prakti~na nastava: ve`bi i drugi oblici na rabota vo pomali grupi,
poseti na teren
Seminarska rabota: u~ewe so koristewe stru~na literatura i
internet, izgotvuvawe seminarski trud (esej/poster); prezentacija i
diskusija za seminarskata rabota
146

Specifi~ni
preporaki za
nastava
Proverka na
znaewa
Osnovni
u~ebni
pomagala
Studentot e zadol`en aktivno da gi sledi site predvideni
aktivnosti so koi{to osvojuva bodovi kako del od zavr{noto
ocenuvawe.
Boduvawe na aktivnostite na studentot:
Vid na aktivnost
Bodovi
minimum maksimum
Prisustvo na teoretska nastava 12 15
Prisustvo i aktivnost (znaewe)
24 30
na prakti~nata nastava
Seminarska rabota 5 10
Kontinuirani proverki (dve) 10 20
Zavr{en ispit 9 25
Vkupno: 60 100
Uslovuva~ki kriteriumi: Za da se pristapi kon zavr{niot ispit
studentot e potrebno da osvoi minimum 45 bodovi od teoretskata,
prakti~nata nastava i dvete kontinuirani proverki. Vo slu~aj koga
studentot niz kontinuiranata proverka na znaeweto ne poka`al
rezultat na edna proverka na znaeweto, a osvoil bodovi samo za
teoretska i prakti~na nastava, pristapuva kon kompleten zavr{en
ispit.
Kontinuirana proverka na znaeweto (dve): pismeno
Zavr{en ispit: pismen
Kompleten zavr{en ispit: pismen (vklu~uva edna kontinuirana
proverka)
Kriteriumi za formirawe na zavr{na ocenka:
Bodovi
Ocenka
Do 59
5 (F)
60-68 6 (E)
69-76 7 (D)
77-84 8 (C)
85-92 9 (B)
93-100 10 (A)
1. Maxirov @.: Zoohigiena, Skopje, 1997
2. Maxirov @.: Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija vo
sto~arstvoto i veterinarnata medicina, Skopje, 1999
3. Maxirov @.: Praktikum po zoohigiena, Skopje, 1997
4. Radenkovi} B.: Praktikum iz Zoohigijene, Beograd, 1998
5. Hristov S.: Zoohigijena, Beograd, 2002
6. Asaj A.: Zoohigijena, veterinarski priru~nik, Medicinska naklada,
Zagreb, 1996
7. Necov N., Stojan~ev T.: Veterinarna higiena, Sofija, 1999
8. Asaj A.: Dezinfekcija, Medicinska naklada, Zagreb, 2000
9. Asaj A.: Deratizacija u praksi, Medicinska naklada, Zagreb, 1999
10. Asaj A.: Zdravstvena dezinsekcija, Medicinska naklada,
Zagreb, 1999
11. Fraser, A. F., D., M., Broom: Farm animal Behaviour and Welfare, CAB Internationa,
1997.
12. Wathes, C. M., D., R., Charles: Livestock Housing, CAB International, Oxon, 1994.
13. Buckie, A.P., R., H., Smith: Rodent Pests and Their Control, CAB International,
Oxon, 1994.
14. Dewi, I. A., R., F., E., Axford, H. Omed: Pollution in Livestock Production Systems,
CAB International, Oxon, 1994.
147

Predmet MIKROBIOLOGIJA 2 4.5 krediti
Kod 215/2
Studiska
godina
Vtora (II)
Semestar ^etvrti (IV)
Vkupno ~asovi 60
Vid na predmet Zadol`itelen predmet
Preduslovi Biologija na kletka
Avtor na
programata
Prof. d-r Zdenko Marki}, doc. d-r Slav~o Mreno{ki
Izveduva Doc. d-r Slav~o Mreno{ki, poml.ass. Iskra Lazarova
Cel i zada~i na
nastavnata
programa
Op{ta
bakteriologija
Teoretskata nastava od ovoj predmet gi izu~uva osnovite na
veterinarnata bakteriologija i mikologija (nauka za gabite).
Predmetot se sostoi od tri dela dela. Vo prviot, studentite }e
steknat op{ti znaewa za bakteriite zna~ajni za veterinaranata
medicina od aspekt na nivnata gradba, razmno`uvawe, ishrana i
metabolizam itn. Vo vtoriot del od predavawata studentite }e
gi izu~uvaat najzna~ajnite `ivotinski bakterii od veterinarna i
zoonozna gledna to~ka dodeka vo tretiot del }e se izu~uvaat
op{tite karakteristiki na gabite zaedno so najzna~ajnite
zaboluvawa za veterinarnata medicina koi tie gi
predizvikuvaat.
Na ovoj na~in na idniot doktor po veterinarna medicina }e mu
bide ovozmo`eno da se zdobie so osnovnite znaewa za
veterinarnata bakteriologija i mikologija, {to e neophoden
preduslov za ponatamo{niot tek od negovoto studirawe kade }e
se izu~uvaat booestite predizvikani od ovie mikroorganizmi.
Prakti~nata nastava od predmetot mikrobiologija 2, ima za cel
da gi zapoznae studentite so osnovnite laboratoriski tehniki za
detekcija i dijagnoza na bakteriite i gabite, kako i so principite
na dijagnosticirawe na najva`nite bakteriski i gabi~ni bolesti
kaj poedenitite vidovi na doma{ni `ivotni od terenski i
laboratoriski aspekt.
TEORETSKA NASTAVA
Tema
^asovi
1 Morfologija i klasifikacija na bakteriite. 2
2
Ishrana, rast i ekologija kaj bakteriite. Metabolizam kaj
bakteriite.
2
3 Sterilizacija i dezinfekcija. Antimikrobna hemoterapija. 2
4
Interakcija mikroorganizam-`ivotno. Genetika. Genetski
in`inering.
2
5 Treponema, Brachyspira, Borrelia, Leptospira, Lawsonia. 2
6 Campylobacter, Helicobacter, Arcobacter, Pseudomonas, Burkholderia. 2
7 Brucella, Bordetella, Francisella, Bartonella, Moraxella. 2
8 Escherichia, Salmonella, Proteus, Yersinia, Aeromonas. 2
9 Haemophillus, Pasteurella, Mannheimia, Actinobacillus, Actinobaculum. 2
10 Taylorella, Bacteroides, Fusobacterium, Staphylococcus, Streptococcus. 2
11 Bacillus, Penibacillus, Clostridium, Listeria, Erysipelotrix. 2
Specijalna bakteriologija
12
Actinomices, Nocardia, Mycobacterium, Corynebacterium,
Arcanobacterium, Rhodococcus.
2
13 Dermatophilus, Mycoplasma, Rickettsia, Chlamydia. 2
148

Mikol
ogija
14
15
Gabi - morfologija, struktura, rast i razmno`uvawe,
klasifikacija. Dermatofitozi.
Infekcii predizvikani od kvasci. Supkutani, respiratorni i
sistemski mikozi. Mikotoksikozi.
2
2
V e ` b i
Osnovni laboratoriski
metodi vo bakteriologijata
Dijagnoza na virusnite
bolesti `ivotinski vidovi
b
Tema
^asovi
1
Voved vo laboratoriskata dijagnostika na bakteriite i gabite.
Merki na pretpazlivost i sigurnost vo laboratorijata. Zemawe,
pakuvawe i transport na mostri za bakteriolo{ko ispituvawa. 2
Priem na mostrite vo laboratorijata. Prakti~ni aspekti na
sterilizacijata.
2 Mikroskopsko ispituvawe na bakteriite. 2
3 Kulturelno ispituvawe na bakteriite. 2
4 Biohemisko ispituvawe na bakteriite. Biolo{ki opit. 2
5 Rezistotipizacija. Antibiogram. 2
6
Prakti~na aplikacija na serolo{kite i metodite za detekcija na
DNK vo dijagnostikata na bakteriskite infekcii.
2
7 Mastitis. 2
8 Dijagnoza na gabi~nite infekcii i mikotoksikozite. 2
9 Dijagnoza na bakteriskite i gabi~nite bolesti kaj govedata. 2
10
Dijagnoza na bakteriskite i gabi~nite bolesti kaj ovcite i
kozite.
2
11 Dijagnoza na bakteriskite i gabi~nite bolesti kaj sviwite. 2
12 Dijagnoza na bakteriskite i gabi~nite bolesti kaj kowite. 2
13 Dijagnoza na bakteriskite i gabi~nite bolesti kaj ku~iwata. 2
14 Dijagnoza na bakteriskite i gabi~nite bolesti kaj ma~kite. 2
15 Dijagnoza na bakteriskite i gabi~nite bolesti kaj `ivinata. 2
Organizacija
Metodi na
u~ewe
Teoretska nastava: 2 ~asa/nedelno (30 ~asa)
Prakti~na nastava: 2 ~asa/nedelno (30 ~asa)
Teoretska nastava: interaktivna (predavawa vo golema grupa so
diskusija i anga`irawe na studentite)
Prakti~na nastava: ve`bi i drugi oblici na rabota vo pomali
grupi
Seminarska rabota: u~ewe so koristewe stru~na literatura i
internet, izgotvuvawe seminarski trud (esej/poster).
149

Specifi~ni
preporaki za
nastava
Proverka na
znaewa
Osnovni
u~ebni
pomagala
Studentot e zadol`en aktivno da gi sledi site predvideni
aktivnosti so koi{to osvojuva bodovi kako del od zavr{noto
ocenuvawe.
Boduvawe na aktivnostite na studentot:
Vid na aktivnost
Bodovi
minimum maksimum
Prisustvo na teoretska nastava 12 15
Prisustvo na prakti~nata
12 15
nastava
Seminarska rabota 5 10
Kontinuirani proverki -
11 20
predavawa (dve)
Kontinuirani proverki - ve`bi 11 20
(dve)
Zavr{en ispit 10 20
Vkupno: 61 100
Uslovuva~ki kriteriumi: Za da se pristapi kon zavr{niot
ispit studentot e potrebno da osvoi minimum 51 bod od
teoretskata nastava, prakti~nata nastava, seminarskata rabota i
kontinuiranite proverki.
Kontinuirana proverka na znaeweto (~etiri): pismeno
Predavawa: Prva proverka-Op{ta bakteriologija i del od
specijalnata bakteriologija
Vtora proverka-Del od specijalnata bakteriologija i mikologija
Ve`bi:
Prva proverka-Osnovni laboratoriski metodi vo bakteriologija
i mastitis
Vtora proverka - Dijagnoza na bakteriskite i gabi~nite bolesti
po `ivotinski vidovi
Zavr{en ispit: pismen
Kriteriumi za formirawe na zavr{na ocenka:
Bodovi
Ocenka
do 60
5 (F)
61-68 6 (E)
69-76 7 (D)
77-84 8 (C)
85-92 9 (B)
93-100 10 (A)
1. Quinn P.J., Carter, M.E., Markey, B.K. and Carter, G.R. Clinical
Veterinary Microbiology. Mosby-Year Book Europe Limited, 1994.
2. Carter, G.R., Chengappa, M.M. and Roberts, A.W. Essentials of
veterinary microbiology. Williams and Wilkins, 1995.
3. Talaro, K. and Talaro, A. Foundations in microbiology (2 nd Ed.).
Times Mirror Higher education Group, Inc., 1996.
4. Naglic, T., Hajsig, D., Madic, J. i Pinter, Lj. Veterinarska
mikrobiologija, Specijalna bakteriologija i mikologija. Udzbenici
sveucilista u Zagrebu, 2005.
150

Predmet IMUNOLOGIJA 2.0 krediti
Kod 217
Studiska Vtora (II)
godina
Semestar ^etvrti (IV)
Vkupno ~asovi 30
Vid na predmet Zadol`itelen predmet
Preduslovi Anatomija na `ivotnite, biologija na kletka, fiziologija na
`ivotnite, mikrobiologija 1 i mikrobiologija 2
Avtor na
Prof. d-r Zdenko Marki}, doc. d-r Slav~o Mreno{ki
programata
Izveduva Doc. d-r Slav~o Mreno{ki, poml.ass. Iskra Lazarova
Cel i zada~i na
nastavnata
programa
Teoretska nastava. Ovoj predmet gi izu~uva osnovnite principi i
mehanizmi vrz koi se bazira imunolo{kiot sistem kaj `ivotnite
i lu|eto. Karakteristikite na imunolo{kiot odgovor }e bidat
izu~uvani od strukturalnite i funkcionalnite aspekti na
imunolo{kiot sistem. Osobena va`nost }e se dade na
mehanizmite so koi vrodeniot i steknatiot odn. humoraniot i
kleto~niot imunolo{ki odgovor na organizmot, reagira na
infekcijata so patogenite mikroorganizmi. Osven toa, }e se
izu~uvaat i principite na vakcinacija, transplantacija, tumorska
imunologija kako i imunopatologijata, koja gi vklu~uva alergiite,
avtoimunite zaboluvawa i imunodificienciite.
Prakti~nata nastava od predmetot imunologija, ima za cel da gi
zapoznae studentite so osnovnite imunolo{ki tehniki za
detekcija i dijagnoza na infektivnite bolesti.
TEORETSKA NASTAVA
Red.br Tema ^asovi
1 Voved (kratka istorija na veterinarnata imunologija i osnovni 1
karakteristiki na imunolo{kiot sistem).
2 Vroden imunitet - prva odbrambena linija protiv infekcijata: 3
vospalenie, fagocitoza i aktivirawe na komplementot.
3 Antigeni i nivno prezentirawe. 1
4 Organi na imunolo{kiot sistem i limfoidni tkiva. Limfociti. 1
5 Struktura i funkcija na antigenskite receptori. Aktivacija na T- 2
kletkite: pomaga~ki T-kletki i produkcija na citokini. Kleto~en
imunolo{ki odgovor.
6 Aktivacija na B-kletkite i produkcija na antitela. Humoralen 1
imunolo{ki odgovor: finkcija na antitelata.
7 Imunitet na ko`ata i sluznicite. Prenesuvawe na imunitetot od 1
majkata na potomstvoto.
8 Odbrana protiv mikroorganizmite: imunitet sprema bakteriite, 2
gabite i parazitite.
9 Vakcini: tipovi i upotreba vo veterinarnata medicina. 1
10 Preosetlivost tip I: anafilaksija. Preosetlivost tip II:
citotoksi~ni reakcii; krvni grupi i nivno tipizirawe.
Preosetlivost tip III: imuni kompleksi. Preosetlivost tip IV:
kasen tip na preosetlivost.
151
2

11 Transplantaciska imunologija. Tumorska imunologija. 1
12 Imunolo{ka tolerancija i avtoimuni bolesti. 2
13 Vrodeni i steknati imunodificiencii. Lekovi i drugi sredstva
koi vlijaat na imunolo{kiot sistem (imunomodulacija).
2
PRAKTI^NA NASTAVA
Red.br Tema ^asovi
1 Voved vo serolo{kite reakcii. Radioimunolo{ki probi. 1
2 Imunofluorescentni testovi. 1
3 Imunoenzimski testovi. 1
4 Precipitacija. Titracija na antitela. 1
5 Aglutinacija. 1
6 Virusna hemaglutinacija i nejzina inhibicija. 1
7 Reakcija na vrzuvawe na komplement (RVK). 1
8 Testovi koi se izveduvaat vo `ivi sistem (neutralizaciski i
1
za{titni testovi).
9 Testovi za detekcija na kleto~niot imunolo{ki odgovor. 1
10 Dijagnosti~ka aplikacija na imunolo{kite testovi. 1
Organizacija
Metodi na
u~ewe
Specifi~ni
preporaki za
nastava
Teoretska nastava: 2 ~asa/nedelno (20 ~asa)
Prakti~na nastava: 2 ~asa/nedelno (10 ~asa)
Teoretska nastava: interaktivna (predavawa vo golema grupa so
diskusija i anga`irawe na studentite)
Prakti~na nastava: ve`bi i drugi oblici na rabota vo pomali
grupi
Seminarska rabota: u~ewe so koristewe stru~na literatura i
internet, izgotvuvawe seminarski trud (esej/poster).
Studentot e zadol`en aktivno da gi sledi site predvideni
aktivnosti so koi{to osvojuva bodovi kako del od zavr{noto
ocenuvawe.
Boduvawe na aktivnostite na studentot:
Vid na aktivnost
Bodovi
minimum maksimum
Prisustvo na teoretska nastava 16 20
Prisustvo na prakti~nata
8 10
nastava
Seminarska rabota 5 10
Kontinuirani proverki -
11 20
predavawa (dve)
Kontinuirani proverki - ve`bi 11 20
(dve)
Zavr{en ispit 10 20
Vkupno: 61 100
Uslovuva~ki kriteriumi: Za da se pristapi kon zavr{niot
ispit studentot e potrebno da osvoi minimum 51 bod od
teoretskata nastava, prakti~nata nastava, seminarskata rabota i
kontinuiranite proverki.
152

Proverka na
znaewa
Osnovni
u~ebni
pomagala
Kontinuirana proverka na znaeweto (~etiri): pismeno
Predavawa:
Prva proverka - Temite so redni broevi od 1 do 7.
Vtora proverka - Temite so redni broevi od 8 do 13.
Ve`bi:
Prva proverka - Temite so redni broevi od 1 do 5.
Vtora proverka - Temite so redni broevi od 6 do 10.
Zavr{en ispit: pismen
Kriteriumi za formirawe na zavr{na ocenka:
Bodovi
Ocenka
do 60
5 (F)
61-68 6 (E)
69-76 7 (D)
77-84 8 (C)
85-92 9 (B)
93-100 10 (A)
1. Tizard, I.R.Veterinary Immunology, An Introduction (Fifth
Edition). W.B. Saunders Company, 1996.
2. Naglic, T. i Hajsig, D. Veterinarska imunologija. Skolska knjiga,
Zagreb, 1993.
3. Talaro, K. and Talaro, A. Foundations in microbiology (2 nd Ed.).
Times Mirror Higher education Group, Inc., 1996.
153

Predmet PARAZITOLOGIJA 4.5 krediti
Kod 219
Studiska Vtora (II)
godina
Semestar ^etvrti (IV)
Vkupno ~asovi 60
Vid na predmet Zadol`itelen predmet
Preduslovi
Avtor na
ass.Jovana Stefanovska
programata
Izveduva
Cel i zada~i na Izu~uvaweto na predemetot Parazitologija se sostoi od
nastavnata
programa
teoretski i prakti~en del.
Vo teoretskiot del se izu~uvaat morfologijata, biolo{kite
karakteristiki i razvojnite ciklusi na pova`ni predstavnici na
paraziti od 5 kolena ( Protozoa, Plathelminthes, Nematoda,
Acanthocephala i Arthropoda) dadeni po taksonomski red.
Vo prakti~niot del se dava poseben akcent na morfologijata na
adultite i morfologijata na razvojnite formi na parazitite.
Prakti~niot del se izveduva vo laboratorija so mikroskopski i
makroskopski parazitolo{ki preparati, mikrometrija,
zapoznavawe so metodite na determinacija na parazitite i
op{tite metodi za dijagnostika na parazitarnite zaboluvawa
Celta na ovoj predmet e da gi educira studentite za parazitite
koi imaat posebno zna~ewe vo veterinata i javnoto zdravstvo.
Steknatoto znaewe od ovoj predmet e osnoven preduslov da
studentot mo`e ponatamu da se educira za parazitarnite
zaboluvawa, nivnata preventiva i le~ewe koe ke go izu~uvaat vo
sklop na predmetite Zdravstvena za{tita na doma{ni milenici i
Zdravstvena za{tita na farmski `ivotni
TEORETSKA NASTAVA
Reden Nastavna edinica
broj na
~asovi
I. PARAZITOLOGIJA (30 ~asa)
1-2 Predmet i sodr`ina na
parazitologijata i parazitarnite
bolesti kaj doma{nite `ivotni
Op{ta pazitologija
Op{to za parazitnite bolesti
154
Sodr`ina na nastavna edinica
Predmet na pazitologijata,
sodr`ina na veterinarnata
parzitologija. Paraziti i
parazitizam, vidovi i podelba na
parazitite, evolucija na
parazitite, morfologija,
anatomija i fiziologija na
parazitite, doma}ini na
parazitite. Invazija so paraziti,
epizootiologija na parazitnite
bolesti, patogeno dejstvo na
parazitite vrz doma{inot,
patogeneza na parazitnite
bolesti, priem~ivost i

3-4 Koleno Protozoa
Podkoleno Sarcomastigophora
5-6 Red Diplomonadidae
Red Trichomonadida
Klasa Lobosea
155
nepriem~ievost na paraziti,
imunitet kaj parazitnite bolesti,
uslovi za pojava i {irewe na
parazitnite bolesti, dijagnostika
na parazitnite bolesti, osnova na
borbata protiv parazitnite
bolesti, stopanski i zdravstveno
zna~ewe na prazitnite bolesti,
podelba na parazitnite bolesti,
le~ewe na `ivotnite infestirani
so paraziti
Morfolo{ko-biolo{ki i
biohemisko-fizioli{ki
karakteristiki na protozoite,
razmno`uvawe na protozoite,
sistematika na protozoite.
Podkoleno Sarcomastigophora, Klasa
Zoomastigophorea, Red
Kinetoplastida, semejstvo
Trypanosomatidae, rod Trypanosoma
(durina, koitalna bolest, drugi
patogeni tripanozomi) rod
Leishmania, laj{manioza
Red Diplomonadidae, Semejstvo
Hexamitidae, rod Hexamita
(heksamitoza, infektiven kataralen
enterit)rod Giardia, Red
Trichomonadida, familija
Trichomonadidae, rod Trichomonas
(trihomonijaza kaj goveda, koko{ki,
guski, ~ovek i drugi doma{ni
`ivotni), semejstvo
Monocercomonadidae, rod Histomonas
( histomonijaza kaj misirki, crna
glava), Klasa Lobosea, Red
Amoebida, familija Entamoeboidae ,
rod Entamoeba
7-8 Koleno Apicomplexa, Koleno Apicomplexa, Klasa Sporozoea,
Red Eucoccididae, Semejstvo
Eimeridae, rod Eimeria (kokcidioza
kaj koko{ki, misirki,
fazani,guski, patki, zajaci, goveda,
ovci i kozi) rod Isospora
(kokcidioza kaj mesojadnite
`ivotni, ~ovekot i pticite)
9-10 Semejstvo Cryptosporididae Familija Cryptosporididae, Rod
Cryptosporidium (kriptosporidioza),
rod Sarcosystis(sarkocistoza kaj
pre`ivni `ivotni, sviwi, kowi i
mesojadi) Rod Toxoplasma
(toksoplazmoza), Rod Besnotia
(besnotioza), rod Neospora

11-
12
13-
14
15-
16
17-
18
19-
20
21-
22
23-
24
25-
26
Semejstvo Babesiidae
Semejstvo Theileridae
Semejstvo Trichostomatidae
Klasa Microspora
Semejstvo Analplasmidae
Koleno Helminthes
Koleno Plathelminthes (spleskani
crvi),
Klasa Trematoda,
Klasa Cestoda
Klasa Nematoda
Semejstvo Strongyloidae
Semejstvo Strongylidae
Semejstvo Trichostrongylidae ,
Semejstvo Ancylostomatidae,
Semejstvo Trichuridae i Trichinellidae
Semejstvo
Dyctiocaulidae,Protostrongylidae,Meta
strongylidae, Semejstvo
Amydostomatidae, Syngamidae,
Semejstvo Oxyuridae, Ascarididae,
Heterakidae
Semejstvo
Thelazidae,Habronematidae,
Spriocercidae, Semejstvo Acuariidae,
Filariidae, Onchorceiidae,
Klasa Acantoceohala
156
Semejstvo Babesiidae, Rod Babesia
(babezioza kaj goveda, ovci, kozi,
ednokopitni `ivotni, ku~iwa,
sviwi), Semejstvo Theileridae, Rod
Theileria (tajlerioza kaj goveda,
ovci, kozi).
Semejstvo Trichostomatidae, Rod
Balantidium(balantidioza kaj
sviwi), Klasa Microspora, Rod
Nosema (nozemoza kaj p~eli), Koleno
Protophita, Semejstvo Analplasmidae,
Rod Anaplasma (anaplazmoza kaj
pre`ivni `ivotni), Rod Borelia
(borelioza-spirohetoza kaj
`ivinata)
Helminti (Helminthes)
sistematika, Koleno Plathelminthes
(spleskani crvi), Klasa Trematoda,
Semejstvo Fasciolidae, rod
Fasciola(fascioloza-metilavost,
Semejstvo Dicrocoelidae, Rod
Dicrodoelium (dikrocelioza),
Semejstvo Paramphistomidae, Rod
Paraphistomum ( parafistomoza).
Trematodi kaj `ivinata, Semejstvo
Echinostomidae, Rod Echinostomum,
Semejstvo Prostogonomidae, Rod
Prostogonimus, Trematodoza kaj
mesojadnite `ivotni, Semejstvo
Opistorchiidae, Rod Opistorchus
Klasa Cestoda, Semejstvo Taenidae,
Semejstvo Dilepididae Semejstvo:
Anoplocephalidae
Klasa Nematoda, Semejstvo
Strongyloidae,rod Strongyloides
Semejstvo Strongylidae, rod
Strongylus
Semejstvo Trichostrongylidae ,
Semejstvo Ancylostomatidae,
Semejstvo Trichuridae i Trichinellidae
Semejstvo
Dyctiocaulidae,Protostrongylidae,Metas
trongylidae, Semejstvo
Amydostomatidae, Syngamidae,
Semejstvo Oxyuridae, Ascarididae,
Heterakidae
SemejstvoThelazidae,Habronematidae,
Spriocercidae, Semejstvo Acuariidae,
Filariidae, Onchorceiidae,
KlasaAcantoceohala,Semejstvo
Oligacanthorhynchidae

27-
28
29-
30
Koleno Arthtohropoda, sistematika,
Klasa Arachnida(pajakovidni
~lenkono{ci),Red Metastigmata,
Klasa Insecti,
Red Dyptera,
Podred Brachicera
157
Koleno Arthtohropoda, sistematika,
Klasa Arachnida (pajakovidni
~lenkono{ci),Red Metastigmata,
Semejstvo Ixodidae( tvrdi krle`i),
Rodovi: Ixodes, Rhipicephalus,
Dermacentor, Hyaloma,
Haemophysalis, tik paraliza
Semejstvo Argasidae (meki krle`i),
Rod Argas, Red Mesostigamata,
Semejstvo Dermanyssidae, Rod
Dermanyssus, Semejstvo Varroidae,
Rod Varroa, Red Prostigmata.
Semejstvo Demodicidae, demodikoza
kaj ku~iwata, ma~kite, sviwite,
goveda, ovci, kozi, zajaci, kowi,
Red Oribatei, Semejstvo Trombididae,
Rod Trombicula Red Astigmata,
Semejstvo Sarcoptidae, Rod Sarcoptes
i Notoedres, Semejstvo
Knemidocoptidae, Rod Knemidocoptes,
Semejstvo Psoroptidae, Rod
Psoroptes, Chorioptes i Otodectes
(krasta kaj ovcite, kozite,
sviwite, kozite, ku~iwata,
govedata, `ivinata, zajacite i
ma~kite)
Klasa Insecti, Red Dyptera, Podred
Brachicera, Semejstvo Tabanidae, Rod
Tabanus Semejstvo Muscidae, Rod
Musca , Haematobia i Stomoxys,
Semejstvo Glossinidae, Rod Glossina,
Semejstvo Calliphoridae, Rod
Calliphora, Semejstvo Sarcophagidae,
Rod Sarcophaga Mijazi kaj
doma{nite `ivotni: Semejstvo
Gasterophilidae, Rod Gasterophilus
(gastrfiloza kaj kopitarite),
Semejstvo Hypodermatidae, Rod
Hypoderma,( hipodermoza - {trkel
kaj govedata), Semejstvo Oestridae,
Rod Oestrus (estroza kaj doma{nite
`ivotni- ov~i {trkel) Podred
Nematocera, Semejstvo Culicidae, Rod
Culex, Aedes, Anopheles, Semejstvo
Simulidae, Rod Simulium, Semejstvo
Psychodidae, Rod Phlebotmomus,
Semejstvo Ceratopogonidae, Rod
Culicoides Red Pupipara, Semejstvo
Hyppoboscidae, Rod Hypobosca, ,
Melophagus, Red Siphonaptera,
Semejstvo Pulicidae, Rod Pulex i

158
Ctenocephalides, Red Mallophaga,
Semejstvo Trichodectidae, rod
Trichodectes, Felicola, Semejstvo
Bovicolidae, Rod Bovicola, Red
Anoplura, Semejstvo Haematopinidae,
Rod Haematopinus, Semejstvo
Linognathidae, Rod Linognathus, Red
Hemiptera, Koleno Pentastomida,
Semejstvo Linguatidae, Rod Linguatula
PRAKTI^NA NASTAVA
Reden Nastavna edinica i sodr`ina na nastavnata edinica
broj na
~asovi
1- 2 Pravila na klasifikacija
Oprema i aparati vo parazitolo{kata laboratorija. Mikroskopirawe i
mikrometrija na paraziti i pseudoparaziti
3-4 Mikroskopirawe
Mikroskopski preparati od slednite rodovi:
rod Trypanosoma , rod Leishmania
5-6 Mikroskopirawe
Mikroskopski preparati od slednite rodovi:
rod Hexamita ,rod Giardia, rod Trichomonas rod Histomonas
rod Entamoeba
7-8 Mikroskopirawe
Mikroskopski preparati od slednite rodovi :
rod Eimeria rod Isospora
9-10 Mikroskopirawe
Mikroskopski preparati od slednite rodovi:
Rod Cryptosporidium, rod Sarcosystis, rod Toxoplasma,rod Besnotia rod Neospora
11-12 Mikroskopirawe
Mikroskopski preparati od slednite rodovi :
rod Babesia, rod Theileria
13-14 Mikroskopirawe
Mikroskopski preparati od slednite rodovi:
rod Balantidium, rod Nosema rod Anaplasma (anaplazmoza kaj pre`ivni
`ivotni), rod Borelia
15-16 Mikroskopirawe
Mikroskopski preparati od slednite rodovi:
rod Fasciola, rod Dicrodoelium, rod Parapystomum, rod Echinostomum, Rod
Prostogonimus, Rod Opistorchus
17-18 Mikroskopirawe
Mikroskopski preparati od slednite rodovi: rod Taenia, rod Dipylidium , rod
Moniezia,rod Anoplocephala
19-20 Mikroskopirawe
Mikroskopski preparati od slednite rodovi:
rod Strongyloides, rod Strongylus
21-22 Mikroskopirawe
Mikroskopski preparati od slednite rodovi: rod Trichostrongylus, rod
Hoemonchus, rod Ostertagia, rod Cooperia, rod Nematodirus, rod Globocephalus,
rod Bunostomum, rod Ancylostoma, rod Uncinaria, rod Trichuris, rod Capilaria rod
Trichinella

23-24 Mikroskopirawe
Mikroskopski preparati od slednite rodovi: rod Dictyocaulus, rod
Potostrongylus, rod Metyastrongylus, rod Amidostomum , rod Syngamus, rod
Ascaridia, rod Oxyuris
25-26 Mikroskopirawe
Mikroskopski preparati od slednite rodovi: rod Thelazia, rod Habronema, rod
Spirocerca, rod Filariidae, rod Parafilaria, rodOnchocerca, rodDirofilaria, rod
Gnathostoma, rod Macracanthorhynchus
27-28 Mikroskopirawe
Mikroskopski preparati od slednite rodovi:
Rod Ixodes, rod Argas, Rod Dermanyssus, rod Varroa, Red Prostigmata. rod
Trombicula Rod Sarcoptes i Notoedres, Rod Knemidocoptes, Rod Psoroptes,
Chorioptes i Otodectes
29-30 Mikroskopirawe
Mikroskopski preparati od slednite rodovi: Rod Tabanus rod Musca ,
Haematobia, Stomoxys, rod Glossina, rod Calliphora, rod Sarcophaga, rod
Gasterophilus, rod Hypoderma rod Oestrus Rod Culex, Aedes, Anopheles, rod
Simulium, rod Phlebotmomus, rod Culicoides, rod Hypobosca, , Melophagus, rod
Pulex i Ctenocephalides, rod Trichodectes, Felicola, rod Bovicola, rod
Haematopinus, rod Linognathus, rod Pediculus rod Linguatula
Organizacija
Metodi na
u~ewe
Specifi~ni
preporaki za
nastava
Teoretska nastava: 2 ~asa/nedelno (30 ~asa)
Prakti~na nastava: 2 ~as/nedelno (30 ~asa)
Teoretska nastava: interaktivna (predavawa vo golema grupa so
diskusija i anga`irawe na studentite)
Prakti~na nastava: ve`bi i drugi oblici na rabota vo pomali
grupi
Seminarska rabota: u~ewe so koristewe stru~na literatura i
internet, izgotvuvawe seminarski trud (esej/poster);
prezentacija i diskusija za seminarskata rabota
Studentot e zadol`en aktivno da gi sledi site predvideni
aktivnosti so koi{to osvojuva bodovi kako del od zavr{noto
ocenuvawe.
Boduvawe na aktivnostite na studentot:
Vid na aktivnost
Bodovi
minimum maksimum
Prisustvo na teoretska
12 15
nastava
Prisustvo i aktivnost
12 15
(znaewe) na prakti~nata
nastava
Seminarska rabota 5 10
Kontinuirani proverki -
11 20
predavawa (dve)
Kontinuirani proverki -vezbi 11 20
(dve)
Zavr{en ispit 10 20
Vkupno: 61 100
159

Proverka na
znaewa
Osnovni u~ebni
pomagala
Uslovuva~ki kriteriumi: Za da se pristapi kon zavr{niot
ispit studentot e potrebno da osvoi minimum 45 bodovi od
teoretskata, prakti~nata nastava i dvete kontinuirani
proverki. Vo slu~aj koga studentot niz kontinuiranata proverka
na znaeweto ne poka`al rezultat na edna proverka na znaeweto,
a osvoil bodovi samo za teoretska i prakti~na nastava,
pristapuva kon kompleten zavr{en ispit.
Kontinuirana proverka na znaeweto (~etiri): pismeno i
prakti~no
Predavawa
Prva proverka-Op{ta parazitologija i koleno protozoa
Vtora proverka: koleno helminthes, koleno arthropoda
Ve`bi
Prva proverka: mikrometrija i morfolo{ka determinacija na
mikroskopski preparati od koleno protoza
Vtora proverka: morfolo{ka determinacijai mikroskopski
preparati od koleno helminthes i arthropoda
Zavr{en ispit: usten
Kompleten zavr{en ispit: usten + pismen (vklu~uva edna
kontinuirana proverka)
Kriteriumi za formirawe na zavr{na ocenka:
Bodovi
Ocenka
do 60
5 (F)
61-68 6 (E)
69-76 7 (D)
77-84 8 (C)
85-92 9 (B)
93-100 10 (A)
1.Nikola Geru, @arko Maxirov: Veterinarna parazitologija i
parazitni bolesti.Univerzitet Sv"Kilril i Metodij", Skopje,
2003
2. Zoran B. Kuli{i}: Helmintologija. Univerzitet u Beogradu,
Fakultet veterinarske medicine, Beograd 2000.
3.Dwight D. Bowman: Parasitology for veterinarians.W.B. Saunders
company. 2000.
4.Norman D. Levine: Veterinary protozoology. Iowa State University
Press.Ames, 1985
160

Predmet OP[TA PATOLOGIJA 4.5 krediti
Kod 220
Studiska Vtora (II)
godina
Semestar ^etvrti (IV)
Vkupno ~asovi 60
Vid na predmet Zadol`itelen predmet
Preduslovi
Avtor na
Doc. d-r Trpe Ristoski
programata
Izveduva Prof. d-r Cvetan Micevski (vo penzija)
Doc. d-r Trpe Ristoski
Cel i zada~i na Teoretskata nastava od predmetot Op{ta patologja gi
nastavnata
programa
zapoznava studentite so patolo{kite procesi i patolo{kite
sostojbi vo organizamot, {to ima za cel podobro da ja razbirat
patogenezata na bolestite.
Prakti~nata nastava od predmetot Op{ta patologija ima za cel
da gi zapoznae studentite so osnovnite karakteristiki na
patohistolo{kata dijagnostika, odnosno so zemaweto i
podgotovkata na materijalot za patohistolo{ka dijagnostika,
boeweto na patohistolo{kite preparati, kako i postavuvaweto
na kone~nata patohistolo{ka dijagnoza.
TEORETSKA NASTAVA
Reden broj Nastavna edinica
na ~asovi
1-2 Uvod i istorijat na
patologijata
161
Sodr`ina na nastavna edinica
Vo uvodot }e bidat izneseni patolo{kiot
proces odnosno bolest - {to e bolest i
uslovite za nastanuvaweto na istata i
patolo{kite sostojbi odnosno nastanatite
patolo{ko anatomski promeni {to
nastanuvaat kako posledica na bolesta.
Heterotopijata, heterohronijata i
heterometrijata vo nastanuvaweto na
bolesta.
Vo istorijatot na patologijata }e bide
iznesen istoriskiot pat na razvojot na
patologijata od Hipokrat do denes.
Posebno vnimanie }e mu bide posveteno na
humoralnata, solidarnata, celularnata i
molekularnata patologija. ]e se najde
mesto i za istorijatot i razvojot na
obdukcijata.
3-5 Etiologija Vo etiologijata }e bidat izneseni
pri~inite i uslovoite za nastanuvawe na
bolestite.
5-6 Etiologija Sutinskite, pomo{nite i proksimalnite
faktori za nastanuvaweto na bolesta.
Posebno vnimanie }e im se popsveti na
pri~inite za nastanuvaweto na bolesta od
aspekt na nadvore{ni i vnatre{ni
faktori.

7-8 Degeneracija Promenite nastanati kako posledica od
poremetuvawe na prometot na materiite.
Morfolo{kite promeni vo kletkite,
tkivata ili organite nastanati kako
posledica od poremeteniot metabolizam,
poznati se pod imeto Degeneracii, odnosno
distrofii.
9-10 Degeneracija Posebno vnimanie se posvetuva na:
atrofiite, promenite nastanati kako
posledica od poremeten promet na
belkovinite, mastite, jagleno hidratite,
solite, poremetenata pigmentacija,
ikterus, egzogeni i endogeni pigmenti.
11-12 Nekroza Nekroza - lokalna smrt na kletkite,
tkivata i organite vo eden `iv organizam.
Pri~inite za nastanuvaweto na nekrozata,
vidovi na nekrozi, mikroskopski i
makroskopski promeni so nivnite
karakteristiki. Isto taka }e bide
obrabotena i fiziolo{kata nekrozaapoptoza.
13-14 Op{tite poremetuvawa Lokalno poremetuvawe vo cirkulatorniot
vo cirkulatorniot sistem, so posebno vnimanie na: ishemijata,
sistem
infarktite, hiperemijata, stazata,
krvarewata, trombozata, embolijata i
15-16 Utvrduvawe na
materijata preku
slajdovi br.1 i 2
metastazata.
Prethodno spomenatite nastavni edinici
}e |i utvrdime so prika`uvawe i komentar
na 240 originalni kolor mikro i makro
slajdovi. Prakti~no preku dijalog i
komentari }e go utvrdime pominatoto
gradivo.
17-22 Vospalenie Vo narednite 6 ~asa }e ja obrabotuvame
materijata povrzana so vospalenijata. So
morfolo{kite i funkcionalnite promeni
vo tkivoto i soodvetnite krvni sadovi
nastanati kako posledica od reakcija na
organizmot na dejstvoto na razni {tetni
agensi. ]e bidat izneseni kardinalnite
znaci na vospalenieto. Komponentite na
23-24 ~asa Utvrduvawe na
materijalot preku
slajdovi br. 3
vospalenieto:
alterativnite,
eksudativnite i proliferativnite
promeni. Biohemiskite procesi vo
vospalenieto. Tokot i ishodot. Tipovite
na vospalenieto. Sekoe vospalenie
detalno }e bide izneseno. Posebno
vnimanie }e im bide posveteno na
specifi~nite vospalenija: TBC, Sakagija i
dr.
Na krajot od predavawata materijalot }e
bide utvrden so prika`uvawe na 250
originalni kolor mikro i makro slajdovi.
Prakti~no preku dijalog i komentari }e go
utvrdime pominatoto gradivo.
162

25-26 ~asa Regeneracija i Tumori Tipovite na regeneracijata, perfektna i
imperfektna sanacija. Posebno vnimanie
}e im bide posveteno na: Rekreacija,
resorpcija, regeneracija, organizacija,
akomodacija i dr.
Posebno vnimanie }e posvetime tumorite
od aspekt na: Avtonomniot karakter i
trajnoto i nekontrolirano rastewe na
tumorite. Atipijata na tumorite. Sostavot
na tumorite, nastanuvaweto na istite i
nomenklaturata. Poedine~no }e bidat
makroskopski i mikroskopski opi{ani
poedini tumori (benigni i maligni) na
poedini tkiva i organi.
27-28 ~asa Nakazi, Smrt, Slajdovi Naukata koja {to gi prou~uva nakazite
br. 4
(TERATOLOGIJATA). Formalnata i
kauzalnata geneza za nastanuvawe na
nakazite. Posebno }e bidat obraboteni
poedine~nite i spoenite nakazi.
[to prestavuva smrtta, vidovi na smrt
(klini~ka i biolo{ka smrt). [to e agonija,
subklini~ka smrt i egzitus .
Materijata }e bide utvrdena preku
prika`uvawe na 120 originalni kolor
fotografii.
29-30 ~asa Imunopatologija ]e bidat izneseni najnovite soznanija od
oblasta na imunopatologijata. Svedoci sme
deka i vo veterinarnata medicina vo
posledno vreme se po~esto se pojavuvaat
bolesti svrzani so poremeteniot odgovor
na organizmot na nadvore{ni, a posebno na
vnatere{ni alergeni. Po~nuvaj}i od
Artusoviot fenomen pa do sistemskite
eritematozi koi prestavuvaat etiolo{ki
faktor za nastanuvawe na niza bolesti i
kaj doma{nite `ivotni.
PRAKTI^NA NASTAVA
Reden broj Nastavna edinica i sodr`ina na nastavnata edinica
na ~asovi
1-2 Pripremawe i boewe na patohistolo{kite preparati
3-4 Mikroskopska dijagnostika na patohistolo{ki preparati:
Degeneratio parenchymatosa renis (H.e.)
Infiltratio adiposa hepatis equi (H.e.)
Degeneratio et infiltratio adiposa hepatis equi (Sudan III)
Degeneratio cerea musculi equi (H.e.)
Degeneratio parenchymatosa hepatis (H.e.)
Dystrophia haemorrhagica acuta hepatis equi (H.e.)
163

5-6 Mikroskopska dijagnostika na patohistolo{ki preparati:
Necrosis centrolobularis hepatis vaccae (H.e.)
Necroses miliares disseminatae hepatis galine (H.e.)
Necrosis tubulorum renis vituli (H.e.)
Amyloidosis lienis (H.e.)
Icterus retentionis hepatis canis (H.e.)
Melanuria renis equi (H.e.)
7-8 Mikroskopska dijagnostika na patohistolo{ki preparati:
Antracosis pulmonis canis (H.e.)
Hyperaemia passiva hepatis canis (H.e.)
Amyloidosis renis (H.e.)
Haemosidrosis hepatis equi (H.e.)
Thrombosis ramorum arteriae pulmonis equi (H.e.)
Endocarditis thrombotica septica suis (H.e.)
9-10 Mikroskopska dijagnostika na patohistolo{ki preparati:
Infarctus haemorrhagicus lienis suis (H.e.)
Amyloidosis hepatis (H.e.)
Pharyngitis phlegmonosa abscedens equi (H.e)
Tonsilitis necroticans suis (H.e.)
Erosio chronica mucosae ventriculi suis (H.e.)
Myocarditis embolica equi (H.e.)
11-12 Mikroskopska dijagnostika na patohistolo{ki preparati:
Newcastle encephalitis (H.e.)
Myositis sarcemphysematosa vacae (H.e.)
Enteritis acuta catarrhalis canis (H.e.)
Colitis dyphteroides paratyphosa suis (H.e.)
Colitis dyphteroides circum scripta suis (H.e.)
Trichinelosis musculi suis (H.e.)
13-14 Mikroskopska dijagnostika na patohistolo{ki preparati:
Pneumonia enzootica suum (H.e.)
Sarcosporidiosis myocardii suis (H.e.)
Actinomycosis cutis suis (H.e.)
Tuberculosis miliaris disseminata hepatis similae (H.e.)
Pneumonia caseosa tuberculosa simile (H.e.)
Pneumonia fibrinosa partim necroticans equi (H.e.)
15-16 Mikroskopska dijagnostika na patohistolo{ki preparati:
Bronchopneumonia purulenta lobularis embolica equi (H.e.)
Pneumonia interstitialis chronica equi (H.e.)
Pneumonia chronica lobularis verminosa disseminata felis (H.e.)
Mastitis parenchymatosa purulenta vaccae (H.e.)
Distomatosis hepatis (H.e.)
Lipoma mesenterii equi (H.e)
164

17-18 Mikroskopska dijagnostika na patohistolo{ki preparati:
Sarcoma macrofusicellulare periostale canis (H.e.)
Melanosarcoma caudae equi (H.e.)
Carcinoma planocellulare penis equi (H.e.)
Carcinoma planocellulare - cancroid perinei vaccae (H.e.)
Cirrhosis postnecroticans hepatis suis (H.e.)
"Cirrhosis" parasitaria hepatis vacae (H.e.)
19-20 Mikroskopska dijagnostika na patohistolo{ki preparati:
Hepatitis interstitialis chronica parasitaria muliplex suis (H.e.)
Nephritis interstitialis chronica et degeneratio cystica renis (H.e.)
Nephritis interstitialis chronica scleroticans canis – ren cicatricosus (H.e.)
Carcinoma medullare mammae canis (H.e.)
Coccidiosis intestini gallinae (H.e.)
Bronchopneumonia purulenta desquamativa suis (H.e.)
21-22 Mikroskopska dijagnostika na patohistolo{ki preparati:
Polyomyelitis enzootica suum – Z.U.S. (H.e.)
Meningoencephalitis purulenta abscedens (H.e.)
Colaps glandule thyreoideae suis (H.e.)
Hepatits contagiosa canis – HCC (H.e.)
Epitheliosis contagiosa cutis galinae – variola avium (H.e.)
Papilloma cutis canis (H.e.)
23-24 Mikroskopska dijagnostika na patohistolo{ki preparati:
Psammoma (H.e.)
Gastritis catarrhalis chronica hyperplastica suis (H.e.)
Myocarditis aphtosa suis (H.e.)
Bronchopneumonia catarrhalis purulenta canis (H.e.)
Aspergillosis pulmonis meleagridis (H.e.)
Endometritis chronica cystica canis-pyometra (H.e.)
25-26 Mikroskopska dijagnostika na patohistolo{ki preparati:
Myositis chronica maseteris equi (H.e.)
Myositis haemorrhagica et necroticans equi (H.e.)
Tuberculosis nodularis intralobularis mammae vaccae (H.e.)
Pseudotuberculosis cavaiave cobaye (H.e.)
Botryomycosis cerebri equi (H.e.)
Abscesus malleosus lymphonoduli equi (H.e.)
27-28 Mikroskopska dijagnostika na patohistolo{ki preparati:
Pneumonia acuta abscedens malleosa equi (H.e.)
Degeneratio hyaloides lienis (H.e.)
Hepatits paratyphosa disseminata suis (H.e.)
Lymphadenitis haemorrhagica acuta suis (H.e.)
Leucosis hepatis gallinae (H.e.)
Hepatitis parasitaria traumatica acuta (H.e.)
165

29-30 Mikroskopska dijagnostika na patohistolo{ki preparati:
Fibroma durum subcutis canis (H.e.)
Fibro-myoma uteri canis (V.G.)
Hyperaemia et oedema pulmonis (H.e.)
Tuberculosis milliaris pulmonum cuniculi (H.e.)
Tuberculosis chronica nodularis productiva lymphonoduli vaccae (H.e.)
Hyperaemia lymphadenoides lineis equi (H.e.)
Organizacija
Metodi na
u~ewe
Specifi~ni
preporaki za
nastava
Proverka na
znaewa
Teoretska nastava: 2 ~asa/nedelno (30 ~asa)
Prakti~na nastava: 2 ~asa/nedelno (30 ~asa)
Teoretska nastava: interaktivna (predavawa vo golema grupa so
diskusija i anga`irawe na studentite)
Prakti~na nastava: ve`bi (patohistolo{ka dijagnostika)
Seminarska rabota: u~ewe so koristewe stru~na literatura i
internet, izgotvuvawe seminarski trud (esej/poster); prezentacija
i diskusija za seminarskata rabota
Studentot e zadol`en aktivno da gi sledi site predvideni
aktivnosti so koi{to osvojuva bodovi kako del od zavr{noto
ocenuvawe.
Boduvawe na aktivnostite na studentot:
Vid na aktivnost
Bodovi
minimum maksimum
Prisustvo na teoretska nastava 12 15
Prisustvo i aktivnost (znaewe) 24 30
na prakti~nata nastava
Seminarska rabota 5 10
Kontinuirani proverki (dve) 10 20
Zavr{en ispit 9 25
Vkupno: 60 100
Uslovuva~ki kriteriumi: Za da se pristapi kon zavr{niot
ispit studentot e potrebno da osvoi minimum 45 bodovi od
teoretskata, prakti~nata nastava i dvete kontinuirani proverki.
Vo slu~aj koga studentot niz kontinuiranata proverka na
znaeweto ne poka`al rezultat na edna proverka na znaeweto, a
osvoil bodovi samo za teoretska i prakti~na nastava, pristapuva
kon kompleten zavr{en ispit.
Kontinuirana proverka na znaeweto (dve): pismeno
Prva proverka: Voved i istorijat na patologijata; Etiologija;
Degeneracii; Nekrozi; Op{ti poremetuvawa vo cirkulatorniot
sistem.
Vtora proverka: Vospalenija; Regeneracija; Tumori; Nakazi i
smrt; Imunopatologija.
Zavr{en ispit: usten
Kompleten zavr{en ispit: usten + prakti~en
Kriteriumi za formirawe na zavr{na ocenka:
Bodovi
Ocenka
do 59
5 (F)
60-68 6 (E)
69-76 7 (D)
77-84 8 (C)
85-92 9 (B)
93-100 10 (A)
166

Osnovni
u~ebni
pomagala
1. Micevski C.: Patolo{ko histolo{ki praktikum. Vet.fakultet,
Skopje-1995.
2. C. Micevski I T. Ristoski; [tene~ak - ~uma kaj ku~iwata, Vet.
Fak., Skopje, 2003
3. Sofrenovi} \.: Op{ta patologija. Nau~na knjiga, Beograd- 1990.
4. ^uljak K. i sur. : Op~a veterinarska patologija. Horzetsky,
Zagreb-1993.
5. Stanley I., Robbins : Patologijske osnove bolesti. [kolska k.
Zagreb-1987.
6. Kumar, Cotran, Robbins : Osnove patologije.
7. ^uljak K., Sudari} F.: Specijalna patolo{ka morfologija
`ivotia. Zag-Sar.1990
8. Sofrenovi} \., Kne`evi} N.: Patomorfologija va`nih
infektivnih obolenja doma~ih `ivotinja. Beograd-Novi Sad-
1974.
9. Jubb K., Kenedy P., Plamer N.: Pathology of domestic animals. 4-
1992.
10. Micevski C.: Bolesti kaj p~elite. Medivet, Skopje, 1996.
11. Milijana Kne`evi}- Milijan Jovanovi}: Op{ta patologija.
Makarije, 1999.
167

3.Predmetni programi za treta godina na studii
SEMESTAR V
Predmet PATOLO[KA FIZIOLOGIJA 8.5 krediti
Kod 311
Studiska
Treta (III)
godina
Semestar ^etvrti (IV)
Vkupno ~asovi 120
Vid na predmet Zadol`itelen predmet
Preduslovi
Avtor na
programata
Prof. d-r Josif Tosevski
Doc. d-r Igor Ul~ar
Izveduva
Prof. d-r Josif Tosevski
Doc. d-r Igor Ul~ar
Cel i zada~i na Patolo{kata fiziologija se nadovrzuva na steknatite znaewa od
nastavnata predklini~kite nastavni disciplini: hemija, biofizika,
programa
biologija na kletka, biohemija, anatomija, histologija,
embriologija, ishrana, fiziologija, mikrobiologija i
imunologija, parazitologija i paralelno so izu~uvaweto na
nastavnite disciplini od patolo{ka morfologija,
farmakologija i toksikologija. Predmet na patolo{kata
fiziologija se mehanizmite i na~inite na nastanuvaweto na
patolo{kite procesi, so {to studentite se voveduvaat vo
izu~uvaweto na klini~kite predmeti koi se zna~ajni za
sovladuvawe na studiite po veterinarna medicina.
TEORETSKA NASTAVA
Reden Nastavna edinica
broj na
~asovi
1-2. ETIOLOGIJA NA
NARU[ENATA
DINAMI^KA
HOMEOSTATSKA
RAMNOTE@A
3-4. OSNOVNI ETIOLO[KI
I PATOGENETSKI
FAKTORI
5-6. PATOLO[KA
FIZIOLOGIJA NA
KRVTA
7-8. NARU[UVAWA VO
ACIDOBAZNATA
RAMNOTE@A
Sodr`ina na nastavna edinica
Faktori koi vlijaat vrz zdravjeto. Receptori.
Naru{ena funkcija na makromolekulite.
Naru{ena funkcija na subkleto~nite trvorbi.
Naru{uvawa vo funkcijata na mitohondriite.
Maligna transformacija i rast.
Blagosostojba i bihevioralni (socijalni
odnosi). Deficit na vitamini, elektroliti,
oligoelementi. Imunodeficiencii. Hemisko -
toksi~ni faktori. Bolesti kako posledica na
infekcija (zarazni bolesti)
Promeni vo volumenot na krvnata plazma.
Naru{uvawa na nekoi fizikalno-hemiski
osobini na krvta. Promeni vo sostavot na
krvtnata plazma. Naru{uvawa na
proteinemijata.
Faktori {to doveduvaat do naru{uvawe na
acido-baznata ramnote`a. Patogeneza na
naru{uvawata na acido-baznata ramnote`a.
Naru{uvuvawa vo sostojkite na krvnata
plazma. Posledici pri naru{ena acido-bazna
ramnote`a.
168

9-10. NARU[UVAWA NA
KLETO^NITE
ELEMENTI VO KRVTA
11-12. NARU[UVAWA VO
KOAGULACIJATA NA
KRVTA
13-14. NARU[UVAWA VO
METABOLIZMOT NA
VODATA
15-18. NARU[UVAWA VO
RABOTATA NA SRCETO
19-20. NARU[UVAWA NA
PRITISOKOT I
PROTOKOT NA KRVTA
Anemii. Policitemii i eritrocitozi.
Naru{uvawa vo brojot na leukocitite.
Leukozi.
Sklonost kon krvarewa. Kvantitativni
naru{uvawa na trombocitite.
Naru{uvawa vo pieweto na vodata.
Naru{uvawa vo izla~uvaweto na vodata.
Naru{uvawa vo raspredelebata na vodata vo
tkivata. Naru{uvawa na elektrolitniot
status na telesnite te~nosti. Osmolarnost na
telesnite te~nosti. Edemi.
Naru{uvawa vo rabotata na miokardot.
O{tetuvawa na srcevite zalistoci. Bolesti
na perikardot. Bolesti na miokardot.
Naru{uvawa na srceviot ritam. Ishemija na
miokardot. Optovaruvawe na srceto. Hipertrofija
na srceto. Zatajuvawe na srceto.
Naru{uvawa na minutniot volumen na srceto.
Naru{uvawa na arteriskiot pritisok.
Naru{uvawa na arteriskiot i venski puls.
Naru{uvawa na lokalnata tkivna snabdenost
so krv.
20-21. [OK Osnovni naru{uvawa pri cirkulaciski
kolaps. Patogeneza na kolapsnite sostojbi.
Patofiziolo{ki tek na cirkulaciskiot
kolaps. Manifestirawe na cirkulaciskiot
kolaps kaj poedini organi. Patogenetski
slo`eni oblici na cirkulaciski kolaps.
Hemodinami~ni naru{uvawa patogenetski
sli~ni na cirkulaciskiot kolaps.
22-23. NARU[UVAWA VO
METABOLIZMOT NA
MINERALITE
24-25. NARU[UVAWA VO
PROMETOT NA
VITAMINITE
26-27. NARU[UVAWA VO
METABOLIZMOT NA
JAGLERODNITE
HIDRATI I NA
MASTITE
28-31. NARU[UVAWA VO
METABOLIZMOT NA
PROTENITE, NA
PURINITE I
PIRIMIDINITE I NA
PORFIRINITE
Naru{uvawa vo razmenata na elektrolitite.
Naru{uvawa vo razmenata na anjonite.
Elementi vo tragovi (oligoelementi).
Neesencijalni (abnormalni) oligoelementi.
Vitamini rastvorlivi vo masti. Vitamini
rastvorlivi vo voda.
Dejstvo na endokriniot sistem. [e}erna
bolest. Ketoza. Oblici na masti vo
organizmot. Naru{uvawa vo vareweto i vo
apsorpcijata na mastite. Naru{uvawa vo
lipidite na krvniot serum. Naru{uvawa vo
metabolizmot na holesterolot.
Ateroskleroza. Lipidozi.
Bilans na azotot. Naru{uvawa vo vareweto i
apsoprcijata na proteinite. Naru{uvawa vo
metabolizmot na oddelni aminokiselini.
Naru{uvawa vo metabolizmot na purinskite i
pirimidinskite nukleotidi. Naru{uvawa vo
razmenata na porfirinite.
Glikozaminoglikani i proteoglikani.
Naru{uvawa vo sostavot i funkcijata na
kleto~nite membrani.
169

32-33. NARU[UVAWA VO
ORGANITE ZA DI[EWE
34-37. BUBRE@NI
DIFUNKCII
38-41. NARU[UVAWA NA
ORGANITE ZA VAREWE
42-43. DISFUNKCII NA
CRNIOT DROB
44-45. NARU[UVAWA VO
ENDOKRINIOT
SISTEM
46-49. SINDROM NA
OP[TATA ADAPTACIJA
NA ORGANIZMOT
50-51. NESPECIFI^NA
OTPORNOST NA
ORGANIZMOT
52-55. SPECIFI^NA
OTPORNOST NA
ORGANIZMOT
Respiratorna insuficiencija. Restriktivni
naru{uvawa na belodrobnata ventilacija.
Naru{uvawa na frekvencijata, dlabo~inata i
ritamot na di{eweto. Vlijanieto na
parcijalniot pritisok na kislorodot vo
vdi{aniot vozduh, kako i na barometarskiot
pritisok vrz di{eweto. Problemi so
di{eweto kaj novoroden~iwa. Za{titni
refleksi.
Patofiziologija na glomerularnata
filtracija. Naru{uvawe na funkcijata na
bubre`nite tubuli. Bolesti na bubrezite
(nefropatii). Nekoi manifestacii na
bubre`nite zaboluvawa. Procenka na
funkcionalnata sposobnost na bubrezite.
Naru{uvawa na apetitot i na osetot za glad.
Naru{uvawa vo usnata praznina. Naru{uvawa
vo motorikata na pred`eludnicite.
Naru{uvawa vo motorikata na `eludnikot.
Naru{uvawa vo motorikata na crevata.
Naru{uvawa vo la~eweto i vareweto vo
digestivniot kanal (plunka, `elude~en sok,
pankreasen sok, `ol~ka, creven sok).
Naru{uvawa vo vareweto vo
pred`eludnicite. Naru{uvawa vo
apsorpcijata vo digestivniot kanal.
Faktori koi predizvikuvaat naru{uvawa vo
funkcijata na crniot drob. Glavni funkcii na
crniot drob. Metaboli~ki naru{uvawa pri
hepatopatiite. Hepatopatiite i endokrinite
naru{uvawa. @oltica (ikterus). Sozdavawe
`ol~ni kamewa.
Op{to za endokrioniot sistem. Regulacija na
endokriniot sistem. Naru{uvawa vo
funkciite na hipofizata. Naru{uvawa vo
funkciite na {titnata `lezda. Naru{uvawa
vo sekrecijata na kalciotropnite hormoni.
Naru{uvawa vo sekrecijata na
kortikosteroidite.
Regulacija na vnatre{nata sredina. Stresni
faktori. Faktori na rastot. Citokini.
Difuzen endokrin sistem (APUD). Nerven
sistem. Nevropeptidi i drugi soedineija.
Ko`a i ligavici, normalna telesna
mikroflora, sostojki vo krvta i vo telesnite
te~nosti. Vospalenie. Aktivirawe na
komplementot. Hroni~no vospalenie.
Imunolo{ki mehanizmi {to gi o{tetuvaat
tkivata (alergii). Avtoimunost i avtoimuni
zaboluvawa. Imunodeficiencii.
Imunotolerancija. Imunomodulacija.
Imunolo{ka stimulacija. Imunosupresija.
170

56-57. ENDOGENI BIOLO[KI
AKTIVNI
SOEDINENIJA VO
PATOFIZIOLO[KITE
PROCESI
58-60 NARU[UVAWA NA
NEVROVEGETATIVNATA
REGULACIJA I NA
TERMOREGULACIJATA
Biogeni amini. Plazmakininski sistem.
Prostaglandini i leukotrieni. Sistemot
renin-angiotenzin. Faktori na rastot.
Citokini. Gastrointestinalni hormoni i
nevropeptidi. Atrijalen natriuretski peptid.
Endotelini. Azoten monoksid, kislorodni i
drugi slobodni radikali.
Transmiteri i receptori vo avtonomniot
nerven sistem. Mehanizmi na nastanuvawe na
naru{uvawata na avtonomnite funkcii.
Naru{uvawa na funkciite na organskite
sistemi poradi naru{uvawa vo avtonomnata
inervacija. Difuzni o{tetuvawa na
avtonomniot nerven sistem. Reakcija na
organizmot pri temperaturni promeni vo
okolinata. Hipertermija. Hipotermija.
PRAKTI^NA NASTAVA
Reden Nastavna edinica i sodr`ina na nastavnata edinica
broj na
~asovi
1- 2 Op{ti na~ela na klini~kite laboratoriski testovi. Laboratoriski
instrumenti i oprema.
3-5 Hematopoeza i ispituvawe na koskenata sr`.
6-8 Naru{uvawa na eritrocitite.
9-11 Naru{uvawa na leukocitite.
12-14 Abnormalnosti na hemostazata.
15-20 Biohemiski ispituvawa na krvta i serumot.
21-23 Klini~ka enzimatologija.
24-26 Naru{uvawa na elektrolitite i acido-baznata ramnote`a.
27-32 Urinarni naru{uvawa.
33-35 Endokrini, metaboli~ki naru{uvawa i naru{uvawa na lipidite
36-38 Gastrointestinalni, pankreati~ni naru{uvawa.
39-41 Naru{uvawa na hepatobilijarniot sistem i skeletnite muskuli.
42-44 Naru{uvawa vo raspredelbata na telesnite te~nosti.
45-47 Kardiovaskularni naru{uvawa.
48-50 Respiratorni naru{uvawa.
51-53 Imunolo{ki naru{uvawa i naru{uvawa kaj plazmatskite belkovini.
54-56 Nevrolo{ki naru{uvawa.
57-60 Citologija na neoplasti~nite i vospalitelni tvorbi.
Organizacija
Metodi na
u~ewe
Teoretska nastava: 4 ~asa/nedelno (60 ~asa)
Prakti~na nastava: 4 ~as/nedelno (60 ~asa)
Teoretska nastava: interaktivna (predavawa vo golema grupa so
diskusija i anga`irawe na studentite)
Prakti~na nastava: ve`bi i drugi oblici na rabota vo pomali
grupi
Seminarska rabota: u~ewe so koristewe stru~na literatura i
internet, izgotvuvawe seminarski trud (esej/poster); prezentacija
i diskusija za seminarskata rabota
171

Specifi~ni
preporaki za
nastava
Proverka na
znaewa
Osnovni
u~ebni
pomagala
Studentot e zadol`en aktivno da gi sledi site predvideni
aktivnosti so koi{to osvojuva bodovi kako del od zavr{noto
ocenuvawe.
Boduvawe na aktivnostite na studentot:
Vid na aktivnost
Bodovi
minimum maksimum
Prisustvo na teoretska nastava 12 15
Prisustvo i aktivnost (znaewe) 24 30
na prakti~nata nastava
Seminarska rabota 5 10
Kontinuirani proverki (dve) 10 20
Zavr{en ispit 9 25
Vkupno: 60 100
Uslovuva~ki kriteriumi: Za da se pristapi kon zavr{niot ispit
studentot e potrebno da osvoi minimum 45 bodovi od teoretskata,
prakti~nata nastava i dvete kontinuirani proverki. Vo slu~aj
koga studentot niz kontinuiranata proverka na znaeweto ne
poka`al rezultat na edna proverka na znaeweto, a osvoil bodovi
samo za teoretska i prakti~na nastava, pristapuva kon kompleten
zavr{en ispit.
Kontinuirana proverka na znaeweto (dve): pismeno
Prva proverka: Op{ta toksikologija
Vtora proverka: Specialna toksikologija
Zavr{en ispit: usten
Kompleten zavr{en ispit: usten + pismen (vklu~uva edna
kontinuirana proverka)
Kriteriumi za formirawe na zavr{na ocenka:
Bodovi
Ocenka
do 59
5 (F)
60-68 6 (E)
69-76 7 (D)
77-84 8 (C)
85-92 9 (B)
93-100 10 (A)
- Patolo{ka fiziologija na cica~i i ptici, prof. d-r
Josif Tosevski, 2005;
- Praktikum po klini~ka patofiziologija, prof. d-r
Josif Tosevski, as. d-r Igor Ul~ar, 2005;
- Enciklopediski re~nik po patofiziologija, prof. d-r
Josif Tosevski, as. d-r Igor Ul~ar, 2005;
- Patolo{ka fiziologija doma~ih `ivotiwa, \ur|e
P.\ur|evi}, 1991;
- Veterinarska imunologija, Tomo Nagli} i Danko Hajsig,
1993;
- Patofiziologija, Stjepan Gamulin, 1995;
- Essential Immunology, I. Roitt, 1998
172

Predmet FARMAKOLOGIJA 1 8.0 krediti
Kod 312/1
Studiska Treta (III)
godina
Semestar Petti (V)
Vkupno ~asovi 105
Vid na predmet Zadol`itelen predmet
Preduslovi Nema
Avtor na
Doc. d-r Romel Velev
programata
Izveduva Doc. d-r Romel Velev
Cel i zada~i na
nastavnata
programa
Teoretskata nastava od predmetot Farmakologija 1 ima za cel da
gi zapoznae studentite so strukturata, na~inot na dejstvuvawe i
farmakokinetikata na poedinite grupi na veterinarni lekovi;
nau~natata osnova za bezbednata i efikasna nivna upotreba;
eti~kite, ekolo{kite implikacii i implikaciite vrz ~ovekovoto
zdravje od upotrebata na veterinarnite lekovi za studentot da
mo`e da go demonstrira svoeto znaewe i razbirawe od
farmakologijata kako osnova za prou~uvawe i praktikuvawe na
klini~kata veterinarna medicina. Na ovoj na~in na idniot
doktor po veterinarna medicina }e mu bide ovozmo`eno da se
zdobie so: znaewe za prepoznavawe na indikaciite za medicinska
intervencija; sposobnost da go odbere najsoodvetniot lek (ili
lekovi) indicirani za odredena bolest ili patolo{ka sostojba,
sposobnost za primena na lekot vo optimalna doza i po propi{an
re`im na dozirawe, sposobnost za davawe soveti i primena na
soodvetno lekuvawe kaj poedini `ivoti ili grupa na `ivotni;
sposobnost za davawe soveti za preventivna veterinarna
medicina, vklu~uvaj}i i promovirawe na optimalno zdravje i
proizvodstvo.
Prakti~nata nastava od predmetot Farmakologija 1 ima za cel
da gi zapoznae studentite so to~noto prepi{uvawe, izdavawe,
bezbedno skladirawe i bezbedno odstranuvawe na lekovite; da gi
zapoznae studentite so razli~nite oblici na lekovi i nivnite
karakteristiki; da gi zapoznae idnite doktori po veterinarna
medicina za izvorite na podatoci za licenciranite lekvoi i da
ilustrira nekoi apstraktni teoretski koncepti preku ednostavni
laboratoriski eksperimenti.
TEORETSKA NASTAVA
Reden Nastavna edinica
Sodr`ina na nastavna edinica
broj na
~asovi
I. OP[TA FARMAKOLOGIJA (16 ~asa)
1- 4 VOVED Razvoj na farmakologijata niz istorijata;
poim, obem i predmet na izu~uvawe na
farmakologijata;
definicija na lek i otrov; dozi i dozirawe
na lekovi, farmakoterapija
173

5 - 8 FARMAKOKINETIKA Op{ti karakteristiki i karakteristika na
farmakokinetika; transport na lekovite
niz kleto~nite membarni; resorpcija na
lekot; raspredelba na lekot;
biotransformacija (metabolizam) na lekot;
ekskrecija na lekovi;
zna~ewe na poznavaweto i prateweto na
farmakokinetskite procesi
9 - 12 FARMAKODINAMIKA
13 - REAKCII ME\U LEKOVITE
14
15 -
16
NESAKANI I TOKSI^NI
DEJSTVA NA LEKOVITE
II. SPECIJALNA FARMAKOLOGIJA (44 ~asa)
17 - FARMAKOLOGIJA NA CNS depresori na CNS; stimulatori na CNS
26
27 - FARMAKOLOGIJA NA PNS lokalni anestetici, relaksantni lekovi
28
29 -
32
FARMAKOLOGIJA NA ANS holinergi~ki lekovi, adrenergi~ki lekovi,
ganglijski blokatori
33 -
38
FARMAKOLOGIJA NA
DIGESTIVNIOT SISTEM
digestivi, antacidi, emetici, antiemetici,
karminativi, antizimotici, laksantni
lekovi, antidiaroici, lekovi koi deluvaat
vrz crniot drob
39 -
42
FARMAKOLOGIJA NA
RESPIRATORNIOT SISTEM
analeptici, ekspektoransi, antitusici,
bronhodilatatori, nazalni dekongestivi
43 -
44
45 -
48
49 -
52
33 -
54
55 -
56
57 -
58
59 -
60
FARMAKOLOGIJA NA
GENITALNIOT SISTEM
FARMAKOLOGIJA NA
URINARNIOT SISTEM
FARMAKOLOGIJA NA
KARDIOVASKULARNIOT
SISTEM
FARMAKOLOGIJA NA KRVTA
FARMAKOLOGIJA NA
HORMONITE
FARMAKOLOGIJA NA
KO@ATA I SLUZOKO@ATA
FARMAKOLOGIJA NA
VITAMINITE I
MINERALITE
lekovi koi deluvaat na genitalniot sistem
kaj `enkite, lekovi koi deluvaat na
genitalniot sistem kaj ma`jacite
diuretici, antidiureti~ni lekovi, urinarni
antiseptici i dr.
lekovi za lekuvawe na insuficiencija na
srceto, antiaritmiski lekovi,
antihipertenzivi i dr.
antikoagulantni lekovi, inhibitori na
agregacijata na trombocitite, antianemiski
lekovi, voda i elektroliti
hormoni na hipofiza, polovi hormoni,
adrenokortikalni, tireoidni i dr.
smiruva~ki sredstva, iritantni sredstva
hidrosolubilni vitamini, liposolubilni
vitamini, minerali
174

PRAKTI^NA NASTAVA
Reden Nastavna edinica i sodr`ina na nastavnata edinica
broj na
~asovi
1- 2 Vovedna ve`ba: Poteklo i priroda na lekot. Podelba na lekovite. Dozi i
izrazuvawe na dozi. Izvori na informacii za lekovite. Farmakopea
3-4 Prepi{uvawe na lekovi (Recept) I: [to e recept Sostavni delovi na
receptot: Inskriptio, Invokatio, Ordinatio, Subskriptio (nalog za
podgotovka i nalog za izdavawe), Signatura, Nomen medici, Nomen
aegroti
5-7 Prepi{uvawe na lekovi (Recept) II: Prepi{uvawe na magistralni,
oficinalni i gotovi lekovi. Op{ti napomeni vo vreska so pi{uvaweto na
receptot (Formulae officinales i Formulae magistrales). Prepi{uvawe na opojni
drogi i psihotropni supstancii
8-10 Cvrsti oblici na lekovi I: Pulveres . Pulveres non divisi et pulveres divisi.
11-13 Cvrsti oblici na lekovi II: Capsulae medicinales. Prepi{uvawe na
oficinalni i gotovi kapsuli. Tablettae. Variacii na tableti,
prepi{uvawe na gotovi i oficinalni tableti
14-15 Cvrsti oblici na lekovi III: Solublettae. Vaginalettae. Suppositoria. Boli.
16-17 Polucvrsti oblici na lekovi I: Unguenta. Podlogi za masti. Vo voda
nerastvorlivi podlogi. Vo voda rastvorlivi podlogi.
18-19 Polucvrsti oblici na lekovi II: Upotreba na mastite (primena na
ko`ata i ligavicite). Prepi{uvawe na gotovi, oficinalni i magistralni
masti.
20-21 Polucvrsti oblici na lekovi III: Oculenta. Pastae. Prepi{uvawe na
gotovi, oficinalni i magistralni pasti. Electuaria.
22-23 Te~ni oblici na lekovi I: Solutiones medicinales. Prepi{uvawe na gotovi,
oficinalni i magistralni rastvori za vnatre{na i nadvore{na upotreba.
Mixturae
24-25 Te~ni oblici na lekovi II: Suspensiones medicinales. Emulsiones.
Prepi{uvawe na gotovi suspenzii, magistralno prepi{uvawe na
suspenzii, prepi{uvawe na emulzii.
26-28 Te~ni oblici na lekovi III: Injectiones. Prepi{uvawe na injekcii.
29-30 Te~ni oblici na lekovi IV: Guttae. Oculoguttae. Otoguttae. Rhinoguttae.
31-32 Te~ni oblici na lekovi V: Infundibilia. Inhalationes. Klysmata. Mucilagines.
33-34 Te~ni oblici na lekovi VI: Macerata, Infuza, Decocta, Extracta, Tinctura,
Mixtura
35-39 Prepi{uvawe na ispitni recepti
40-41 Aplikacija na lekovi kaj labaratoriski `ivotni p/o, s/c, i/m, i/v, i/perit.
Zemawe na krv kaj labaratoriski `ivotni i odreduvawe na koncentracii
na lekovi vo biolo{ki materijal.
42-43 Merewe i dejstvo na lekovi vrz krven pritisok kaj staorec. Demonstracija
na direktna i indirektna metoda.
44-45 Dejstvo na lekovi vrz izolirano srce od zajak.
Organizacija
Metodi na
u~ewe
Teoretska nastava: 4 ~asa/nedelno (60 ~asa)
Prakti~na nastava: 3 ~asa/nedelno (45 ~asa)
Teoretska nastava: interaktivna (predavawa vo grupa so diskusija i
anga`irawe na studentite)
Prakti~na nastava: auditoriski ve`bi, laboratoriski ve`bi i drugi oblici na
rabota.
Seminarska rabota: u~ewe so koristewe stru~na literatura i internet,
izgotvuvawe seminarski trud; prezentacija i diskusija za seminarskata rabota
175

Specifi~n
i
preporaki
za nastava
Proverka
na znaewa
Osnovni
u~ebni
pomagala
Studentot e zadol`en aktivno da gi sledi site predvideni
aktivnosti so koi{to osvojuva bodovi kako del od zavr{noto
ocenuvawe.
Boduvawe na aktivnostite na studentot:
Vid na aktivnost
Bodovi
minimum maksimum
Prisustvo na teoretska
12 15
nastava
Prisustvo i aktivnost
12 15
(znaewe) na ve`bite
Seminarska rabota 6 10
Kontinuirani proverki (dve) 15(x2)=30 30(x2)=60
Zavr{en ispit
nema*
Vkupno: 60 100
* Zavr{en ispit ne e predviden, osven za studentot koj ne poka`al
uspeh na edna od kontinuiranite proverki na znaeweto.
Kontinuirana proverka na znaeweto (dve): pismeno
Prva proverka: Op{ta farmakologija
Vtora proverka: Specialna farmakologija
*Zavr{en ispit: usmen ili pismen (vklu~uva edna kontinuirana
proverka)
Kriteriumi za formirawe na zavr{na ocenka:
Bodovi
Ocenka
do 59
5 (F)
60-68 6 (E)
69-76 7 (D)
77-84 8 (C)
85-92 9 (B)
93-100 10 (A)
Teoretska nastava
1. U~ebnik vo podgotovka so naslov: „Veterinarna farmakologija”
(avtori: R. Velev, V. ]upi}, S. Muminovi}, S. Kobal)
2. Avtorizirana skripta so naslov: „Op{ta farmakologija” (avtor: R.
Velev)
3. Hadžović S.: Opća farmakologija i toksikologija. Svjetlost, Sarajevo 1986.
4. Jezdimirović M.: Veterinarska farmakologija. ELIT – Medica, 1997.
5. Adams H. R.: Veterinary Pharmacology and Therapeutics. 7-th edition.
Iowa State University Press. Ames,1995.
6. Brander G. C., Pugh D.M.: Veterinary Applied Pharmacology and
Therapeutics. 5-th edition. Bailliere Tindall. London, 1991.
Prakti~na nastava
1. Hadzović S.: Veterinarska farmakografija sa osnovama farmakoterapije.
Svjetlost,
Sarajevo 1986.
2. Velev R.: Registar na veterinarni lekovi na Republika Makedonija
I. Univerzitet “Sv. Kiril i Metodij”, Veterinaren Fakultet-Skopje,
1999.
3. Živanov D.: Osnovi veterinarske recepture. Veterinarski
fakultet Univerziteta u
Beogradu, Beograd, 1996.
176

Предмет РЕПРОДУКЦИЈА 1 14,5 кредити
Код 313/1
Студиска година
Трета (III)
Семестар
Петти (V)
Вкупно часови Теоретска настава 40
Практична настава 35
Вид на предмет
Задолжителен предмет
Предуслови
Автор на програмата Проф. д-р Георги Мицковски
Изведува
Проф. д-р Георги Мицковски
Проф. д-р Тони Довенски
Асс. м-р Љупчо Мицков
Цел и задачи на
наставната програма
Tеоретската настава од предметот репродукција I има
за цел да ги воведе студентите во главните теоретски
принципи на репродукцијата на домашните животни и тоа:
породилството, стерилитетот и вештачкото осеменување,
физиологијата и патологиите кои се јавуваат во текот на
гестацискиот и постпарталниот период кај родилката и кај
плодот, главните ендокринолошки процеси кои ја
регулираат репродукцијата, и начините на манипулација со
истите, современите биотехнологии на асистирана
репродукција, андрологијата, заболувањата на млечната
жлезда и неонаталните заболувања.
На овој начин на идниот доктор по ветеринарна медицина
ќе му биде овозможено да се здобие со: знаење за
препознавање на индикациите за медицинска
интервенција при породилни проблеми, стерлилитет или
било која патолошка појава која би се појавила во текот на
гестацијата; способност за давање совети и примена на
соодветно лекување при појава на стерилитет; способност
за превземање мерки и интервенции со цел да се унапреди
продуктивниот и репродуктивниот статус на поединечно
животно, како и на групи продуктивни животни.
Практичната настава од предметот репродукција I има
за цел да ги запознае студентите со: практичните вештини
на дијагностицирање на репродуктивните состојби на
домашните животни, најбитните интервенции потребни за
успешна работа на терен од областа на репродукцијата,
породилството и стерилитетот кај животните, апликација
на соодветна терапија која е неопходна за подобрување на
репродуктивните перформанси како кај производните, така
и кај придружните животни, вештачкото осеменување и
останатите биотехологии на асистираната репродукција во
практиката.
177

Реден број Наставна
Содржина на наставна единица
на часови
единица
1. ВОВЕД Предмет на изучување на репродукцијата
2-3. АНАТОМИЈА НА
ЖЕНСКИТЕ ПОЛОВИ
ОРГАНИ
4-7. ФИЗИОЛОГИЈА НА
ЖЕНСКИТЕ ПОЛОВИ
ОРГАНИ
8. АНАТОМИЈА НА
МАШКИТЕ ПОЛОВИ
ОРГАНИ
9-
10.
11-
16.
17-
20.
21-
22.
ФИЗИОЛОГИЈА НА
МАШКИТЕ ПОЛОВИ
ОРГАНИ
ФИЗИОЛОГИЈА НА
ГРАВИДИТЕТОТ
ФИЗИОЛОГИЈА НА
ПОРОДУВАЊЕТО
ФИЗИОЛОГИЈА НА
ПУЕРПЕРИУМ
јајник, јајцевод, метка, родница и срамница
полова зрелост, полов циклус, јајнички полов
циклус, слузничен полов циклус, јајцеводен
циклус, утерален циклус, промени на цервиксот,
вагинален циклус, надворешен циклус, знаци на
еструс кај кобилите, кравите, овците, козите,
маториците, кучките и мачките, престанок на
појавата на еструсот, парење, оплодување,
поделба на јајце клетката, ембриогенеза и
плодност кај домашните животни
Машки семени жлезди, семевод, семено јаже,
меурести жлезди, простата, булбоуретрални
жлезди, машка мочница, машки копулаторен
орган
пубертет кај машките животни, сексуален
циклус, функција на тестисите, сперматогенеза,
ендокрина функција на семениците ,
Плод и плодови обвивки: плодови обвивки,
плодови течности и фетален крвоток.
Раст на плодот и одредување на неговата
старост.
Сместување и положба на плодот во матката:
интраутерина положба на плодот, породна
зрелост на плодот.
Мајката во гравидитетот: промени на
гениталните органи, промени на јајниците,
промени на јајцеводите, промени на матката,
промени на цервиксот, промени на вагината,
траење на гравидитетот.
Дијагностика на гравидитетот: општо за
знаците на гравидитет, дијагностика на
гравидитет со рекатален преглед, помошни
методи за утврдување на гравидитет, примена
на ултрасонографијата во ветеринарната
гинекологија, дијагностика на гравидитет кај
кобили, лабораториски методи за утврдување
на гравидитет, дијагностика на гравидитет кај
останатите животни.
Невро-хормонална регулација на партусот;
Предзнаци на породувањето
Породилен канал, Породување, стадиум на
отворање, стадиум на истиснување на плодот,
стадиум после породување
Нега и диететика на животните пред
породување
физиолошки пуерпериум, инволуција на матката
178

ЕНДОКРИНОЛОГИЈА И КОНТРОЛА НА РАЗМНОЖУВАЊЕ (18 часа)
23. ВОВЕД Сегашна состојба со апликацијата на
биотехничките методи. Фактори кои влијаат врз
плодноста кај машките и женските расплодници.
Зголемување на плодноста кај женските
фармски животни
24. КОНТРОЛИРАЊЕ НА
ПОЧЕТОКОТ НА
ПУБЕРТЕТОТ
25-
26.
КОНТРОЛИРАН
ЕСТРУС И
ОВУЛАЦИЈА
27. КОНТРОЛА НА
СЕЗОНСКОТО
РАЗМНОЖУВАЊЕ
28. ВЕШТАЧКО
ОСЕМЕНУВАЊЕ
29. КОНТРОЛА НА
МУЛТИПНИТЕ
РАЃАЊА И
ГОЛЕМИНАТА НА
ЛЕГЛОТО
30. КОНТРОЛА НА
ГРАВИДИТЕТОТ
31. КОНТРОЛА НА
ПАРТУСОТ
32. КОНТРОЛА НА ПОСТ-
ПАРТУМ ПЕРИОДОТ
33-
34.
ЕМБРИОТРАНСФЕР
35. ДОБИВАЊЕ НА
ЕМБРИОНИ IN
VITRO
36. ТЕХНОЛОГИЈА НА
КЛОНИРАЊЕ
37. ДОБИВАЊЕ НА
ТРАНСГЕНИ
ЖИВОТНИ
Ендокрина контрола на пубертетот. Практична
импликација на раниот пубертет. Развој на
биотехнижките методи за контрола на
пубертетот и нивна примена
Еструс и негова детекција. Еструсен циклус.
Ендокрина контрола на еструсниот циклус.
Предности од контролата на еструсот.
Биотехнички методи и нивна примена во
контролата на еструсот
Сезонско размножување и ендокрина контрола.
Развој и примена на методите за контрола на
сезонското размножување
Предности од примената на ВО. Раст и развој на
техниките и технологијата на ВО. Одредување
на носителот на полот на сперматозоидите.
Ендокрина контрола на сперматогенезата
Предности и мерки за контрола. Развој на
биотехничките методи
Ендокрина контрола на гравидитетот. Предности
на мерките за контрола. Фактори кои влијаат врз
забременувањето. Методи за тестирање на
гравидитетот
Ендокрина контрола на партусот. Предности на
мерките за контрола. Развој и примена на мерки
за контрола на гравидитетот
Ендокрина контрола на пост-партум периодот.
Фактори кои влијаат врз пост-парталната
оваријална активност. Развој и примена на
методи за контрола на пост-партум периодот
Предности од примената на ембриотрансферот.
Развој на техниката на ембриотрансфер.
Практична примена на ембриотрансферот
Предности во добивањето на ембриони in
vitro. Развиток на технологијата. Ембриони
добиени in vitro во научно истражувачки цели
и за комерцијална намена. Идни насоки кон
развојот на технологијата
Практични импликации на технологијата.
Развиток и примена на технологијата на
клонирање
Примена и импликации на технологијата.
Добивање на трансгени животни
179

38. СУПРИМИРАЊЕ НА
РЕПРОДУКТИВНАТА
АКТИВНОСТ
39. СТРЕС И
РЕПРОДУКЦИЈА
Предности на технологијата. Развој и примена
на технологијата
Ендокрина контрола на стресот
40. ЛАКТАЦИЈА Ендокрина контрола на лактацијата. Промена на
методи за контрола на лактацијата
ПРАКТИЧНА НАСТАВА
Реден број на часови Наставна единица и содржина на наставната единица
1-3 Анатомија на женските и машките полови органи
4-6 Гинеколошки преглед на крава, кобила и мали преживари
7-9 Гинеколошки преглед на месојадци
10-12 Гинеколошки преглед со помош на ултразвук
13-15 Вовед во гинеколошки опрерации
16-18 Производство на длабоко замрзната сперма
19-21 Санитарна, макро и микроскопска контрола на ејакулатот
22-24 Методи за евалуација на квалитетот на ејакулатот
25-27 Опрема и ракување со опремата за ВО
28-30 Дијатностика на гравидитет кај крава и кобила
31-33 Дијатностика на гравидитет кај мали животни
34-35 Лабораториски методи за дијагностика на гравидитетот
Организација
Методи на
учење
Специфични
препораки за
настава
Теоретска настава: 3 часа/неделно (40 часа)
Практична настава: 2 часа/неделно (35 часа)
Теоретска настава: интерактивна (предавања во голема група со
дискусија и ангажирање на студентите)
Практична настава: теренски и лабораториски вежби и други форми
на работа и ангажирање во помали групи
Семинарска работа: учење со користење стручна литература и
интернет, изготвување семинарски труд (есеј/постер); презентација
и дискусија за семинарската работа
Студентот е задолжен активно да ги следи сите предвидени
активности со коишто освојува бодови како дел од завршното
оценување.
Бодување на активностите на студентот:
Вид на активност
Бодови
минимум максимум
Присуство на теоретска настава 12 15
Присуство и активност (знаење) 24 30
на практичната настава
Семинарска работа 5 10
Континуирани проверки (две) 10 20
Завршен испит 9 25
Вкупно: 60 100
Условувачки критериуми: За да се пристапи кон завршниот испит
студентот е потребно да освои минимум 45 бодови од теоретската,
практичната настава и двете континуирани проверки. Во случај кога
студентот низ континуираната проверка на знаењето не покажал
резултат на една проверка на знаењето, а освоил бодови само за
теоретска и практична настава, пристапува кон комплетен завршен
испит.
180

Проверка на
знаења
Основни
учебни
помагала
Континуирана проверка на знаењето (две): писмено
Прва проверка: Физиологија на репродукција
Втора проверка: Ендокринологија и контрола на размножување
Завршен испит: устен
Комплетен завршен испит: устен + писмен (вклучува една
континуирана проверка)
Критериуми за формирање на завршна оценка:
Бодови
Оценка
до 59
5 (F)
60-68 6 (E)
69-76 7 (D)
77-84 8 (C)
85-92 9 (B)
93-100 10 (A)
Мицковски Г.: Физиологија и патологија на репродукцијата.
Ветеринарен Институт-Ветеринарен факултет, 2000, Скопје
Поповски К., К’нчев Љ.: Ендокринологија на репродукцијата.
Ветеринарен Институт-Ветеринарен факултет, 1998, Скопје
181

Predmet
SPECIJALNA PATOLO[KA
8.0 krediti
MORFOLOGIJA
Kod 314
Studiska Treta (III)
godina
Semestar Petti (V)
Vkupno ~asovi 60
Vid na predmet Zadol`itelen predmet
Preduslovi
Avtor na
Doc. d-r Trpe Ristoski
programata
Izveduva Prof. d-r Cvetan Micevski (vo penzija)
Doc. d-r Trpe Ristoski
Cel i zada~i na
nastavnata
programa
Teoretskata nastava od predmetot Specijalna patolo{ka
morfologija ima za cel da gi zapoznae studentite so patolo{ko
anatomskite promeni na site organski sistemi. So pravilnoto
utvrduvawe na nastanatite patolo{ko anatomski promeni, na
studentite }e im se olesni postavuvaweto na kone~nata dijagnoza
za smrtta na `ivotnite.
Prakti~nata nastava od predmetot Specijalna patolo{ka
morfologija ima za cel da gi zapoznae studentite so opremata i
na~inot na obdukcija na `ivotnite, kako vo posebni prostorii
(obdukciona sala), taka i vo terenski uslovi.
Za vreme na prakti~nata nastava, sekoj student }e bide vo
mo`nost da obducira razli~ni `ivotinski vrsti (pre`ivni,
nepre`ivni `ivotni ili `ivina) i istovremeno samiot da gi uo~i
nastanatite patolo{ko-anatomski promeni i da ja utvrdi
pri~inata za smrt na `ivotnoto.
TEORETSKA NASTAVA
Reden Nastavna
broj na edinica
~asovi
1-2 Digestiven
trakt
3-4 Digestiven
trakt
5-6 Digestiven
trakt
7-8 Digestiven
trakt
9-10 Digestiven
trakt
Sodr`ina na nastavna edinica
Usna {uplina: anomalii, distrofi~ni promeni, strani
tela, vospalenija, specijalni vospalenija, tumori,
paraziti; plunkovni `lezdi.
Zabi: anomalii vo razvojot, nepravilno zabalo;
hranoprovod: stenozi, dilatacii, divertikulumi,
perforacii, rupturi, vospalenija; bapka; pred`eludci:
strani tela, perforacii, rupturi, pro{iruvawe.
@eludnik: posmortalni promeni, promeni vo lumenot,
perforacii, rupturi, nenormalna sodr`ina,
konkrementi, truewa, pepti~ni ulkusi,
ezofagogastri~ni ulkusi i dr.
Vospalenija na `eludnikot, muskulen `eludec kaj
pticite. Creva: posmortalni promeni, anomalii,
eventracii, volvulus, rotacii, invaginacii i dr.
Prolapsusi, stenozi, eventracii, perforacii,
nenormalna sodr`ina, konkrementi, krvarewa,
vospalenija, promeni kaj poedini bolesti i dr..
11-12 Crn drob Uloga i funkcija, histolo{ka gradba, smortalni
promeni, rupturi, distrofii, degeneracii, truewa,
nekrozi, pigmentacija, ikterus, krvotok, vospalenija,
ciroza .
182

13-14 Crn drob Specifi~ni vospalenija, leukoza, tumori, paraziti,
konkrementi, pankreas, peritoneum.
15-16 Cirkulatoren
sistem
Srce, krvni sadovi, perikard. Perikard: nenormalna
sodr`ina, distrofi~ni promeni, vospalenija i dr.
17-18 Cirkulatoren Miokard: distrofi~ni promeni, hipertrofii,
sistem
dilatacii, poremeten krvotok, vospalenija, gnojni,
19-20 Cirkulatoren
sistem
21-22 Respiratoren
sistem
23-24 Respiratoren
sistem
25-26 Respiratoren
sistem
27-28 Respiratoren
sistem
29-30 Videokaseti
(Ligavka i {ap
i obdukcija)
31-32 Urinaren
sistem
33-34 Urinaren
sistem
35-36 Polovi organi
- Ma{ki
37-38 Polovi organi
- @enski
39-40 Centralen
nerven sistem
41-42 Centralen
nerven sistem
negnojni i dr.
Endokard: Distrofi~ni promeni, krvarewa,
vospalenija; krvni sadovi: arterii, veni, kapilari,
distrofi~ni promeni, vospalenija, anevrizmi, veni,
kapilari i limfni sadovi.
Nosna {uplina: amiloidozi, avitaminozi, hiperemii,
krvarewa, specifi~ni vospalenija. Larings, trahea:
edemi, vospalenija; du{nik, bronhi.
Beli drobovi: atelektaza, emfizem, hiperemii,
krvarewa, edemi, vospalenija.
Eksudativna pneumonija, nekroti~no gangrenozna,
intersticiski pneumonii.
Specifi~ni vospalenija: tbc, maleus, aktinomikoza,
mikozi, paraziti; pleura.
Ligavka i {ap, obdukcija. Utvrduvawe na materijalot so
120 originalni slajdovi , diskusija.
Bubrezi: histolo{ki karakteristiki, postmortalni
promeni, distrofii, nefrozi, promeni vo krvotokot,
vospalenija.
Intersticiski vospalenija, gnojni, pielonefritisi,
mo~en meur, krvarewa, vospalenija, hematurija.
Testesi, semenik, pasemenik, gl. prostata, penis,
prepucium: promeni, vospalenija, tumori, infekcii i dr.
Vospalenija, specifi~ni vospalenija, mastitisi,
piometri, prolapsusi i dr.
Anatomski i fiziolo{ki karakteristiki. Promeni vo
krvotokot, vospalenija na mozo~nite obvivki,
pleksusot, hidrocefalii.
Mozok: anomalii, degeneracija na gangliskite kletki,
degeneracija na nervnite vlakna, nekrozi,
encefalitisi, krvarewa, hidrocefalii, vospalenija,
paraziti, Periferen nervan sistem, marek, besnilo,
{tene~ak, inkluzii i dr.
43-44 Slajdovi Utvrduvawe na materijalot so 120 originalni kolor
slajdovi, diskusija.
45-46 Hematopoetski Patolo{ki promeni vo hematopoetskite organi
organi
47-48 Muskuli, kosi, Koski: sostav, deformacii, osteopatii, osteoidna
zglobovi fibroza, frakturi, zarastuvawe, osteomielitisi.
49-50 Muskuli, kosi,
zglobovi
Zglobovi: artrozi, karaku{, distrofi~ni promeni,
luksacii, spondiliti, diskopatii, vospalenija,
muskulna distrofija, gasni edemi, vospalenija,
paraziti, tetivi, tetivni obvivki, burzi.
51-52 Ko`a i kopito Histolo{ka gradba na ko`ata i kopitoto; nokti; papci.
Eflorescencii, makroskopski i mikroskopski promeni,
distrofii, pigmenti.
183

53-54 Ko`a i kopito Promeni vo kontinuitetot, rani, hiperemii, krvarewa,
dermatitisi, egzantemi, impetigo, promeni kaj poedini
bolesti, tumori, {uga, demodikoza, psorijaza, kopito i
papci.
55-56 Organi za vid
i sluh
Oko; o~ni kapaci, kowuktiva, bulbus, kornea, predna i
zadna komora, iris, slepilo.
57-58 Endokrini Patolo{ki promeni povrzani so endokriniot sistem,
`lezdi
59-60 Videokaseti i
konsultacii
gu{avost i dr.
Utvrduvawe na materijalot so kaseti, 120 originalni
slajdovi, diskusija.
PRAKTI^NA NASTAVA
Reden broj Nastavna edinica i sodr`ina na nastavnata edinica
na ~asovi
1-3 Voved vo obdukcijata na doma{nite `ivotni (teoretki)
4-6 Voved vo obdukcijata na doma{nite `ivotni (teoretki)
7-9 Obdukcija na pre`ivni `ivotni (ovci i kozi)
10-12 Obdukcija na pre`ivni `ivotni (ovci i kozi)
13-15 Obdukcija na pre`ivni `ivotni (ovci i kozi)
16-18 Obdukcija na nepre`ivni `ivotni (ku~iwa, ma~ki, sviwi)
19-21 Obdukcija na nepre`ivni `ivotni (ku~iwa, ma~ki, sviwi)
22-24 Obdukcija na nepre`ivni `ivotni (ku~iwa, ma~ki, sviwi)
25-27 Obdukcija na `ivina
28-30 Obdukcija na `ivina
31-33 Obdukcija na `ivina
34-36 Organska patologija
37-39 Terenska obdukcija na krupni `ivotni
40-42 Terenska obdukcija na krupni `ivotni
43-45 Videokaseti
Organizacija
Metodi na
u~ewe
Specifi~ni
preporaki za
nastava
Teoretska nastava: 4 ~asa/nedelno (60 ~asa)
Prakti~na nastava: 3 ~asa/nedelno (45 ~asa)
Teoretska nastava: interaktivna (predavawa vo golema grupa so
diskusija i anga`irawe na studentite);Prakti~na nastava: ve`bi
(obdukcija na `ivotnite);
Seminarska rabota: u~ewe so koristewe stru~na literatura i
internet, izgotvuvawe seminarski trud (esej/poster), prezentacija
i diskusija za seminarskata rabota
Studentot e zadol`en aktivno da gi sledi site predvideni
aktivnosti so koi{to osvojuva bodovi kako del od zavr{noto
ocenuvawe.
Boduvawe na aktivnostite na studentot:
Vid na aktivnost
Bodovi
minimum maksimum
Prisustvo na teoretska nastava 12 15
Prisustvo i aktivnost (znaewe) 24 30
na prakti~nata nastava
Seminarska rabota 5 10
Kontinuirani proverki (dve) 10 20
Zavr{en ispit 9 25
Vkupno: 60 100
184

Proverka na
znaewa
Osnovni
u~ebni
pomagala
Uslovuva~ki kriteriumi: Za da se pristapi kon zavr{niot
ispit studentot e potrebno da osvoi minimum 45 bodovi od
teoretskata, prakti~nata nastava i dvete kontinuirani proverki.
Vo slu~aj koga studentot niz kontinuiranata proverka na
znaeweto ne poka`al rezultat na edna proverka na znaeweto, a
osvoil bodovi samo za teoretska i prakti~na nastava, pristapuva
kon kompleten zavr{en ispit.
Kontinuirana proverka na znaeweto (dve): pismeno
Prva proverka: Digestiven sistem; Cirkulatoren sistem;
Respiratoren sistem;.
Vtora proverka: Urinaren sistem; Genitalen sistem; Centralen
nerven sistem; Hematopoetski organi; Muskuli, koski, zglobovi;
Ko`a i kopito; Organi za vid i sluh; Endokrin sistem.
Zavr{en ispit: usten
Kompleten zavr{en ispit: usten + prakti~en (obdukcija)
Kriteriumi za formirawe na zavr{na ocenka:
Bodovi
Ocenka
do 59
5 (F)
60-68 6 (E)
69-76 7 (D)
77-84 8 (C)
85-92 9 (B)
93-100 10 (A)
1. Micevski C.: Obdukcija na doma{nite `ivotni. Vet. fak.
Skopje-1998.
2. C. Micevski I T. Ristoski; [tene~ak - ~uma kaj ku~iwata, Vet.
Fak., Skopje, 2003
3. Sofrenovi} \.: Op{ta patologija. Nau~na knjiga, Beograd- 1990.
4. ^uljak K. i sur. : Op~a veterinarska patologija. Horzetsky,
Zagreb-1993.
5. Stanley I., Robbins : Patologijske osnove bolesti. [kolska k.
Zagreb-1987.
6. Kumar, Cotran, Robbins : Osnove patologije.
7. ^uljak K., Sudari} F.: Specijalna patolo{ka morfologija
`ivotia. Zag-Sar.1990
8. Sofrenovi} \., Kne`evi} N.: Patomorfologija va`nih
infektivnih obolenja doma~ih `ivotinja. Beograd-Novi Sad-
1974.
9. Jubb K., Kenedy P., Plamer N.: Pathology of domestic animals. 4-
1992.
10. Sabo~anec Ru`a, ^uljak K.: Osnove obdukcijske tehnike
`ivotinja. Zagreb-1990.
11. Micevski C.: Bolesti kaj p~elite. Medivet, Skopje, 1996.
12. Milijana Kne`evi}- Milijan Jovanovi}: Op{ta patologija.
Makarije, 1999.
185

SEMESTAR VI
Predmet
TOPOGRAFSKA ANATOMIJA NA
2 krediti
@IVOTNITE
Kod 315
Studiska Treta (III)
godina
Semestar [esti (VI)
Vkupno ~asovi 30
Vid na predmet Zadol`itelen predmet
Preduslovi Anatomija na `ivotnite I, Anatomija na `ivotnite II, Anatomija
na `ivotnite III
Avtor na
prof. d-r Vlatko Ilieski, poml. ass. Lazo Pendovski
programata
Izveduva prof. d-r Vlatko Ilieski, poml. ass. Lazo Pendovski
Cel i zada~i na
nastavnata
programa
Teoretskata i prakti~nata nastava od predmetot Topografska
anatomija na `ivotnite ima za cel da gi zapoznae so klini~ka
anatomija na glava i vrat, klini~ka atomija na preden i zaden
ekstremitet, so klini~ka anatomija na graden ko{, abdomen i
karli~na praznina. Studentite }e se zapoznaat da gi
identifikuvaat koskite i nadvore{ni koskeni ispaknatini na
`ivo `ivotno, da gi prepoznaat prifatili{tata na sekoj muskul,
hirur{ki pristap do prazninite na glavata, strukturite na
vratot, organite i ostanatite anatomski strukturi vo gradnata i
badominalanata poraznina i na ekstremitetite, poznavawe na
imiwata i poziciite na otvorite koi asociraat so nervite na
glavata identifikuvacija na pravecot na dvi`ewe i
distribucijata na povr{inskite nervi i krvni sadovi na glavata
vratot teloto i ekstremitetite.
Reden broj
na ~asovi
(krediti)
Nastavna edinica
(modul)
186
Sodr`ina na nastavna edinica)
I. TOPOGRAFSKA ANATOMIJA NA @IVOTNITE ( 15 ~asa)
1-2 KLINI^KA
ANATOMIJA NA
GLAVA I VRAT
Nastavna programa: Celi
Predavawa: Identifikacija na koskite i
nadvore{ni koskeni ispaknatini na ~erep
kaj ku~e, kow i govedo, da gi identifikuva,
opi{e i sporedi anatomijata na usnite,
obrazite, podot na usnata praznina, jazikot,
tvrdoto i mekoto nepce kaj ma~ka, ku~e, kow,
govedo, sviwa i ovca I zapoznavawe so
hirur{ki so pristap do prazninite na
glavata identifikacija na povredlivite
to~ki od trauma lokacija na paranazalnite
sinusi, vozdu{nite meuri, foramen lacerum
i mekoto nepce detalno poznavawe na
senzornata inervacija na rogovite vo vrska
so obezro`uvaweto kaj govedata poznavawe
na imiwata i poziciite na otvorite koi
asociraat so nervite na glavata
identifikuvacija na pravecot na dvi`ewe i
distribucijata na povr{inskite nervi na

3-5 KLINI^KA
ANATOMIJA NA
PREDEN
EKSTREMITET
glavata, identifikacija na povr{inskite
strukturi na glava, identifikacija na
povr{inskite limfni jazli na glavata,
identifikacija i procenka na pravecot na
dvi`ewe i distribucija na golemite
povr{inski krvni sadovi. Identifikacija
na parotidnata , mandibularnata,
podjazi~nata i zigomati~nata plunkovna
`lezda I zapoznavawe so pravecot na
dvi`ewe na nivnite plunkovnite kanali
identifikacija na muskulite za xvakawe,
prepoznavawe na prifatili{tata na sekoj
muskul kako i negovata inervacja i funkcija
objasnuvawe kako razlikite vo strukturata
na sekoj vid e povrzana so ishranata i
metodot na varewe oftalmolo{ko
ispituvawe na okoto kaj ma~ka i ku~e: krvni
sadovi na mre`nicata, tapetum, opti~ka
papilla diskusija za ulogata na
ispituvaweto na okoto vo klini~kata
oftalmologija merewe na poleto na vizija i
negovata zavisnost od bojata investigacija
na anomalii demonstracija na slepi to~ki i
druga evidencija na procesuirawe na
periferna i centralna slika
Identifikacija na muskulite koi
formiraat granici na visceralnite
sodr`ini vo vratot i da go razberat nivniot
soodno poznavawea na prifatili{tata na
sekoj muskul so negovata inervacja i funkcij
poznavawe n pozicijata na visceralnite
strukturi vo kranijalnite i kaudalnite
delovi na vratot vklu~uvaj}i gi grklan
goltka hranoprovodot i di{nikot,
nadvore{nata i vnatre{na lokacija na
ligamentum nuche, jugularniot `leb,
jugularna vena, zaeni`kata karotidna
arterija, povr{inskiot vraten limfen jazol
vagosimpati~noto steblo i povrtanite
laringialeni nervi.
Nastaven materijal: Anatomija na `ivo
`ivotno(video prezentacija):Vrat 24.09
min
Nastavna programa: Celi
Predavawa:identifikacija na koskite na
preden ekstremitet pozcija na kapsulite od
zglobovite so poseben prokaz za niven
pristap, i naglasok na distalniot del od
ekstremitetot detalno poznavawe na
perifernata nervna inervacija na
distalniot del od ekstremitetot so poseben
osvrt za blokada na nervite poznavawe na
karpalniot zglob so naglasok na
komunikacijata pome|u razli~nite negovi
delovi da gi poznavaat
187

6-8 KLINI^KA
ANATOMIJA NA
ZADEN EKSTREMITET
9 - 10 KLINI^KA
ANATOMIJA NA
GRADNA PRAZNINA
prifatili{tata(origo, insertio) na sekoj
muskul, kako i nivnata inervacija i
funkcija pozicijata na tetivnite obvivki
lokacija na navikularnata koska i nejzinite
prifatili{ta.
Nastaven materijal: Anatomija na `ivo
`ivotno(video prezentacija):Preden
ekstremitet (ramo i podramo) 18.08 min
Preden ekstremitet(autopodium) 47.10 min
Nastavna programa: Celi
Predavawa: Identifikacija na koskite na
zadniot ekstremitet, identifikacija na
muskulite na zadniot ekstremitet pozcija
na kapsulite od zglobovite so poseben
prokaz za niven pristap, i naglasok na
distalniot del od ekstremitetot detalno
poznavawe na perifernata nervna
inervacija na distalniot del od
ekstremitetot so poseben osvrt za blokada
na nervite poznavawe na kolenoviot zglob
so naglasok na komunikacijata pome|u
razli~nite delovi pozicijata na tetivnite
obvivki lokacija na navikularnata koska i
nejzinite prifatili{ta.
Nastaven materijal: Anatomija na `ivo
`ivotno(video prezentacija):Zaden
ekstremitet 48.08 min
Nastavna programa: Celi
Predavawa: lokacija i prifatili{ta na
dijafragmata i soodnosot so rebrata
procena na razli~nite sloevi na telesniot
yi Identifikacija na muskulite na gradniot
yid koi se odgovorni za dvi`eweto pri
procesot na di{ewe razbirawe na
parietalnata (kostalna, dijafrgamatska,
medijastinalna) i visceralna pleura
odnosno serozni membrani kako i
kostodijafaragmatskiot recesus pozicijata
na kostalniot lak, linijata na pleuralna
refleksija i granicite na belite drobov
revizija na pozicijata na vlezot vo gradnata
praznina i izdol`uvaweto na pleuralnata
praznina vklu~uvaj}i ja kupolata nab elite
drobovi lokacija na srceto i srcevite
zalistoc razbirawe na osnovnata anatomija
na beliot drob od cica~ prepoznavawe na
razlikite na belite drobovi kaj doma{nite
`ivotni da bidat vo mo`nost da ja
prepoznaat i opi{at fnkcionalnata
anatomija na foramen ovale i ductus
arteriosus na srce od fetus
Nastaven materijal: Anatomija na `ivo
`ivotno(video prezentacija):Graden ko{
21.48 min.
188

11- 13 KLINI^KA
ANATOMIJA NA
ABDOMINALNA
PRAZNINA
14-15 KLINI^KA
ANATOMIJA NA
KARLI^NA
PRAZNINA
Nastavna programa: Celi
Predavawa: identifikacija na
topografskata anatomija na abdominalnata
viscera vklu~uvaj}i gi mokra~niot meur,
slezenata, crniot drob(razli~nite deovi),
`ol~nata kesa, `eludnikot, tenkoto i
debeloto crevo(razli~nite delovi),
pankreasot, nadbubre`nite `lezdi,
bubrezite, jaj~nicite, matkata i ureter
pol`ba kaj sekoj vid pozicijata na organite
koi se smesteni eden do drug
razbirawe za podreduvaweto na
pertoneumot koj ja nosi abdominalna
viscera od telesniot yid kako i
formiraweto na ligamentite pome|u
razli~nite organi(golem i mal omentum,
omentalna burza, mesoduodenum, mezenterum
i mezokolon, ligamentite na crniot drob,
jaj~nicite i matkata) lokalizacija na
ingvinalkniot kanal i tunica vaginalis kaj
ma{ki i `enski individui da ja odredi
polo`bata na cniot drob vnatre vo skeletot
demonstrirawe na anatomijata na
slo`eniot `eludnik od pre`ivar na sve` i
fiksiran primerok. da go konsolidira
razbiraweto na komparativnata anatomija i
fiziologija na digestivniot sistem. Sve`i
i fiksirani gastriintestinalni tkiva od
cica~i }e bidat dostapni kako osnova za
interaktivna diskusija na anatomskata
struktura i povrzanata funkcija na
razli~ni regioni od digestivniot system
poznavawe na pozicijata i delovite na
crevata karakteristiki na razli~nite
delovi od tenkoto i debeloto
crevo(haustra, tenia, krvosnabduvawe,
limfni jazli)
Nastaven materijal: Anatomija na `ivo
`ivotno(video prezentacija):Abdomen 38
min
Nastavna programa: Celi
Predavawa: identifikacija na
visceralnite organi vo karli~nata
praznina: rektum, mokra~en meur, ureter,
uretra, semevod kako i asocira~kite
strukturi(analnite `lezdi, akcesornite
genitalni `lezdi) identifikacija na
razli~nite delovi od bubrezi kaj ku~e,
ovca, kow i govedo observacija na
komparetivni mokra~ni meuri: orientacija
vo karli~niot kanal, pozicijata na ureterot
i uretrata observacija na razlikite vo
mo~nite meuri od razli~ni polovi
Anatomija na `enska reprodukcija
razbirawe na gradbata na jajnikot
189

vklu~uvaj}i ja vozmo`nosta za
idetifikacija na folikuli i `olti tela
kaj doma{nite vidovi. razbirawe na
razlikite na anatomijata koi se pojavuvat
na jaj~nicite kaj doma{nite vidovi.
Razbirawe na pozicijata i soodnost na
jaj~nicite vnatre vo abdomenot kaj
doma{nite vidovi. razbirawe na
anatomijata na jajcevodite, matkata,
vaginata Iivestibulumot. razbirawe na
razlikite pome|u vidovite vo anatomijata
koi se pojavuvaat vo `enskiot
reproduktiven trakt kaj doma{nite vodovi
razbirawe za podredenosta na {irokite
ligamenti i formiraweto na ovariajlnata
burza. Placenta prepoznavawe i razberawe
na anatomijata na fetalnite i matkinite
komponenti na placentata kaj sviwa, kow,
ovca, govedo, ma~ka i ku~e Mle~ni `lezdi
prepoznavawe i razbirawe na generalnata
organizacija na mle~nite `lezdi kaj
doma{nite vidovi, vklu~uvaj}i go i
podr`uva~koto tkivo, krvnite sadovi,
venoznata drena`a, `lezedenoto tkivo i
kanalikularniot sistem. strukturata na
cickite i razlikite kaj vidovite vo brojot
na kanalite vo cickata.pojavuvaeto na
kleto~nite komponenti na nelakatcionite i
laktacionite mle~ni `lezdi pozicija i
razbirawe na anatomijata na ingvinalniot
kanal i tunica vaginalis strukturi
palpativni preku rektum
Anatomina na ma{ki `ivotni razbrawe na
anatomijata na testisite i spermalnoto
ja`e kaj doma{nite vidovi razbirawe na
anatomijata na penisot i akcesornite
`lezdi kaj doma{nite vidovi
Nastaven materijal: Anatomija na `ivo
`ivotno(video prezentacija):Karlica i
nadvore{ni polovi organi 41 min
PRAKTI^NA NASTAVA
I. TOPOGRAFSKA ANATOMIJA NA @IVOTNITE ( 15 ~asa)
1-2 KLINI^KA
Ve`bi:Disekcija na nefiksirana glava od ovca,
ANATOMIJA NA ku~e, svowa i kow za da se prka`at
GLAVA I VRAT povr{inskite strukturi, disekcija na muskulite
za xvakawe i plunkovnite `lezdi , disekcija na
dlabokite strukturi na glavata vklu~uvaj}i gi i
muskulite na jazikot i mekoto nepce da gi
identifikacija na konhite i pati{tata vo
nosnata praznina kaj ku~e identifikacija so
disekcija i demonstracija delovite, rskavicite,
ligamentite, ventrikulite i muskulite na
grklanot kaj doma{nite `ivotni komparacija na
190

3-5
( kredit)
KLINI^KA
ANATOMIJA NA
PREDEN
EKSTREMITET
anatomijata na glava kaj tipi~nite trevojadi so
ku~eto koe e tipi~en mesojad(disekciran vo
prviot semester identifikacija ba
nadvore{nite muskuli na jazikot da gi
poznavawe na prifatili{tata, inervacijata i
funkcijata na sekoj muskul identifikacija na
muskulite na mekoto nepce i `dreloto
identifikacija i klasificira dentalnite tkiva
kaj site zabi identifikacija na permanentnite
zabi kaj ku~e, ma~ka, govedo, sviwa, ovca i
primeri od laboratoriski `ivotni, ocenka
funkcionalnata implikacija na razlikite vo
strukturata vnatre vo individuata i pome|u
vidovi diferncijacija pome|u doligocefali~en
tip i brahiocefali~en tip i pome|u decidualni
i permanentni zab prepoznavawe i dobivawee na
dodatno anatomsko poznavawe dobieno vo prvata
godina vo kursot koristej}i video i anatomski
disekcirani mozoci od razli~ni vidovi
sporedba na mozoci od razli~ni vidovi
prepoznavaj}i gi sli~nostite vo generalnata
struktura na mozokot od cica~I opis na glavnite
regioni na mozokot od celi i transverzalni
sekcii opis na relativnata pozicija na
dvanaeste kranijalni nervi i nivnite jadra
Identifikuvawe na delovi od htranoprovodot i
da ja identifikuvawe povrzanosta so
strukturite na grklanot izu~uvawe na
krvosnabduvaweto na hranoprovodoy i
`eldnikot(ku~e)
Nastaven materijal: Anatomija na `ivo
`ivotno(video prezentacija):Vrat 24.09 min
Ve`bi: identifikacija na koskite na predniot
ekstremitet da znaat kako i kade da gi
palpiraat klu~nite anatomski obele`ja na
predniot ekstremitet kaj ku~e poka`uvaj}i ja
polo`bata na sekoja koska i zglob.prepoznavawe
na nadvore{nite strukturi(indicirani so
zadebeleni bukvi vo Guide to the Dissection of
Dog) na lopatkata(scapula) i nadlakotnata
koska(humerus) identifikacija na
“nadvore{nite” muskuli na regonot na ramo i da
go razberat nivniot soodnos(nivnata povrzanost)
poznavawe na prifatili{tata(origo, insertio)
na sekoj muskul, kako i nivnata inervacija i
funkcija a gi identifikuvaat muskulite koi
deluvaat na rameniot i lakotniot zglob i da go
razberat nivniot soodnos(nivnata povrzanost)
poznavawe na prifatili{tata(origo, insertio)
na sekoj muskul,kako i nivnata inervacija i
funkcija poznavawe kako i kade da gi palpiraat
m.supraspinatus, m.infraspinatus, m.deltoideus,
mtriceps brachi i m.brachialis na predniot
ekstremitet poznavawe na nadvore{nite
strukturi na podlakotnite koski(radius, ulna
191

6-8
( kredit)
KLINI^KA
ANATOMIJA NA
ZADEN
EKSTREMITET
razbirawe kako rengenogramite se
proizveduvaat i kako se interpretiraat
postignuvae na kompetentna interpretacija na
radiogramite na rameniot i brahialniot region
identifikacija na muskulite koi deluvaat na
karpalniot zglob i na zglobovite na prstite i da
go razberat nivniot soodnos i poznavaat
prifatili{tata(origo, insertio) na sekoj
muskul, nivnata inervacija i funkcija
poznavawe na nadvore{nite strukturi na
karpalnite koski, metakrapalnite koski i
koskite na falangite postignuvae na
kompompetentna interpretacija na radiogramite
na antebrahiumot i {epat razbirawe na
funkcionalnata anatomija na zglobovite i
faktorite koi go ograni~uvaat dvi`eweto na
sekoj zglob poznavawe kako i kade da gi
palpiraat povr{inskiot vraten limfen jazol i
v.cephalic poznavawe kako i kade da gi
palpiraat karpalnoto i metakarpalnoto jastu~e
kako i pet-te digitalni jastu~iwa
Nastaven materijal: Anatomija na `ivo
`ivotno(video prezentacija):Preden
ekstremitet (ramo i podramo) 18.08 min
Preden ekstremitet(autopodium) 47.10 min
Ve`bi: Identifikacija na koskite na zadniot
ekstremitet prepoznavawe na nadvore{nite
strukturi na koskite od karlicata
identifikacija na kaudalnite i medijalnite
muskuli na butot kako i lateralnite muskuli na
kolkot i da go razberat nivniot soodnos
poznavawe na prifatili{tata(origo, insertio)
na sekoj muskul, kako i nivnata inervacija i
funkcij poznavawe na nadvore{nite strukturi
na butnata koska(femur) kompetentna
interpretacija na radiogramite na karlicata
identifikacija na kaudalnite muskuli na
kolkot i lateralnite mskuli na kolkot i da go
razberat nivniot soodnos poznavawe na
prifatili{tata(origo, insertio) na sekoj
muskul, kako i nivnata inervacija i funkcija
poznavawe na nadvore{nite strukturi na
podkolenovite koski (tibia, fibula
kompetentna interpretacija na radiogramite na
butot, kolenoviot zglob i podkolenoto
identifikacija na kraniolaterlnite i
kaudalnite muskuli na podkolenoto i da go
razberat nivniot soodnos poznavawe na
prifatili{tata (origo, insertio) na sekoj
muskul, akko i nivnata inervacija i funkcija da
gi poznavawe na nadvore{nite strukturi na
tarzalnite, metatarzalnite koski kako i
koskite na falangite da znaat kako i kade da gi
palpiraat m.quadriceps femoris, m.biceps femoris,
m.semitendinosus i m.gastricnemius na zadniot
192

9 - 10
( kredit)
KLINI^KA
ANATOMIJA NA
GRADNA PRAZNINA
11- 13 KLINI^KA
ANATOMIJA NA
ABDOMINALNA
PRAZNINA
ekstremitet kompetentna interpretacija na
radiogramite na zadnata {ep poznavawe na
pozicijata na glavnite nervi i krvni sadovi na
karlicata, butot, podkilenoto i {epat da znaat
kako i kade da gi palpiraat a.femoralis,
lnn.poplitealis, v.saphena lateralis i a.dorsalis
pedis.razbirawe na funkcionalnata anatomija na
zglobovite i faktorite koi go ograni~uvaat
dvi`eweto na sekoj zglo poznavawe kako i kade
da gi palpiraat klu~nite anatomski obele`ja na
zadniot ekstremitet kaj ku~e poka`uvaj}i ja
polo`bata na sekoja koska i zglobpoznavawe na
kako i kade da gi palpiraat metatarzalnoto
jastu~e i ~etirite digitalni jstu~iwa na zadniot
ekstremitet.
Nastaven materijal: Anatomija na `ivo
`ivotno(video prezentacija):Zaden
ekstremitet 48.08 min
Ve`bi: identifikicaji na na pr{lenite,
rebrata i gradnata koska kaj ku~e
identifikacija na nadvore{nite strukturi na
pr{lenite razbirawe na ograni~uvawata na
veretebralnite zglobovi disekcija i
identifikacija na muskulite na telesniot yid
poznavawe na prifatili{tata funkcijata na
sekoj muskul Razberaaw na strukturite na
dijafragmata i poznavaat pozicijata i
sodr`inata na otvorite razbirawe za obvivkata
na rektus muskulot kaj ku~ disekcija na
m.cremaster i da se sledi na negoviot po~etok
razbirawe na podreduvaweto na pleurata
identifikacija na glavnite strukturi od levata
I desnata strana na gradnata praznin
kompetentna interpretacija na radiogramite na
gradniot ko{ razbirawe na funkcionalnata
anatomija na slednive strukturi na srceto:leva
i desna pretkomora, leva i desna komora, u{kite
na pretkomorite zalistocite na srceto i
“skeletot” na srceto; perikard; epikard,
miokard i endokard aorta i pulmonalno steblo,
leva i desna koronarna arterija, lig.arterioum
venoznata drena`a od srceto i golemite veni
koi dreniraat krv od sistemskata i
pulmonalnata cirkulacija vo srceto
inervacijata na srceto. Nastaven materijal:
Anatomija na `ivo `ivotno(video
prezentacija):Graden ko{ 21.48 min.
Ve`bi: identifikacija na venite koi dreniraat
krv od gastrointestinalniot trakt kon
portalnata ven identifikacija na arteriajlnite
granki koi izleguvaat od aortata(parnite
visceralni, parnite parietalni i neparnite
visceralni arterii) i da se dovedat vo vrska so
krvosnabduvaweto na organite so krv.
193

14-15 KLINI^KA
ANATOMIJA NA
KARLI^NA
PRAZNINA
Identifikuvacija na venite koi dreniraat krv
vo v.cava caudalis (parnite visceralni, parnite
parietalni i hepati~nite veni) ispitauvawe na
krvosnabduvaweto na testisite, jaj~nicite i
matkata razbirawe na pankreasot i
asocira~kite ligamenti(ku~e) identifikacija,
komparira i oddeli anatomskite komponenti na
ednostavnit `eludnik kaj ku~e(kardia, fundus,
telo i pilorus), sviwa(divertrikulum) i kow
(slepa vre}a) demonstracija na prifatili{tata
na golemiot i maliot omentum izu~uvawe na
vnatre{nata struktura na `eludnikot(pr. osteum
cardiacum, sphinter pylori) identifikuvaj}i gi
razli~nite regioni na `elude~nata ligavica kaj
razli~ni vidovi(pr.proventrikulus kaj sviwa,
margo plicatus kaj kow) idenifikacija na delovi
od pankreasot(ku~e) in situ i da go izu~i
negoviot soodnos so ostanatite organi identifikacija
nagolem i mal omentum, omentalna burza i
epiploti~en otvor prifatili{tata na
viscerata edni za drugi preku ligamenti i
duplikatur ideentifikacija na izolirani crni
drobovi od ku~e, kow, govedo, sviwa i ovca :
anatomski strukturi kaj sekoj vid: lobusite na
crniot drob, stukturite na dijafragmatskata
strana, strukturite na visceralnata strana
Nastaven materijal: Anatomija na `ivo
`ivotno(video prezentacija):Abdomen 38 min
Literatura: predavawa
Ve`bi: identifikacija na muskulite na
karli~nata dijafragma(m.coccigeys ,m.levator
ani) i sakroilia~niot ligament vklu~uvaj}i gi
nivnite prifatili{ta, identifikacija na
razli~nite peritonealni zavr{etoci
(ekskavacii) kako i ligamentite kaj obata pola,
ma{ki i `enski identifikacija na visceralnite
organi vklu~uvaj}i gi rektum, mokra~en meur,
ureter, uretra, semevod kako i asocira~kite
strukturi(analnite `lezdi, akcesornite
genitalni `lezdi) razli~nite delovi na bubrezi
kaj ku~e, ovca, kow i govedo razlikuvawe na
pome|u razli~nite tipovi na strukturi na
urinarniot trakt: bubre`na karlica, bubre`en
greben, terminalni recesusi i ~a{ki observacija
na komparetivni mokra~ni meuri: orientacija vo
karli~niot kanal, pozicijata na ureterot i
uretrata i observacija na razlikite vo mo~nite
meuri od razli~ni polovi Ingvinalena kanal,
reproduktiven trakt, karlica prou~uvawe na
ingvinalniot kanal, descensus testiculorum,
anatomijata na kastracija, dispozicija na `enski
reproduktiven traktNastaven materijal:
Anatomija na `ivo `ivotno(video
prezentacija):Karlica i nadvore{ni polovi
organi 41 min
194

Organizacija
Metodi na
u~ewe
Specifi~ni
preporaki za
nastava
Proverka na
znaewa
Osnovni u~ebni
pomagala
Teoretska nastava: 1 ~asa/nedelno (15 ~asa)
Prakti~na nastava: 1 ~as/nedelno (15 ~asa)
Teoretska nastava: interaktivna (predavawa vo golema grupa so
diskusija i anga`irawe na studentite)
Prakti~na nastava: ve`bi i drugi oblici na rabota vo pomali
grupi
Seminarska rabota: u~ewe so koristewe stru~na literatura i
internet, izgotvuvawe seminarski trud (esej/poster);
prezentacija i diskusija za seminarskata rabota
Studentot e zadol`en aktivno da gi sledi site predvideni
aktivnosti so koi{to osvojuva bodovi kako del od zavr{noto
ocenuvawe.
Boduvawe na aktivnostite na studentot:
Vid na aktivnost
Bodovi
minimum maksimum
Prisustvo na teoretska nastava 12 15
Prisustvo i aktivnost (znaewe) 24 30
na prakti~nata nastava
Seminarska rabota 5 10
Kontinuirani proverki (dve) 10 20
Zavr{en ispit 9 25
Vkupno: 60 100
Uslovuva~ki kriteriumi: Za da se pristapi kon zavr{niot
ispit studentot e potrebno da osvoi minimum 45 bodovi od
teoretskata, prakti~nata nastava i dvete kontinuirani
proverki. Vo slu~aj koga studentot niz kontinuiranata proverka
na znaeweto ne poka`al rezultat na edna proverka na znaeweto,
a osvoil bodovi samo za teoretska i prakti~na nastava,
pristapuva kon kompleten zavr{en ispit.
Kontinuirana proverka na znaeweto : pismeno posle sekoj
odslu{an modul
Zavr{en ispit: pismen
Kompleten zavr{en ispit: pismen
Kriteriumi za formirawe na zavr{na ocenka:
Bodovi
Ocenka
do 59
5 (F)
60-68 6 (E)
69-76 7 (D)
77-84 8 (C)
85-92 9 (B)
93-100 10 (A)
195

Predmet
OSNOVI NA KLINI^KA I
5.0 krediti
LABORATORISKA DIJAGNOSTIKA
Kod 316
Studiska Treta (III)
godina
Semestar [esti (VI)
Vkupno ~asovi 75 (30 teorija + 45 praksa)
Vid na predmet Zadol`itelen predmet
Preduslovi Biohemija
Avtor na
Doc. d-r Dine Mitrov
programata
Izveduva Doc. d-r Dine Mitrov
Cel i zada~i na Teoretskata nastava od predmetot Osnovi na klini~ka i
nastavnata laboratoriska dijagnostika ima za cel da gi zapoznae studentite
programa so osnovnite principi na klini~kata i laboratoriskata
dijagnostika. Klini~kata dijagnostika pretstavuva most pome|u
pretklini~koto i klini~koto obrazovanie. Klini~kata
dijagnostika e granka na klini~kata patologija koja gi koristi
site nau~ni dostignuvawa, se so cel da se odredi bolesta. Vo
klini~kata dijagnostika se izu~uvaat simptomite na bolesta na
poedini organi ili organski sistemi i se uka`uva na na~inot
kako tie treba da se sobiraat, sistematiziraat i analiziraat.
Zada~a na dijagnostikata e da se otkrie bolesta i da se odredi
nejzinata priroda. Vo tekot na predklini~kite studii studentot
nema mo`nost na `ivi `ivotni da gi zapoznae nivnite osobini.
Duri za vreme na klini~kata nastava, studentot steknuva slika
kako izgleda zdravo `ivotno. Toj mora da nau~i da posmatra, da
ose}a, da slu{a, ako saka pravilno da proceni. Dokolku dobro se
sovladani metodite na klini~kiot pregled i ako e nau~eno kako
se pregleduva eden vid na `ivotno, se steknuva sposobnost da se
odredi dali `ivotnoto e zdravo ili bolno.
Za vreme na klini~kiot pregled studentot ne e vo mo`nost da ja
doznae subjektivnata sostojbata na bolnoto `ivotnoto. Me|utoa,
studentot e vo sostojba da izvr{i potpoln objektiven pregled i
ne e vo opasnost kako humaniot lekar, da bide zaveden so nekoi
nejasni motivi kako na primer kapric, sramota, voobrazenost itn.
Ispituvaweto na biolo{kite materijali e va`na alatka pri
postavuvaweto na sigurna dijagnoza i prognoza na bolesta.
Dene{nata veterinarna nauka e vo golem obem bazirana na
laboratoriskata dijagnostika. Samo verodostojni laboratoriski
rezultati mo`at da doprinesat do postavuvaweto na dijagnozata.
Celta na praksata e da gi nau~i studentite na najva`nite
laboratoriski analizi za ispituvawe na krv, urina, mleko i
drugi te~nosti od doma{nite `ivotni. Najva`nata cel na
predmetot e da se nau~at metodite i procenata na rezultatite od
analizite koi se neophodni za interpretacija na rezultatite kaj
subklini~kite i klini~kite bolesti. Nadogradba na znaeweto
{to studentite go steknale od pretklini~kite i klini~kite
predmeti, koe najefektivno se koristi so prakti~na analiza na
biolo{kite materijali. Op{tata cel na predmetot e
unapreduvawe na sposobnostite na studentot da go upotrebat
teoretskoto znaewe vo sekojdnevnata praksa. So teoretskite i
prakti~nite informacii, studentite }e bidat vo mo`nost
pravilno da gi interpretiraat laboratoriskite analizi.
196

TEORETSKA NASTAVA
Reden
broj na
~asovi
I
Nastavna edinica
OSNOVI NA KLINI^KA
DIJAGNOSTIKA
Sodr`ina na nastavna edinica
1 VOVED Voved, simptomi, dijagnoza, prognoza,
postapka so `ivotnite pri pregled,
istorija na bolesta, metodi za pregled.
2-3 PRETHODNO
ZAPOZNAVAWE SO
BOLNO @IVOTNO
4-5 OP[TO ISPITUVAWE
NA @IVOTNITE
6 SPECIJALNO
ISPITUVAWE NA
@IVOTNITE
5 ISPITUVAWE NA
ORGANITE ZA DI[EWE -
GOREN RESPIRATOREN
TRAKT
6-7 ISPITUVAWE NA
ORGANITE ZA DI[EWE -
DOLEN RESPIRATOREN
TRAKT
8-9 ISPITUVAWE NA
KARDIOVASKULARNIOT
SISTEM
10-11 ISPITUVAWE NA
ORGANITE ZA VAREWE
KAJ KOPITARI I
MESOJADI GOREN DEL
12-13 ISPITUVAWE NA
ORGANITE ZA VAREWE
KAJ KOPITARI I
MESOJADI DOLEN DEL
Prethodno zapoznavawe so bolno `ivotno:
Anamneza,
Nacional
Ispituvawe na `ivotnite - status praesens:
Op{to ispituvawe (habitus, trijas -
telesna temperatura - puls - di{ewe -
kontrakcii na buragot),
Ispituvawe na `ivotnite - status praesens:
Specijalno ispituvawe (ispituvawe na
ko`ata i potko`noto vrzivno tkivo,
ispituvawe na limfnite jazli i limnite
sadovi, ispituvawe na ligavicite).
Ispituvawe na organite za di{ewe - goren
respiratoren trakt: nosen iscedok,
ekspiratoren vozduh, nosna ligavica,
sinusi i vozdu{ni kesi, grklan i traheja,
ka{lica, sputum.
Ispituvawe na organite za di{ewe - dolen
respiratoren trakt: perkusija na gradniot
ko{, auskultacija na gradniot ko{, punkcija
na gradnata praznina.
Pregled na srce (srcev udar, perkusija na
srce, auskultacija na srce - srcevi tonovi,
srcevi {umovi, punkcija na
perikardijalnata kesa), pregled na
perifernite krvni sadovi (kvalitet na
pulsot, EKG).
Isispituvawe na funkcion. sostojba na
srceto.
Ispituvawe na digistivniot trakt - goren
del
Na~in na zemawe hrana i voda, apetit,
poremeteno `vakawe, poremeteno goltawe,
podrignuvawe, povra}awe.
Ispituvawe na usnata {uplina, `dreloto i
hranoprovodot
Ispituvawe na digistivniot trakt - dolen
del
Ispituvawe na abdomenot i abdominalnite
organi za varewe (`eludnik, creva),
rektalna eksploracija, ispituvawe na
aktot na defekacija i ekskrementi.
197

14-15 ISPITUVAWE NA
ORGANITE ZA VAREWE
KAJ PRE@IVNI
@IVOTNI
16 ISPITUVAWE NA
CRNIOT DROB KAJ
KOPITARI I MESOJADI
17 ISPITUVAWE NA
CRNIOT DROB KAJ
PRE@IVARI
18-19 ISPITUVAWE NA
URINARNIOT SISTEM
20-22 ISPITUVAWE NA
NERVNIOT SISTEM
II
LABORATORISKA
DIJAGNOSTIKA
23-24 DOBRA LABOR. PRAKSA
METODOLOGIJA
24-25 HEMATOLO[KI PROFIL
BIOHEMISKI PROFIL
Apetit, `ed i zemawe voda, pre`ivawe,
podrignuvawe, povra}awe, defekacija.
Pregled na ustata i `dreloto, pregled na
hranoprovodot, pred`eludnici (pregled na
buragot i negovata sodr`ina, pregled na
reticulumot, pregled na omazusotperkusija,
palpacija, auskultacija, pregled
na siri{teto-adspekcija, palpacija,
perkusija, auskultacija, pregled na crevata
- perkusija, palpacija, auskultacija,
rektalen pregled, pregled na izmetot.
Ispituvawe na crniot drob kaj kopitari,
biopsija na crn drob, tehnika za punkcija.
Ispituvawe na crniot drob kaj mesojadi.
Ispituvawe na slezena kaj kopitari i
mesojadi.
Ispituvawe na crniot drob kaj pre`ivari:
adspekcija, palpacija i perkusija.
Specijalno ispituvawe na crniot drob.
Ispituvawe na urinarniot sistem:
urinirawe (mikcija), ispituvawe na
bubrezite, zemawe na mo~ka (urina) za
pregled - katetarizacija, procenuvawe na
op{tite svojstva i fizi~kite osobini na
urinata, hemisko ispituvawe na urinata,
ispituvawe na sedimentot. Metodi za
funkcionalno ispituvawe na bubrezite.
Ispituvawe na nervniot sistem:
ispituvawe na glavata i ’rbetniot stolb,
ispituvawe na psihi~kata sostojba na
`ivotnite, pupilaren i kornealen
refleks, pregled na cerebrospinalna
te~nost, ispituvawe na senzibilitetot,
ispituvawe na motalitetot (aktivni
dvi`ewa, koordinacija, tonus, ataksija,
vrtoglavica, gr~evi i prisilni pokretiepilepsija),
ispituvawe na vegetativniot
nerven sistem
Uslovi za rabota vo laboratorija.
Imlementacija na laboratorija po
principite na dobrata laboratoriska
praksa.
Metodologija za interpretacija na
rezultatite.
Interpretacija na hematolo{kiot profil
kaj doma{nite `ivotni.
Interpretacija na biohemiskiot profil kaj
doma{nite `ivotni.
26-27 METABOLI^KI BOLESTI Interpretacija na rezultati povrzani so:
Acidoza, Alkalna indigestija, Ketoza,
Puerperalna pareza, Pa{na tetanija,
Patogeneza na metaboli~kite bolesti.
198

28-29 VITAMINI, MINERALI Interpretacija na rezultati povrzani so
nedostatok na: Vitamin A i beta karotin,
vitamini od B kompleks, vitamin E,
vitamin C.
30 METABOLITI Interpretacija na rezultati povrzani so
nedostatok na: serumski proteini, vkupni
serumski proteini, proteinski frakcii,
serumski albumini, serumski globulini,
globulinski frakcii.
Urea, kreatinin, holesterol, bilirubin,
glikoza.
PRAKTI^NA NASTAVA
Reden Nastavna edinica i sodr`ina na nastavnata edinica
broj na
~asovi
I KLINI^KA DIJAGNOSTIKA
1-2 Voved, prio|awe kon `ivotnite, fiksirawe i bezbedno rakuvawe.
3-4 Anamneza, nacional, habitus, trijas i pre`ivawe (pre`ivari).
5-6 Ko`a, ligavici, limfni jazli i limfni sadovi.
7-8 Respiratoren trakt.
9-10 Kardiovaskularen sistem.
11-12 Digistiven sistem, sondirawe (nosna i usna sonda), rektalna
eksploracija (kow, krava).
13-14 Ispituvawe na abdomen kaj kravi.
15-16 Ispituvawe na abdomen kaj kopitari.
17-18 Urinaren sistem, katetarizacija.
19-20 Lokomotoren sistem.
21-22 Nerven sistem.
II LABORATORISKA DIJAGNOSTIKA
23-24 Podgotovka na materijal za laboratoriska analiza.
Podgotovka na staklarija i oprema.
25-26 Opis na postapkata kako se zema materijal (krv, serum, plazma, mleko,
tkiva, organi, organski sistemi ili cel le{) za analiza.
27-28 Intra i inter QC, Kalibracija.
29-30 Ispituvawe na brojot na crveni i beli krvni zrnca (Interpretacija na
laboratoriski rezultati).
Koagulacija na krvta i broj na trombociti (Interpretacija na
laboratoriski rezultati).
31-32 Analiza na Ca, P, Mg, Na, K, Cl, Fe, Cu (Interpretacija na laboratoriski
rezultati).
33-34 Analiza na vkupnite serumski proteini i nivnite frakcii
(Interpretacija na laboratoriski rezultati).
35-36 Analiza na glikozata, ureata, holesterolot, kreatininot i
trigliceridite (Interpretacija na rezultati).
37-38 Analiza na sostojkite vo urinata (proteini, {e}eri i dr.)
(Interpretacija na laboratoriski rezultati).
39-40 Analiza na ketonski tela vo urina, krv i mleko (Interpretacija na
laboratoriski rezultati).
40-41 Analiza na cerebrospinalna te~nost i analiza na punktati
(Interpretacija na laboratoriski rezultati).
42-45 Prisustvo na krv vo izmetot. (Interpretacija na sostojbi i bolesti).
199

Organizacija
Metodi na
u~ewe
Specifi~ni
preporaki za
nastava
Proverka na
znaewa
Osnovni
u~ebni
pomagala
Teoretska nastava: 2 ~asa/nedelno (30 ~asa).
Prakti~na nastava: 3 ~asa/nedelno (45 ~asa).
Teoretska nastava: interaktivna (predavawa vo golema grupa so
diskusija i anga`irawe na studentite).
Prakti~na nastava: ve`bi i drugi oblici na rabota vo pomali
grupi.
Seminarska rabota: u~ewe so koristewe stru~na literatura i
internet, izgotvuvawe seminarski trud (esej/poster); prezentacija
i diskusija za seminarskata rabota.
Studentot e zadol`en aktivno da gi sledi site predvideni
aktivnosti so koi {to osvojuva bodovi kako del od zavr{noto
ocenuvawe.
Boduvawe na aktivnostite na studentot:
Vid na aktivnost
Bodovi
minimum maksimum
Prisustvo na teoretska nastava 10 15
Prisustvo i aktivnost (znaewe) 20 30
na prakti~nata nastava
Seminarska rabota 5 10
Kontinuirani proverki (dve) 10 20
Zavr{en ispit 15 25
Vkupno: 60 100
Uslovuva~ki kriteriumi: Za da se pristapi kon zavr{niot
ispit studentot e potrebno da osvoi minimum 45 bodovi od
teoretskata, prakti~nata nastava i dvete kontinuirani proverki.
Vo slu~aj koga studentot niz kontinuiranata proverka na
znaeweto ne poka`al rezultat na edna proverka na znaeweto, a
osvoil bodovi samo za teoretska i prakti~na nastava, pristapuva
kon kompleten zavr{en ispit.
Kontinuirana proverka na znaeweto (dve): pismeno
Prva proverka: Osnovi na klini~ka dijagnostika
Vtora proverka: Laboratoriska dijagnostika
Zavr{en ispit: usten
Kompleten zavr{en ispit: usten + pismen (vklu~uva edna
kontinuirana proverka).
Kriteriumi za formirawe na zavr{na ocenka:
Bodovi
Ocenka
do 59
5 (F)
60-68 6 (E)
69-76 7 (D)
77-84 8 (C)
85-92 9 (B)
93-100 10 (A)
Aleksandar Cvetkovic, Vojislav Ciric, Miodrag Jovanovic, Vladimir Litricin,
Zarko ljesevic, Desanka Marjanovic, Svetislav Punovic, Milorad Petrovic:
Klinicka dijagnostika unutrasnjih bolest domacih zivotinja. Veterinarski
fakultet Beograd, 1989.
Sinjov, A.V.: Klinicka dijagnostika unutrasnjih bolesti domacih zivotinja.
Naucna knjiga. Beograd, 1951.
Slobodan Teodosic: Osnovi klinicke dijagnostike pasa. Prosveta.Nis, 1991.
Ivan Jazbec:Klinicno laboratorijska dijagnostika.Tiskarna Plesko.Ljubljana,
1990.
200

Predmet VIZUELNI DIJAGNOSTI^KI METODI 3.0 krediti
Kod 317
Studiska Treta (III)
godina
Semestar [esti (VI)
Vkupno ~asovi 45 (15 teorija + 30 praksa)
Vid na predmet Zadol`itelen predmet
Preduslovi Biofizika, Op{ta i specijalna patologija
Avtor na
Doc. d-r Dine Mitrov
programata
Izveduva Doc. d-r Dine Mitrov
Cel i zada~i na
nastavnata
programa
Teoretskata nastava od predmetot Vizuelni dijagnosti~ki
metodi ima za cel da gi zapoznae studentite so glavnite
principi na veterinarnata op{tata i klini~ka rendgenologija,
fizikalna terapija i ultrasonografija. Op{tata rendgenologija
e dosta zna~ajna disciplina koja vo veterinarnata medicina gi
pru`a site soznanija za postanokot i fizikata na rendgenskite
zraci, nivnata primena vo medicinata voop{to, izvorite na
zra~ewe i nastanokot na rendgenskata slika kade e potrebno
studentite da se zapoznaat so odredeni pravila na proekcii i
geometrija na rendgenskata slika. Isto taka, studentite }e bidat
educirani kako se razvivaat rendgenskite filmovi vo temna
komora (ra~no) ili so pomo{ na aparat za avtomatsko razvivawe
na filmovite. Posebno }e bidat elaborirani site organski
sistemi i nivna analiza vo specijalniot del od predmetotklini~ka
rendgenologija (so primena na kontrasti). Klini~kata
rendgenologija e mnogu va`en segment vo veterinarnata,
dijagnosti~ka problematika na razli~ni patomorfolo{ki
problemi vo organite i organskite sistemi kaj doma{nite
`ivotni. Uspehot na rendgenskata dijagnostika tesno e povrzan so
poznavaweto na fizikata na rendgenskite zraci, postapkata pri
rendgenografija i primenata na razli~ni kontrasni metodi na
ispituvawe. No, pravilnata interpretacija na rendgenogramite
bara detalno poznavawe na anatomijata, patomorfologijata,
fiziologijata i patofiziologijata na organite i organskite
sistemi kaj doma{nite `ivotni. Sekako ovde ne smeeme da gi
zaboravime ni pridobivkite do koj dova|ame od anamnesti~kite,
klini~kite i laboratoriskite podatoci bez koi rendgenskata
dijagnostika ne bi bila celosna. Posebno }e bide elaborirana i
Fizikalnata terapija, odnosno osnovnite principi za
dijagnostika i terapija. Kako i razvojot i karakteristikite na
fizikalnite metodi za terapija vo veterinarnata medicina.
Fizikalnata terapija e edna od najstarite metodi na le~ewe vo
istorijata na medicinata voop{to. Me|utoa, ona deneska se
smatra za edna od najsovremenite metodi na le~ewe koja gi
koristi site novi dostignuvawa od oblasta na elektronikata,
ultrazvukot, laserite, jonizira~kite zraci, akupunkturata i
ve{ta~kite izvori na svetlina. Na studentite po veterinarna
medicina, kolegite vklu~eni vo terenskata praksa vo
ambulantite i klinikite neophodno potrebni im se soznanija od
podra~jeto na fizikalnata medicina za terapija i dijagnostika.
Posebno }e se elaborira i primenata na Ultrazvukot vo
dijagnosti~ki celi vo veterinarnata medicina. Momentalno vo
veterinarnata praksa nasekade vo svetot ultrazvukot {iroko se
201

primenuva vo klini~kata dijagnostika. Metodite i tehnikite na
primena na ultrazvukot postojano se usovr{uvaat. Dodeka vo
terapiski celi prete`no se primenuva kontinuiran ultrazvuk, za
dijagnostika dova|a vo obzir primena samo na impulsna tehnika.
Studentite }e bidat zapoznaeni i so principite na rabota i
dijagnosti~kata primena na komjuterskata tomografija (KT) i
magnetnata rezonanca (MR).
Na ovoj na~in studentot posle uspe{noto polo`uvawe na ispitot
}e bide educiran za primenata na vizuelnite dijagnosti~ki
metodi vo dijagnosti~ki i terapiski celi vo veterinarnata
medicina.
Prakti~nata nastava od predmetot Vizuelni dijagnosti~ki
metodi ima za cel da gi zapoznae studentite so: osnovnite uslovi
koi treba da gi ispolnuva eden rendgenski kabinet, rendgenski
aparati i nivni delovi, kako rabotat rendgenskite aparati
(grafija-skopija), objasnuvawe na osnovnite principi za analiza
na rendgenskite snimki, tehnika na razvivawe na rendgenskite
filmovi, analiza na organski sistemi so primena na rendgenski
tehniki, primena na kontrasni sredstva (pozitivni i negativni).
Isto taka studentite }e bidat zapoznaeni i so osnovnite
principi na rabota i primena na aparatite za fizikalna terapija
i ultrasonografija vo terapiski i dijagnosti~ki celi.
Studentite }e imaat mo`nost da rabotat i analiziraat
rendgenogrami vo grupi za sekoj organski sistem posebno.
TEORETSKA NASTAVA
Reden Nastavna edinica
Sodr`ina na nastavna edinica
broj na
~asovi
I OP[TA RENDGENOLOGIJA 4 ~asa
1 VOVED Va`nost na rendgenologijata vo
veterinarnata medicina. Istoriski
razvoj na veterinarnata rendgenologija.
Rendgenski kabinet, aparat i negovi
delovi i na~in na rabota.
2 RENDGENSKI ZRACI Priroda i nastanuvawe na rendgenskite
zraci. Svojstva na rendgenskite zraci
3 RENDGENSKA TEHNIKA Rentgenska tehnika. Osnovi na
rendgenskata slika. Osnovi na
rendgenskata dijagnostika.
4 ELEMENTI NA
RENDGENSKA PATOLOGIJA
Rendgenski metodi na pregled. Priroden
i ve{ta~ki kontrast vo rendgenskata
dijagnostika.
II
SPECIJALNA
11 ~asa
RENDGENOLOGIJA
5 DIGESTIVEN TRAKT Metodika na pregled. Topografska
anatomija i patologija na digestivniot
trakt.
6 RESPIRATOREN I
KARDIOVASKULAREN
SISTEM
202
Rendgenska dijagnostika na
respiratorniot i kardivaskularniot
sistem
7 UROGENITALEN SISTEM Rendgenska dijagnostika na
urogenitalniot sistem i dijagnostika na
ran i kasen graviditet

8 KOSKEN SISTEM Rendgenska dijagnostika na koskeniot
sistem
9 FORENZI^NA RENDGENSKA
DIJAGNOSTIKA
Forenzi~na rendgenska dijagnostika i
rendgenska dijagnostika na zaboluvawa
kaj mladi `ivotni i zaboluvawa na
stado.
10 FIZIKALNA TERAPIJA Principi na fizikalnata dijagnostika i
terapija. Razvoj i svojstva na
fizikalnite metodi na le~ewe vo
veterinarnata medicina.
11 ELEKTROTERAPIJA I
ELEKTRODIJAGNOSTIKA
Principi i svojstva na terapevtskite
metodi na elektroterapija i
elektrodijagnostika
12 FOTOTERAPIJA Principi i svojstva na
fototerapevtskite metodi
13 TERMOTERAPIJA Principi i svojstva na
termoterapevtskite metodi
14 HIDRO I MASOTERAPIJA Principi i svojstva na hidro i
masoterapevtskite metodi
15 ULTRAZVUK Ultrasonoterapija i ultrazvu~na
dijagnostika.
PRAKTI^NA NASTAVA
Reden Nastavna edinica i sodr`ina na nastavnata edinica
broj na
~asovi
1- 2 Rendgenski kabinet i uslovi za rabota vo nego. Rendgenski aparati.
3-4 Rendgenoskopija. Vidovi na tkiva i proekcioni efekti.
5-6 Rendgenografija. pribor, uloga na ja~inata i naponot na strujata,
snimawe.
7-8 Pregled na digestivniot trakt so kontrasna ka{a.
9-10 Opi{uvawe na rendgenogramite od digestivniot trakt i organite od
abdominalnata praznina.
11-12 Opi{uvawe na rendgenogramite od respiratorniot i kardiovaskularniot
sistem.
13-14 Opi{uvawe na rendgenogramite od urogenitalniot trakt.
15-16 Opi{uvawe na rendgenogramite od koskeniot sistem I.
17-18 Opi{uvawe na rendgenogramite od koskeniot sistem II.
19-20 Opi{uvawe na rendgenogramite od naslednite zaboluvawa,
zaboluvawata kaj mladite `ivotni.
21-22 Elektroterapija i elektrodijagnostika.
23-24 Fototerapija.
25-26 Termoterapija.
27-28 Hidroterapija i Masoterapija.
29-30 Ultrasonoterapija.
Organizacija
Metodi na
u~ewe
Teoretska nastava: 1 ~asa/nedelno (15 ~asa).
Prakti~na nastava: 2 ~asa/nedelno (30 ~asa).
Teoretska nastava: interaktivna (predavawa vo golema grupa so
diskusija i anga`irawe na studentite).
Prakti~na nastava: ve`bi i drugi oblici na rabota vo pomali
grupi
203

Specifi~ni
preporaki za
nastava
Proverka na
znaewa
Osnovni
u~ebni
pomagala
Seminarska rabota: u~ewe so koristewe stru~na literatura i
internet, izgotvuvawe seminarski trud (esej/poster); prezentacija
i diskusija za seminarskata rabota.
Studentot e zadol`en aktivno da gi sledi site predvideni
aktivnosti so koi {to osvojuva bodovi kako del od zavr{noto
ocenuvawe.
Boduvawe na aktivnostite na studentot:
Vid na aktivnost
Bodovi
minimum maksimum
Prisustvo na teoretska nastava 10 15
Prisustvo i aktivnost (znaewe) 20 30
na prakti~nata nastava
Seminarska rabota 5 10
Kontinuirani proverki (dve) 10 20
Zavr{en ispit 15 25
Vkupno: 60 100
Uslovuva~ki kriteriumi: Za da se pristapi kon zavr{niot
ispit studentot e potrebno da osvoi minimum 45 bodovi od
teoretskata, prakti~nata nastava i dvete kontinuirani proverki.
Vo slu~aj koga studentot niz kontinuiranata proverka na
znaeweto ne poka`al rezultat na edna proverka na znaeweto, a
osvoil bodovi samo za teoretska i prakti~na nastava, pristapuva
kon kompleten zavr{en ispit.
Kontinuirana proverka na znaeweto (dve): pismeno
Prva proverka: Op{ta rendgenologija
Vtora proverka: Specijalna rendgenologija
Zavr{en ispit: usten
Kompleten zavr{en ispit: usten + pismen (vklu~uva edna
kontinuirana proverka).
Kriteriumi za formirawe na zavr{na ocenka:
Bodovi
Ocenka
do 59
5 (F)
60-68 6 (E)
69-76 7 (D)
77-84 8 (C)
85-92 9 (B)
93-100 10 (A)
1. Branislav Petrovic, Anica Jankovic-Zagorcic: Veterinarsk
rentgenologija. Veterinarski fakultet Beograd, 1985.
2. Mensur Sehic: Opca rendgenologija u veterinarskoj medicini. Janko,
Zagreb, 1995.
3. Mensur Sehic, Vladimir Butkovic, Damir Zubnic, Damir Stanin:
Fizikalna medicina u terapiji i dijagnostici domacih zivotinja. Kratis,
Zagreb, 1997.
4. Mensur Sehic: Klinicka rentgenologija u veterinarskoj praksi.
Intergrafika, Zagreb, 2002.
5. Branislav Petrovic, Borislav Draganovic, Jovan Gligorijevic: Osnovi
fizikalne medicine. Beograd, 1972.
204

Predmet FARMAKOLOGIJA 2 2.0 krediti
Kod 312/2
Studiska Treta (III)
godina
Semestar [esti (VI)
Vkupno ~asovi 30
Vid na predmet Zadol`itelen predmet
Preduslovi Farmakologija 1
Avtor na
Doc. d-r Romel Velev
programata
Izveduva Doc. d-r Romel Velev
Cel i zada~i na
nastavnata
programa
Teoretskata nastava od predmetot Farmakologija 2 ima za cel da
gi zapoznae studentite so strukturata, na~inot na dejstvuvawe i
farmakokinetikata na poedinite grupi na hemoterapevtici;
nau~natata osnova za nivna bezbedna i efikasna upotreba;
eti~kite, ekolo{kite implikacii i implikaciite vrz ~ovekovoto
zdravje od upotrebata na hemoterapevticite za studentot da
mo`e da go demonstrira svoeto znaewe i razbirawe za ovaa grupa
veterinarni lekovi kako osnova za praktikuvawe na klini~kata
veterinarna medicina. Na ovoj na~in na idniot doktor po
veterinarna medicina }e mu bide ovozmo`eno da se zdobie so:
znaewe za prepoznavawe na indikaciite za primena na
hemoterapevticite; sposobnost da go odbere najsoodvetniot
hemoterapevtik indiciran za odredena bolest ili patolo{ka
sostojba, sposobnost za nivna primena vo optimalna doza i po
propi{an re`im na dozirawe, sposobnost za davawe soveti i
soodvetno lekuvawe kaj poedini `ivoti ili grupa na `ivotni;
sposobnost za davawe soveti za preventivna veterinarna
medicina, vklu~uvaj}i i promovirawe na optimalno zdravje i
proizvodstvo.
Prakti~nata nastava }e bide organizirana vo vid na seminari na
koi }e se diskutira za poedinite grupi na hemoterapevtici
spomenati na predavawata. Pri toa studentite aktivno }e
u~estvuvaat so iska`uvawe na svoite mislewa i idei. Isto taka
na studentite }e im bide ovozmo`eno oralno da prezentiraat (po
niven izbor), poedini poglavja od hemoterapijata na mikrobnite,
neoplasti~nite i parazitskite bolesti.
TEORETSKA NASTAVA
Reden Nastavna edinica Sodr`ina na nastavna edinica
broj na
~asovi
I. HEMOTERAPIJA NA MIKROBNITE BOLESTI (ANTIMIKROBNI LEKOVI)
(9 ~asa)
1. VOVED Mehanizam na deluvawe na antimikrobnite
2. ANTIBIOTICI - Beta
laktamski antibiotici
lekovi
penam penicilini: hemiski sostav i podelba;
antibakteriski spektar; dozirawe i na~in na
primena; terapevtski indikacii; rezistencija;
nesakani dejstva
205

3. ANTIBIOTICI - Beta
laktamski antibiotici
4. ANTIBIOTICI -
aminoglikozidi i
aminociklitoli
5. ANTIBIOTICI -
tetraciklini
6. ANTIBIOTICI -
hloramfenikol,
tiamfenikol,
fluorfenikol
7. ANTIBIOTICI -
linkozamidi, makrolidi,
azilidi, pleuromutilini
8. ANTIBIOTICI - peptidni
antibiotici
9. ANTIBIOTICI - ostanati
antibiotici
cefalosporini i cefamicini - hemiski sostav i
podelba; antibakteriski spektar; dozirawe i
na~in na primena; terapevtski indikacii;
rezistencija; nesakani dejstva; inhibitori na
betalaktamazite; karbapenemi; monobaktami
aminoglikozidi - hemiska gradba i podelba;
antibakteriski spektar; dozirawe i na~in na
primena; terapevtski indikacii; rezistencija;
nesakani dejstva
hemiski sostav i podelba; antibakteriski
spektar; dozirawe i na~in na primena;
terapevtski indikacii; rezistencija; nesakani
dejstva
hemiski sostav i podelba; antibakteriski
spektar; dozirawe i na~in na primena;
terapevtski indikacii; rezistencija; nesakani
dejstva
hemiski sostav i podelba; antibakteriski
spektar; dozirawe i na~in na primena;
terapevtski indikacii; rezistencija; nesakani
dejstva
hemiski sostav i podelba (polimiksini,
glikopeptidi, streptogramini, bacitracin),
antibakteriski spektar; dozirawe i na~in na
primena; terapevtski indikacii; rezistencija;
nesakani dejstva
jonoforni antibiotici, novobiocin, rifamicin,
fuzidinska kiselina, izoniazid, mupirocin,
metenamin - hemiski sostav; antibakteriski
spektar; dozirawe i na~in na primena;
terapevtski indikacii; rezistencija; nesakani
dejstva
II. HEMOTERAPIJA NA PARAZITSKITE BOLESTI (ANTIPARAZITNI LEKOVI) (6
~asa)
10 EKTOANTIPARAZITICI hemiski sostav i podelba; mehanizam na dejstvo,
dozirawe i na~in na primena; terapevtski
indikacii; rezistencija; nesakani dejstva
11 ENDOANTIPARAZITICI -
Antinematodni lekovi
12 ENDOANTIPARAZITICI -
Anticestodni lekovi
13 ENDOANTIPARAZITICI-
Antitrematodni lekovi
14 ENDOANTIPARAZITICI -
antitripanozomni,
antibabezicidni i lekovi
protiv histomonijazata
15 ENDOANTIPARAZITICI -
lekovi protiv kokcidii
hemiski sostav i podelba; mehanizam na dejstvo,
dozirawe i na~in na primena; terapevtski
indikacii; rezistencija; nesakani dejstva
hemiski sostav i podelba; mehanizam na dejstvo,
dozirawe i na~in na primena; terapevtski
indikacii; rezistencija; nesakani dejstva
hemiski sostav i podelba; mehanizam na dejstvo,
dozirawe i na~in na primena; terapevtski
indikacii; rezistencija; nesakani dejstva
hemiski sostav i podelba; mehanizam na dejstvo,
dozirawe i na~in na primena; terapevtski
indikacii; rezistencija; nesakani dejstva
hemiski sostav i podelba; mehanizam na dejstvo,
dozirawe i na~in na primena; terapevtski
indikacii; rezistencija; nesakani dejstva
206

PRAKTI^NA NASTAVA
Reden
broj na
~asovi
Nastavna edinica
Sodr`ina na nastavna edinica
I. HEMOTERAPIJA NA MIKROBNITE BOLESTI (ANTIMIKROBNI LEKOVI)
(13 ~asa)
1. VOVED
2. ANTIBIOTICI - Beta
laktamski antibiotici
3. ANTIBIOTICI - Beta
laktamski antibiotici
4. ANTIBIOTICI -
aminoglikozidi i
aminociklitoli
5. SINTETSKI
ANTIMIKROBNI
SUPSTANCII -
sulfonamidi,
diaminopirimidini i
nivni kombinacii
6. SINTETSKI
ANTIMIKROBNI
SUPSTANCII - hinoloni
7. SINTETSKI
ANTIMIKROBNI
SUPSTANCII -
nitrofurani,
nitroimidazoli,
penam penicilini - hemiski sostav i podelba;
antibakteriski spektar; dozirawe i na~in na
primena; terapevtski indikacii; rezistencija;
nesakani dejstva
inhibitori na betalaktamazite;
karbapenemi; monobaktami
aminociklitoli - hemiska gradba i podelba;
antibakteriski spektar; dozirawe i na~in na
primena; terapevtski indikacii; rezistencija;
nesakani dejstva
hemiski sostav i podelba; antibakteriski
spektar; dozirawe i na~in na primena;
terapevtski indikacii; rezistencija; nesakani
dejstva
hemiski sostav i podelba; antibakteriski
spektar; dozirawe i na~in na primena;
terapevtski indikacii; rezistencija; nesakani
dejstva
hemiski sostav i podelba; antibakteriski
spektar; dozirawe i na~in na primena;
terapevtski indikacii; rezistencija; nesakani
dejstva
kvinoksalinski derivati
8. ANTIGABI^NI LEKOVI hemiski sostav i podelba, mehanizam na dejstvo,
antimikoti~en spektar; dozirawe i na~in na
primena; terapevtski indikacii; rezistencija;
nesakani dejstva
9. ANTIVIRUSNI LEKOVI specifi~nost na replikacijata na virusite, mesto
i mehanizam na dejstvo; antivirusen spektar;
dozirawe i na~in na primena; terapevtski
indikacii; rezistencija; nesakani dejstva
10. ANTSEPTICI I
DEZINFICIENSI
11. ANTSEPTICI I
DEZINFICIENSI
12. ANTSEPTICI I
DEZINFICIENSI
13. ANTSEPTICI I
DEZINFICIENSI
voved i definicija, mehanizam na dejstvo,
klasifikacija
oksidacijski i redukcijski sredstva
kiselini i bazi, alkoholi, fenoli i derivati na
fenolot
halogeni i nivni soedinenija, povr{inski aktivni
materii, te{ki metali i nivni soli, antisepti~ki
boi
207

II. HEMOTERAPIJA NA NEOPLASTI^NITE BOLESTI (1 ~asa)
14 CITOSTATICI hemiski sostav i podelba; mehanizam na dejstvo,
dozirawe i na~in na primena; terapevtski
indikacii; nesakani dejstva
III. IMUNOFARMAKOLOGIJA (1 ~asa)
15 VAKCINI I SERUMI,
IMUNOMODULATORI
vakcini i serumi, imunosupresivi i
imunostimulatori
Organizacija
Metodi na
u~ewe
Specifi~ni
preporaki za
nastava
Proverka na
znaewa
Teoretska nastava: 1 ~as/nedelno (15 ~asa)
Prakti~na nastava: 1 ~as/nedelno (15 ~asa)
Teoretska nastava: interaktivna (predavawa vo golema grupa so
diskusija i anga`irawe na studentite)
Prakti~na nastava: seminari - diskusija na temi spomenati od
predavawata ili pro~itani vo stru~nata literatura; aktivno
u~estvo na studentite (iska`uvawe na mislewa, idei, diskusija);
oralna prezentacija na poglavje po izbor na studentot.
Seminarska rabota: u~ewe so koristewe stru~na literatura i
internet; izgotvuvawe na seminarski trud
Studentot e zadol`en aktivno da gi sledi site predvideni
aktivnosti so koi{to osvojuva bodovi kako del od zavr{noto
ocenuvawe.
Boduvawe na aktivnostite na studentot:
Vid na aktivnost
Bodovi
minimum maksimum
Prisustvo na teoretska nastava 12 15
Prisustvo i aktivnost (znaewe) 24 30
na seminarite
Seminarska rabota 5 10
Kontinuirani proverki (dve) 10 20
Zavr{en ispit 9 25
Vkupno: 60 100
Uslovuva~ki kriteriumi: Za da se pristapi kon zavr{niot
ispit studentot e potrebno da osvoi minimum 45 bodovi od
teoretskata, prakti~nata nastava i dvete kontinuirani proverki.
Vo slu~aj koga studentot niz kontinuiranata proverka na
znaeweto ne poka`al rezultat na edna proverka na znaeweto, a
osvoil bodovi samo za teoretska i prakti~na nastava, pristapuva
kon kompleten zavr{en ispit.
Kontinuirana proverka na znaeweto (dve): pismeno
Prva proverka: antimikrobni lekovi
Vtora proverka: dezinficiensi, antiparazitni i
antineoplasti~ni lekovi
Zavr{en ispit: usten
Kompleten zavr{en ispit: usten i pismen (vklu~uva edna
kontinuirana proverka)
Kriteriumi za formirawe na zavr{na ocenka:
Bodovi
Ocenka
do 59
5 (F)
60-68 6 (E)
69-76 7 (D)
77-84 8 (C)
85-92 9 (B)
93-100 10 (A)
208

Osnovni
u~ebni
pomagala
1. U~ebnik vo podgotovka so naslov: „Veterinarna farmakologija”
(avtori: R. Velev, V. ]upi}, S. Muminovi}, S. Kobal)
2. Jezdimirović, M.: Veterinarska farmakologija. Organski sistemi. ELIT –
Medica, 1995.
3. Skubic, V.: Kemoterapevtiki z osnovami kemoterapije in
kemoprofilakse živali. Biotehniski fakultet, VTOZD za veterinarstvo,
Ljubljana 1988.
4. Sakar, D.: Antimikrobna kemoterapija. Vo: Srebočan, V. i Gomerčić,
H.: Veterinarski priručnik. 4 izdanje, JUMENA, Zagreb 1989.
5. Prescott. F. J., Baggot J. D.: Antimicrobial therapy in veterinary
medicine. 2-nd edition. Iowa State University Press. Ames,1993.
6. Adams H. R.: Veterinary Pharmacology and Therapeutics. 7-th edition.
Iowa State University Press. Ames,1995.
7. Brander G. C., Pugh D.M.: Veterinary Applied Pharmacology and
Therapeutics. 5-th edition. Bailliere Tindall. London, 1991.
209

Предмет
Општа хирургија со основи на
7,0 кредити
анестезиологија
Код 318
Студиска Трета (III)
година
Семестар Шести (VI)
Вкупно часови 90
Вид на предмет Задолжителен предмет
Предуслови Специјална патологија и Микробиологија 1
Автор на
Проф. Д-р Пламен Тројачанец
програмата
Изведува Проф. Д-р Пламен Тројачанец, poml.ass. Ksenija Ilievska
Цел и задача на Место кое предметот го зазема во ветеринарското
наставната образование Предметот, треба да ги поттикне студентите на
програма примена на стекнатите знаења од применетата анатомија
патологија, патолошка физиологија и фармакологија, за
дијагностика на хируршките заболувања на животните, основна
обработка хируршки пациенти како и примена на методите за
анестезијата и обезбедување интензивна нега на критичните
пациенти.
Цел на предметот Студентот да се оспособи за самостојна работа
при секојдневата практична работа со животните. При тоа,
студентот прегледува животни, воспоставува дијагноза и врши
конзервативно и оперативно лечење на хируршки и ортопедски
заболувања на животните. Посебно внимание се посветува на
практичните аспекти на анестезиологијата и интензивната нега.
Поврзаност на предметот со предходната и идната едукација
Предметот е тесно поврзан со сите предклинички предмети,
особено со анатомијата, патолошката анатомија и
микробиологијата и претставува основа за работа со клинички
пациенти.
ТЕОРЕТСКА НАСТАВА
Реден Наставна единица
број
на
часови
I. Општа хирургија (29 часа)
1 Вовед во хирургијата и
хируршка
номенклатура,
2 Траума механизми и
ефекти,
3 Локален ткивен одговор
на траума или
оперативен зафат,
4 - 5 Рана и обработка на
Содржина на наставна единица
Поим и значење на хирургијата со основната
хируршка номенклатура
Поим за траума, причини за појава на траума и
влијание врз ткивата
Патофизиолошки процеси на реакција на ткивата и
органите при трауматски и хируршки повреди
Техники на интервенции и обработка на трауматски
повреди и компликации на истите
трауматски повреди,
6 - 7 Зараснување на рани, Физиологија на процесите на зараснување на
раните и нивна обработка
210

8 - 9 Основни оперативни
техники,
Основни техники на манипулација со ткивата и
инструментите
12 - 13 Целиотомија и
перитонитис,
Индикации и методи на изведување на
целиотомијата, патофизиологија и третман на
перитонитис,
14 Крварење и хемостаза, Поим, улога и хируршки методи на хемостазата
15 - 17 Преоперативни
подготовки на
хируршки пациенти и
мониторинг на
пациентот за време на
оперативен зафат
Комплетен физички преглед на пациентот и
значење на мониторингот
17 - 18 Постоперативна нега,
инфекција на рани и
антимикробијална
профилакса,
Рутински постоперативен мониторинг и следење на
основните физиолошки функции, и постоперативни
компликации
19 Нутритивен менаџмент
на пациентот
Превенција и третман на нутритивен менаџмент и
начини на поставување на тубуси
20 - 21 Заболувања на кожата,
поткожјето и увото,
Менаџмент на специфични заболувања на кожата,
основни принципи и техники на санирање на
отитиси
22 - 24 Методи за
реконструкција на
кожата и поткожјето,
Основни правила и техники на реконструкција на
кожа, поставување на шевови и затворање на
различни форми на дефекти на кожата
25 Хернии, Поим за хернии, класификација и основни техники
на санирање
26 Перитонитис
27 - 29 Основни принципи на
онколошка хирургија,
Принципи на хируршката онкологија
2, Основи на анестезиологија (17 часа)
1 Општи анеастетски принципи,
2 -3 Аналгезија,
4 Анестетски менаџмент
5 Мониторинг на анестезијата
6 Премедикација,
7 - 8 Општа анестезија,
9 Инхалациона анестезија,
10 Анестетски машини и системи
11 Периоперативни анестетски комплкации и ургентни состојби
12 - 13 Локална анестезија,
14 Специфични анестетски протоколи,
15 Флуидна терапија,
16 ЦПР,
17 Еутаназија.
211

ПРАКТИЧНА НАСТАВА
Реден број на часови
Наставна единица и содржина на наставната единица
1 – 2 Физичко и хемиско скротување на пациенти,
3 – 6 Основни клинички методи,
7 – 9 Примена на асепса и антисепса во хирургијата,
10 – 11 Предоперативен преглед и евалуација на пациентот,
12 – 15 Дезмиургија,
16 – 19 Запознавање и ракување со хируршките инструменти,
20 – 21 Материјали за сутури
22 – 31 Шевови,
32 – 38 Обработка на хируршки пациенти,
39 – 40 Контрола на болката,
41 – 44 Практични вежби по анестезија.
Организација
Методи на учење
Специфични
препораки за
настава
Теоретска настава: 3 часа/неделно (45 часа)
Практична настава: 3 часа/неделно (45 часа)
Методологија на предметот Запознавање со основите на
ветеринарната хирургија и анестезиологија преку интерактивна
настава базирана на теоретско интерактивно изложување на
материјалот, дискусии и изработка на семинарски трудови со кои
се поттикнува самостојната работа на студентите поединечно или
во групи. Практичната настава се состои од работа во помали
групи преку изложување на основите на хируршкото лекување
пациенти и основите на анестезиологијата, како и работа во групи
при стекнувањето практични знаења за основните хируршки
методи и техники.
Студентот е задолжен активно да ги следи сите предвидени
активности со коишто освојува бодови како дел од завршното
оценување.
Бодување на активностите на студентот:
Вид на активност
Бодови
минимум максимум
Присуство на теоретска
12 15
настава
Присуство и активност на
24 30
практичната настава
Семинарска работа 5 10
Континуирани проверки (две) 10 20
Завршен испит 20 40
Условувачки критериуми: Студентот е должен да освои
минимум 41 бод врз основа на присуство и активност (присуство
на теоретска и практична настава и семинарска работа).
212

Проверка на
знаења
Основни учебни
помагала
Континуирана проверка на знаењето:
Писмено преку два теста (секој од 20 до 40 бодови) .
Оценката се формира како збир од бодовите од присуството на
теоретската и практичната настава, семинарската работа и
двата теста.
Ако студентот со присуството и активноста во текот на наставата и
освоените бодови од двата теста освои доволен број бодови за да
добие позитивна оцена не е должен да излезе на завршниот испит.
Во случај кога студентот низ континуираната проверка на знаењето
не покажал позитивен резултат на еден од тестовите, a освоил
минимум бодови само за присуството на теоретска, практична
настава, и од семинарскиот труд, или ако не е задоволен од
стекнатата оцена, пристапува кон комплетен завршен испит.
Завршен испит: устен или писмен.
Во случај на полагање завршен испит, бодовите од двата теста не
се земаат во обзир при пресметувањето на вкупниот број на
бодови.
Критериуми за формирање на завршна оценка:
Бодови
Оценка
до 60
5 (F)
61-68 6 (E)
69-76 7 (D)
77-84 8 (C)
85-92 9 (B)
93-100 10 (A)
Литература
Задолжителна: Тројачанец П., Прирачник по општа хирургија,
2005, Факултет за ветеринарна медицина Скопје; Тројачанец П.,
Основи на ветеринарна хирургија, Факултет за ветеринарна
медицина Скопје; Slatter Douglas, Textbook of small animal surgery 2
nd ed., 2002 Sauders; Fossum Theresa W., Small animal surgey 2 nd ed.,
2002 Mocby; Thurmon J. C., Tranquilli W. J., Benson G. J. Lumb &
Jones Veterinary Anesthesia 3 rd ed. 1996, Williams & Wilkins; Vasic J.,
Основи ветеринарске хирургије 1996 Ветеринарски Факултет
Београд; Vjekoslav Srebocan, Hrvoje Gomercic Veterinarski prirucnik,
cetvrto dopunjeno izdanje, Zagreb;
213

Предмет
Основи на ветеринарна
2,0 кредити
офталмологија
Код 319
Студиска година Трета (III)
Семестар
Шести (VI)
Вкупно часови 15
Вид на предмет Задолжителен предмет
Предуслови Специјална патологија и Микробиологија 1
Автор на
Проф. Д-р Пламен Тројачанец
програмата
Изведува
Проф. Д-р Пламен Тројачанец
Цел и задачи на Место кое предметот го зазема во ветеринарското
наставната
програма
образование Предметот, треба да ги поттикне студентите на
примена на стекнатите знаења од применетата анатомија,
патологија, патолошка физиологија и фармакологија, за
дијагностика и третман на офталмолошките заболувања на
животните и основна обработка на офталмолошки пациенти.
Цел на предметотСтудентот да се оспособи за самостојна
работа при секојдневата практична работа со животните. При тоа,
студентот се обучува за самостоен преглед на животни,
воспоставува дијагноза и врши конзервативно и оперативно
лечење на офталмолошките заболувања на животните.
Поврзаност на предметот со предходната и идната
едукацијаПредметот е тесно поврзан со предклиничките предмети
особено со анатомијата, патолошката анатомија и физиологија
како и со општата хирургија.
TEORETSKA NASTAVA
1 Анатомија
на органот за вид
2 Основни принципи на
офталмолошка хирургија;
3-4 Заболувања на капаците,
коњуктивата и солзниот
апарат,
5 Заболувања на булбусот и
орбитата;
6 - 7 Заболувања на
рожницата;
8 Заболувања на увеа;
9 Заболувања на леќата и
стакластото тело;
10 Заболувања на мрежницата
и видниот нерв;
11 Промени условени од
интраокуларниот притисок;
Анатомска и хистолошка градба на окото
Дијагностика и третман на офталмолошките
заболувања
Основни принципи и техники на санирање на
заболувањата
Заболувања и промени во положбата на очното
јаболко,
Болести на рожницата со и без воспалителни
симптоми и специфични болести на рожницата
Природни и стекнати заболувања на леќата и
стаклестото тело и хируршка санација
Природни и стекнати заболувања на мрежницата
и хируршка санација
Појава на глауком, клиничка манифестација,
методи на преглед и санирање
214

12-13 Специфични офталмолошки
заболувања;
14-15 Процедури за клинички
преглед и обработка на
офталмолошки пациенти
Причини за настанување,
Општи и специјални методи на преглед на окото
Организација
Методи на
учење
Специфични
препораки за
настава
Проверка на
знаења
Основни
учебни
помагала
Теоретска настава: 3 часа/неделно (15 часа)
Запознавање со основите на ветеринарната офталмологија преку
интерактивна настава базирана на теоретско изложување на
материјалот, дискусии и изработка на семинари со кои се
поттикнува самостојната работа на студентите поединечно или во
групи. Практичната настава се состои од работа во помали групи
при стекнувањето практични знаења за основните методи и техники
во офталмологијата.
Студентот е задолжен активно да ги следи сите предвидени
активности со коишто освојува бодови како дел од завршното
оценување.
Бодување на активностите на студентот:
Вид на активност
Бодови
минимум Максимум
Присуство на теоретска и
15 30
активност на практичната
настава
Семинарска работа 15 30
Завршен тест 20 40
Условувачки критериуми: Студентот е должен да освои
миниму 30 бода врз основа на присуство и активност (присуство
Завршен тест: Писмено (од 20 до 40 бода) .
Оценката се формира како збир од бодовите од присуството на
теоретската и практичната настава, семинарската работа и тестот.
Во случај кога студентот низ континуираната проверка на знаењето
не покажал позитивен резултат на тестот, има право да го повтори
завршниот тест до крајот на истата сесија.
Критериуми за формирање на завршна оценка:
Бодови
Оценка
до 49
5 (Ф)
50-60 6 (E)
61-70 7 (Д)
71-80 8 (Ц)
81-90 9 (Б)
91-100 10 (A)
Задолжителна: Матичиќ З., Цапак Д. Офталмологија домачих
животиња, 1999, Ветеринарски факултет Загреб, Ветеринарски
приручник, Ветеринарски факултет Загреб;Препорачана: Коичев
К., Хубенов Х., Ветеринарно-медицинска офталмологија, 1998, НИС
Тракииски универзитet
215

Предмет РЕПРОДУКЦИЈА 2 14,5 кредити
Код 313/2
Студиска година Трета (III)
Семестар
Петти (VI)
Вкупно часови Теоретска настава 60
Практична настава 60
Вид на предмет Задолжителен предмет
Предуслови
Автор на
Проф. д-р Георги Мицковски
програмата
Изведува
Проф. д-р Георги Мицковски
Проф. д-р Тони Довенски
Асс. м-р Љупчо Мицков
Цел и задачи на
наставната
Теоретската настава од предметот репродукција I има за
цел да ги воведе студентите во главните теоретски принципи
програма
на репродукцијата на домашните животни и тоа:
породилството, стерилитетот и вештачкото осеменување,
физиологијата и патологиите кои се јавуваат во текот на
гестацискиот и постпарталниот период кај родилката и кај
плодот, главните ендокринолошки процеси кои ја регулираат
репродукцијата, и начините на манипулација со истите,
современите биотехнологии на асистирана репродукција,
андрологијата, заболувањата на млечната жлезда и
неонаталните заболувања.
На овој начин на идниот доктор по ветеринарна медицина ќе
му биде овозможено да се здобие со: знаење за
препознавање на индикациите за медицинска интервенција
при породилни проблеми, стерлилитет или било која
патолошка појава која би се појавила во текот на гестацијата;
способност за давање совети и примена на соодветно
лекување при појава на стерилитет; способност за
превземање мерки и интервенции со цел да се унапреди
продуктивниот и репродуктивниот статус на поединечно
животно, како и на групи продуктивни животни.
Практичната настава од предметот репродукција I има за
цел да ги запознае студентите со: практичните вештини на
дијагностицирање на репродуктивните состојби на домашните
животни, најбитните интервенции потребни за успешна
работа на терен од областа на репродукцијата, породилството
и стерилитетот кај животните, апликација на соодветна
терапија која е неопходна за подобрување на
репродуктивните перформанси како кај производните, така и
кај придружните животни, вештачкото осеменување и
останатите биотехологии на асистираната репродукција во
практиката.
216

TEORETSKA NASTAVA
Реден
број на
часови
Наставна
единица
1-6. ПАТОЛОГИЈА НА
ГРАВИДИТЕТ
7-16. ПАТОЛОГИЈА НА
ПОРОДУВАЊЕТО
17-22. ПАТОЛОГИЈА НА
ПУЕРПЕРИУМОТ
Содржина на наставна единица
Патолошки состојби на плацентата: хидропс на
плодовите обвивки, воспаление на плацентата.
Патолошки состојби на плодот: умирање на плодот
за време на гравидитетот, мумирикација на плодот,
мацерација на фетусот, гниење на плодот, пометнување.
Патолошки состојби во гравидитетот кои се
однесуваат кон генителните органи: абнормални
едеми за време на гравидитетот, крварење од
гравидната матка, патолошки состојби на родницата,
вагинитис, пиометра, извртување и испаѓање на
вагината, дислокација на гравидниот утерус, торзија на
гравидниот утерус, хернии на матката
Екстракција на плодот со употреба на дозволена
сила.
Техники на репозиција на неправилните положби
на плодот.
Ембриотомија
Породилни операции на абдоменот: лапаротомија,
царски рез.
Неправилни и патолошки состојби на плодот кои
го отежнуваат породувањето: неправилни положби
на плодот.
Тешки породувања и перинатален морталитет
Повреди на породилните органи и околината во
текот на породувањето: повреди на матката,
цервиксот, вагината и срамницата, потполна руптура на
меѓицата.
Повреди на коскениот карличен појас: кршење на
карличната симфиза, фрактури на карличните коски,
дисторзија и луксација на сакроилијачниот зглоб
Пролапсус и извртување на матката
Заостанување на постелката
Нарушување на метаболизмот за време на
гравидитетот и пуерпериумот: нарушување на
метаболизмот на минералните материи, постпартална
параплегија, пуерперална пареза, тетании, ацетонемија
ММА синдром
Пуерперални инфекции: локални пуерперални
инфекции, пуерперално воспаление на срамницата,
предворјето и родницата, пуерперално воспаление на
матката, воспаление на перитонеумот, воспаление на
широките лигаменти на матката, општа пуерперална
инфекција, пуерперална сепса, пиерперална пиемија,
пуерперален тетанус, чир на матката.
217

23-26. НЕОНАТАЛНИ
ЗАБОЛУВАЊА НА
МЛАДЕНЧИЊАТА
27-36 ВЕШТАЧКО
ОСЕМЕНУВАЊЕ
37-40 ЗАБОЛУВАЊА НА
МЛЕЧНАТА
ЖЛЕЗДА
Заболувања на младенчињата: развојни аномалии,
аномалии на трупот и екстремитетите, органски
аномалии, недостаток на аналниот отвор, папочна
хернија.
Органски и дефицитарни болести: породилни
трауми на новороденчето, крварење од папокот,
асфиксија на новороденчето, задржување на
мекониумот, авитаминози, жолтица по породувањето.
Заразни болести на новороденчињата: инфекции на
папокот, септикемични болести на цицалчињата.
Историјат и значење на ВО.
Сперма: состав на спермата, морфолошки и хистолошки
особини на псерматозоидите, влијание на надворешната
средина врз спермата.
Организација на ВО кај животните
Технологија на ВО: добивање на ејакулати, преглед,
подготовка и транспорт на спермата, длабоко
замрзнување на спемрата.
ВО кај крави.
ВО кај овци.
ВО кај кози.
ВО кај свињи.
Во кај кобили.
Во кај миленици.
Воспаление на млечната жлезда, етиопатогенеза.
Клинички симптоми на мастититсите.
Клинички преглед на вимето.
Бактериолошка дијагноза на маститисите.
Лекување на маститисите во периодот на
пресушување на кравите.
Латентен маститис.
Економски штети од маститисите.
Воспаление на млечната жлезда кај овците и
козите: гангренозен маститис кај овците, бруцелозен
маститис, маститис кај козите.
Неинфективни заболувања на млечната жлезда:
физиолошки оток на млечната жлезда.
Папиломатоза на вимето.
Хиперемија на вимето.
Заболувања на цицките: воспаление на цицките,
стеснување и скратување на каналот на цицките,
повреди на цицките, течење на млеко.
218

ПРАКТИЧНА НАСТАВА
Реден Наставна единица и содржина на наставната единица
број на
часови
1-4 Подготовка на родилката за породување
4-7 Акушерски инструменти
8-11 Репозиција на неправилни положби, асистенција при породување
12-15 Крвави операции на родилката
16-19 Методи на помагање, прибор и постапки при извртување на матката
20-23 Постапка со новороденчињата
24-27 Клиничка обработка на родилката во пуерпериумот
28-31 Преглед на млечната жлезда.
32-35 Операции на млечната жлезда
36-39 Теренски вежби
40-60 Работа на терен
Организација
Методи на
учење
Специфични
препораки за
настава
Теоретска настава: 4 часа/неделно (60 часа)
Практична настава: 4 часа/неделно (60 часа)
Теоретска настава: интерактивна (предавања во голема група со
дискусија и ангажирање на студентите)
Практична настава: теренски и лабораториски вежби и други форми
на работа и ангажирање во помали групи
Семинарска работа: учење со користење стручна литература и
интернет, изготвување семинарски труд (есеј/постер); презентација
и дискусија за семинарската работа
Студентот е задолжен активно да ги следи сите предвидени
активности со коишто освојува бодови како дел од завршното
оценување.
Бодување на активностите на студентот:
Вид на активност
Бодови
минимум максимум
Присуство на теоретска
12 15
настава
Присуство и активност
24 30
(знаење) на практичната
настава
Семинарска работа 5 10
Континуирани проверки (две) 10 20
Завршен испит 9 25
Вкупно: 60 100
Условувачки критериуми: За да се пристапи кон завршниот
испит студентот е потребно да освои минимум 45 бодови од
теоретската, практичната настава и двете континуирани проверки.
Во случај кога студентот низ континуираната проверка на знаењето
не покажал резултат на една проверка на знаењето, а освоил
бодови само за теоретска и практична настава, пристапува кон
219

Проверка на
знаења
Основни
учебни
помагала
Континуирана проверка на знаењето (две): писмено
Прва проверка: Физиологија на репродукција
Втора проверка: Ендокринологија и контрола на размножување
Завршен испит: устен
Комплетен завршен испит: устен + писмен (вклучува една
континуирана проверка)
Критериуми за формирање на завршна оценка:
Бодови
Оценка
до 59
5 (F)
60-68 6 (E)
69-76 7 (D)
77-84 8 (C)
85-92 9 (B)
93-100 10 (A)
Мицковски Г.: Физиологија и патологија на репродукцијата.
Ветеринарен Институт-Ветеринарен факултет, 2000, Скопје
Поповски К., К’нчев Љ.: Ендокринологија на репродукцијата.
Ветеринарен Институт-Ветеринарен факултет, 1998, Скопје
220

3.Predmetni programi za treta godina na studii
SEMESTAR VII
Predmet
ZDRAVSTVENA ZA[TITA NA DOMA[NI 18.5 krediti
MILENICI I KOPITARI
Kod 411
Studiska ^etvrta (IV)
godina
Semestar Sedmi (VII)
Vkupno ~asovi 255 (135 teorija + 120 praksa)
Vid na predmet Zadol`itelen predmet
Preduslovi Op{ta hirurgija, Reprodukcija 2, Klini~ka i lab.dijagnostika,
Mikrobiologija 2 i Op{ta parazitologija
Avtori na
programata
Prof. d-r Toni Dovenski, Prof. d-r Plamen Troja~anec, Doc. d-r
Ivan~o Naletoski,m-r Jovana Stefanovska, m-r Goran Nikolovski
Izveduv~i Prof. d-r Georgi Mickovski, Prof. d-r Toni Dovenski, Prof. d-r
Plamen Troja~anec, Doc. d-r Ivan~o Naletoski, m-r Jovana
Stefanovska, m-r Goran Nikolovski
Cel i zada~i na
nastavnata
programa
Modul Zdravstvena za{tita i bolesti kaj milenici i kopitari:
Definicija za predmetot
Studentot dobiva poznavawa od internata veterinarna medicina na site organski
sistemi kaj kanidite, felidite i ekvidite:
• Bolesti na kardiovaskularen sisten, bolesti na respiratoren sistem,
bolesti na gastrointestinalen sistem, bolesti na pankreas, bolesti na
urinaren sistem, bolesti na endokrin sistem, metaboliti~ki bolesti so
elektroliten disbalans, bolesti na reproduktiven sistem,
neuromuskularni zaboluvawa, zglobovi i promeni na skelet.
• Onkologija, hematologija so imunologija, infektivni i parazitarni
zaboluvawa kaj ku~iwa i ma~ki;
• Ishrana i dietarno zna~enie;
• Itni tretmani (naj~esti toksikozi, sostojba na {ok)
Pozicijata na predmetot vo veterinarnata edukacija
Predmetot se sudira so razli~nite problemi na zaboluvawa kaj doma{nata
kategorija milenici (ku~iwa, ma~ki i ekvidi) i za koi dendenes e potrebno {iroko
veterinarno poznavawe, upotreba na novi tehnologii vo dijagnostikata i terapijata
na bolestite. Zaradi mnogute pri~ini, predmetot treba da go prezentira vrvot na
veterinarno-medicinskata edukacija.
Vo teoretskiot del od predmetot, studentot treba da gi dobie definicijata,
teoretskite poznavawa na pato-fiziolo{kite slu~uvawa kaj bolestite na
individualnite organski sistemi (ku~e, ma~ka, ekvid), klini~kiot naod, nivna
dijagnostika (metodologija na dijagnoza i diferencijalna dijagnoza), tretirawe
(konzervativno i hirur{ko), prognoza, prevencija, iskorenuvawe.
Op{ti celi na predmetot
Op{tata namera na predmetot e da studentite go dobijat znaeweto i prakti~no
iskustvo, {to na toj ili taa, }e im pritreba za prevencija na prenosot na nekoi
bolesti na ~ovekot, kako ñ prevencija i iskorenuvawe na bolestite na doma{nite
milenici.
221

Povrzanosta na predmetot vo kurikulumot (prethodni i posledovatelni
predmeti)
Predmetot e vo povrzanost so drugite poliwa: patolo{ka morfologija, patolo{ka
fiziologija, patolo{ka ishrana, epizootiologija, imunologija, bakteriologija i
virusologija, parazitologija.
Programa za predavawa
Medicina na kardiovaskularen i respiratoren sistem
Red. broj
na
~asovi
Nastavna edinica
222
~asovi
1 Domen, sistematizacija i znaci na kardiovaskularni bolesti,
dijagnoza na kardiovaskularni bolesti 2
2 Srcevi aritmii i tretman na srcevite aritmii, srceva
slabost i tretman na srceva slabost, vrodeni i steknati
srcevi bolesti, bolesti na valvulite, infektiven
endokarditis, miokardijalni zaboluvawa, perikardijalni i
torakalni promeni, bolesti na arterii, bolesti na veni
3 Vlijanie na ekstrakardijalni bolesti na srceto, bolesti od
srcevi paraziti, periferni vaskularni zaboluvawa 2
4 Ku~iwa
Paraziti vo kardiovaskularniot sistem: Dirofilaria immitits,
Trypanosoma cruzi, Babesia spp. Paraziti na respiratorniot
sistem: Filaroides spp., Capllaria spp., Paragonimus kellicotti,
Linguatula serrata,
5 Kowi
Paraziti vo kardiovaskularniot sistem: Strongylus vulgaris,
shistosoma spp., Trypanosoma brucei, Trypanosoma equiperdum,
Babesia equi, Babesia caballi Paraziti na respiratorniot
sistem: Dictyocaulus arnfieldi
6 Prakti~no; Dijagnpostika na otkrivawe na mikrofilariite
so modificirana tehnika po Knott. Dijagnostika na
belodrobnite vlakna so metoda po Baerman
7 Prakti~n i ve`bi:
Mikroskopski i makroskopski preparati /morfologija i
razvoen ciklus na parazitite vo kardiovaskularniot sistem
na ku~iwata i ma~kite/: Dirofilaria immitits, Trypanosoma cruzi,
Babesia spp. Morfologija i razvoen ciklus na parazitite na
respiratorniot sistem: Filaroides spp., Capllaria spp.,
Paragonimus kellicotti, Linguatula serrata,
8 Prakti~ni ve`bi:
Mikroskopski i makroskopski preparati /morfologija i
razvoen ciklus na parazitite vo kardiovaskularniot sistem
na ekvidite: Strongylus vulgaris, Shistosoma spp., Trypanosoma
brucei, Trypanosoma equiperdum, Babesia equi, Babesia caballi
Morfologija i razvoen ciklus na paraziti na respiratorniot
sistem: Dictyocaulus arnfieldi
9 Prakti~en kurs za dijagnostika na kardiovaskularni
zaboluvawa, kardiovaskularna grafija, EKG,
ehokardiografija
10
1
1
1
1
1
3

10 Pacient so respiratorni zaboluvawa, bolesti na nosna
{uplna i paranazalni sinusi, bolesti na `drelo, grleno 6
}ese, grlo traheitis. (infektiven, ne-infektiven),
hipoplazija na trahea, stenozi na trahea, kolaps na trahea,
opstruktivni trahealni tela-pulmonarni tromboemboli~ni
bolesti,
11 Mенаџмент на хир. заболувања на респираторен систем
-хируршки приод до носните прооди
1
-хируршки приод до ларинксот
12 коњи
-состојба на ноздрите, состојба на носните прооди (тумори,
полипи, хематоми, фрактури)
1
-фаринкс и ларинкс
-хируршки зафат на bulla tympanica
13 Pulmonarni edemi, diafragmatski hernii, tumori i 2
infiltracija vo pleuralen yid, pleuralen izliv,
pneumotoraks
14 -hируршки приод до долните делови на респираторниот систем 1
15 Infektiven traheobronhitis, bronchitis, pneumonia od
razli~na etiologija, hiperalergi~ni i autoimuni bolesti, 2
pulmonarni tumori, benigni i neoplasti~ni limfadenopatii
16 Prakti~ni ~asovi pominati so klini~ki pacienti so 5
respiratorni bolesti (dijagnoza i principi na terapija).
17 Преглед и техники на изведба на оперативни зафати на респираторен
систем
-hirur{ki priod do nazalnite turbinati, stenoza
2
-na~ini na hirur{ki priod na larinksot
-traheotomia
Gastrointestinalen sistem
18 Bolesti na usna praznina, zabi, plunkovi `lezdi
Bolesti na `drelo i hranoprovod 2
19 Менаџмент на хир. заболувања на Г.И. систем
-болести на забите и усната празнина
-болести на орофаринкс
2
-bolesti na hranoprovodot (ezofagotomija, ezofagealni
strikturi i divertikulum)
20 Bolesti `eludnik: gastritis (ac, chr., haemorhagic, ac. dilatatio
ventriculi ), promeni vo proodnost, neoplazmi na `eludnik 2
21 Болести на желудникот
1
-гастротомија, гастрична дилатација
22 Ku~iwa i ma~ki
Paraziti vo probavniot sistem: ezofagus Spirocerca lupi,
`eludnik: Gnathostoma spinigerum, Paraziti vo tenkoto crevo:
Ancylostoma caninum, Uncinaria stenocephala, Toxocara canis,
Toxocara cati, Toxocara leonina, Bayisascaris stercolralis, Tania
hydatigena, T. pisiformis, T. ovis, T. multiceps, T. serialis,
T.taeniaformis, Echinococcus granulosus, E. multilocularis,
2
Dipylidium caninum, Mesocestoides lineatus, Spirometra
manonoides, Alaria spp. Isospora spp., Toxoplasma gondii,
Hammondia spp., Sarcocystis spp., Cryptosporidium parvum.
223

23 Kopitari
Paraziti vo probavniot sistem: `eludnik-Gasterophylus
intestinalis, G. haemorrhoidalis, G.nasalis, Drachia megastoma,
Habronema muscae, H.majus, Trichostrongylis axei, Paraziti na 2
tenko crevo-Parascaris equorum, Strongyloides westeri,
Anoplocephala magna, A.perfoliata, paranoplocephala mammilliana,
Eimeria leuckarti, Cryptosporidium parvum
24 Bolesti na mali creva (ac. diarrhea, ac. enteritis, enteritis
dietetica) promeni vo proodnost, neoplazmi na creva, ku~e{ki 2
eozinofilen gastroenteritis, alimentarni intoksikacii
25 Болести на тенките и дебелите црева
2
-ентеротомија-етиологија, начини на изведба, постоперативна
нега
26 Хернии и менаџмент на умбиликални маси
2
-општи принципи и техники на корегирање
27 Bolesti na pankreas: egzokrin pankreas, Ac. i Chr, 2
28 Ku~iwa
Paraziti na debeloto crevo: Trichusir spp., Styrongyloides
1
tumefaciens, Entoameba spp. Paraziti na crniot drob:
Capillaria hepatica, Leishmannia donovani
29 Kopitari
Paraziti na debelo crevo: Strongylus equinus, S.edentatus,
S.vulgaris, Oesophagodontus robustus, Triodontophorus spp.
Craterostomum acuticaudatum, Cyathistoma spp.,
1
Ccylicodontophorus spp, Cylicocyclus spp., Cylicostephanus spp.,
Poteriostomum spp., Gyalocephalus capitatus Oxyuris equi,
Probstmayria vivipara, Anoplocephala perfoliata, Trichomonas equi,
ciliate Paraziti na crniot drob: Fasciola hepatica, Echinococcus
granulosus
30 Bolesti na debeli creva: Ac. i Chr vospalenija, promeni vo 1
proodnost, neoplazmi, hernia, fistula, megacollon, s. paraanalis.
31 Болести на перинеумот, ректумот и анусот
1
-перианална фистула, пролапсус на ректумот, фекална
инконтиненција
32 Sindrom na kolika. Equine dysautonomia, Colitis 3
33 Хируршки третман на колики кај коњи
3
Хируршки принципи на лапаротомија, постоперативна нега и
компликации
34 Mani na crn drob i bolesti. Neonatalna isoeritroliza
(Icterus neonatorum), hepato-celularen i hepatorenalen
2
sindrom, promeni na `ol~en kanal
35 Хируршки заболувања на ендокрините и хематопоетските
1
органи
-општи принципи и техники - црн дроб, слезина, панкреас
36 Prakti~n ve`bi:
Koprolo{ki analizi na izmet na ku~iwa i ma~ki so metodite 1
na flotacija i sedimentacija, zapoznavawe na oblikot i
gradbata na parazitnite jajca kaj mesojadite.
224

37 Prakti~ni ve`bi:
Makroskopski i mikroskopski preparati /morfologija i
razvoen ciklus na parazitite vo probavniot sistem na
ku~iwata i ma~kite : ezofagus Spirocerca lupi, `eludnik:
Gnathostoma spinigerum, Paraziti vo tenkoto crevo:
Ancylostoma caninum, Uncinaria stenocephala, Toxocara canis,
Toxocara cati, Toxocara leonina, Bayisascaris stercolralis, Tania
hydatigena, T. pisiformis, T. ovis, T. multiceps, T. serialis,
T.taeniaformis, Echinococcus granulosus, E. multilocularis,
Dipylidium caninum, Mesocestoides lineatus, Spirometra
manonoides, Alaria spp. Isospora spp., Toxoplasma gondii,
Hammondia spp., Sarcocystis spp., Cryptosporidium parvum.
Paraziti na debeloto crevo: Trichusir spp., Styrongyloides
tumefaciens, Entoameba spp. Paraziti na crniot drob:
Capillaria hepatica, Leishmannia donovani
38 Prakti~ni ve`bi:
Morfologija i razvoen ciklus na parazitite vo
probavniot sistem na ekvidite :`eludnik-Gasterophylus
intestinalis, G. haemorrhoidalis, G.nasalis, Drachia megastoma,
Habronema muscae, H.majus, Trichostrongylis axei, Paraziti na
tenko crevo-Parascaris equorum, Strongyloides westeri,
Anoplocephala magna, A.perfoliata, paranoplocephala mammilliana,
Eimeria leuckarti, Cryptosporidium parvum Paraziti na debelo
crevo: Strongylus equinus, S.edentatus, S.vulgaris,
Oesophagodontus robustus, Triodontophorus spp. Craterostomum
acuticaudatum, Cyathistoma spp., Ccylicodontophorus spp,
Cylicocyclus spp., Cylicostephanus spp., Poteriostomum spp.,
Gyalocephalus capitatus Oxyuris equi, Probstmayria vivipara,
Anoplocephala perfoliata, Trichomonas equi, ciliate, Paraziti vo
abdominalnata praznina: Setaria equine Paraziti na crniot
drob: Fasciola hepatica, Echinococcus granulosus
39 Prakti~ni ~asovi na klini~ki, radiolo{ki, eho, i
laboratoriski dijagnozi na bolestite na
gastrointestinalniot sistem. Principi za dijagnoza i
terapija na koliki. Procenka na starost kaj kowi, menaxment
i ekstrakcija na zabi. Koliki.
40 Преглед и техники на изведба на оперативни зафати на Г.I sistem
-celiotomija (indikacii, tehniki i na~ini na izveduvawe,
celi)
-ezofagotomija
-gastrotomija
-enterotomija
-megakolon
-prolapsus na rektum, perianalni fistuli
-otstranuvawe na perianalni `lezdi
Hernii, vidovi i hirur{ka sanacija
41 Prakti~ni ~asovi za eho i laboratoriski dijagnozi na crn
drob
42 Преглед и техники на изведба на оперативни зафати на глава
2
3
8
7+2
2
225

43 -tehniki na intubacija i anestezija kaj doma{ni milenici
44 -obele`uvawe (tetovirawe) i aplikacija na implanti
45 -hirur{ki priod do plunkovnite `lezdi
5
46 -hirur{ki priod do tvrdoto i mekoto nepce
47 -parcijalna mandibulektomija i maksilektomija
48 -tonzilektomija
49 -hirur{ki priod na orofarinksot (fistuli)
50 -anestezija na okoto i o~nata orbita, enukleacija i
egzenteracija
Bolesti na ko`a
51 Nekoi anatomski i fiziolo{ki karakteristiki na ko`ata i
nejzini inkluzii, pri~ini za bolesti na ko`a, dermatolo{ka 1
siptomatologija, promeni vo pigmentacija
52 Tretirawe na bolesti na ko`a, vrodeni bolesti, bolesti 1
predizvikani od mikroorganizmi, bolesti predizvikani od
gabi
53 Menaxment i rekonstrukcija na rani 2
54 Imuni i autoimuni bolesti na ko`a, bolesti predizvikani od 2
hormonalen disbalans. Bolesti na uvo i u{en kanal
55 Bolesti predizvikani od promeni na hrana, psihogeni~ni i 1
neurogeni~ni ko`ni bolesti
56 Ku~iwa
Paraziti na integumentumot: Leismania mexicana,
Ctenocephalides spp., Pulex spp., Trichodectes canis, Felicola 1
subrostrata, Linognathus setosus, Cuterebra spp., Otodextes
cyanotis, Sarcoptes scabiei, Demodex spp., Notoedres cati,
Cheiletiela spp., Ripicephalus sanguineus, Dermacentor spp.,
Amblyoma spp., Ixodes spp.,
57 Ekvidi
Paraziti na integumentumot: Onchocerca cervicalis, O.reticulata,
drachia megastoma, Habronema spp., Psoroptes cuniculi, Culicoides
spp., Haematobia irritans, Stomoxys calcitrans, Musca domestica, 2
Musca automnalis, Tabanus spp., aedes spp., anopheles spp., Culex
spp., Cochliomya hominovorax, Lucilia spp., Calliphora spp.,
Hypoderma spp., haematopinus asini, Bovcicola equi, Sarcoptes
scabei, Chorioptes equi, Psoroptes equi, Demodex equi, Amblyoma
spp., Dermacentor andersoni, D. occidentalis, Ixodes scapularis
58 Prakti~ni ~asovi na fizi~ko ispituvawe na ko`a i
zalepuvawe na ko`a za anamneza i popolnuvawe na protokol,
ispituvawe na pacient so promeni na ko`a, naod so promeni 4
na ko`a (promeni na vlakna, elasti~nost, isten~enost na
ko`a, eflorescencii na ko`a)
226

59 Prakti~ni ~asovi na dijagnostika na pina i u{en kanal:
a). priprema na pacient za pregled;
b). fizi~ko ispituvawe;
v). endoskopija na u{en kanal;
g). zemawe na bris za mikrobiolo{ki kulturi;
d). plaknewe na u{en kanal so soli;
|). Lekovi, upotreba za tretman na otitis
60 e) hirur{ko sanirawe na otitis, traumatski lezii (priod) i
lokalna anestezija na u{nata {kolka
ж)obrabotka na hematom na u{na {kolka
61 Prakti~ni ~asovi za dermatolo{ko ispituvawe:
e). parazitolo{ko ispituvawe (traki za lepewe, struganici
na ko`a, bris od u{en kanal;
`). Bakterisko ispituvawe (otisok na staklo, bris od ko`a);
z). mikolo{ki ispituvawa (Wood-ova lampa, mikroskopski
ispituvawa, zemawe na materijal);
y). trihogram;
i). Biopsija na ko`a;
j). alergiski ko`ni testovi.
62 Prakti~ni ve`bi:
Mikroskopski i makroskopski preparat /morfologija i
razvoen ciklus na parazitie na integumentumot kaj ku~iwata
i ma~kite/: Leismania mexicana, Ctenocephalides spp., Pulex spp.,
Trichodectes canis, Felicola subrostrata, Linognathus setosus,
Cuterebra spp., Otodextes cyanotis, Sarcoptes scabiei, Demodex
spp., Notoedres cati, Cheiletiela spp., Ripicephalus sanguineus,
Dermacentor spp., Amblyoma spp., Ixodes spp.,
63 Prakti~ni ve`bi:
Mikroskopski i makroskopski preparat /morfologija i
razvoen ciklus na parazitite na integumentumot kaj
ekvidite/Onchocerca cervicalis, O.reticulata, Drachia megastoma,
Habronema spp., Psoroptes cuniculi, Culicoides spp., Haematobia
irritans, Stomoxys calcitrans, Musca domestica, Musca automnalis,
Tabanus spp., aedes spp., anopheles spp., Culex spp., Cochliomya
hominovorax, Lucilia spp., Calliphora spp., Hypoderma spp.,
haematopinus asini, Bovcicola equi, Sarcoptes scabei, Chorioptes
equi, Psoroptes equi, Demodex equi, Amblyoma spp., Dermacentor
andersoni, D. occidentalis, Ixodes scapularis
Neurologija, Bolesti na muskuluskeleten sistem
64 Neurolo{ki ispituvawa (istorijat, adspekcija, palpacija,
motori~nost, izveduvawe na testovi za refleksi i reakcii,
lokalizacija na povredi), laboratoriski testirawa,
neuroradiografija
65 Prognozi na razli~ni neurolo{ki znaci ('rbeten mozok,
periferni nervi i neuromuskularna funkcija) terapevski
priodi kon neurolo{kite promeni, diferencijalna
dijagnostika.
Miopatii-metaboli~ki, vospalitelni i steknati,
polymiositis, Bolesti na zglobovi: infektivni i
neinfektivni, Lyme bolest, sistemski zboluvawa na
zglobovite (lupus erythemathosus)
227
2
1
2
1
3
1
1

66 Хируршки заболувања на локомоторниот систем
-Општи принципи и менаџмент на фрактури
-Ортопедски преглед
-Системи за надворешна фиксација на фрактури
-Системи за внатрешна фиксација на фрактури
-Хируршки заболувања на коски и зглобови
-Хируршки заболувања на мускули, тетиви и аднекса
67 Ekvidi
Paraziti na okoto i nervniot sistem: Thelazia lacrymalis,
Sarcocystis neurona, Paraziti vo mukoskeletniot sistem:
Sarcocystis spp.
Ku~iwa
Paraziti na okoto i nervniot sistem: Thelazia californiensis,
Neospora canninum, Toxoplasma gondii Paraziti vo
mukoskeletniot sistem: Trichinella spiralis, Hepatozoon canis
68 Prakti~ni ve`bi:
Mikroskopski i makroskopski preparati /morfologija i
razvoen ciklus na parazitite na okoto, nervniot sitem i
mukoskeletniot sistem na ku~iwata, ma~kite i ekvidite/
Thelazia californiensis, Neospora canninum, Toxoplasma gondii,
Trichinella spiralis, Hepatozoon canis. Thelazia lacrymalis,
Sarcocystis neurona, Sarcocystis spp.
69 Prakti~ni ~asovi za klini~ko neurolo{ko ispituvawe
(istorijat, adspekcija, palpacija, pokretlivost, izveduvawe
na test za refleksi i reakcija, lokalizacija na povredi,
zemawe na cerebrospinalna te~nost)
70 Dijagnostika na krivewe
-frakturi- pregled i reparacija
-amputacija
-luksacija na zglobovi i reparacija
Bolesti na bubrezi i urinaren trakt
71 Klini~ki osobini na bubre`ni zaboluvawa i bolestite na
urinarniot trakt, dijagnozi na bubre`ni zaboluvawa i
bolestite na urinaren trakt
72 Uremija, ac. i chr. bubre`ni zaboluvawa,
glomerulonefropatii.
Infekcija na urinaren trakt, Myoglobinuria paralitica (Prazni~na
bolest)
73 Promeni vo mokreweto, urolitijaza, feline urinaren
sindrom. bolesti na prostata.
74 Ekvidi
Paraziti vo urinarniot trakt(bubreg) Klossiella equi, Paraziti
vo reproduktivniot sistem: Trypanosoma equiperdum
Ku~iwa i ma~ki
Paraziti vo urinarniot trakt: Capllaria spp., Dioctophyma
renale
75 Хируршки заболувања на уринарниот систем
-ренални, уретрални и цистични калкули (цистотомија)
- простатектомија
9+3
1
1
4
10
1
2
2
1
3
228

76 Prakti~ni ve`bi:
Mikroskopski i makroskopski preparati /morfologija i
razvoen ciklus na parazitite vo urinarniot trakt i
reproduktivniot sistem kaj ekvidite , ku~iwata i ma~kite/ 1
Klossiella equi, Trypanosoma equiperdum, Capllaria spp.,
Dioctophyma renale
77 Prakti~ni ~asovi na klini~ki, radiolo{ki, eho i
laboratoriski dijagnozi na bubreg i bolesti na urinaren 4
trakt;
Преглед и техники на изведба на оперативни зафати на уринарен
систем
78 -kateterizacija i fiksirawe na kateter kaj doma{ni milenici 2
79 -hirur{ki priod do ureterite i uretrata (kalkuli)
2
-cistotomija
Bolesti na endokrin sistem
80 Hipotalamo-hipofizen sistem:
Adenohipofiza:
a). vroden i steknat nedostatok na hormon za rastewe
b). akromegalija
v). tumori na adenohipofiza
g). prolaktin i la`na bremenost kaj ku~ki
1
Neurohipofiza
a). centralen diabetes insipidus
b). sindrom na neadekvatna ADH (antidiureti~en h.) sekrecija
81 Tiroidna `lezda:
a). bolest na hipotireoidizam
b). bolest na hipertireoidizam
Paratireoidna `lezda:
a). hipoparatireoidizam;
b). hiperparatireoidizam;
2
v). puerperalna tetanija
Adrenalna `lezda:
a). hipoadrenokorticizam;
b). hiperadrenokorticizam;
v). pheocromocytoma
82 Endokrin pankreas:
a). diabetes mellitus;
2
b). hipoglikemia;
v). gastrinoma
83 Prakti~ni ~asovi za klini~ki i laboratoriski dijagnozi na 4
endokrinite zaboluvawa
Hirur{ki zaboluvawa na reproduktivniot sistemkaj milenici
84 @enski reproduktiven sistem
a) ovariohisterektomija
b) carski rez, piometra, torzija na matka
v) prolapsus na vagina i matka, neoplazmi
g) mle~na `lezda (tumori, apcesi, mastektomija)
Ma{ki reproduktiven sistem
7
a) prostata (cisti, neoplazmi, abcesi)
b) penis i prepucium (trauma, neoplazmi)
v) fimoza i parafimoza
g) kastracii, kriptorhizam (indikacii, tehniki na izvedba,
nega i komplikacii)
229

85 Prakti~na nastava
Pregled i tehniki na izvedba na operativni zafati na
reproduktivniot sistem kaj milenici
Hirur{ki zaboluvawa na reproduktivniot sistem kaj kopitari
86 @enski reproduktiven sistem
a) carski rez, torzija na matka, puerperalni povredi,
vestibuloplastika
Ma{ki reproduktiven sistem
a) penis i prepucium (trauma, neoplazmi)
b) kastracii, kriptorhizam (indikacii, tehniki na izvedba,
nega i komplikacii)
v) penis i prepucium (trauma, tumori)
7
3
Modul Zarazni bolesti:
Tematski edinici
^asovi
1
Miksomatoza na kuni}ite, Shope-ov fibrom kaj kuni}ite, Tularemija,
Spirohetoza kaj kuni}ite, Virusna hemoragi~na bolest na kuni}ite
3
2 Infekciozna anemija kaj kopitarite, @drebe~ak 3
3 Besnilo 2
4
Zapaden i isto~en encefalomielitis kaj kowite, Virusen
encefalomielitis kaj kowite vo drugite zemji, Bornajska bolest
2
5 Virusen arteritis kaj kowite, Rinopneumonitis kaj kowite 1
6
[tene~ak, Zarazen hepatitis kaj ku~iwata, Herpes virusna infekcija
kaj ku~iwata
2
7
Zarazen peritoneitis kaj ma~kite, Zarazen enteritis kaj ma~kite,
Virusen rinotraheitis kaj ma~kite, Pikornavirusna infekcija kaj
ma~kite, Mijagavaneloza kaj ma~kite, Infekciozna anemija kaj ma~kite
2
(Hemobartoneloza)
Vkupno: 15
TEMATSKA EDINICA
^ASOVI
8 Informaciski sistemi vo kontrolata na zaraznite bolesti 3
9 Programi za kontrola na zaraznite bolesti 3
10
Me|unarodni institucii za kontrola na zaraznite bolesti kaj
`ivotnite
3
11 Vlijanie na zakonodavstvoto vrz kontrola na zaraznite bolesti 3
12 Odbirawe na strategii za kontrola na zaraznite bolesti 3
Vkupno: 15
Modul Reprodukcija (predavawa 6 ~asa):
Naslov na nastavnata edinica
1 Neplodnost kaj kobilite, Anatomski faktori za sterilitet,
Funkcionalni faktori za neplodnost, Izostanok na estrus,
Anovulacija i odlo`ena ovulacija, Blizna~ka ovulacija i
embrionalen mortalitet, endometriozi
230
Br. na
~asovi
2

2 Infektivni pri~ini za sterilitet, Hroni~en endometritis,
2
Zarazen metritis kaj kobilite , Zarazen metritis kaj kobilite
(Contagious Equine Metritis,CEM), infektivni abotrusi kaj kobilite,
Genitalni kowski sipanici (Exanthema coitale vesiculosum)
3 Neplodnost kaj ku~kite i ma~kite: Funkcionalna neplodnost,
2
Odlo`en pubertet, Abortus i resorpcija na plodot, Infektivna
neplodnost, Metritis i piometra,
Vkupno 6
Ve`bi 14 ~asa
Nedela Naslov na ve`bata Br. na
~asovi
1 Dijagnostika, terapija i preventiva na funkcionalnite
4
poremetuvawa na jaj~nicite kaj kobilite
2 Dijagnostika, terapija i preventiva na funkcionalnite
4
poremetuvawa na matkata kaj kobilite
3 Dijagnostika i lekuvawe na neplodnosta kaj ku~kite 2
4 Dijagnostika i lekuvawe na neplodnosta kaj ma~kite 2
5 Dijagnostika i lekuvawe na neplodnosta kaj ma{kite
2
priplodnici
Vkupno 14
METODI NA IZU^UVAWE
Predavawata se odr`uvaat i se prezentiraat so originalni, avtorizirani slajdovi i
video kaseti.
Prakti~niot del od predavawata se ureduvaat vo grupi od nekolku studenti (5-8
soglasno EAEVE preporakite) koi se pridru`uvaat kon rabota i pomagaat na
veterinarite vo interni oddeli, dermatolo{kite, kardiolo{ki ortopedski oddeli,
blokot hirurgija, stacionar i laboratorija.
POBARUVAWA OD STUDENTOT ZA ISPIT
Temite od koi }e se izu~uva treba da se iscrpuvaat od nekolku u~ebnici i
praktikumi koi se napraveni od renomirani specijalisti vo nivnata oblast.
KRITERIUMI ZA OCENUVAWE:
(DA SE PREISPITAAT ^ASOVITE I KREDITITE PO POEDINE:NI MODULI)
МИЛЕНИЦИ
ВКУПНО
ЧАСОВИ
ВКУПНО
КРЕДИТИ
255 18,5
MODUL ^ASOVI KREDITI_MODUL
Zarazni bolesti 30 9,3
Hirurgija 0,0
Interna 0,0
Reprodukcija 0,0
Ishrana 0,0
Paraziti 30 9,3
60 18,5
231

Критериум Единица Min Maks
Присуство на
предавања 1 бод 12 15
Присуство и
активност на вежби 2 бода 24 30
Семинарска работа 1 семинарска 5 10
Континуирана
проверка 2 проверки 10 20
Завршен испит 9 25
60 100
За завршен испит потребни се минимум 45 бода од теоретската и практичната настава,
како и од двете континуирани проверкинастава,
Минимално 50% одговори на континуираната проверката за минимум бодови
ОЦЕНУВАЊЕ
Бодови
Оцена
до 59
5 (F)
60-68 6 (E)
69-76 7 (D)
77-84 8 (C)
85-92 9 (B)
93-100 10 (A)
Zaradi toa literatura koja se prepora~uva e slednata:
1. Nelson & Couto: Small animal internal medicine (Mosby, 1998).
2. Michael Schaer: Clinical medicine of the dog &cat.
4. Forenbacher, S: Klinicka patologija probave i mijene vari domacih zivotinja.
Svezak I/1-Klinicka patologija probave i resospcije. JAZU, Zagreb 1975
4. Forenbacher, S: Klinicka patologija probave i mijene vari domacih zivotinja.
Svezak I/2 Klinicka patologija probave i resorpcije JAZU, Zagreb 1983
5. Cvetnic Slavko: Virusne bolesti zivotinja; HAZU-1993
6. Cvetnic Slavko: Bakterijske i gljivicne bolesti zivotinja; Medicinska naklada,
Zagreb, 2002.
7. Merck Veterinary Manual: http://www.merckvetmanual.com/mvm/index.jsp
Modul Zarazni bolesti:
1. Djordje Panjevic: Zarazne bolesti zivotinja - virusne etiologije. Veterinarski fakultet
Beograd, 1989.
2. Djordje Panjevic: Zarazne bolesti zivotinja – bakterijske etiologije. Veterinarski
fakultet Beograd, 1989.
3. Djordje Panjevic: Zaraze domacih zivotinja – opsti deo. Naucna knjiga, Beograd,
1986.
4. Slavko Cvetnic: Virusne bolesti zivotinja, Stvarnost-JAZU, Zagreb, 1983.
232

Modul Reprodukcija:
1. Мицковски Г.: Физиологија и патологија на репродукцијата. Ветеринарен
Институт-Ветеринарен факултет, 2000, Скопје
2. Поповски К., К’нчев Љ.: Ендокринологија на репродукцијата. Ветеринарен
Институт-Ветеринарен факултет, 1998, Скопје
3. E.S.E. Hafez: Reproduction in farm Animals, 6 th edition, Lea & Febiger, 1993,
Philadelfia, USA
4. Veselinovic Spasoje, Miljkovic Vasilije, Veselinovic Snezana, Stancic Blagoje,
Fiziologija i patologija reprodukcije konja, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet
veterinarske medicine, 2003
5. Christiansen Ib.J., Reproduction in Dog and Cat, Bailliere Tindall, 1984
Modul Hirurgija:
5. Textbook of small animal surgery 2 nd ed., 2002 Sauders;
6. Fossum Theresa W., Small animal surgey 2 nd ed., 2002 Mocby;
7. Thurmon J. C., Tranquilli W. J., Benson G. J. Lumb & Jones Veterinary Anesthesia 3
rd ed. 1996,
8. Williams & Wilkins; Vasic J., Sehic М. Osteoartropatije u domacih zivotinja 2000,
Skaner studio Zagreb; Bojrab Joseph M.,
9. Current techniques in small animal surgery 2nd ed., 1983 Lea & Febiger; Bojrab
Joseph M.,
10. Disease mechanisms in small animall surgey 2 nd ed., Lea & Febiger; Morgan Rhea
V.,
11. Manual of small animal emergencies, 1985 Churchill Livingstone; Binnington A.G.,
Cockshutt J.R.
12. Decision making in small animal soft tissue surgery 1988; Newton C.D., Nunamaker
D.M.,
13. Textbook of small animal ortopedics http://cal.nbc.upenn.edu/saortho/index.html;
Newton C.D., Nunamaker D.M
14. Horseowners guide to lameness, 1996, Lea & Febiger; Tadic M., Milosavljevic P.
15. Onychologia equi, 1994, Veterinarski Fakultet Beograd; Vjekoslav Srebocan, Hrvoje
Gomercic
16. Veterinarski prirucnik, cetvrto dopunjeno izdanje, Zagreb;
Modul Parazitni bolesti:
17. Nikola Geru, @arko Maxirov: Veterinarna parazitologija i parazitni
bolesti.Univerzitet Sv"Kilril i Metodij", Skopje, 2003
18. Slobodan [ibali~, Qubomir Cvetkovi~: Parazitske bolesti doma~ih
`ivotiwa. Univerzitet u Beogradu, Fakultet veterinarske medicine,
Beograd 1996.
19. Dwight D. Bowman: Parasitology for veterinarians.W.B. Saunders company. 2000.
20. G.M.Urquahrt, J. Armor, J.L Duncan: Veterinary parasitology. Longman
Scientific&Technical 1987.
233

Predmet BOLESTI NA PTICITE 5.0 krediti
Kod 412
Studiska ^etvrta (IV)
godina
Semestar Sedmi (VII)
Vkupno ~asovi 75
Vid na predmet Zadol`itelen predmet
Preduslovi Nema
Avtor na
Prof. d-r Metodija Dodovski
programata
Izveduva Nastavnik: Prof. d-r Metodija Dodovski
Sorabotnik: Aleksandar Dodovski, pomlad ass.
Cel i zada~i na
nastavnata
programa
Teoretska nastava Osnovna cel na predmetot e da im obezbedi
na studentite po veterinarna medicina potreben kvantum na
znaewe za zdravjeto i bolestite kaj doma{nata `ivina i drugi
ptici koi mo`at ekonomski da se iskoristuvaat. Poseben akcent
e staven na zapoznavawe i sovladuvawe na osnovnite principi
na industriskoto `ivinarsko proizvodsvto, kako i
dijagnostikata, preventivata i suzbivaweto na bolestite kaj
`ivinata.
Prakti~na nastava Prakti~niot del ima za cel da go zapoznae
studentot so preventivnite i dijagnosti~ki zafati koi se
primenuvaat na jatoto, kako i so osnovnite laboratoriski
dijagnosti~ki metodi. Ponatamu odblisku zapoznavawe so
programite, tehnologiite i problematikata na intenzivniot
na~in na proizvodstvo preku poseta na farmi.
TEORETSKA NASTAVA
Reden Nastavna edinica Sodr`ina na nastavna edinica
broj na
~asovi
1-2 Voved Zna~eweto na `ivinarstvoto vo sto~arskoto
proizvodstvo. Sostojbata na `ivinarskoto
proizvodstvo kaj nas i vo svetot. Ekonomski vidovi
na `ivina. Podelba na rasite. Zna~eweto i
primenata na hibridite vo `ivinarstvoto.
Fiziolo{ki i anatomski osobenosti kaj `ivinata.
Ulogata i zna~eweto na veterinarot vo
`ivinarskoto proizvodstvo. Zna~eweto na
bolestite vo ekonomikata na `ivinarskoto
3-6 Odgleduvawe i
tehnologija
7 Higienski i
ekonomski
parametri
proizvodstvo.
Sistemi na inkubacija. Sanitarni merki vo
inkubatorska stanica.
Intenzivno odgleduvawe na piliwata.
Odgleduvawe na roditelski parovi te{ki i lesni
hibridni linii. Tehnologija na intenzivnoto
brojlersko proizvodstvo i proizvodsvto na
konzumni jajca.
Higienski parametri za objektite i opremata.
Organizacija na farmata so osnovni ekonomski
pokazateli. Proizvodni kalkulacii za jajca, meso,
tro{oci na proizvodstvoto.
234

8-12 Osnovni principi
vo preventivata
13-15 Ishrana na
`ivinata
15-17 Bolesti poradi
nekvalitetna i
nedovolna ishrana
Preventiva vo po{irok smisol. Vlijanie na
genetskite faktori, ishranata, tehnologijata na
proizvodstvo i uslovite na ~uvawe na `ivinata.
Preventiva vo potesen smisol. Imunoprofilaksa,
medikamentura, dijagnostika na bolestite i
veterinarno - sanitarni merki.
Ishrana na `ivinata. Fiziolo{ki i hranitelni
karakteristiki na `ivinata. Rentabilnost na
ishranata vrz baza na presmetki na cenata na
hranata. Stepen na iskoristuvawe na poedini krmi.
Linearno programirawe.
Bolesti predizvikani od poremetena ishrana.
Promena na koli~ina na hrana i voda. Nedostatok
na hranitelni materii. Energetski aktivni
jaglehidrati, masti i proteini.
Bolesti poradi nedostatok na vitamini i minerali
i gre{ki vo ishranata, hemoragi~en sindrom,
peroza, sindrom na masen crn drob i bubreg,
urikoza, , kafezna paraliza, eksudativna dijateza,
muskulna distrofija, alimentarna
encefalomalacija, erozija na muskulniot
`eludnik, okruglo srce, monocitoza i dr.
18-19 Truewa
20-23 Virusni bolesti Avijaren encefalomielitis, Zarazen bronhitis,
Zarazen laringotraheitis, Leukoza, Marekova
paraliza, ^uma kaj `ivinata (klasi~na i atipi~na),
^uma kaj pajkite, Difterija i sipanici, Hepatitis
kaj pajkite i misirkite, Influenca kaj koko{kite,
pajkite, misirkite i guskite, Zarazen
keratokowuktivitis, Gamborska bolest,
Infektivna anemija.
24-27 Bakteriski
bolesti
27-28 Bolesti
predizvikan od
gabi
29-30 Parazitski
bolesti
PRAKTI^NA NASTAVA
Vibriozen hepatitis kaj nesilkite, kolibaciloza,
salmoneloza, pastereloza, korica, streptokokoza,
stafilokokoza, mikoplazmoza, CRD kompleks,
nekroti~en i ulcerozen enteritis.
Aspergiloza, monilijaza, favus.
Endoparaziti: kokcidioza, askaridoza,
histomonijaza, singmoza, toksoplazmoza,
helmintoza i dr
Ektoparaziti: malofagoza, dermanizioza, {uga.
Reden Nastavna edinica i sodr`ina na nastavnata edinica
broj na
~asovi
1- 3 Klini~ko ispituvawe na `ivinata (opis, anamneza, status prezens,
ispituvawe na poedini organi i organski sistemi)
3-7 Dijagnosti~ki i preventivni zafati za vreme na `ivotot
8-10 Aplikacija na lekovi, vakcini i dr
11-16 Zapoznavawe so pri~initelite na poedini bolesti (nezarazni, zarazni, i
parazitarni)
235

17-19 Laboratoriskite metodi za dijagnosticirawe na poedini bolesti (HI
test, AGP, aglutinacija, bakteriologija i dr)
20-22 Pile{ki embrioni vo dijagnostika
22-24 Seminarska obrabotka na patoanatomskite naodi, rezultatite od
laboratoriskite ispituvawa i postavuvawe na dijagnoza
24-45 Terenski ve`bi vo `ivinarskite pretprijatija
Organizacija
Metodi na
u~ewe
Specifi~ni
preporaki za
nastava
Proverka na
znaewa
Teoretska nastava: 2 ~asa/nedelno (30 ~asa)
Prakti~na nastava: 3 ~as/nedelno (45 ~asa)
Teoretska nastava: interaktivna (predavawa vo golema grupa so
diskusija i anga`irawe na studentite)
Prakti~na nastava: ve`bi i drugi oblici na rabota vo pomali
grupi
Seminarska rabota: u~ewe so koristewe stru~na literatura i
internet, izgotvuvawe seminarski trud (esej/poster); prezentacija
i diskusija za seminarskata rabota
Studentot e zadol`en aktivno da gi sledi site predvideni
aktivnosti so koi{to osvojuva bodovi kako del od zavr{noto
ocenuvawe.
Boduvawe na aktivnostite na studentot:
Vid na aktivnost
Bodovi
minimum maksimum
Prisustvo na teoretska nastava 12 15
Prisustvo i aktivnost (znaewe) 24 30
na prakti~nata nastava
Seminarska rabota 5 10
Kontinuirani proverki (edna) 10 20
Zavr{en ispit 9 25
Vkupno: 60 100
Uslovuva~ki kriteriumi: Za da se pristapi kon zavr{niot
ispit studentot e potrebno da osvoi minimum 45 bodovi od
teoretskata, prakti~nata nastava i dvete kontinuirani proverki.
Vo slu~aj koga studentot niz kontinuiranata proverka na
znaeweto ne poka`al rezultat na edna proverka na znaeweto, a
osvoil bodovi samo za teoretska i prakti~na nastava, pristapuva
kon kompleten zavr{en ispit.
Kontinuirana proverka na znaeweto (dve): pismeno
Prva proverka: Odgleduvawe, higiena, preventiva, ishrana
Zavr{en ispit: pismen
Kompleten zavr{en ispit: pismen (vklu~uva edna kontinuirana
proverka)
Kriteriumi za formirawe na zavr{na ocenka:
Bodovi
Ocenka
do 59
5 (F)
60-68 6 (E)
69-76 7 (D)
77-84 8 (C)
85-92 9 (B)
93-100 10 (A)
236

Osnovni
u~ebni
pomagala
1. Peradarstvo - Jo`e Nema`i}, @eqko Beri}, Zagreb,
1995
2. @ivinarstvo - Borina Supi}, Niko Milo{evi}, Timotej
^obi}, Novi Sad, 1998
3. Disaeases of Poultry, 10th Edition, B.W. Calnek, Iowa, 1997
4. Virusne bolesti `ivotinja - Slavko Cvetini}, Zagreb,
1997
5. Virusne bolesti `ivine 1 - ^edomir Rusov, Beograd,
1998
6. Bolesti `ivine - Ljubomir Kozi}, Beograd, 1978
7. Bolesti zivine - poremecaji ishrane, Todor Palic, Isidor Rajic,
Zora Nikolic, Beograd, 1994
8. Bolesti na `ivinata - Metodija Dodovski, Tihomir
Lukarev, vo pe~at
9. Anatomija i fiziologija na `ivinata - Metodija
Dodovski, Tihomir Lukarev, vo pe~at
10. Odgleduvawe i ishrana `ivinata - Metodija Dodovski,
Tihomir Lukarev, vo pe~at
237

Predmet BIOLOGIJA I PATOLOGIJA NA RIBI 4.5 krediti
Kod 413
Studiska ^etvrta (IV)
godina
Semestar Sedmi (VII)
Vkupno ~asovi 60
Vid na predmet Zadol`itelen predmet
Preduslovi
Avtor na
programata
Prof. d-r Mi{o Hristovski,
Poml. Ass. Aleksandar Cvetkovi}
Izveduva Prof. d-r Mi{o Hristovski,
Poml. Ass. Aleksandar Cvetkovi}
Cel i zada~i na
nastavnata
programa
Teoretskata nastava od predmetot biologija i patologija na ribi
ima za cel da gi zapoznae studentite so: zna~ewewto na
ribarstvoto i akvakulturata vo Republika Makedonija, osnovite
na ekologijata vo vodnite ekosistemi, glavnite anatomski i
fiziolo{ki karakteristiki na ribite, sistematikata na
vidovite ribi prisutni vo vodite vo Republika Makedonija,
osnovite na akvakulturata i odgleduvawe na komercijalno
najva`nite vidovi ribi, op{tite karakteristiki na bolestite na
ribite, virusnite, bakteriskite, gabi~nite, parazitskite,
egzoti~nite i bolestite so neinfektivna etiologija kaj ribite,
bolestite na ikrata, larvite i akvariumskite ribi, biolo{kite
neprijateli i {tetnici na ribite, preventivata na bolestite i
za{tita na zdravjeto na lu|eto od zoonozi, merkite za kontrola i
eliminirawe na bolestite, primena na lekovi i vakcini kaj
ribite i zakonskata regulativa za suzbivawe na najva`nite
bolesti kaj ribite.
Na ovoj na~in na idniot doktor po veterinarna medicina }e mu
bide ovozmo`eno da se zdobie so: znaewe za prepoznavawe na
glavnite klini~ki i patomorfolo{i promeni na bolestite kaj
ribite, sposobnost za davawe soveti i primena na soodvetno
lekuvawe na bolestite kaj ribite, sposobnost za davawe soveti
za prezemawe na preventivni merki vklu~uvaj}i i promovirawe
na optimalno zdravje i akvakulturno proizvodstvo.
Prakti~nata nastava od predmetot biologija i patologija na
ribi ima za cel da gi zapoznae studentite so: toplovodnite i
ladnovodnite vidovi ribi koi se odgleduvaat vo Republika
Makedonija, anatomskite karakteristiki na ciprinidnite i
salmonidnite vidovi ribi, ishranata na ribite, prakti~nite
aspekti na intenzivnata akvakultura, op{toto ispituvawe na
ribite i odreduvawe na sve`inata na uginatite ribi,
specifikite na pato-morfolo{kiot pregled, zemaweto i
ispra}aweto materijal za laboratorisko ispituvawe,
dijagnostika na bolestite na ribite i prakti~nata primena na
sredstvata za preventiva, kontrola, lekuvawe i iskorenuvawe na
bolestite kaj ribite.
238

TEORETSKA NASTAVA
Reden Nastavna edinica
broj na
~asovi
1. RIBARSTVO I
AKVAKULTURA
2. OSNOVI NA
EKOLOGIJATA VO
VODNITE
EKOSISTEMI
3. ANATOMIJA I
FIZIOLOGIJA NA
RIBITE
Sodr`ina na nastavna edinica
Istoriski razvoj na ribarstvoto, razvoj na
akvakulturata, proizvodstvo na riba,
akvakulturata vo Republika Makedonija, poim i
zna~ewe na ihtiopatologijata
Vodata kako `ivotna sredina, tipovi vodni
ekosistemi, ekolo{ki faktori vo vodnata
sredina, raspored i sostav na `ivotnata sredina
vo vodata, metabolizam na ekosistemot,
zagaduvawe na vodnata sredina i kvalitet na
vodite
Osobenosti vo gradbata i funkcijata na
organskite sistemi kaj ribite, sistemi na
telesnite organi kaj ribite, fiziologija na
ribite, ishrana, genetika i selekcija na ribite
4. SISTEMATIKA NA
RIBITE
Pozna~ajni vidovi ribi vo vodite vo Republika
Makedonija
5 - 6 AKVAKULTURA Op{ti poimi od akvakulturata, vidovi ribi koi
se odgleduvaat, vidovi akvakultura, elementi
pri izborot na lokacijata i izgradbata na
ribnikot, tipovi ribnici, toplovodni ribnici,
ladnovodni ribnici, kalendar na tehnolo{kite
procesi
7. OP[TI
KARAKTERISTIKI
NA BOLESTITE KAJ
RIBITE
8 - 9 VIRUSNI BOLESTI
KAJ RIBITE
10 - 12 BAKTERISKI
BOLESTI KAJ
RIBITE
13 GABI^NI BOLESTI
KAJ RIBITE
14 - 16 PARAZITSKI
BOLESTI KAJ
RIBITE
Etiologija i epidemiologija na infektivnite i
parazitskite bolesti kaj ribite
Zarazna nekroza na pankreas, virusna
hemoragi~na septikemija, zarazna hematopoetska
nekroza i spie~ka bolest kaj pastrmkata;
proletna viremija, sipanici i nekroza na
`abrite kaj krapot i limfocistoza
Eritrodermatit, furunkuloza, vibrioza,
jersinioza, edvardsieloza, septikemija na som,
~iravost na pastrmka, bakteriski nefritis,
kolumnaris, citofaga bolest, bakteriska bolest
na `abrite, mikobakterioza, nokardioza,
bakterii kaj ribite patogeni za toplokrvnite
`ivotni i ~ovekot
Branhiomikoza, ihtiosporidioza, saprolegnioza
i ~uma na rakovi
Ihtiobodoza, heksamitijaza, kokcidioza,
miksosomijaza, vospalenie na riben meur kaj
krap, proliferativno vospalenie na bubregot,
hilodoneloza, ihtioftirioza, daktilogiroza,
girodaktiloza, postodiplostomatoza,
diplostomatoza, botriocefaloza, liguloza,
angvilikoloza, akantocefalozi,
helmintozoonozi kaj ribite, hirudinozi i
bolesti predizvikani od rak~iwa
239

17 - 18 BOLESTI SO
NEINFEKTIVNA
ETIOLOGIJA
19 EGZOTI^NI
BOLESTI KAJ
RIBITE
20 BOLESTI NA
IKRATA I LARVITE
21 - 22 BIOLO[KI
NEPRIJATELI I
[TETNICI NA
RIBITE
23 - 24 BOLESTI NA
AKVARIUMSKI
RIBI
25 - 29 ZDRAVSTVENA
ZA[TITA NA
RIBITE
30 ZAKONSKA
REGULATIVA
Stres, bolesti so nutritivna etiologija,
neoplazmi, bolesti i truewa poradi nepovolni
uslovi na sredinata
Epizootska hematopoetska nekroza, virusna
bolest na kaliforniska pastrmka, virusna
bolest na kanalso som~e, infektivna anemija na
lososot, epizootski ulcerativen sindrom
Saprolegnioza na ikrata, vodna bolest na
podmladokot na pastrmkata, zaboluvawa na
larvite od `elezo bakterii
Neprijateli od klasite cica~i, ptici, vle~ugi,
vodozemci, ribi, ~lenkonogi i mekoteli
Virusni, bakteriski, gabi~ni, parazitski i
zaboluvawa poradi nepovolen hemiski sostav na
vodata
Preventiva na bolestite kaj ribite,
ihtiotehni~ki, ihtiohigienski i ihtiosanitarni
merki, karantin, dezinfekcija, merki za
kontrola i eliminirawe na bolestite, primena
na lekovi kaj ribite, metodi na dijagnosti~ki
ispituvawa, imunoprofilaksa
Me|unarodna regulativa, zakonski propisi vo
R. Makedonija, zakonska terminologija i
ihtiosanitarna evidencija
PRAKTI^NA NASTAVA
Reden Nastavna edinica i sodr`ina na nastavnata edinica
broj na
~asovi
1-2 Toplovodni i ladnovodni vidovi ribi koi se odgleduvaat vo Republika
Makedonija
3-4 Anatomski karakteristiki na ciprinidnite i salmonidnite vidovi ribi
5-6 Ishrana na ribite
7-8 Prakti~ni aspekti na intenzivnata akvakultura
9-10 Op{to ispituvawe na ribite, odreduvawe na sve`inata na uginatite
ribi i specifiki na pato-morfolo{kiot pregled
11-12 Zemawe i ispra}awe materijal za laboratorisko ispituvawe
13-14 Dijagnostika na virusnite bolesti kaj ribite (terenska i laboratoriska)
15-16 Dijagnostika na bakteriskite bolesti kaj ribite (terenska i
laboratoriska)
17-18 Dijagnostika na gabi~nite bolesti kaj ribite (terenska i laboratoriska)
19-20 Dijagnostika na parazitskite bolesti kaj ribite (terenska i
laboratoriska)
21-22 Dijagnostika na bolesti kaj ribite so neinfektivna etiologija (terenska
i laboratoriska)
23-24 Prakti~na primena na sredstvata za preventiva, kontrola, lekuvawe i
iskorenuvawe na bolestite kaj ribite
25-26 Poseta na zemjen ribnik za odgleduvawe na krap
27-28 Poseta na kafezen ribnik za odgleduvawe na krap
29-30 Poseta na pastrmski ribnik
240

Organizacija
Metodi na
u~ewe
Specifi~ni
preporaki za
nastava
Proverka na
znaewa
Teoretska nastava: 2 ~asa/nedelno (30 ~asa)
Prakti~na nastava: 2 ~asa/nedelno (30 ~asa)
Teoretska nastava: interaktivna (predavawa vo golema grupa so
diskusija i anga`irawe na studentite)
Prakti~na nastava: ve`bi i drugi oblici na rabota vo pomali
grupi
Seminarska rabota: u~ewe so koristewe stru~na literatura i
internet, izgotvuvawe seminarski trud (esej/poster); prezentacija
i diskusija za seminarskata rabota
Studentot e zadol`en aktivno da gi sledi site predvideni
aktivnosti so koi{to osvojuva bodovi kako del od zavr{noto
ocenuvawe.
Boduvawe na aktivnostite na studentot:
Vid na aktivnost
Bodovi
minimum maksimum
Prisustvo na teoretska nastava 12 15
Prisustvo i aktivnost (znaewe) 24 30
na prakti~nata nastava
Seminarska rabota 5 10
Kontinuirani proverki (dve) 10 20
Zavr{en ispit 9 25
Vkupno: 60 100
Uslovuva~ki kriteriumi: Za da se pristapi kon zavr{niot
ispit, studentot e potrebno da osvoi minimum 45 bodovi od
teoretskata, prakti~nata nastava i dvete kontinuirani proverki.
Vo slu~aj koga studentot niz kontinuiranata proverka na
znaeweto ne poka`al rezultat na edna proverka na znaeweto, a
osvoil bodovi samo za teoretska i prakti~na nastava, pristapuva
kon kompleten zavr{en ispit.
Kontinuirana proverka na znaeweto (dve): pismeno
Prva proverka: Ribarstvo i akvakultura, osnovi na ekologijata
vo vodnite ekosistemi, anatomija i fiziologija na ribite,
sistematika na ribite i akvakultura
Vtora proverka: Op{ti karakteristiki na bolestite kaj ribite,
virusni bolesti kaj ribite, bakteriski bolesti kaj ribite,
gabi~ni bolesti kaj ribite, parazitski bolesti kaj ribite,
bolesti so neinfektivna etiologija, egzoti~ni bolesti kaj
ribite, bolesti na ikrata i larvite, biolo{ki neprijateli i
{tetnici na ribite, bolesti na akvariumski ribi, dijagnostika na
bolestite kaj ribite, zdravstvena za{tita na ribite i zakonska
regulativa vo akvakulturnoto proizvodstvo
Zavr{en ispit: usten
Kompleten zavr{en ispit: usten + pismen (vklu~uva edna
kontinuirana proverka)
Kriteriumi za formirawe na zavr{na ocenka:
Bodovi
Ocenka
do 59
5 (F)
60-68 6 (E)
69-76 7 (D)
77-84 8 (C)
85-92 9 (B)
93-100 10 (A)
241

Osnovni
u~ebni
pomagala
1. Hristovski M., Stojanovski S.: Biologija, odgleduvawe i
bolesti na ribite. Nacionalen forum za za{tita na
`ivotnite na Makedonija, Skopje, 2005
2. Hristovski M., Ko`uharov S.: Marketing menaxment vo
akvakulturata. Skopje, 2004
242

Predmet VETERINARNA EPIDEMIOLOGIJA 2.0 krediti
Kod 414
Studiska ^etvrta (IV)
godina
Semestar Sedmi (VII)
Vkupno ~asovi 30 (15 teorija + 15 praksa)
Vid na predmet Zadol`itelen predmet
Preduslovi Nema
Avtor na Doc. d-r Ivan~o Naletoski
programata
Izveduva Doc. d-r Ivan~o Naletoski
Cel i zada~i na POZICIJATA NA PREDMETOT VO VETERINARNOTO
nastavnata OBRAZOVANIE
programa Epidemiologijata gi prou~uva bolestite i drugite slu~ki
povrzani so zdravjeto na `ivotnite vo populacijata. Gi bara i
idenbtifikuva pri~inite i efektite na bolestite i giistra`uva
pati{tata na koi bolestite se prenesuvaat i odr`uvaat. Od taa
pri~ina predmetot e osnova za prevencija i kontrola na
bolestite kaj farmskite `ivotni i milenicite.
Epidemiologijata dodatno vklu~uva ispituvawe i procena na
drugite parametri povrzani so zdravjeto, kako {to e
proizvodstvoto.
OP[TI I PROOFESIIONALNI CELI NA PREDMETOT
Epidemiologijata e osnova na preventivnata veterinarna
medicina, im dava znaewe na veterinarite za toa kako da se
spravat so masovnite zarazni bolesti i drugite zdravstveni
problemi so kompleksna pri~ina.
POVRZANOST SO DRUGITE DISCIPLINI
Epizootiologijata e edna od dijagnosti~kite disciplini, ~ii
celi se pokompleksni od onie na klini~kata dijagnostika i
op{tata patologija. Pokraj klini~kite predmeti, znaeweto od
bakteriologijata, virusologijata i zaraznite bolesti e mnogu
zna~ajno.
TEORETSKA NASTAVA
Reden Nastavna edinica
broj na
~asovi
1 Voved vo predmetot
2 Razvoj na veterinarnata medicina
3 Cel na veterinarnata
epidemiologija
4 Koncepti i principi na
veterinarnata epidemiologija
5 Opis na pojavuvaweto na
bolestite
6 Terenski ispituvawa
7 Nabquduva~ki studii
8-9 Dijagnosti~ki testirawa
10 Klini~ki ispituvawa
11 Sporedbena epidemiologija
12 Ekonomika na bolestite
243
Sodr`ina na nastavna edinica

13 Zdrvstveni {emi
14-15 Kontrola i eradikacija na
bolestite
PRAKTI^NA NASTAVA
Reden Nastavna edinica i sodr`ina na nastavnata edinica
broj na
~asovi
1 Voved vo predmetot
2 Razvoj na veterinarnata medicina
3 Cel na veterinarnata epidemiologija
4 Koncepti i principi na veterinarnata epidemiologija
5 Opis na pojavuvaweto na bolestite
6 Terenski ispituvawa
7 Nabquduva~ki studii
8-9 Dijagnosti~ki testirawa
10 Klini~ki ispituvawa
11 Sporedbena epidemiologija
12 Ekonomika na bolestite
13 Zdrvstveni {emi
14-15 Kontrola i eradikacija na bolestite
Organizacija
Metodi na
u~ewe
Teoretska nastava: 1 ~asa/nedelno (15 ~asa)
Prakti~na nastava: 1 ~as/nedelno (15 ~asa)
Teoretska nastava: interaktivna (predavawa vo golema grupa so
diskusija i anga`irawe na studentite)
Prakti~na nastava: ve`bi i drugi oblici na rabota vo pomali grupi
Seminarska rabota: u~ewe so koristewe stru~na literatura i
internet, izgotvuvawe seminarski trud (esej/poster); prezentacija i
diskusija za seminarskata rabota
Eden raboten den kompjuterska simulacija vo sala za ve`bawe
Vo toj den studentite re{avaat zada~i od prakti~na veterinarna
epidemiologija. Zada~ite se zadavaat pismeno, a re{enijata se
baraat kompjuterski preku programot WIN EPISCOPE 2.0
Programot mo`e besplatno da se kopira od Internet stranata na
Clive konzorciumot (http://www.clive.ed.ac.uk/winepiscope/).
Doma{ni zada~i za samoproverka na znaeweto so zadadeni odgovori
Programot so doma{ni zada~i vklu~uva 7 podra~ja so 76 ve`bi, vo
koi se zadadeni 234 pra{awa i odgovori.
Kako se redefinira kurikulumot
Sekoi 5 godini se vr{i detalna revizija i korekcija na
kurikulumot.
244

Specifi~ni
preporaki za
nastava
Proverka na
znaewa
Osnovni
u~ebni
pomagala
Studentot e zadol`en aktivno da gi sledi site predvideni
aktivnosti so koi{to osvojuva bodovi kako del od zavr{noto
ocenuvawe.
Boduvawe na aktivnostite na studentot:
Vid na aktivnost Edinica
Bodovi
minimum maksimum
Prisustvo na
1 bod 12 15
teoretska nastava
Prisustvo i
2 boda 24 30
aktivnost (znaewe)
na prakti~nata
nastava
Seminarska rabota 1 seminarska 5 10
Kontinuirani
2 proverki 10 20
proverki (dve)
Zavr{en ispit 9 25
Vkupno: 60 100
Uslovuva~ki kriteriumi: Za da se pristapi kon zavr{niot ispit
studentot e potrebno da osvoi minimum 45 bodovi od teoretskata,
prakti~nata nastava i dvete kontinuirani proverki. Minimalno
50% odgovori на континуираната проверката за минимум бодови. Vo
slu~aj koga studentot niz kontinuiranata proverka na znaeweto ne
poka`al rezultat na edna proverka na znaeweto, a osvoil bodovi
samo za teoretska i prakti~na nastava, pristapuva kon kompleten
zavr{en ispit.
Kontinuirana proverka na znaeweto (dve): pismeno
Prva proverka:
Vtora proverka:
Zavr{en ispit: pismen
Kompleten zavr{en ispit: pismen (vklu~uva edna kontinuirana
proverka)
Kriteriumi za formirawe na zavr{na ocenka:
Bodovi
Ocenka
do 59
5 (F)
60-68 6 (E)
69-76 7 (D)
77-84 8 (C)
85-92 9 (B)
93-100 10 (A)
245

SEMESTAR VIII
Predmet
ZDRAVSTVENA ZA[TITA NA FARMSKI 17.5 krediti
@IVOTNI
Kod 415
Studiska ^etvrta (IV)
godina
Semestar Osmi (VIII)
Vkupno ~asovi 255 (135 teorija + 120 praksa)
Vid na predmet Zadol`itelen predmet
Preduslovi Ishrana 2, Odgleduvawe 2, Higiena 2 i Blagosotojba i etologija
Avtori na
programata
Prof. d-r Toni Dovenski, Prof. d-r Plamen Troja~anec, Prof. d-r
Risto Prodanov, Doc. d-r Dine Mitrov, Doc. d-r Ivan~o
Naletoski, m-r Jovana Stefanovska, m-r Goran Nikolovski
Izveduva~i Prof. d-r Toni Dovenski, Prof. d-r Plamen Troja~anec, Prof. d-r
Risto Prodanov, Prof. d-r Georgi Mickovski, Prof. d-r. Dino
^r~ev, Doc. d-r Dine Mitrov, Doc. d-r Ivan~o Naletoski, m-r
Jovana Stefanovska, m-r Goran Nikolovski
Cel i zada~i na
nastavnata
programa
Teoretskata i prakti~nata nastava od predmetot Zdravstvena
za{tita na farmski `ivotni opfa}a nastavni disciplini od
pove}e oblasti koi preku teoriskata nastavata }e bidat
modularno pretstaveni na studentite.
Modul Zdravstvena za{tita i bolesti na goveda, ovci i kozi (40 ~asa):
Red.broj Metodska edinica ~asovi
1. Voved, bolesti na ustata, jazikot, plunkovite `lezdi, 4
`dreloto, zabite i hranoprovodot
Bolesti na pred`eludnicite: Voved, klasifikacija.
Ednostavna indigestija. Kisela indigestija. Parakeratoza.
Bazna indigestija. Gniewe na sodr`inata na buragot.
2. Traumatska indigestija. Meteorizam na buragot. Pareza na 2
listavecot.
Indigestija kako rezultat na o{tetuvawe na n.vagus.
Ostanati zaboluvawa na pred`eludnicite. Bolesti na
siri{teto
3. Vospaluvawe na crevata. Zimska dizenterija. Proliv kaj 4
novorodeni teliwa. Alimentaren proliv kaj teliwa.
Promena na polo`bata na siri{teto. Invaginacija na
crevata. Inkarceracija i strangulacija na crevata. Volvulus
na crevata. Dilatacija i torzija na cekumot. Peritonitis
4. Bolesti na crniot drob,
2
Bolesti na pankreasot
5. Bolesti na organite za di{ewe: Nos, sinusi, larings. 4
Kongestija i edem na belite drobovi
Pnevmonija (bronhopnevmonija, gangrenozna, gnojna,
emboli~na i mikoti~na pnevmonija)
6. Enzootska pnevmonija kaj teliwa. Virusna pnevmonija kaj
teliwa i junci
2
Bolesti na kardiovaskularniot sistem kaj pre`ivni
`ivotni
246

7. Bolesti na urinarniot sistem - nefroza, amiloidoza na 4
bubrezite, nefritisi (akuten, hroni~en, gnoen), bakteriski
pielonefritis
Cistitisi, paraliza na mo~niot meur, hroni~na vezikularna
hematurija, urolitijaza
8. Bolesti na krvta i na hematopoeznite organi
2
Hemoragi~na dijateza. Bolesti na slezenata
9. Bolesti na CNS 2
10. Poremetuvawa na metabolizmot (metaboli~ka osteopatija , 2
rahitis i osteomalacija)
Ketoza
11. Puerperalna pareza. Atipi~na puerperalna pareza. Tetanija. 2
Deficit na mikroelementi, Rahitis, Osteomalacija.
Alotriofagija.
12. Hipovitaminozi i avitaminozi. Poremetuvawe na 2
energetskiot metabolizam
13. Bolesti na organite za dvi`ewe,
2
Bolesti na ko`ata
14. Op{to za truewata. Truewe so bakar, cink, `iva, olovo i 2
molibden
Truewe so arsen, selen, kausti~ni bazi, gotvarska sol
Truewe so urea, fosfor, sulfur, hlor, hlorni
jaglenvodorodi
15. Truewe so rastitelni otrovi. Mikotoksikozi
Botulizam. Truewe so `ivotinski otrovi
2
Modul Zdravstvena za{tita i bolesti kaj sviwite (10 ~asa):
16. Bolesti na organite za varewe. Bolesti na ustata, `dreloto.
Zatnuvawe na hranoprovodot. @eludni~no-crevni katari. ^ir na
`eludnikot. Kolibaciloza kaj prasiwa. Edemska bolest. Zarazen
gastroenteritis. Dizenterija. Promena na polo`bata na crevata.
Bolesti na crniot drob.
17. Bolesti na organite za di{ewe: Rinitis, atrofi~en rinitis.
Bronhitis. Pnevmonii i pnevmomikozi.
18. Bolesti na organite za cirkulacija: Srcevi gre{ki, srcev udar
(srceva kapka).
19. Bolesti na organite za mokrewe: Nefritis, Pielonefritis,
Cistitis, Urolitijaza.
20. Bolesti na krvta i hematopoeznite organi: Anemija,
Hemoglobinemija, Hemoglobinurija.
21. Bolesti na CNS: Son~anica i toploten udar. Meningitisi.
Encefalitisi. Pareza i Paralizi. Otitis interna.
22. Poremetuvawa na metabolizmot na makro i mikroelementite. Hipo i
avitaminoza. Ketoza. Hipoglikemija.
23. Bolesti na organite za dvi`ewe: Revmatizam, Miopatii.
Vospaluvawe na zglobovite i serozite.
Bolesti na ko`ata: ekcemi, dermatitisi. Egzantem. Dermatomikoza.
4
1
1
1
1
1
1
1
Ve`bi (30 ~asa):
Prakti~nata nastava }e se izveduva na teren.
Na teren }e se vr{i klini~ki pregled, }e se razgleduvaat naodite, se postavuva
dijagnozata i se vr{i terapija.
247

Modul Parazitarni bolesti kaj pre`ivarite (predavawa 10 ~asa):
Red.
broj Metodska edinica
1. Paraziti vo probavniot sistem: ezofagus - Gomgylonema
pulchrum, ruminoretikulum - Paraphistomum spp, abomasum -
Haemonchus contortus, Ostertagia ostetagi, Trichostrongylus axei,
Cryptosporidium muris Paraziti vo tenkoto crevo –
Trichostrongylus spp., Cooperia spp., Nnnematodirus spp.,
Bunostomum spp., Strongyloides papillosus, Toxocara vitulorum,
Moniezia spp., Giardia spp., Cryptosporidium parvum, Eimeria spp.,
2. Paraziti na debeloto crevo – Oesophagostomum spp., Chabertia
ovina, Trichuris spp., Trichomonas spp., Eimeria spp., Paraziti na
crniot drob – Fasciola hepatica, Fascilides magna, Dicrocoelium
dendriticum, abdominalna praznina - Setaria spp., Taenia
hydatigena, Echinococcus granulosus
3. Paraziti na respiratorniot sistem: Dictyocaulus spp.,
Protostrongylus rufescens, Mullerius capillaris, Oestrus ovis Paraziti
vo kardiovaskularniot sistem: Trypanosoma, Babesia spp.,
Theileria spp.,
4. Paraziti vo mukoskeletniot sistem: Taenia saginata, Taenia
ovia, Sarcocystis spp., Hypoderma spp., Paraziti na nervniot
sistem: Thelazia spp., Taenia multiceps
5. Paraziti na reproduktivniot sistem: Trichomonas foetus,
Toxoplasma gondii, Sarcocystis spp., Neospora spp., Paraziti na
integumentumot: Onchocerca spp., Dermatobia hominis, Amblioma
spp., Boophylus spp., Dermacentor spp., Ixodes spp., Ornithodorus
coriaceus, Psoroptes ovis, Choriopetes bovis, Tabanidi, Stomoxis
calcitrans, Haematobia irritans, melophagus ovinus, Musca spp.,
Cochliomya hominovorax, Bovicola spp., Haenatopinus spp.,
Linognathus spp.,
Broj na
~asovi
2
2
2
2
2
Ve`bi = 10 ~asa
Red.
broj
Metodska edinica
1. Koprolo{ki analizi na izmet na ovci so metodite na flotacija,
sedimentacija, metoda po Baerman, metoda MC masterova metoda,
koprokultura, zapoznavawe so oblikot i gradbata na parazitnite
jajca kaj pre`ivarite
2. Morfologija i razvoen ciklus na parazitite vo probavniot
sistem:Gongylonema pulchrum, Paraphistomum spp, Haemonchus
contortus, Ostertagia ostetagi, Trichostrongylus axei, Cryptosporidium
muris (paraziti vo tenkoto crevo) – Trichostrongylus spp., Cooperia
spp., Nematodirus spp., Bunostomum spp., Strongyloides papillosus,
Toxocara vitulorum, Moniezia spp., Giardia spp., Cryptosporidium parvum,
Eimeria spp.,
Broj
na
~asovi
2
2
248

3. (paraziti na debeloto crevo) – Oesophagostomum spp., Chabertia
ovina, Trichuris spp., Trichomonas spp, Eimeria spp.,
Morfologija i razvoen ciklus na paraziti na crniot drob:
Fasciola hepatica, Fascilides magna, Dicrocoelium dendriticum,
(abdominalna praznina) Setaria spp., Taenia hydatigena, Echinococcus
granulosus
4.
Morfologija i razvoen ciklus na parazitite vo respiratorniot
sistem: Dictyocaulus spp., Protostrngylus rufescens, Mullerius capillaris,
Oestrus ovis
Morfologija i razvoen ciklus na paraziti vo
kardiovaskularniot sistem: Trypanosoma, Babesia spp., Theileria
spp.,
Krven razmaz po Gimza 2
Morfologija i razvoen ciklus na paraziti vo mukoskeletniot
sistem: Taenia saginata, Taenia ovis, Sarcocystis spp., Hypoderma spp.,
Morfologija i razvoen ciklus na paraziti na nervniot sistem:
Thelazia spp., Taenia multiceps
5. Morfologija i razvoen ciklus na paraziti na reproduktivniot
sistem: Trichomonas foetus, Toxoplasma gondii, Sarcocystis spp.,
Neospora spp.,
Morfologija i razvoen ciklus na paraziti na integumentumot:
Onchocerca spp., Dermatobia hominis, Amblioma spp., Boophylus spp.,
Dermacentor spp., Ixodes spp., Ornithodorus coriaceus, Psoroptes ovis,
Choriopetes bovis, Tabanidi, Stomoxis calcitrans, Haematobia irritans,
melophagus ovinus, Musca spp., Cochliomya hominovorax, Bovicola spp.,
Haenatopinus spp., Linognathus spp.,
Modul Parazitarni bolesti kaj sviwite ( predavawa 5 ~asa):
2
2
Red.
broj Metodska edinica
1. Paraziti vo probavniot sistem: jazik, ezofagus Gongylonema
pulchrum, `eludnik Ascarops strongylina, Physocephalus sexalatus,
Hyostrongylus rubidus, Trichostrongylus axei
2. Paraziti vo tenkoto crevo: Ascaris suum, Globocephalus
urosubulatus, Strongyloides ransomi, Macracanthorhynchus
hirudinaceus, Isospora suis, Eimeria spp.
3. Paraziti vo debeloto crevo: Trichuris suis, Oesophagostomum
spp., Balantidium coli, Paraziti vo crniot drob: Fasciola hepatica,
Fasciolides magna, Tania hydatigena, Echinococcus granulosus
4. Paraziti vo repiratorniot trakt: Metastrongylus spp.
Paragonymus kellicotti,. Paraziti vo urinarniot trakt:
Stephanurus dentatus. Paraziti vo mukoskeletniot sistem:
Trishinella spiralis, Taenia solium, Sarcocystis spp., Toxoplasma gondii,
5. Paraziti na integumentumot: Sarcoptes scabiei, Demodex
phylloides, Haematopinus suis, Stomoxys calcitrans, Musca domestica,
Tabanus spp.,
Broj na
~asovi
1
1
1
1
1
249

Ve`bi 5 ~asa
Red.
broj
Metodska edinica
Broj na
~asovi
1. Koprolo{ki analizi na izmet na sviwi so metodite na
flotacija, sedimentacija, metoda po Baerman, koprokultura, 1
zapoznavawe so oblikot i gradbata na parazitnite jajca kaj
sviwite
2. Morfologija i razvoen ciklus na parazitite vo probavniot
system: Gongylonema pulchrum, Ascarops strongylina, Physocephalus
sexalatus, Hyostrongylus rubidus, Trichostrongylus axei 1
3.
Morfologija i razvoen ciklus na parazitite vo tenkoto crevo:
Ascaris suum, Globocephalus urosubulatus, Strongyloides ransomi,
Macracanthorhynchus hirudinaceus, Isospora suis, Eimeria spp.
1
Morfologija i razvoen ciklus na parazitite vo debeloto crevo
:Trichuris suis, Oesophagostomum spp., Balantidium coli,
Morfologija i razvoen ciklus na parazitite vo crniot
drob:Fasciola hepatica, Fasciolides magna, Tania hydatigena,
Echinococcus granulosus
4. Morfologija i razvoen ciklus na parazitite vo respiratorniot
trakt: Metastrongylus spp. Paragonymus kellicotti, .
Morfologija i razvoen ciklus na parazitite vo urinarniot 1
trakt: Stephanurus dentatus.
Morfologija i razvoen ciklus na parazitite vo mukoskeletniot
sistem:
Trishinella spiralis, Taenia solium, Sarcocystis spp., Toxoplasma gondii,
Trihineloskopija so trihineloskop i ve{ta~ka digestija
5. Morfologija i razvoen ciklus na parazitite vo
integumentumot:
1
Sarcoptes scabiei, Demodex phylloides, Haematopinus suis, Stomoxys
calcitrans, Musca domestica , Tabanus spp.,
Zemawe strugotini i obrabotka na istite
Модул Хирургија (teoretska nastava 15 ~asa):
Red.broj Metodska edinica ~asovi
1. Основни принципи на хирургија на фармски животни 1
2. Менаџмент на хир. заболувања на Г.И. систем 1
3. Дијагностична лапаротомија 1
4. Руминотомија 1
5. Хируршки заболувања на абомазус 1
6. Хернии и менаџмент на умбиликални маси 1
7. Кастрации 1
8. Обезрожување, менаџмент на хир. заболувања на горни дишни 1
патишта
9. Хируршки заболувања на млечната жлезда 1
10. Хируршки заболувања на репродуктивните органи 1
11. Хируршки заболувања на уринарниот систем 1
12. Хируршки заболувања на локомоторен систем 4
250

Практична настава 20 ~asa
Red.broj Metodska edinica ~asovi
1. Приод и фиксација на животни 2
2. Преглед и техники на изведба на оперативни зафати на глава 2
(усна празнина, обработка на фистули, трепонација на синуси,
санирање на фрактури на максилата и мандибулата)
3. Преглед и техники на изведба на оперативни зафати на Г.И. 4
систем
4. Преглед и техники на изведба на оперативни зафати на 1
респираторен систем
5. Преглед и техники на изведба на оперативни зафати на
1
уринарен систем
6. Преглед и техники на изведба на оперативни зафати на 6
репродуктивен систем
7. Преглед и техники на изведба на оперативни зафати на
локомоторен систем
4
Modul Ishrana (teoretska nastava 5 ~asa):
Red.broj Metodska edinica ~asovi
1. Hranata kako faktor za dobra zdravstvena i proizvodna 2
sostojba
2. Antinutritivni-{tetni materii vo dobito~nata hrana i 2
nivno vlijanie vrz zdravstvenata i proizvodnata sostojba kaj
`ivotnite
3. Vlijanie na hranata vrz sostavot i kvalitetot na mlekoto 1
Prakti~na nastava }e bide na farma.
Modul Zarazni Bolesti:
Reden
Broj
METODSKA EDINICA
^ASOVI
1
Ligavka i {ap, Vezikularna bolest kaj sviwite, Vezikularen
stomatitis, Vezikularen egzantem kaj sviwite, Papulozen
4
stomatitis kaj govedata
2
Goverdska ~uma, Kowska ~uma, Bolest na plaviot jazik, Zarazna
korica kaj govedata
2
3
Sipanici kaj site vrsti, La`ni sipanici kaj govedata, Bolest na
~vorastata ko`a, Zarazen ektim kaj ovcite i kozite,
3
Ulcerativen mamilitis kaj govedata
4 Svinska ~uma, Afri~ka Svinska ~uma 2
5
Kju treska, Treska na dolinata Rift (Rift Valley Fever),
Eksudativen perikarditis (Heartwater)
2
6
Petehijalna treska kaj govedata, Efemerna treska kaj govedata,
Zarazen keratokowuktivitis kaj govedata, ovcite i kozite
2
251

7
Transmisiven gastroenteritis kaj sviwite, Epizootski virusen
proliv kaj sviwite, Zarazen (Treponema) gastroenteritis kaj
sviwite
8
Zarazen virusen proliv i bolest na ligavicite kaj govedata,
Zarazna pleuropneumonija kaj govedata, ovci, kozi i kowi
2
9
Aktinobacilarna i mikoplazmatska pleuropneumonija kaj
sviwite
2
10
Influenca kaj kowite, Parainfluenca kaj govedata, Influenca
kaj sviwite, Respiratorni infekcii so adeno virusi,
2
Rinovirusni infekcii, Reovirusni infekcii, Pneumokokozi ()
11
Polen osip i zarazen rinotraheitis kaj govedata (IBR/IPV),
Polen osip kaj kowite, Zarazen katar na vulvata kaj govedata
2
12 Aujeszki-eva bolest, Zarazna odzemenost kaj sviwite 2
13
Spongiformna encefalopatija kaj govedata, Scrapie, Looping ill kaj
ovci
2
14
Antraks (Crn pri{t), Pastereloza, Atrofi~en rinitis kaj
sviwite, Leptospiroza, Salmoneloza, Listerioza
2
15 Crven vetar (Erisipelas suum), Glasserova bolest kaj sviwite 2
16
E. coli infekcija kaj teliwa i prasiwata, Koli enterotoksemija,
Edemska bolest kaj sviwite
2
17
Gasni edemi: [u{tavec, maligni edem, bradsot, Enterotoksemii,
Tetanus, Botulizam
2
18
Maleus, Afri~ka sakagija, Melioidoza, Ulcerozen limfangitis
kaj kowite, Ulcerozen limfangitis kaj govedata
2
19 Tuberkuloza, Paratuberkuloza, Pseudotuberkuloza 3
20 Aktinomikoza, Botriomikoza 2
21
Bruceloza kaj goveda, ovci/kozi, sciwi, kowi, mesojadci,
`ivina, ~ovek
2
22 Zarazna krivotnica kaj ovcite, Nekrobaciloza 2
23
Mastitisi, Zarazna agalakcija kaj ovcite i kozite, Gangrenozen
mastitis kaj ovcite i kozite
4
24
Respiratoren / Reproduktiven sindrom kaj sviwite,
parvovirusna infekcija kaj sviwite
2
25
Zarazen (Campilobakter) abortus kaj ovcite i govedata, Virusen
(chlamidia) abortus kaj ovcite
1
26
Mikoplazmozi kaj goveda, sviwi, ovci/kozi, kowi, mesojadci,
drugi `ivotni
2
27 Maedi visna i Smaedi infekcija kaj ovcite i kozite 2
28 Leukozi (goveda, ovci, kowi, sviwi, ma~ki, ku~iwa, drugi vrsti) 2
29
Papilomatoza kaj govedata, kozi, kuni}i, kowi, sviwi, ku~iwa,
~ovek, Polen tumor kaj ku~iwata
2
30
Mikozi: Aspergiloza, Kandidijaza, Kokcidiomikoza, Ko`ni
mikozi (dermatomikozi),
2
VKUPNO: 65
Nastavata }e se odr`uva teoretski i prakti~no.
Del od prakti~nata nastava }e se odr`uva na teren, a del kako seminari i filmovi
so diskusija za kontrola na zaraznite bolesti na dr`avno i me|unarodno nivo.
2
252

Modul Reprodukcija (teoriska nastava 15 ~asa):
Nedela Naslov na predavaweto Br. na
~asovi
1. Neplodnost (sterilitet) kaj kravite: Vrodeni (Hipoplazija na 2
jajnicite, Interseksualnost i frimartinizam) i Bolest na
belite junici (White heifers dissease)
2. Sterilitet kaj kravite: Steknati anatomski abnormalnosti 4
(Kinewe na perineumot, Tumori na polovite organi, Urovagina,
Vaginalni cisti, Anestrus, Tivok estrus (Suboestrus, hypoestria,
hypoerosia) Poremetuvawe vo ovulacijata, Anovulacija Cisti na
jajnicite (Cysta ovaria) Vodewe za vreme na graviditetot
(Superoestrus) Nimfomanija (Nymphomania, hypersexualismus)
Hroni~en endometritis Specifi~ni infekcii infektiven
sterilitet
3. Ekstragenitalen sterilitet Slabo otkrivawe na estrusot 2
Embrionalen mortalitet Odreduvawe na vremeto za
osemenuvawe
4. Neplodnost kaj ovcite i kozite Reproduktivni pokazateli
1
Strukturalni nedostatoci, Funkcionalni poremetuvawa
5. Neplodnost kaj sviwite Otsustvo na estrus (Anestria, suboestus) 1
Problemi so ovulacijata i ovarijalni cisti Neuspe{na gestacija
6. Neplodnost kaj ma{kite `ivotni: nesposobnost za parewe
2
Impotentio coeundi: Vrodena impotencija: Hipoplazija na testesite,
Hermafroditizam, Kriptorhizam, Spermatokela, Prepucijalen
divertikulum,
7. Impotentio coeundi: Somatska impotencija, Tumori na penisot, 3
Fimoza, Parafimoza, Refleksna, Hormonalna, Senilna i
Nutritivna impotencija
Vkupno 15
Prakti~na nastava (20 ~asa)
Nedela Naslov na ve`bata Br. na
~asovi
1 Dijagnostika, terapija i preventiva na funkcionalnite
6
poremetuvawa na jaj~nicite kaj kravite
2 Dijagnostika, terapija i preventiva na funkcionalnite
4
poremetuvawa na matkata kaj kravite
3 Otkrivawe i suzbivawe na formite na ekstragenitalniot
2
sterilitet
4 Dijagnostika i lekuvawe na neplodnosta kaj ovcite i kozite 2
5 Dijagnostika i lekuvawe na neplodnosta kaj sviwite 2
6 Dijagnostika i lekuvawe na neplodnosta kaj ma{kite `ivotni 4
Vkupno 20
Organizacija
Metodi na
u~ewe
Teoretska nastava: modularna 9 ~asa nedelno
Prakti~na nastava: 8 ~asa nedelno
Teoretska nastava: interaktivna (predavawa vo golema grupa so
diskusija i anga`irawe na studentite).
Prakti~na nastava: ve`bi i drugi oblici na rabota vo pomali grupi
Seminarska rabota: u~ewe so koristewe stru~na literatura i
internet, izgotvuvawe seminarski trud (esej/poster); prezentacija i
diskusija za seminarskata rabota.
253

Specifi~ni
preporaki za
nastava
Proverka na
znaewa
Osnovni
u~ebni
pomagala
Studentot e zadol`en aktivno da gi sledi site predvideni
aktivnosti so koi {to osvojuva bodovi kako del od zavr{noto
ocenuvawe.
Boduvawe na aktivnostite na studentot:
Vid na aktivnost
Bodovi
minimum maksimum
Prisustvo na teoretska nastava 12 15
Prisustvo i aktivnost (znaewe) 24 30
na prakti~nata nastava
Seminarska rabota 5 10
Kontinuirani proverki (dve) 10 20
Zavr{en ispit 9 25
Vkupno: 60 100
Uslovuva~ki kriteriumi: Za da se pristapi kon zavr{niot ispit
studentot e potrebno da osvoi minimum 45 bodovi od teoretskata i
prakti~nata nastava. Vo slu~aj koga studentot niz kontinuiranata
proverka na znaeweto ne poka`al rezultat na edna proverka na
znaeweto, a osvoil bodovi samo za teoretska i prakti~na nastava,
pristapuva kon kompleten zavr{en ispit.
Kontinuirana proverka na znaeweto (dve): pismeno
Zavr{en ispit: pismen-usten
Kompleten zavr{en ispit: usten + pismen (vklu~uva edna
kontinuirana proverka).
Kriteriumi za formirawe na zavr{na ocenka:
Bodovi
Ocenka
do 59
5 (F)
60-68 6 (E)
69-76 7 (D)
77-84 8 (C)
85-92 9 (B)
93-100 10 (A)
Modul Interna:
21. Srbislav M. Stamatovic, Miodrag J. Jovanovic: Bolesti papkara I
Bolesti goveda. Veterinarski fakultet Beograd, 1988.
22. Srbislav M. Stamatovic, Miodrag J. Jovanovic: Bolesti papkara II
Bolesti ovaca i koza. Veterinarski fakultet Beograd, 1988.
23. Srbislav M. Stamatovic: Bolesti svinja. VKS, Beograd, 1993.
24. Forenbacher, S: Klinicka patologija probave i mijene vari
domacih zivotinja. Svezak I/1-Klinicka patologija probave i
resospcije. JAZU, Zagreb 1975.
25. Forenbacher, S: Klinicka patologija probave i mijene vari
domacih zivotinja. Svezak I/2 Klinicka patologija probave i
resorpcije JAZU, Zagreb 1983.
26. Merck Veterinary Manual.
Modul Zarazni bolesti:
27. Djordje Panjevic: Zarazne bolesti zivotinja - virusne etiologije.
Veterinarski fakultet Beograd, 1989.
28. Djordje Panjevic: Zarazne bolesti zivotinja – bakterijske
etiologije. Veterinarski fakultet Beograd, 1989.
29. Djordje Panjevic: Zaraze domacih zivotinja – opsti deo. Naucna
knjiga, Beograd, 1986.
254

30. Slavko Cvetnic: Virusne bolesti zivotinja, Stvarnost-JAZU,
Zagreb, 1983.
Modul Reprodukcija:
31. Мицковски Г.: Физиологија и патологија на репродукцијата.
Ветеринарен Институт-Ветеринарен факултет, 2000, Скопје.
32. Поповски К., К’нчев Љ.: Ендокринологија на репродукцијата.
Ветеринарен Институт-Ветеринарен факултет, 1998, Скопје.
33. Hafez, E.S.E.: Reproduction in farm Animals, 6 th edition, Lea &
Febiger, 1993, Philadelfia, USA.
34. P.G.G. Jackson, Hendbook of Veterinary Obstetrics, W.B.
Saunders Company Limited.
35. Miljkovi} V.: Porodillstvo, sterilitet i V.O. doma|ih `ivotinja,
Veterinarski Fakultet Beograd.
36. Miljkovi} V.: Ve{ta~ko osemenjavanje doma}ih `ivotinja,
Veterinarski Fakultet Beograd.
Modul Hirurgija:
37. A. Simon Turner C. Wayne McIlwraith Simon A. Turner,
Techniques in Large Animal Surgery1989, Williams &
Wilkins
38. David Weaver Bovine Surgery and Lameness1986, Blackwell
Science Inc;
39. Paul R. Greenough, Lameness in Cattle, 1982 Lippincott; 2nd
edition.
40. I Nemeth, A. W. Kersjes, Atlas of Large Animal Surgery
1985, Lippincott, Williams & Wilkins
41. Horea S. Damjanovic Z.S. Bolesti siri{ta goveda 1994,
Veterinarski Fakultet Beograd; Vjekoslav Srebocan, Hrvoje
Gomercic.
42. Veterinarski prirucnik, cetvrto dopunjeno izdanje, Zagreb.
Modul Parazitni bolesti:
43. Nikola Geru, @arko Maxirov: Veterinarna
parazitologija i parazitni bolesti.Univerzitet
Sv"Kilril i Metodij", Skopje, 2003
44. Slobodan [ibali~, Qubomir Cvetkovi~: Parazitske
bolesti doma~ih `ivotiwa. Univerzitet u Beogradu,
Fakultet veterinarske medicine, Beograd 1996.
45. Dwight D. Bowman: Parasitology for veterinarians.W.B.
Saunders company. 2000.
46. G.M.Urquahrt, J. Armor, J.L Duncan: Veterinary parasitology.
Longman Scientific&Technical 1987.
255

KRITERIUMI ZA DOBIVAWE NA OCENA I KREDITI NA ZDRAVSTVENA ZA[TITA
I BOLESTI KAJ FARMSKITE @IVOTNI
FARMSKI VKUPNO ^ASOVI VKUPNO KREDITI
255 17,5
MODUL ^ASOVI PO MODUL KREDITI PO MODUL
Zarazni bolesti 65 4,5
Hirurgija 35 2,4
Interna 80 5,5
Reprodukcija 35 2,4
Ishrana 10 0,7
Paraziti 30 2,1
255 17,5
Критериум ПОТРЕБНО Min Max
Присуство на предавања 1 бод 12 15
Присуство и активност на вежби 2 бода 24 30
Семинарска работа 1 семинарска 5 10
Континуирана проверка 2 проверки 10 20
Завршен испит 9 25
60 100
-За завршен испит потребни се минимум 45 бода од теоретската и практичната настава,
како и од двете континуирани проверки.
-Минимално 50% одговори на континуираната проверката за минимум бодови
256

Predmet Menaxment so zdravjeto na stadoto 2,5 krediti
Kod 416
Studiska ^etvrta (IV)
godina
Semestar Osmi (VIII)
Vkupno ~asovi 45
Vid na
Zadol`itelen predmet
predmet
Preduslovi
Avtor na Prof d-r Toni Dovenski
programata
Izveduva Prof. d-r Qup~e Ko~oski, prof. d-r Toni Dovenski, prof. d-r
Plamen Troja~anec, doc. d-r Dine Mitrov, doc. d-r Ivan~o
Naletoski,
Cel i zada~i
na nastavnata
Teoretskata nastava od predmetot Menaxment na zdravjeto na
stadoto (MZS) ima za cel da gi zapoznae studentite so osnovnite
programa principi na menaxiraweto so zdravjeto na stadoto i
proizvodstvoto na sto~arskite farmi, kako posebna veterinarska
slu`ba koja e naso~ena kon maksimalnata ekspresija na genetskiot
potencijal na individualnoto `ivotno, kako i na stadoto kako
celina, preku optimizirawe na farmskiot menaxment i
sevkupnata polo`ba na farmata, sledstveno na toa i farmskite
prihodi. Studentot }e treba da bide svesen za na~elata na MZS,
na~inot na postavuvaweto na celite i sistematski strategii,
vodeweto evidencija, organiziraweto na poseta na farmite po
utvrden protokol, da bide blizok so epidemiolo{ki i ekonomski
aspekti na MZS; potoa da gi poznava principite na monitoring i
upravuvawe so presu{niot period, proizvodstvoto na mleko i
metaboli~ki bolesti, reproduktivnite performansi, zdravjeto na
vimeto, zdravjeto na ~apunkite; kontrola na infektivnite
bolesti.
Na ovoj na~in na idniot doktor po veterinarna medicina }e mu
bide ovozmo`eno da se zdobie so znaewe od menaxmentot na
zdravjeto na stadoto so cel da mu pomogne na farmerot vo
optimiziraweto na zdravjeto, proizvodstvoto i blagosotojbata na
`ivotnite vo stadoto.
Prakti~nata nastava od predmetot ima za zada~a da go obu~i
idniot DVM samostojno da go menaxira zdravjeto na stadoto i
proizvodstvoto na edna farma, vodej}e smetka za poedinite
segmenti od ovoj proces kako {to se: menaxmentot na
reprodukcijata, mlekoproizvodstvoto, zdravjeto na ~apunkite i
vimeto, metaboli~kite i infektivnite bolesti, menaxmentot na
zasu{niot period i remontot na stadoto. Seto toa treba da go
ostvari preku prakti~ni ve`bi za postavuvawe na celite na
farmata, obuka za pravilnoto vodewe na evidencijata i
organizirawe na poseta na farmite, izvr{uvawe na potrebnite
klini~ki i laboratoriski ispituvawa, analiza i donesuvawe
odluki vrz osnova na sobranite informacii i na kraj sledewe na
efektite od prepora~anata intervencija.
257

TEORETSKA NASTAVA
Reden Nastavna edinica
broj na
~asovi
1-2 Osnovni principi, celi
i sistematski strategii
3-4 Monitoring na remont
na stadoto
5-6 Monitoring na
upravuvaweto vo
presu{niot period
7-8 Monitoring na
proizvodstvoto na
mleko
9-10 Monitoring na
reproduktivnite
performansi
11-12 Monitoring na
zdravjeto na vimeto
13-14 Monitoring na
zdravjeto na ~apunkite
15-16 Kontrola na
infektivnite bolesti
Sodr`ina na nastavna edinica
Vodewe evidencija, poseta na farmite,
epidemiolo{ki i ekonomski aspekti na MZS
Menaxment na podmladokot, protokol i
predzadadeni celi
Strategija pred i za vreme na presu{uvaweto
i vo presu{niot period. Fiziolo{ki promeni,
bolesti i preventiva vo (zasu{eniot} suviot
period
optimizirawe na vareweto vo buragot,
metaboli~ki bolesti svrzani so buragot.
Definirawe na predzadadenite celi, nivna
realizacija i sledewe.
celi, reproduktivni parametri, relizacija i
odlu~uvawe i sledewe.
cel, patobiologija, protokol. Izvr{uvawe,
odlu~uvawe, analiza, lekuvawe i sledewe.
Celi, protokol, zvr{uvawe, odlu~uvawe,
analiza, lekuvawe i sledewe.
Monitoring i kontrola na BVDV, IBR/IPV,
BRSV, leptospiroza, paratuberkuloza,
salmoneloza, bruceloza, leukoza, ...
PRAKTI^NA NASTAVA
Reden Nastavna edinica
broj na
~asovi
1 Osnovni principi, celi
i sistematski strategii
2-5 Monitoring na remont
na stadoto
6-9 Monitoring na
upravuvaweto vo
presu{niot period
10-13 Monitoring na
proizvodstvoto na
mleko
14-17 Monitoring na
reproduktivnite
performansi
18-21 Monitoring na
zdravjeto na vimeto
22-25 Monitoring na
zdravjeto na ~apunkite
26-29 Kontrola na
infektivnite bolesti
Sodr`ina na nastavna edinica
Vodewe evidencija, poseta na farmite,
epidemiolo{ki i ekonomski aspekti na MZS
Menaxment na podmladokot, protokol i
predzadadeni celi
Strategija pred i za vreme na presu{uvaweto
i vo presu{niot period. Fiziolo{ki promeni,
bolesti i preventiva vo suviot period
optimizirawe na vareweto vo buragot,
metaboli~ki bolesti svrzani so buragot.
Definirawe na predzadadenite celi, nivna
realizacija i sledewe.
celi, reproduktivni parametri, relizacija i
odlu~uvawe i sledewe.
cel, patobiologija, protokol. Izvr{uvawe,
odlu~uvawe, analiza, lekuvawe i sledewe.
Celi, protokol, zvr{uvawe, odlu~uvawe,
analiza, lekuvawe i sledewe.
Monitoring i kontrola na BVDV, IBR/IPV,
BRSV, leptospiroza, paratuberkuloza,
salmoneloza, bruceloza, leukoza, ...
258

Organizacija
Metodi na u~ewe
Specifi~ni
preporaki za
nastava
Proverka na znaewa
Teoretska nastava: 1 ~as/nedelno (15 ~asa)
Prakti~na nastava: 2 ~asa/nedelno (30 ~asa)
Teoretska nastava: interaktivna (predavawa vo golema
grupa so diskusija i anga`irawe na studentite)
Prakti~na nastava: ve`bi i drugi oblici na rabota vo
pomali grupi
Seminarska rabota: u~ewe so koristewe stru~na literatura
i internet, izgotvuvawe seminarski trud (esej/poster);
prezentacija i diskusija za seminarskata rabota
Studentot e zadol`en aktivno da gi sledi site predvideni
aktivnosti so koi{to osvojuva bodovi kako del od
zavr{noto ocenuvawe.
Boduvawe na aktivnostite na studentot:
Vid na aktivnost
Bodovi
minimum maksimum
Prisustvo na teoretska
12 15
nastava
Prisustvo i aktivnost
24 30
(znaewe) na prakti~nata
nastava
Seminarska rabota 5 10
Kontinuirani proverki
10 20
(dve)
Zavr{en ispit 9 25
Vkupno: 60 100
Uslovuva~ki kriteriumi: Za da se pristapi kon
zavr{niot ispit studentot e potrebno da osvoi minimum 45
bodovi od teoretskata, prakti~nata nastava i dvete
kontinuirani proverki. Vo slu~aj koga studentot niz
kontinuiranata proverka na znaeweto ne poka`al rezultat
na edna proverka na znaeweto, a osvoil bodovi samo za
teoretska i prakti~na nastava, pristapuva kon kompleten
zavr{en ispit.
Kontinuirana proverka na znaeweto (dve): pismeno
Prva proverka: Osnovni principi, celi i sistematski
strategii, Monitoring na remont presu{en period i
prizvostvo na mleko
Vtora proverka: Monitoring na reprodukcijata, zdravjeto na
vimeto i ~apunkite i kontrola na infektivnite bolesti
Zavr{en ispit: usten
Kompleten zavr{en ispit: usten + pismen (vklu~uva edna
kontinuirana proverka)
Kriteriumi za formirawe na zavr{na ocenka:
Bodovi
Ocenka
do 59
5 (F)
60-68 6 (E)
69-76 7 (D)
77-84 8 (C)
85-92 9 (B)
93-100 10 (A)
259

Osnovni u~ebni
pomagala
1. Brand A., J.P.T.M. Noordhuizen, Y.H, Schukken,
1997, Herd Health and Production management in
daity practice, Wageningen Pers, The Netherland
2. Dovenski T. i sor., Menadzment zdravlja stada i
proizvodnje u farmskom uzgoju mlecnih goveda, 6.
Savetovanje iz klinicke patologije i terapije zivotinja "Clinica
veterinaria" Zbornik radova, 204-210, Budva, SCG, 2004
3. Radostits O.M., Leslie K.E., Fetrow J., Herd Health - Food
Animal Production Medicine , 2. edition., W.B. Saunders
Company.
260

Predmet BIOLOGIJA I PATOLOGIJA NA P^ELI 2.5 krediti
Kod 417
Studiska ^etvrta (IV)
godina
Semestar Osmi (VIII)
Vkupno ~asovi 45
Vid na predmet Zadol`itelen predmet
Preduslovi
Avtor na
programata
Prof. d-r Mi{o Hristovski,
Poml. Ass. Aleksandar Cvetkovi}
Izveduva Prof. d-r Mi{o Hristovski,
Poml. Ass. Aleksandar Cvetkovi}
Cel i zada~i na
nastavnata
programa
Teoretskata nastava od predmetot biologija i patologija na
p~eli ima za cel da gi zapoznae studentite so: p~elarstvoto i
negovoto zna~ewe, razvojot na apidologijata i apitehnikata,
proizvodstvoto na p~elni proizvodi, sostojbata so p~elarstvoto
vo Republika Makedonija, poimot i zna~eweto na
apipatologijata, sistematikata na p~elite, vidovite i rasite
p~eli koi se odgleduvaat vo svetot i kaj nas, sostavot i
razvojnite oblici na ~lenovite na p~elnoto semejstvo, `ivotot
na p~elnoto semejstvo vo tekot na godinata, razmno`uvaweto na
p~elnite zaednici, nepo`elnite pojavi vo p~elnoto semejstvo,
vidovite p~elarnici, karakteristikite na organskoto p~elarsko
proizvodstvo, bolestite na p~elite i p~elnoto leglo,
{tetnicite i neprijatelite na p~elite, truewata na p~elite,
primenata na sovremeni lekovi vo p~elarstvoto i merkite za
preventiva, kontrola i suzbivawe na bolestite, {tetnicite i
truewata kaj p~elite.
Na ovoj na~in na idniot doktor po veterinarna medicina }e mu
bide ovozmo`eno da se zdobie so: znaewe za osnovnite poimi vo
p~elarstvoto i odgleduvaweto na p~elite, prepoznavaweto na
glavnite klini~ki i patomorfolo{ki promeni na bolestite kaj
p~elite i p~elnoto leglo, sposobnost za davawe soveti i
primena na soodvetno lekuvawe na bolestite kaj p~elite i
p~elnoto leglo, sposobnost za davawe soveti za prezemawe
preventivni merki vklu~uvaj}i i promovirawe na optimalno
zdravje i apikulturnoto proizvodstvo.
Prakti~nata nastava od predmetot biologija i patologija na
ribi ima za cel da gi zapoznae studentite so: razvojot i
funkcijata na poedinite ~lenovi na p~elnoto semejstvo,
anatomskite i fiziolo{kite karakteristiki na p~elite,
prednostite i nedostatocite na raznite vidovi p~elni
`iveali{ta, prakti~nata upotreba na p~elarskiot alat i pribor,
zna~eweto i tekot na pregledot na p~elnoto semejstvo,
redosledot na rabotite vo p~elarnikot za vreme na aktivnata
sezona, odgleduvaweto na p~elni matici i nivno voveduvawe vo
p~elnoto semejstvo, potrebata i zna~eweto na zazimuvaweto na
p~elnoto semejstvo, raznovidnosta na medonosnata flora vo R.
Makedonija, dobivaweto i upotrebata na p~elnite proizvodi,
klini~kata i laboratoriskata dijagnostika na bolestite kaj
p~elite, prakti~nata primena na sredstvata za lekuvawe na
zabolenite p~elni semejstva.
261

TEORETSKA NASTAVA
Reden Nastavna edinica
broj na
~asovi
1. P^ELARSTVOTO I
NEGOVOTO ZNA^EWE
2. SISTEMATSKA
PRIPADNOST NA
P^ELATA; VIDOVI I
RASI P^ELI
3. SOSTAV NA P^ELNOTO
SEMEJSTVO
4. RAZVOJNI OBLICI NA
^LENOVITE NA
P^ELNOTO
SEMEJSTVO
5. @IVOTOT NA
P^ELNOTO
SEMEJSTVO VO TEKOT
NA GODINATA
6. RAZMNO@UVAWE NA
P^ELNITE ZAEDNICI
7. NEPO@ELNI POJAVI
VO P^ELNOTO
SEMEJSTVO
Sodr`ina na nastavna edinica
Istoriski razvoj na p~elarstvoto, razvoj na
apidologijata i apitehnikata, proizvodstvo
na p~elni proizvodi, p~elarstvoto vo
Republika Makedonija, poim i zna~ewe na
apipatologijata
Sistematika na p~elite, golema medonosna
p~ela, mala medonosna p~ela, evropskoafrikanska
medonosna p~ela, evropski rasi
na medonosnata p~ela
Matica, trut, p~ela rabotni~ka
Stadium na jajce, stadium na svitkana larva,
razvoj na mati~na larva, stadium na
ispru`ena larva, stadium na kukla
Period na esenta i zimuvawe na p~elite,
period na pojava na leglo, period na glavna
p~elna pa{a, period na prirodno roewe na
p~elnite semejstva, period po roeweto i po
glavnata p~elna pa{a
Op{to za roeweto i pri~ini za roewe na
p~elite, podgotovka i tek na roeweto,
prirodno roewe, ve{ta~ko roewe
Obezmati~enost i la`ni matici, tivka zamena
na maticite, roevi begalci od uli{tata,
grabe` (kra`ba) kaj p~elite
8. P^ELARNICI Izbor na lokacija za p~elarnik, otvoreni i
zatvoreni p~elarnici, raspored na uli{tata
vo p~elarnikot, nabavka na p~elni semejstva,
9. ORGANSKO
P^ELAREWE
10. VIRUSNI BOLESTI NA
P^ELITE
11. BAKTERISKI
BOLESTI NA P^ELITE
12. GABI^NI I
PARAZITSKI
BOLESTI NA P^ELITE
Karakteristiki na organskoto proizvodstvo
na p~elnite proizvodi i na~inite na nivno
dobivawe
Hroni~na paraliza, satelit na virusot na
hroni~nata paraliza, akutna paraliza,
me{inesto leglo, bolest na crni mati~nici,
virus X, bolest na deformirani krila, bolest
na obla~ni krila, Ka{mir virus, apis
iridescenten virus, virus na spora paraliza,
Arkanzas virus, Egipet virus
Amerikanska ~uma, Evropska ~uma,
spiroplazmoza, mikoplazmoza, paratifus,
septikemija, infekcii so Serratia marcescens,
Bacillus pulvifaciens, Bacillus paraalvei,
Pseudomonas fluorescens, Yersinia
pseudotuberculosis, Hafnia alvei
Varno leglo, kameno leglo, aspergiloza,
senoteniaza, nozemoza, ameboza, akaroza,
varooza, tropilaelapsidoza,
262

13. BOLESTI SO
NEINFEKTIVNA
ETIOLOGIJA;
BOLESTI I
ANOMALII NA
MATICATA;
ANOMALII NA
P^ELITE
14. [TETNICI I
NEPRIJATELI NA
P^ELITE
Dizenterija, majska bolest;
Melanoza, nesewe na nedozreani jajca (nemi,
prazni jajca), nesewe na neoplodeni jajca,
opstrukcija na oviduktot so semeni kletki,
opstrukcija na genitalnite kanali so
ekskrementi, katalepsija, zakr`lavena
matica, deformirani krila, hipoplazija na
ovarium, nerazvieni ovidukti, degenerativni
promeni kaj starite matici;
Dvopolovost, kiklopija, albinizam
Voso~en molec, p~elna vo{ka, slaninar,
p~elna buba~ka, peperutka mrtove~ka glava,
mravki, pajaci, gluvci, osi, str{leni, ptici,
me~ka, `abi, gu{teri, zmii, p~elen volk,
uholazi
15. TRUEWA NA P^ELITE Truewa na p~elite so hemiski sredstva,
truewa na p~elite na pa{a (rastitelni
otrovi)
PRAKTI^NA NASTAVA
Reden Nastavna edinica i sodr`ina na nastavnata edinica
broj na
~asovi
1-2 ^lenovi na p~elnoto semejstvo, razvitok (metamorfoza) na p~elite
3-4 Anatomija i fiziologija na p~elite
5-6 P~elni `iveali{ta i p~elarski alat i pribor
7-8 Pregledi na p~elnite semejstva
9-10 Raboti vo p~elarnikot vo tekot na aktivnata sezona
11-12 Odgleduvawe na matici, zamena i dodavawe na matici
13-14 Zazimuvawe na p~elnite semejstva
15-16 P~elna pa{a
17-18 P~elni proizvodi
19-20 Dijagnostika na virusnite bolesti na p~elite (terenska i laboratoriska)
21-22 Dijagnostika na bakteriskite bolesti na p~elite (terenska i
laboratoriska)
23-24 Dijagnostika na gabi~nite i parazitskite bolesti na p~elite (terenska i
laboratoriska)
25-26 Dijagnostika na bolestite na p~elite so neinfektivna etiologija,
bolestite na maticata i anomaliite na maticata i p~elite (terenska i
laboratoriska)
27-28 Terenski ve`bi na p~elarnik
29-30 Terenski ve`bi na p~elarnik
Organizacija
Metodi na
u~ewe
Teoretska nastava: 1 ~as/nedelno (15 ~asa)
Prakti~na nastava: 2 ~asa/nedelno (30 ~asa)
Teoretska nastava: interaktivna (predavawa vo golema grupa so
diskusija i anga`irawe na studentite)
Prakti~na nastava: ve`bi i drugi oblici na rabota vo pomali
grupi
Seminarska rabota: u~ewe so koristewe stru~na literatura i
internet, izgotvuvawe seminarski trud (esej/poster); prezentacija
i diskusija za seminarskata rabota
263

Specifi~ni
preporaki za
nastava
Proverka na
znaewa
Studentot e zadol`en aktivno da gi sledi site predvideni
aktivnosti so koi{to osvojuva bodovi kako del od zavr{noto
ocenuvawe.
Boduvawe na aktivnostite na studentot:
Vid na aktivnost
Bodovi
minimum maksimum
Prisustvo na teoretska
12 15
nastava
Prisustvo i aktivnost
24 30
(znaewe) na prakti~nata
nastava
Seminarska rabota 5 10
Kontinuirani proverki (dve) 10 20
Zavr{en ispit 9 25
Vkupno: 60 100
Uslovuva~ki kriteriumi: Za da se pristapi kon zavr{niot
ispit, studentot e potrebno da osvoi minimum 45 bodovi od
teoretskata, prakti~nata nastava i dvete kontinuirani proverki.
Vo slu~aj koga studentot niz kontinuiranata proverka na
znaeweto ne poka`al rezultat na edna proverka na znaeweto, a
osvoil bodovi samo za teoretska i prakti~na nastava, pristapuva
kon kompleten zavr{en ispit.
Kontinuirana proverka na znaeweto (dve): pismeno
Prva proverka: P~elarstvoto i negovoto zna~ewe, sistematska
pripadnost na p~elata, vidovi i rasi p~eli, sostav na p~elno
semejstvo, razvojni oblici na ~lenovite na p~elnoto semejstvo,
`ivot na p~elnoto semejstvo vo tekot na godinata, razmno`uvawe
na p~elnite zaednici, nepo`elni pojavi vo p~elnoto semejstvo,
p~elarnici, organsko p~elarewe, anatomija i fiziologija na
p~elite, p~elni `iveali{ta, p~elarski alat i pribor, pregledi
na p~elnite semejstva, raboti vo p~elarnikot vo tekot na
aktivnata sezona, odgleduvawe matici, zamena i dodavawe na
matici, zazimuvawe na p~elnite semejstva, p~elna pa{a, p~elni
proizvodi.
Vtora proverka: Virusni bolesti na p~elite, bakteriski bolesti
na p~elite, gabi~ni i parazitski bolesti na p~elite, bolesti so
neinfektivna etiologija, bolesti i anomalii na maticata,
anomalii na p~elite, dijagnostika na bolestite na p~elite i
p~elnoto leglo, {tetnici i neprijateli na p~elite, truewa na
p~elite.
Zavr{en ispit: usten
Kompleten zavr{en ispit: usten + pismen (vklu~uva edna
kontinuirana proverka)
Kriteriumi za formirawe na zavr{na ocenka:
Bodovi
Ocenka
do 59
5 (F)
60-68 6 (E)
69-76 7 (D)
77-84 8 (C)
85-92 9 (B)
93-100 10 (A)
264

Osnovni
u~ebni
pomagala
1. Dobri} \., Vickovi} D., Kuli{i} Z.: Bolesti p~ela.
Fakultet veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu,
Beograd, 2000.
2. Kiprijanovska Hrisula, Naumovski M.: P~elarstvo.
Skopje, 2002.
3. Lolin Miroslava: Bolesti p~ela, II izdanje, IDP
„Nau~na knjiga” Beograd, Beograd, 1991
4. Naumovski M., Krlevska Hrisula: Praktikum po
p~elarstvo. IP "@AKI" Skopje, Skopje, 1994.
5. Shimanuki H., Knox A.D.: Diagnosis of honey bee
diseases. U.S. Department of Agriculture, Agriculture Handbook
No. AH-690, Washington, 2000.
6. Hristovski M.: P~elarstvoto vo 21 vek. Skopje, 2004.
7. [qahov P.: P~elarstvo. III popraveno izdanie, Na{a
Kniga Skopje, Skopje, 1990.
265

Predmet VOVED VO HIGIENA NA HRANATA 4 krediti
Kod 418
Studiska ^etvrta (IV)
godina
Semestar Osmi (VIII)
Vkupno ~asovi 60
Vid na predmet Zadol`itelen predmet
Preduslovi
Avtor na
Doc. d-r Pavle Sekulovski
programata
Izveduva Doc. d-r Pavle Sekulovski
Cel i zada~i na
nastavnata
programa
Teoretska nastava: Celite se da se vovedat studentite vo
osnovnite principi na higienata na hranata, kako bazi~en
predmet za sovladuvawe na idnite predmeti od oblasta na
kvalitetott, bezbednosta i tehnologijata na prehranbenite
proizvodi kako i surovinite i materijalite koi doa|aat vo
kontakt so hranata. Pokraj drugoto, studentite }e se zapoznaat i
so nacionalnoto i zakonodavstvoto na EZ, ulogata na
veterinarnata slu`ba vo nadzorot na higienata na hranata i
glavnite mikroorganizmi koj vlijaat vrz higienata na hranata,
epidemiologijata na alimentarnite truewa, rezidui i
kontaminenti vo hranata, i mikrobiologija i hemija na
konzervirawe na hranata.
Prakti~na nastava : Celta na prakti~nata nastava e studentite
da se zapoznaat i osposobat so principite i na~elata za
rabotewe vo mikrobiolo{ka laboratorija za testirawe hrana.
Pokraj drugoto, }e se zapoznaat i so mediumite koi se koristat za
podgotovka i zasejuvawe na primerocite kako i detekcija i
identifikacija na glavnite patpogeni so poteklo od hranata.
TEORETSKA NASTAVA
Reden
broj na
~asovi
1.
2, 3
4.
5.
Nastavna
edinica
Legislativa na
EU
Nacionalni
propisi
Mikrobiologija
na hranata
Sodr`ina na nastavna edinica
Propisi {to ja odreduvaat nadle`nosta na nadzorot
(preporaki na Codex allimentarius; Dogovorot za
sanitarni i fitosanitarni merki na Svetskata
trgovska organizacija; Direktivi, odnosno
Regulativite na EU)
Se odnesuvaat na bezbednosta na surovinite ili
primarni materijali, odnosno na nutritivnata
adekvatnost-korisnosta po zdravjeto na finalnite
proizvodi; dr`avnata-zvani~na inspekcija /kontrola
na hrana -zada~i na dr`avnata veterinarna
inspekcija vo proizvodstvoto, prerabotkata i
distribucijata za hranata od `ivotinsko poteklo i
dobito~na hrana; zada~ite za bezbednosta i
kvlaitetot; principi na HACCP sistemot na hranata
Voved, sistematizacija i klasifikacija povrzana so
karakteristikite na mikroorganizmite vo hranata
Faktori koi vlijaat vrz rastot na mikroorganizmite
vo hranata
266

5. Izvori na mikroorganizmi vo hranata
6, 7, 8 Opis na mikroorganizmite vo hranata.
Mikroorganizmi koi poteknuvaat od hranata a
9
predizvikuvaat bolesti (etiologija, otkrivawe,
kontrola)
Mikroorganizmi koi predizvikuvaat rasipuvawe na
10
hranata: formi na rasipuvawe na hranata i nivni
predizvikuva~i
11
Korisni mikroorganizmi na hranata. Indikatorni
mikroorganizmi vo hranata
Kontrola na mikroorganizmite vo hranata: kinetika
13
na mikrobijalnoto uginuvawe, decimalnata redukcija
na mikroorganizmite, prevencija na kontaminacija i
otstranuvawe na mikroorganizmite od hranata.
14
Prevencija na rastot i destrukcija na mikrobite vo
hranata. Legislativa na mikrobiologija na hranata.
Bolesti predizvikani od hrana od `ivotinsko i po
poteklo od ~ovekot (bakteriski, virusni, prionski,
Epidemiologijat rikeciski, parazitski), bakteriski infekcii od
15 - 20
a na
okolinata, mikotoksikozi, fiziolo{ki otrovi kaj
alimentarnite ribite, odnosno otrovni morski plodovi, toksini vo
truewa
rastenijata i pe~urkite-prenesuvawe na ~ovekot,
preventivni merki, ocenka vo vrska so bezbednosta za
konzumacija, simptomi na bolestite
21, 22, 23
24, 25
26, 27
28, 29, 30
Rezidui i
kontaminenti vo
hranata
Mikrobiologija
i hemija na
rasipuvawe na
hranata
(vnatre{ni,
prerabotuva~ki
i nadvore{ni
faktori)
Mikrobiologija
i hemija na
konzervirawe
na hranata
Prehranbeni
aditivi
Antimikrobni soedinenija, antiparazitski
supstancii, anabolici, trankilajzeri i -blokatori,
pesticidi, PCB, metali i metaloidi, dezinficiensi,
radionukleidi, bojni otrovi, nitrati, nitrozamini,
dioksin, detergenti, mikotoksini-izvori, ciklus vo
prirodata i ~ove~koto telo, efekti, tolerancii,
preventivni merki
Bakterii, muvli, insekti, fizi~ko-hemiski
Principi, pakuvawe na hranite, konzervirawe so
primena na niski temperaturi (ladewe,
zamrznuvawe); so toplina (blan{irawe,
pasterizacija, sterilizacija); so su{ewe
(dehidracija); so solewe i salamurewe; so dimewe; so
zra~ewe; so antibiotici i antiseptici; vo sredina so
jagleroden dioksid (pakuvawe vo modificirana
atmosfera); upotreba na kiselini, konzervansi;
biolo{ki metodi (fermentacija)
Boi, konzervansi, antioksidansi, kiselini,
stabilizatori, emulgatori, poja~uva~i na aroma,
emulzifikatori, regulatori na kislosta
267

PRAKTI^NA NASTAVA
Reden
broj na Nastavna edinica i sodr`ina na nastavnata edinica
~asovi
Mikrobiolo{ka laboratorija. Zapisnici, zemawe probi i niven
1, 2, 3
transport
Mediumi koi se koristat vo mikrobiologijata na hranata, nivna
4-10
podgotovka, i primena
Prakti~na rabota vo laboratorija za hrana i opredeluvawe na vidovite
11-30
i brojot na mikroorganizmite
Organizacija
Metodi na
u~ewe
Specifi~ni
preporaki za
nastava
Proverka na
znaewa
Osnovni u~ebni
pomagala
Teoretska nastava: 2 ~asa/nedelno (30 ~asa)
Prakti~na nastava: 2 ~as/nedelno (30 ~asa)
Teoretska nastava: interaktivna (predavawa vo golema grupa so
diskusija i anga`irawe na studentite)
Prakti~na nastava: ve`bi i drugi oblici na rabota vo pomali grupi
Seminarska rabota: u~ewe so koristewe stru~na literatura i
internet, izgotvuvawe seminarski trud (esej/poster); prezentacija i
diskusija za seminarskata rabota
Studentot e zadol`en aktivno da gi sledi site predvideni
aktivnosti so koi{to osvojuva bodovi kako del od zavr{noto
ocenuvawe.
Boduvawe na aktivnostite na studentot:
Vid na aktivnost
Bodovi
minimum maksimum
Prisustvo na teoretska nastava 12 15
Prisustvo i aktivnost (znaewe) 24 30
na prakti~nata nastava
Seminarska rabota 5 10
Kontinuirani proverki (dve) 10 20
Zavr{en ispit 9 25
Vkupno: 60 100
Uslovuva~ki kriteriumi: Za da se pristapi kon zavr{niot ispit
studentot e potrebno da osvoi minimum 45 bodovi od teoretskata,
prakti~nata nastava i dvete kontinuirani proverki. Vo slu~aj koga
studentot niz kontinuiranata proverka na znaeweto ne poka`al
rezultat na edna proverka na znaeweto, a osvoil bodovi samo za
teoretska i prakti~na nastava, pristapuva kon kompleten zavr{en
ispit.
Kontinuirana proverka na znaeweto (dve): pismeno
Zavr{en ispit: usten
Kompleten zavr{en ispit: usten + pismen (vklu~uva edna
kontinuirana proverka)
Kriteriumi za formirawe na zavr{na ocenka:
Bodovi
Ocenka
do 59
5 (F)
60-68 6 (E)
69-76 7 (D)
77-84 8 (C)
85-92 9 (B)
93-100 10 (A)
268

Predmet UPRAVNO VETERINARSTVO 3,5 krediti
Kod 419
Studiska ^etvrta (IV)
godina
Semestar Osmi (VIII)
Vkupno ~asovi 45
Vid na predmet Zadol`itelen predmet
Preduslovi
Avtor na
prof. d-r Josif Tosevski.
programata
Izveduva prof. d-r Josif Tosevski.
Cel i zada~i na
nastavnata
programa
Teoretskata nastava:
Prakti~nata nastava:
TEORETSKA NASTAVA
Reden
broj na Nastavna edinica
~asovi
Osnovi na pravnite normi,
1-2
principi i odnosi (2 n.e.)
Osnovi na politi~kiot
3-4 sistem na Republika
Makedonija (2 n.e.)
Predmet na Upravnoto
veterinarstvo, kako
5-6
posebna oblast na
Upravnoto pravo (2 n.e.)
7-10
11
12-16
Veterinarnoto zdravstvo
kako posebna oblast na
dr`avnata uprava
Upravno postapuvawe vo
vr{eweto na veterinarnata
dejnost (1 n.e.)
Upravno-sudska kontrola
nad upravnite raboti,
obi~ajno pravo i etika vo
oblasta na veterinarnata
dejnost (5 n.e.)
Sodr`ina na nastavna edinica
(op{ti odredbi, oddelni izrazi i nivno
zna~ewe; zdravstvena za{tita na
`ivotnite; merki za otkrivawe i
spre~uvawe na pojava na zarazni bolesti;
merki za suzbivawe i iskorenuvawe na
zarazni bolesti kaj `ivotnite;
veterinarno-sanitarna preventiva vo
prometot i proizvodstvoto; za{tita i
unapreduvawe na `ivotnata sredina i
prirodata; minimalen zadol`itelen obem
na zdravstvena za{tita na `ivotnite od
zarazni bolsti; nadomestoci i tro{oci za
zdravstvena za{tita na `ivotnite;
veterinarno-zdravstvena dejnost; nadzor;)
(4.n.e.)
269

17-18
19
20
21
22
23
24
25
26
27-28
29-30
Zakon za bezbednost na
hranata i na proizvodite i
materijalite {to doa|aat
vo kontakt so hranata ("sl.
vesnik na RM" 54 /2002), (2
n.e.)
Zakon za standardizacija
("Sl.vesnik na RM" 54/2002)
(1 n.e.)
Zakon za akreditacija ("Sl.
vesnik na RM" 54/2002)
(1.n.e.)
Zakon za lekovite,
pomo{nite lekoviti
sredstva i medicinskite
pomagala ("sl.vesnik na
RM" 21/1998) (1 n.e.)
Zakon za sto~arstvo
("Sl.vesnik na RM" 61/1997)
(1 n.e.)
Zakon za Industriskata
sopstvenost("Sl.vesnik na
RM" br.47/2002. 42/2003 i
br. 9/2004) (1 n.e.)
Zakon za za{tita i
unapreduvawe na `ivotnata
sredina i prirodata ("Sl.
vesnik na RM" 69/1996,
13/1999 i 41/2000 - Zakon za
izmenuvawe i dopolnuvawe
na zakonot), i pre~isten
tekst ("Sl.vesnik na RM")
br. 13/2003 g. (1 n.e.)
Zakon za javnite
pretprijatija ("Sl.vesnik
na RM"br. 38/1996 ) (1.n.e.)
Zakon za trgovskite
dru{tva ("Sl. vesnik na
RM" br.58/2002) (1 n.e.)
Zakon za nau~noistra`uva~kata
dejnost
("Sl.vesnik na
RM"br.13/1996) i Zakon za
izmeni i dopolnenija na
Zakonot za nau~no
istra`uva~ka dejnost
(Sl.vesnik na
RM"br.29/2002) (2 n.e.)
Zakon za visokoto
obrazovanie ("Sl.vesnik na
RM" br.64/2000) i negovite
izmeni i dopolnuvawa
("Sl.vesnik na RM"
br.49/2003 g.).(2.n.e.)
270

PRAKTI^NA NASTAVA
Reden
broj na Nastavna edinica i sodr`ina na nastavnata edinica
~asovi
Pravilnici za dopolnuvawe na Zakonot za veterinarnoto zdravstvo (vkupno
35 grupi so okolu 200 poedine~ni pravilnici)
Pravilnik za objektite, prostoriite, opremata, instrumentite i higienskite
uslovi koi treba da gi ispolnuvaat objektite na veterinarnata ambulanta,
veterinarnata stanica i veterinarnata bolnica ("Sl.vesnik na RM"
br.17/1999 g.)
Analiza na sega{nata i idnata postavenost na veterinarnoto zdravstvo vo
RM so klu~ni razliki na RM i barawata na EU
Dogovor so Svetskata trgovska organizacija (STO)
Veterinarni inspektori na epizootiolo{ko podra~je (nacionalen sistem za
sledewe i monitoring na bolestite kaj `ivotnite vo RM)
Javen povik za dobivawe na dozvola za vr{ewe na veterinarno
zdravstvenata dejnost od javen interes
Godi{na naredba i programa za suzbivawe na bolestite vo RM
Proceduri za vnesuvawe na `ivotni i proizvodi od `ivotinsko poteklo vo
EU, izvoz i tranzit
Imiwa i broevi na `ivi `ivotni i proizvodi od `ivotinsko poteklo
koristeni kako poraki vo animo mre`ata
Dozvola (re{enie) za uvoz ili tranzit na `ivi `ivotni i proizvodi od
`ivotinsko poteklo
Me|unarodna sanitarna potvrda (sertifikat) za uvoz i izvoz na pratki na
`ivotni i proizvodi od `ivotinsko poteklo
Upatstvo za na~inot na popolnuvawe na me|unarodnoto veterinarno uverenie
Pravilnik za standardi i normativi za ureduvawe na prostorot ("Sl.vesnik
na PM" br.2/2002 g.)
Uslovi {to treba da gi ispolnuvaat izvoznite objekti (izve{taj i direktiva
64/433)
Klu~ni razliki me|u Makedonija i EU (potrebni dokumenti)
Odobrenie za izvozni objekti i organizaciski aktivnosti na inspekcijata na
grani~en premin
Osnovni principi za zemawe mostri (principi na epizootiologijata,
strategii za kontrola na bolestite, procenka na podatoci, ulogata na
veterinarnite inspektori vo Nacionalniot epizootiolo{ki informaciski
sistem)
Postapka za registracija na lekovi, pomo{ni lekoviti sredstva i
medicinski pomagala
Dozvola za uvoz na lekovi pomo{ni lekoviti sredstva i medicinski
pomagala
Nacionalna strategija na RM za nadzor, kontrola i nabquduvawe na
zdravjeto na doma{nite `ivotni i javnoto zdravstvo so sistem za
identifikacija i evidencija na doma{nite `ivotni (operativen plan za
voveduvawe sistem za identifikacija na goveda, ovci i kozi vo RM; kodovi
na MK, tenderska dokumentacija za nabavka na u{ni marki~ki, izvozna
dozvola-veterinarno sanitarni uslovi za proizvodstvo na prehranbeni
proizvodi od `ivotinsko poteklo i nivno stavawe vo promet, zdravstveno
uverenie-paso{, me|unarodno veterinarno uverenie-makedonski-gr~ki,
Op{ti rabotni zada~i so lista na podatoci na veterinarnata inspekcija vo
EEIE i nacrt standard na OIE za laboratorii, op{ti rabotni zada~i so
lista podatoci na veterinarnata inspekcija na grani~en premin)
271

Organizacija
Metodi na
u~ewe
Specifi~ni
preporaki za
nastava
Proverka na
znaewa
Teoretska nastava: 2 ~asa/nedelno (30 ~asa)
Prakti~na nastava: 1 ~as/nedelno (15 ~asa)
Teoretska nastava: interaktivna (predavawa vo golema grupa so
diskusija i anga`irawe na studentite)
Prakti~na nastava: ve`bi i drugi oblici na rabota vo pomali
grupi
Vo tekot na nastavata sekoj student predlaga tema za izrabotka
na seminarska rabota vo ramkite na modularnata nastavna
sodr`ina i prakti~nata rabota (ve`bi).
Studentot e zadol`en aktivno da gi sledi site predvideni
aktivnosti so koi{to osvojuva bodovi kako del od zavr{noto
ocenuvawe.
Boduvawe na aktivnostite na studentot:
Vid na aktivnost
Bodovi
minimum maksimum
Prisustvo na teoretska nastava 12 15
Prisustvo i aktivnost (znaewe) 24 30
na prakti~nata nastava
Seminarska rabota 5 10
Kontinuirani proverki (dve) 10 20
Zavr{en ispit 9 25
Vkupno: 60 100
Uslovuva~ki kriteriumi: Za da se pristapi kon zavr{niot
ispit studentot e potrebno da osvoi minimum 45 bodovi od
teoretskata, prakti~nata nastava i dvete kontinuirani proverki.
Vo slu~aj koga studentot niz kontinuiranata proverka na
znaeweto ne poka`al rezultat na edna proverka na znaeweto, a
osvoil bodovi samo za teoretska i prakti~na nastava, pristapuva
kon kompleten zavr{en ispit.
Kontinuirana proverka na znaeweto (dve): pismeno
Prva proverka:
Vtora proverka:
Zavr{en ispit: usten
Kompleten zavr{en ispit: usten + pismen (vklu~uva edna
kontinuirana proverka)
Kriteriumi za formirawe na zavr{na ocenka:
Bodovi
Ocenka
do 59
5 (F)
60-68 6 (E)
69-76 7 (D)
77-84 8 (C)
85-92 9 (B)
93-100 10 (A)
272

Osnovni
u~ebni
pomagala
- Avtorizirana skripta na predavawa od Upravno veterinarstvo,
d-r Josif Tosevski, 2001-2006 g.
- Vodi~ I, II, II i IV - Dobra proizvodna praktika i nacionalen
informativen sistem, (aftorizirani skripti, d-r Josif
Tosevski, 2006 g.
- PROEKTNA DOKUMENTACIJA, Dokument: Nacionalna strategija
na RM za nadzor, kontrola i nabquduvawe na zdravjeto na
doma{nite `ivotni i javnoto zdravstvo, d-r Jpsif Tosevski, 1999
g.
- Praktikum od Upravno veterinarstvo, d-r Josif Tosevski, 2003
g.
- Zbirka na seminarski trudovi od studenti koi go polo`ile
ispitot vo tek na 2001, 2002, 2003, 2004, 2005, 2006 godina.
273

5.Predmetni programi za peta godina na studii
SEMESTAR IX
KONTROLA NA HIGIENATA I
Predmet
TEHNOLOGIJATA NA MESO, RIBI,
JAJCA, MED I NIVNI PROIZVODI
Kod 511
Studiska
godina
Petta (V)
Semestar Deveti (IX)
Vkupno ~asovi 105
Vid na predmet Zadol`itelen predmet
Preduslovi
Avtor na
programata
d-r Pavle Sekulovski
Izveduva d-r Pavle Sekulovski
Cel i zada~i na
nastavnata
programa
274
6.5krediti
Teoretska nastava. Predmetot go pokriva nadzorot na higienata
i tehnologijata na mesoto, ribite, jajcata, medot i nivnite
proizvodi. Vo ramkite na ovoj predmet, studentite najprvo se
zapoznavaat so individualnite kategorii meso, ribi/morski
plodovi, jajca, med i kriteriumite za ocenka na kvalitetot ili
vidovi/kategorii/klasi. Tie se zapoznavaat i so tipovite i
vidovite i formite na rasipuvawe na ovie proizvodi od
`ivotnisko poteklo i metodite za ocenka na bezbednosta i
kvalitetot. Za sekoj od niv, tie ja u~at bazi~nata tehnologija za
proizvodstvo na proizvodite (proizvodi od meso, ribi/morski
plodovi, prerabotki od jajca i med) vo takov obem {to tie
stanuvaat kvalifikuvani da ja ocenat bezbednosta i kvalitetot
na proizvodite. Celite na predmetot se da gi kvalifikuva
studentite da ja opredelat i ja konstatiraat bezbednosta i
kvalitetot na ovie prehranbeni proizvodi vklu~uvaj}i ja i
Dobrata proizvodstvena praktika (GMP) i upravuvawe so
kvlitetot, Dobrata higienska praktika (GHP), Analiza na
opasnosti i kriti~ni kontrolni to~ki (HACCP), Sledlivosta,
zemawe primeroci za laboratoriski analizi, izveduvawe na
bakteriolo{ki, hemiski i toksikolo{ki analizi, pi{uvawe
izve{tai za naodot od analizite i prezemawe soodvetni merki
vo slu~aj na nebezbedna ili so nesoodveten kvalitet na hranata
od `ivotnisko poteko. Studentite stanuvaat kvalifikuvani za
izveduvawe rabotni zada~i od nadle`nosta na dr`avniot
veterinaren inspektor vo oblasta na kontrola na hranata od
`ivotinsko poteklo. Za razbirawe na sodr`inata na ovoj
predmet i za izveduvaweto na prakti~nata rabota
(bakteriolo{ki, hemiski i toksikolo{ki), uslov pretstavuva
prethodno znaewe od slednive predmeti: anatomija (so cel da gi
znaat delovite od mesoto so termini za tehnologija ili
distribucija), patolo{ka anatomija (so cel da imaat znaewe za
patolo{kite promeni), bakteriologija i hemija (za rabota na
prkati~nata nastava).
Prakti~na nastava. Studentite treba da stanat kvalifikuvani
za organizacijata na kolewe vo improvizirani postrojki vo itni
situacii, i za inspekcija na `ivotnite zaklani prinudno i

TEORETSKA NASTAVA
Reden
broj na
~asovi
1-3
4-10
zaklani od nu`da. Tie treba da bidat vo mo`nost, da ja procenat
bezbednosta na mesoto i organite, kako i kvalitetot za ~ove~ka
ishrana vrz osnova na inspekcijata i eventualni laboratoriski
atesti (bakteriolo{ki, virolo{ki i hemiski) odnosno dali
odgovaraat na va`e~ki propisi. Studentite }e bidat zapoznaeni
so kompleksot problemi od veterinarno-sanitarna kontrola na
`ivotnite za kolewe i mesoto, odnosno Analiza na rizicite,
Principot na pretpazlivost, Sproveduvawe sertifikacija na
stru~nosti i sistemi, Dobra zemjodelska praktika (GAP), Dobra
veterinarna praktika (GVP), Programa za postojan nadzor nad
zdravstvenata sostojba na stadoto (HHSP), poto~no so t.n
integriran na~in na kontrola "od {tala do trpeza", od “ila do
vilu{ka (3F s’ From Field to Fork). Tie }e bidat zapoznaeni so
kontrolata na `ivotnite pred kolewe (nabavka, inspekcija pred
transport, transport, inspekcija, tretman i pregled na `ivotnite
vo dobito~noto depo pred kolewe), kontrola na tehnolo{kite
proceduri na kolewe (za{emetuvawe, veterinarno-sanitaren
nadzor pri iskrvaruvaweto i primarnata obrabotka), inspekcija
na mesoto i organite, i ocenka na bezbednosta na mesoto i
organite za hrana na lu|eto vrz osnova na na~elata na "Pravilata
za veterinarno-sanitarna inspekcija".
Studentite }e bidat zapoznaeni i so procedurite za inspekcija
na mesoto i organite od prinudno zaklani `ivotni, `ivotni
zaklani od nu`da i meso dobieno vo isklu~itelni slu~ai (vojna,
zemjotresi, poplavi), i so organizacijata za podobruvawe na
rabotata vo klanicite. Tie }e se okvalifikuvaat za nadzor na
rabotnicite vo klanicite, kontrola na sanitarnite dogovori na
klanicite, i kontrola na opremata i priborot, skladiraweto i
distribucija na mesoto (HACCP)
Nastavna edinica
Sodr`ina na nastavna edinica
Voved Voved vo predmetot, objasnuvawe na
principite na studii i legislativata
Dobitok za kolewe (od
farma do trpeza)
@ivotni za kolewe, tovarewe, transport i
rastovaruvawe; posledici od transport;
postapka za `ivotnite vo dobito~noto depo,
zabrana za kolewe, za{emetuvawe, postapka
na iskrvavuvawe, primarna obrabotka na
trupovite, post mortalna inspekcija,
obele`uvawe na mesoto i organite
11 Kolewe na pitomi zajaci
12-13 Kolewe na `ivina
14 Dive~
15-24
Ocenka na bezbednosta
na mesoto i organite
Pri odredeni fiziolo{ki sostojbi,
patolo{ki promeni na organite i organskite
sistemi, sindromi na neidentifikuvani ili
neinfektivni, etiologii alimentarni truewa
so osvrt na rezidui i kontaminenti, zarazni i
parazitski bolesti kaj, goveda, sviwi, kowi,
ovci i kozi, pitomi zajaci i dive~.
275

25-30
31
32-34
35 Meso
36
37-47
48-50
51-53
54-55
56-57
58
59-72
Uloga na veterinarnata
slu`ba vo objektite za
proizvodstvo na meso
Postmortalni procesi
vo mesoto
Procenuvawe na Pazarniot
kvalitet na meso
Tehnologija na meso,
proizvodi i prerabotki
Bezbednost i kvalitet
na mesoto od dive~,
pitomi zajaci i `ivina;
Veterinarno-sanitaren
nadzor na ribi, rakovi,
{kolkari i nivni
proizvodi
Rakovi, mekoteli, `abi,
`elki
Veterinarno-sanitaren
nadzor na jajca i
produktite od jajca
Veterinarno-sanitaren
nadzor na med
Mikrobiologija i hemija
na konzervirawe na
hranata
Obele`uvawe na mesoto pred i po
inspekcijata
`iva masa, klani~na masa, randman
struktura, biohemiski sostav, postmortalni
promeni vo mesoto, vidovi na rasipuvawe,
vidovi, klasi i kategorii mesa, skladirawe,
odr`livost (rok na traewe) i kontrola pri
prometot so mesoto
Delovi {to se jadat i delovi {to ne se jadat
od zaklaniot trup
prerabotki od meso, vidovi proizvodi od
meso, defekti, rasipuvawe i falsifikuvawe;
ocenka na bezbednosta i kvalitetot, kontrola
na proizvodstvoto i za vreme na transportot
izdrobeno (meleno) meso; mehani~ko
obeskoskeno meso (MOM)
kolbasi
konzervi od meso
gotovi zamrzaniti jadewa
suvomesni prerabotki
struktura, biohemiski sostav, postmortalni
promeni vo mesoto, vidovi rasipuvawe,
vidovi, klasi i kategorii mesa, skladirawe,
odr`livost (rok na trawe) i kontrola pri
prometot so mesoto i nivnite proizvodi
(bezbednost i kriterium za kvalitet), prerabotki,
vidovi na proizvodi od ribarewe, defekti, ocenka
na promenite na kvalitetot, bezbednosta na
proizvodite, kontrola na transportot
(bezbednost i kriterium za kvalitet), prerabotki,
vidovi proizvodi od ribarewe, defekti, ocenka na
promenite na kvalitetot, bezbednosta na
proizvodite, kontrola na transportot
sostav i svojstva na jajcata, promeni vo tekot
na skladiraweto, nedostatoci, razgraduvawe,
prezervacija, produkti od jajca, kriteriumi za
bezbednost i kvalitet, kontrola vo tekot na
proizvodstvoto i transportot
vidovi, falsifikuvani proizvodi, razgraduvawa,
kriteriumi za bezbednost i kvalitet
principi, pakuvawe na hranite, konzervirawe
so primena na niski temperaturi (ladewe,
zamrznuvawe); so toplina (blan{irawe, pasterizacija,
sterilizacija); so su{ewe (dehidracija);
so solewe i salamurewe; so dimewe;
so zra~ewe; so antibiotici i antiseptici; vo
sredina so jagleroden dioksid (pakuvawe vo
modificirana atmosfera); upotreba na
kiselini, konzervansi; biolo{ki metodi
(fermentacija)
276

PRAKTI^NA NASTAVA
Reden
broj na
~asovi
1-3
4-8
Nastavna edinica i sodr`ina na nastavnata edinica
Ante-mortem zdravstvena inspekcija na `ivotnite, vizita pri
tehnolo{kite operacii na kolewe i proizvodstvo na proizvodi od meso
Zapoznavawe na praktikata vo klanicite (teoretski nadzor na rabotata
i demonstrirawe na rabotata so slajdovi)
9-13 Post-mortalna inspekcija na goveda pomladi od 6 i postari od 6 nedeli
14-15 Post-mortalna inspekcija na sviwi
16-17 Post-mortalna inspekcija na kopitari, ovci i kozi
18-19 Post- mortalna inspekcija na `ivina.
20-26
27-33
Zapoznavawe na studentite so organizacijata i rabotata na dr`avniot
veterinaren inspektor vo klanicata (so dokumentacijata, opremata,
zemawe brisevi/otisoci za proverka na higienata)
Laboratoriski analizi za doka`uvawe na sve`ina i rasipuvawe na
mesoto.
Organizacija
Metodi na
u~ewe
Specifi~ni
preporaki za
nastava
Proverka na
znaewa
Teoretska nastava: 4 ~asa/nedelno (72 ~asa)
Prakti~na nastava: 3 ~as/nedelno (33 ~asa)
Teoretska nastava: interaktivna (predavawa vo golema grupa so
diskusija i anga`irawe na studentite)
Prakti~na nastava: ve`bi i drugi oblici na rabota vo pomali
grupi
Seminarska rabota: u~ewe so koristewe stru~na literatura i
internet, izgotvuvawe seminarski trud (esej/poster); prezentacija
i diskusija za seminarskata rabota
Studentot e zadol`en aktivno da gi sledi site predvideni
aktivnosti so koi{to osvojuva bodovi kako del od zavr{noto
ocenuvawe.
Boduvawe na aktivnostite na studentot:
Vid na aktivnost
Bodovi
minimum maksimum
Prisustvo na teoretska nastava 12 15
Prisustvo i aktivnost (znaewe) 24 30
na prakti~nata nastava
Seminarska rabota 5 10
Kontinuirani proverki (dve) 10 20
Zavr{en ispit 9 25
Vkupno: 60 100
Uslovuva~ki kriteriumi: Za da se pristapi kon zavr{niot
ispit studentot e potrebno da osvoi minimum 45 bodovi od
teoretskata, prakti~nata nastava i dvete kontinuirani proverki.
Vo slu~aj koga studentot niz kontinuiranata proverka na
znaeweto ne poka`al rezultat na edna proverka na znaeweto, a
osvoil bodovi samo za teoretska i prakti~na nastava, pristapuva
kon kompleten zavr{en ispit.
Kontinuirana proverka na znaeweto (dve): pismeno
Prva proverka:
Vtora proverka:
Zavr{en ispit: usten
277

Osnovni
u~ebni
pomagala
Kompleten zavr{en ispit: usten + pismen (vklu~uva edna
kontinuirana proverka)
Kriteriumi za formirawe na zavr{na ocenka:
Bodovi
Ocenka
do 59
5 (F)
60-68 6 (E)
69-76 7 (D)
77-84 8 (C)
85-92 9 (B)
93-100 10 (A)
278

Predmet
KONTROLA NA HIGIENA I TEHNOLOGIJA
NA MLEKO, PROIZVODI OD MELKO I
HRANA OD RASTITELNO POTEKLO
Kod 512
Studiska
godina
Petta (V)
Semestar Deveti (IX)
Vkupno ~asovi 60
Vid na predmet Zadol`itelen predmet
Preduslovi
Avtor na
programata
Doc. d-r Pavle Sekulovski
Izveduva Doc. d-r Pavle Sekulovski
Cel i zada~i na
nastavnata
programa
279
4 krediti
Teoretska nastava. Studentite steknuvaat znaewe koe gi voveduva
vo problematikata na bezbednosta, nutritivnoto vlijanie po
zdravjeto na lu|eto i kvalitetot na spomenatite vidovi hrana i im
ovozmo`uva da izveduvaat inspekcija/kontrola nad proizvodstvoto
i distribucijata na mlekoto, proizvodi od mleko i hrana od
rastitelno poteklo. Celite na predmetot se: da gi kvalifikuva
studentite da ja konstatiraat bezbednosta i kvalitetot na ovie
prehranbeni proizvodi, vklu~uvaj}i ja i Dobrata proizvodstvena
praktika (GMP) i upravuvawe so kvalitetot, Dobrata higienska
praktika (GHP), HACCP sistemite, Sledlivosta, zemawe primeroci
za laboratoriski analizi, izveduvawe bakteriolo{ki, hemiski i
toksikolo{ki analizi, pi{uvawe izve{tai za naodot od analizite
i prezemawe soodvetni merki vo slu~aj na nebezbedna ili so
nesoodveten kvalitet hrana. Studentite stanuvaat kvalifikuvani
za izveduvawe na rabotni zada~i od nadle`nosta na dr`avniot
veterinaren inspektor vo oblasta na kontrola na hranata od
`ivotinsko poteklo
Prakti~nata nastava
TEORETSKA NASTAVA
Reden
broj na Nastavna edinica Sodr`ina na nastavna edinica
~asovi
1-3 Mleko
Hemiski sostav na mlekoto od kravi, ovci i
kozi; kolostrum
4
Organolopti~ki osobini i mani na mlekoto;
fizi~ki, hemiski i inhibitorni svojstva na
mlekoto.
5-6 Ocenka na mlekoto Mastitis, zoonozi i drugi infektivni bolesti
7-9 Mikrobiologija
Na surovoto, termi~ki tretiranoto mleko i
proizvodi od mleko; vlijanie na
mikroorganizmite na bezbednosta i
tehnologijata na mlekoto
ma{ini za molzewe; primarna obrabotka,
10
Higiena na
transport do mlekarata, veterinarnosanitarna
kontrola na proizvodstvoto na
proizvodstvo na mleko;
mlekoto
Sekundarna obrabotka na mlekoto, transport,
11-13
proda`ba, veterinarno-sanitarna kontrola vo
mlekarite i prometot

14
15-20
21-25
26
27
Tehnologija i
veterinarno-sanitaren
nadzor nad proizvodi
od mleko
Tehnolo{ka prerabotka
za opredeleni grupi
proizvodi na hrana od
rastitelno poteklo;
Rastitelni masti i
masla,
@itarici, proizvodi od
melni~ka i prekarska
industrija
Strani materii vo mlekoto i proizvodi od
mleko (aditivi, falsifikuvawe, razidui,
kontaminenti).
Kiselo mle~ni proizvodi
Sirewe
Koncentrirana mle~na mast
Mle~ni konzervi (mleko vo prav, zgusnato
mleko i kondenzirano mleko)
Sladoled
Sporedni proizvodi od industrijata za mleko
Vidovi proizvodi; rasipuvawe i razlo`uvawe
na ovie proizvodi; procenka na vlijanieto vrz
zdravjeto i kvalitetot; veterinarnosanitarna
kontrola vo proizvodstvoto i
prometot
margarin, majonez, slanina, govedska, ov~a i
kozja loj, svinska mast i drugi hrani koj
soodr`at mast
bra{no, leb, knedli, biskviti
28 Zelen~uci i ovo{ja nivnite proizvodi
29
[e}eri, kakao,
~okoladi, kafe, ~aj.
30 Mirudii
PRAKTI^NA NASTAVA
Reden
broj na
~asovi
1-3
4-8
9-13
Nastavna edinica i sodr`ina na nastavnata edinica
Zemawe primeroci od proizvodstvoto ili prometot (mleko, proizvodi
od mleko i hrana od rastitelno poteklo) i nivno pra}awe do ovlastena
laboratorija za analiza
Organolepti~ko ispituvawe (mleko, proizvodi od mleko i hrana od
rastitelno poteklo), ispituvawe na proizvodite vo proces na
rasipuvawe i devijacii na kvalitetot
Ispituvawe na mlekoto (mikrobiolo{ki i citolo{ki; hemiska analiza
za sostavot, sve`inata, razgraduvaweto, ne~istotiite, rezidui i
kontaminenti).
Proizvodi od mleko (mikrobiolo{ki ispituvawa, hemiski analizi za
16-20
sostavot i bezbednosta)
21-24
Hrana od rastitelno poteklo mikrobiolo{ki ispituvawa, hemiski
analizi za sostavot i bezbednosta)
25-30 Izrabotka na izve{tai za laboratoriskite analizi
280

Organizacija
Metodi na
u~ewe
Specifi~ni
preporaki za
nastava
Proverka na
znaewa
Osnovni
u~ebni
pomagala
Teoretska nastava: 2 ~asa/nedelno (30 ~asa)
Prakti~na nastava: 2 ~as/nedelno (30 ~asa)
Teoretska nastava: interaktivna (predavawa vo golema grupa so
diskusija i anga`irawe na studentite)
Prakti~na nastava: ve`bi i drugi oblici na rabota vo pomali
grupi
Seminarska rabota: u~ewe so koristewe stru~na literatura i
internet, izgotvuvawe seminarski trud (esej/poster); prezentacija
i diskusija za seminarskata rabota
Studentot e zadol`en aktivno da gi sledi site predvideni
aktivnosti so koi{to osvojuva bodovi kako del od zavr{noto
ocenuvawe.
Boduvawe na aktivnostite na studentot:
Vid na aktivnost
Bodovi
minimum maksimum
Prisustvo na teoretska
12 15
nastava
Prisustvo i aktivnost
24 30
(znaewe) na prakti~nata
nastava
Seminarska rabota 5 10
Kontinuirani proverki (dve) 10 20
Zavr{en ispit 9 25
Vkupno: 60 100
Uslovuva~ki kriteriumi: Za da se pristapi kon zavr{niot
ispit studentot e potrebno da osvoi minimum 45 bodovi od
teoretskata, prakti~nata nastava i dvete kontinuirani proverki.
Vo slu~aj koga studentot niz kontinuiranata proverka na
znaeweto ne poka`al rezultat na edna proverka na znaeweto, a
osvoil bodovi samo za teoretska i prakti~na nastava, pristapuva
kon kompleten zavr{en ispit.
Kontinuirana proverka na znaeweto (dve): pismeno
Prva proverka:
Vtora proverka:
Zavr{en ispit: usten
Kompleten zavr{en ispit: usten + pismen (vklu~uva edna
kontinuirana proverka)
Kriteriumi za formirawe na zavr{na ocenka:
Bodovi
Ocenka
do 59
5 (F)
60-68 6 (E)
69-76 7 (D)
77-84 8 (C)
85-92 9 (B)
93-100 10 (A)
281

Predmet BIOLOGIJA I PATOLOGIJA NA DIVE^ 3.5 krediti
Kod 513
Studiska Petta (V)
godina
Semestar Devetti (IX)
Vkupno ~asovi 45
Vid na predmet Zadol`itelen predmet
Preduslovi
Avtor na
programata
Prof. d-r Mi{o Hristovski,
Poml. Ass. Aleksandar Cvetkovi}
Izveduva Prof. d-r Mi{o Hristovski,
Poml. Ass. Aleksandar Cvetkovi}
Cel i zada~i na
nastavnata
programa
Teoretskata nastava od predmetot biologija i patologija na
dive~ ima za cel da gi zapoznae studentite so: poimot i
zna~eweto na lovstvoto, Zakonot za lovstvo na R.Makedonija,
organizacijata na lovstvoto vo Makedonija, mestoto i ulogata na
veterinarnata slu`ba vo lovstvoto, vidovite i
karakteristikite na lovi{tata, sistematikata na lovniot dive~,
na~inite na odgleduvawe na dive~ot, biolo{kite karakteristiki
i bolestite na lovniot dive~, {tetite koi gi predizvikuva
dive~ot, {tetite na dive~ot i osnovite na lovnata kinologija.
Na ovoj na~in, na idniot doktor po veterinarna medicina }e mu
bide ovozmo`eno da se zdobie so: znaewe za prepoznavawe na
specifikite vo manifestacijata na klini~kite i
patomorfolo{kite promeni kaj bolestite na dive~ot, sposobnost
za davawe soveti i primena na soodvetno lekuvawe na bolestite
kaj odgleduvaniot dive~, sposobnost za davawe soveti za
prezemawe preventivni merki vklu~uvaj}i i promovirawe na
optimalno zdravje na dive~ot i sovremeno lovstvo.
Prakti~nata nastava od predmetot biologija i patologija na
ribi ima za cel da gi zapoznae studentite so: anatomskite
karakteristiki na dive~ot, na~inite na prihranuvawe na
dive~ot, uni{tuvawe na {tetniot dive~, specifi~nosta na
postmortalnite naodi na mr{i od dive~, ne{tetno otstranuvawe
na mr{ite od dive~, specifikite na zemawe i ispra}awe
materijal koj poteknuva od dive~ na laboratorisko ispituvawe,
laboratoriskata dijagnostika na bolestite kaj dive~ot i
zdravstvenata za{tita na slobodniot i ve{ta~ki odgleduvaniot
dive~.
TEORETSKA NASTAVA
Reden Nastavna edinica
broj na
~asovi
1-2 POIM I ZNA^EWE NA
LOVSTVOTO
Sodr`ina na nastavna edinica
Istoriski razvoj na lovstvoto, Zakon za lovstvo
na R.Makedonija, organizacija na lovstvoto vo
Makedonija, mesto i uloga na veterinarnata
slu`ba vo lovstvoto
3-4 LOVI[TA Ureduvawe na lovi{ta, bonitirawe na lovi{ta,
utvrduvawe normalna brojna sostojba na dive~ot,
planirawe na godi{en otstrel, utvrduvawe na
fakti~kata sostojba na dive~ot vo lovi{tata,
tehni~ko ureduvawe na lovi{teto
282

5-6 SISTEMATIKA I
KRATOK PREGLED NA
BIOLOGIJATA NA
LOVNIOT DIVE^
7-8 ODGLEDUVAWE NA
DIVE^
9-10 KARAKTERISTIKI
NA BOLESTITE NA
DIVE^OT
11-12 BIOLO[KI
KARAKTERISTIKI
NA PERJEST DIVE^
13-14 BOLESTI KAJ
PERJEST DIVE^
15-16 BIOLO[KI
KARAKTERISTIKI I
BOLESTI NA DIVI
GRIZA^I
17-18 BIOLO[KI
KARAKTERISTIKI
NA DIVI
PRE@IVARI
19-20 BOLESTI NA DIVI
PRE@IVARI
21-22 BIOLO[KI
KARAKTERISTIKI I
BOLESTI NA DIVA
SVIWA
23-24 BIOLO[KI
KARAKTERISTIKI
NA DIVI MESOJADI
25-26 BOLESTI NA DIVI
MESOJADI
Zakonska, stru~na i nau~na podelba;
Za{titen i neza{titen dive~, zabrana za
lovewe, lovostoj, krupen i siten dive~
Faktori od koi zavisi odgleduvaweto na
dive~ot, osnovni na~ini na odgleduvawe na
dive~, osnovni merki pri odgleduvaweto na
dive~ vo slobodna priroda, ve{ta~ko
odgleduvawe na dive~
Bolesti na lovniot dive~ kako prirodna pojava,
utvrduvawe na bolestite kaj dive~ot,
spre~uvawe na {ireweto na bolestite kaj
dive~ot, merki za zgolemuvawe na fondot na
dive~ot po prestanuvawe na bolestite,
sanitaren odstrel
Dropla, tetreb, sne`nica, le{tarka, fazan,
erebica, potpolo{ka, gulab, gugutka, {quka,
guska, pajka, worka, lebed, liska, sokol, jastreb,
luwa, orel, mr{ojadec, utka, gavran, ~avka,
stra~ka, sojka
Zaboluvawa od neinfektivna, infektivna i
parazitska etiologija
Zajak, kuni~, veverica, tekunica, obi~en polv;
Zaboluvawa od neinfektivna, infektivna i
parazitska etiologija
Elen, srna, divokoza, muflon, kozorog
Zaboluvawa od neinfektivna, infektivna i
parazitska etiologija
Zaboluvawa od neinfektivna, infektivna i
parazitska etiologija
Volk, lisica, ~akal, ris, diva ma~ka, me~ka,
kuna, mala lasica, tvor, jazovec, vidra
Zaboluvawa od neinfektivna, infektivna i
parazitska etiologija
27-28 [TETI NA I OD
DIVE^OT
[teti na dive~ot od primena na pesticidi i
hemizacija, {teti predizvikani od dive~ i nivno
regulirawe
29-30 LOVNA KINOLOGIJA Rasi love~ki ku~iwa po FCI, odgleduvawe,
ishrana, dresura i zdravstvena za{tita
283

PRAKTI^NA NASTAVA
Reden Nastavna edinica i sodr`ina na nastavnata edinica
broj na
~asovi
1. Anatomija na perjest dive~
2. Anatomija na vlaknest krupen dive~
3. Anatomija na vlaknest siten dive~
4. Ishrana na dive~ot
5. Uni{tuvawe na {teten dive~
6. Specifi~nost na postmortalnite naodi na mr{i od dive~
7. Ne{tetno otstranuvawe na mr{i od dive~
8. Zemawe i ispra}awe materijal koj poteknuva od dive~ na laboratorisko
ispituvawe
9. Laboratoriska dijagnostika na bakteriskite zaboluvawa kaj dive~ot
10. Laboratoriska dijagnostika na virusnite zaboluvawa kaj dive~ot
11. Laboratoriska dijagnostika na parazitskite zaboluvawa kaj dive~ot
12. Zdravstvena za{tita na dive~ot
13. Poseta na Zoolo{kata gradina i Prirodo-nau~niot muzej vo Skopje
14. Poseta na fazanerija - Katlanovo
15. Poseta na lovi{te i Nacionalen park
Organizacija
Metodi na
u~ewe
Specifi~ni
preporaki za
nastava
Teoretska nastava: 2 ~asa/nedelno (30 ~asa)
Prakti~na nastava: 1 ~as/nedelno (15 ~asa)
Teoretska nastava: interaktivna (predavawa vo golema grupa so
diskusija i anga`irawe na studentite)
Prakti~na nastava: ve`bi i drugi oblici na rabota vo pomali
grupi
Seminarska rabota: u~ewe so koristewe stru~na literatura i
internet, izgotvuvawe seminarski trud (esej/poster); prezentacija
i diskusija za seminarskata rabota
Studentot e zadol`en aktivno da gi sledi site predvideni
aktivnosti so koi{to osvojuva bodovi kako del od zavr{noto
ocenuvawe.
Boduvawe na aktivnostite na studentot:
Vid na aktivnost
Bodovi
minimum maksimum
Prisustvo na teoretska nastava 12 15
Prisustvo i aktivnost (znaewe) 24 30
na prakti~nata nastava
Seminarska rabota 5 10
Kontinuirani proverki (dve) 10 20
Zavr{en ispit 9 25
Vkupno: 60 100
Uslovuva~ki kriteriumi: Za da se pristapi kon zavr{niot
ispit studentot e potrebno da osvoi minimum 45 bodovi od
teoretskata, prakti~nata nastava i dvete kontinuirani proverki.
Vo slu~aj koga studentot niz kontinuiranata proverka na
znaeweto ne poka`al rezultat na edna proverka na znaeweto, a
osvoil bodovi samo za teoretska i prakti~na nastava, pristapuva
kon kompleten zavr{en ispit.
284

Proverka na
znaewa
Osnovni
u~ebni
pomagala
Kontinuirana proverka na znaeweto (dve): pismeno
Prva proverka: poim i zna~ewe na lovstvoto, lovi{ta,
sistematika i kratok pregled na biologijata na lovniot dive~,
odgleduvawe na dive~, karakteristiki na bolestite na dive~ot,
biolo{ki karakteristiki na perjest dive~, bolesti kaj perjest
dive~, anatomija na dive~, ishrana na dive~, uni{tuvawe na
{teten dive~, specifi~nost na postmortalni naodi na mr{i od
dive~, ne{tetno otstranuvawe na mr{i od dive~.
Vtora proverka: biolo{ki karakteristiki i bolesti na divi
griza~i, biolo{ki karakteristiki na divi pre`ivari, bolesti na
divi pre`ivari
biolo{ki karakteristiki i bolesti na diva sviwa, biolo{ki
karakteristiki na divi mesojadi, bolesti na divi mesojadi, {teti
na i od dive~ot, lovna kinologija, zemawe i ispra}awe materijal
koj poteknuva od dive~ na laboratorisko ispituvawe,
laboratoriska dijagnostika na bolestite kaj dive~ot,
zdravstvena za{tita na dive~ot.
Zavr{en ispit: usten
Kompleten zavr{en ispit: usten + pismen (vklu~uva edna
kontinuirana proverka)
Kriteriumi za formirawe na zavr{na ocenka:
Bodovi
Ocenka
do 59
5 (F)
60-68 6 (E)
69-76 7 (D)
77-84 8 (C)
85-92 9 (B)
93-100 10 (A)
1. Drozdovski I.: Zakon za lovstvo so komentari. Skopje, 1997.
2. Lap~evi} E., Jak{i} B.: Bolesti divlja~i, krzna{ica i
kuni~a. Izdava~ko-Informativni centar studenata Beograd,
Beograd, 1976.
3. Trpkov B., Don~ev I., Drozdovski I.: Love~ki prira~nik. Sojuz
na love~ki organizacii na Makedonija, Skopje, 1978.
4. Trpkov B.: Lovstvo. [umarski fakultet Skopje, Skopje, 1989.
285

Predmet
SUDSKO VETERINARSTVO I
5.5 krediti
VETERINARNA ETIKA
Kod 514
Studiska godina Peta (V)
Semestar
Devetti (IX)
Vkupno ~asovi 75
Vid na predmet Zadol`itelen predmet
Preduslovi
Avtor na
Doc. d-r Trpe Ristoski
programata
Izveduva
Prof. d-r Cvetan Micevski (vo penzija)
Doc. d-r Trpe Ristoski
Cel i zada~i na Teoretskata nastava od predmetot Sudsko veterinarnarstvo i
nastavnata veterinarna etika ima pravi siteza od site predhodno
programa
apsolvirani predmeti od veterinarniot studium. Posebno
vnimanie posvetuva na bolestite od sudski aspekt, pred se na
skrienosta, znatnosta i traeweto na bolesta. Etikata vo ovj
predmet se obrabotuva od aspekt na moralot i eti~koto
odnesuvawe na veterinarnite doktori pri izvr{uvawe na
svojata profesionalna dejnost.
Prakti~nata nastava od predmetot Sudsko veterinarnarstvo i
veterinarna etika gi zapoznava studentite so prakti~na
primena na zakonite vo vr{eweto na sekojdnevnata veterinarna
praksa i voedno gi zapoznava so kodeksite na veterinarnomedicinskata
etika.
TEORETSKA NASTAVA
Reden
broj na Nastavna edinica
~asovi
1-2 Voved i istorijat na
sudskata veterinarna
medicina
3-4 Sudovi (funkcija i
nadle`nost)
5-6 Ve{ta~ewe, op{ti i
specijalni metodi
7-8 Ve{ta~ewe, op{ti i
specijalni metodi
286
Sodr`ina na nastavna edinica
[to izu~uva sudskata veterinarna medicina i
nejziniot istorijat. Zakon za obligacioni odnosi
i drugite doneseni zakoni.
Funkcija i ulogata na sudovite.
Ve{ta~ewe, naod, mislewe, ve{tak, uslovi,
jemstvo, dogovori, tu`bi,. Formi i metodi na
ve{ta~ewe, mislewe, znatnost, skrienost,
traewe na procesot i dr.
Metodi na ve{ta~ewe: klini~ki pregled,
obdukcija, laboratoriski analizi, hemiskotoksikolo{ki
ispituvawa, zoohigienski
ispituvawa, ve{ta~ewe vrz osnova na sudskite
spisi, dokumenti pri ve{ta~eweto i specijalni
metodi na ve{ta~eweto.
9-10 Stru~ni gre{ki Odgovornost za stru~nite gre{ki. Pravna
odgovornost. Doka`uvawe na {tetite, klini~ki
pregled, obdukcija, koristewe na laboratoriski
metodi. Odgovornost na rabotni organizacii,
poedinci. Stru~ni gre{ki pri klini~ki pregled
na `ivotnite, pri le~ewe na `ivotnite, pri
izborot na lekot i dr.

11-12 Stru~ni gre{ki Stru~ni gre{ki pri timpanijata, kolikata,
oboruvawe na `ivotnite, pri kastraciite,
postoperativno, pregled na stelnost,
vakcinacii, abortusi, pri pregled na namirnici
od `ivotinsko poteklo.
13-14 Patolo{ko
morfolo{ki promeni,
skrienost, znatnost i
traewe na bolestite
15-16 Zaedni~ki bolesti
predizvikani od
bakterii
17-18 Zaedni~ki bolesti
predizvikani od
virusi
19-20 Zaedni~ki bolesti
predizvikani od
paraziti
Atrofiite, distrofiite, nekrozi, poremetena
cirkulacija, poremeten mineralen metabolizam,
tumorite i dr.
Antraks, bruceloza, anaerobi, tetanus,TBC, i dr
Ligavka i {ap, besnilo, leukozi, svinska ~uma i
dr.
Askaridoza, ehinokokoza, fascioloza,
kokcidioza, piroplazmoza, {uga i dr.
21-22 Bolesti i mani kaj
kowite
Astma, kolika, karaku{, `ura, zlo~udnost, mani
na o~ite i dr.
23-24 Bolesti i mani kaj TBC, paratuberkuloza, aktinomikoza, ketoza,
govedata
traumatski retikulo-perikarditi,
25-26 Bolesti i mani kaj
govedata
Mle~na `lezda, retencii, parezi, indigestii,
zlo}udnost i dr.
27-28 Bolesti i mani kaj
ovcite i kozite
Ektima, zarazna krivotnica, cenuroza, zarazna
agalakcija.
29-30 Bolesti i mani kaj Skrepi, variola, belodrobna adenomatoza i dr.
ovcite i kozite
31-32 Bolesti i mani kaj Salmoneloza, crven veter, dizenterija,
sviwite
atrofi~en rinitis.
33-34 Bolesti i mani kaj TGE, cisticerkoza, trihineloza, variola,
sviwite
kriptorhizam i dr.
33-36 Bolesti i mani kaj [tene~ak, prvoviroza, zarazen hepatit,
ku~iwa
demodikoza
37-38 Bolesti i mani kaj
ku~iwa
Mani na organite za vid, sluh, miris, displazija
na kolkovite i dr.
39-40 Bolesti i mani kaj
`ivinata, p~eli i
ostanati `ivotni
Atip~na ~uma kaj `ivinata, paratifus, marekova
bolest. ^uma kaj p~elite, nozemoza, {tetnici i
dr.
41-42 Op{ti pojmovi vo
etikata
[to e etikata, {to e moral i {to vo celina
opfa}a i izu~uva.
43-44 Deontologija [to opfa}a i izu~uva naukata za dol`nostite i
koi se nejzinite osnovni postulati
45-46 Poteklo i istoriski
razvoj na
medicinskata etika
Deontolo{ko odnesuvawe i moralniot lik na
veterinarot
474-8 Eti~ki i deontolo{ki
principi na rabota na
veterinarite vo
oblasta na
veterinarnata
medicina
Sovest i sovesnost, moralno ose}awe, moralniot
akt i sud, odgovornosta pri vr{ewe na strukata.
287

49-50 Eti~ki i deontolo{ki
principi vo
zdravstvenata
za{tita na `ivotnite
51-52 Etika vo sto~arskoto
proizvodstvo i
prizvodtstvo i promet
na hranata za
`ivotnite
53-54 Eti~ki i deontolo{ki
principi vo
proizvodtstvoto i
prometot na lekovite
55-56 Eti~ki i deontolo{ki
principi vo rabota na
veterinarnata
inspekcija
57-58 Za{tita na pravta i
dobrobit na
`ivotnite
59-60 Kodeksi na
veterinarnomedicinskata
etika
Odnesuvawe na veterinarot prema `ivotnite,
prema vlasnicite i dr`atelite na `ivotnite,
odnos sprema svoite kolegi, odnosot prema
drugite lu|e, prema prirodata i dru{tvoto kako
celina.
Odnesuvawe vo sto~arstvoto
Odnesuvawe vo prouzvodstvoto i prometot na
lekovite
Dr`avnite vlasti i veterinarnata inspekcija
Za{titata na `ivotnite i `ivotnata sredina.
Veterinarno medicinska etika
PRAKTI^NA NASTAVA
Reden broj Nastavna edinica i sodr`ina na nastavnata edinica
na ~asovi
1. Zakon za obligacioni odnosi
2. Zakon za sudska i parni~na postapka
3. Kazneni dela (krivi~ni dela, stopanski prestapi i prekr{oci)
4. Obdukcijata na doma{nite `ivtni (teoretski)
5. Obdukcija na doma{nite `ivtni (prakti~no)
6. Stru~ni gre{ki I
7. Stru~ni gre{ki I
8. Stru~ni gre{ki I
9. Forenzi~ka procena na bolesti so zaedni~ka bakteriska i virusna
etiologija
10. Forenzi~ka procena na bolesti so zaedni~ka bakteriska i virusna
etiologija
11. Forenzi~ka procena na bolesti kaj govedata
12. Forenzi~ka procena na bolesti kaj sviwite
13. Forenzi~ka procena na bolesti kaj kowite
14. Forenzi~ka procena na bolesti kaj `ivinata
15. Obdukcija na `ivotni so forenzi~ko procenuvawe na materijalni
nedostatoci na le{evi i organi od uginati i zakoleni `ivotni
288

Organizacija
Metodi na
u~ewe
Specifi~ni
preporaki za
nastava
Proverka na
znaewa
Teoretska nastava: 4 ~asa/nedelno (60 ~asa)
Prakti~na nastava: 1 ~as/nedelno (15 ~asa)
Teoretska nastava: interaktivna (predavawa vo golema grupa so
diskusija i anga`irawe na studentite)
Prakti~na nastava: ve`bi
Seminarska rabota: u~ewe so koristewe stru~na literatura i
internet, izgotvuvawe seminarski trud (esej/poster); prezentacija
i diskusija za seminarskata rabota
Studentot e zadol`en aktivno da gi sledi site predvideni
aktivnosti so koi{to osvojuva bodovi kako del od zavr{noto
ocenuvawe.
Boduvawe na aktivnostite na studentot:
Vid na aktivnost
Bodovi
minimum maksimum
Prisustvo na teoretska nastava 12 15
Prisustvo i aktivnost (znaewe) 24 30
na prakti~nata nastava
Seminarska rabota 5 10
Kontinuirani proverki (dve) 10 20
Zavr{en ispit 9 25
Vkupno: 60 100
Uslovuva~ki kriteriumi: Za da se pristapi kon zavr{niot
ispit studentot e potrebno da osvoi minimum 45 bodovi od
teoretskata, prakti~nata nastava i dvete kontinuirani proverki.
Vo slu~aj koga studentot niz kontinuiranata proverka na
znaeweto ne poka`al rezultat na edna proverka na znaeweto, a
osvoil bodovi samo za teoretska i prakti~na nastava, pristapuva
kon kompleten zavr{en ispit.
Kontinuirana proverka na znaeweto (dve): pismeno
Prva proverka: Voved i istorijat na sudskata veterinarna
medicina; Sudovi (funkcija i nadle`nost); Ve{ta~ewe, op{ti i
specijalni metodi; Stru~ni gre{ki; Patomorfolo{ki promeni,
skrienost, znatnost i traewe na bolestite; Zaedni~ki bolesti
predizvikani od bakterii, virusi i paraziti.
Vtora proverka: Bolesti i mani kaj kowite; Bolesti i mani kaj
govedata; Bolesti i mani kaj ovci i kozi; Bolesti i mani kaj
sviwi; Bolesti i mani kaj ku~iwa, p~eli i ostanati `ivotni;
Veterinarno medicinska etika.
Zavr{en ispit: usten
Kompleten zavr{en ispit: usten + prakti~en
Kriteriumi za formirawe na zavr{na ocenka:
Bodovi
Ocenka
do 59
5 (F)
60-68 6 (E)
69-76 7 (D)
77-84 8 (C)
85-92 9 (B)
93-100 10 (A)
289

Osnovni
u~ebni
pomagala
1. Prof. dr. Branislava \uki}: Sudska veterinarna medicina,
Veterinarski fakultet — Beograd, 1991;
2. Prof dr. Zoran Aleksi} i Prof. dr. Branislava \uki}: Sudska
veterinarna medicina (op{ti deo), Veterinarski fakultet —
Beograd, 1999;
3. Mr. Sa{a Petri~evi} i Prof dr. Branislava \uki}: Forenzi~ka
procena bolesti i mane `ivine, 2002g.;
4. Prof dr. Branislava \uki}: Veterinarno-medicinska etika,
Veterinarski fakultet - Beograd, 1996;
5. Zakon za obligacioni odnosi na RM;
6. Micevski C.: Obdukcija na doma{nite `ivotni. Vet. fak.
Skopje-1998; 7. C. Micevski i T. Ristoski: [tene~ak - ^uma kaj
ku~iwata, Fakultet za veterinarna medicina — Skopje, 2000;
8. Micevski C.: Bolesti kaj p~elite. Medivet, Skopje, 1996.;
9. Jak{i} B., Sofrenovi} \.: Specijalna patolo{ka morfologija.
N.k.Bg-1989;
10. Sofrenovi} \., Kne`evi} N.: Patomorfologija va`nih
infektivnih obolenja doma}ih `ivotinja.Beograd-Novi Sad- 1974.
290

Predmet EKONOMIJA I MENAXMENT 3.5 krediti
Kod 515
Studiska Petta (V)
godina
Semestar Deveti (IX)
Vkupno ~asovi 45
Vid na predmet Zadol`itelen predmet
Preduslovi /
Avtor na
Doc. d-r Blagica Sekovska
programata
Izveduva Doc. d-r Blagica Sekovska
Cel i zada~i na
nastavnata
programa
Teoretskata nastava od predmetot Ekonomija i menaxment ima za
cel da gi zapoznae studentite so osnovite na ekonomijata, kako i
so osnovite na menaxmentot. Toa zna~i deka studentite treba da
steknat osnovni znaewa za nivnoto idno vklu~uvawe vo
stopanstvoto, kako i za osnovnite ekonomski i menaxerski
principi {to }e im ovozmo`at {to pouspe{no vklu~uvawe vo
stopanskiot sistem po nivnoto diplomirawe. Idniot doktor po
veterinrna medicina treba da dobie osnovni soznanija za toa
{to e proizvodstvo: kakvi vidovi na proizvodstvo postojat; {to e
menaxment; koi se rabotnite zada~i i aktivnosti na menaxerot;
koi se karakteristikite na uspe{nite menaxeri; koi se
osnovnite delovi na menaxmentot; zna~eweto na organizaciite
kako opkru`uvawe na menxmentot; koe e zna~eweto na
sto~arskoto proizvodstvo; koi se sredstva na trudot i predmet
na trudot vo sto~arstvoto; kako se vr{i planirawe i
organizacija na sto~arskoto proizvodstvo; tro{oci na sto~arsko
proizvodstvo i sli~no.
Na ovoj na~in na idniot doktor po veterinarna medicina }e mu
bide ovozmo`eno da se zdobie so: znaewe za upravuvawe so
veterinarna ambulanta, so pretprijatie, kako i osnovni soznanija
a ekonomskoto funkcionirawe na pretprijatieto.
Prakti~nata nastava od predmetot Ekonomija i menaxment ima
za cel da gi zapoznae studentite so: prakti~ni primeri za
uspe{en menaxment, prakti~ni primeri za izrabotka na SWOT
analiza, grafikoni za grani~ni tro{oci, grafikoni za granica na
proizvodnite mo`nosti, izrabotka na biznis plan i sli~no.
TEORETSKA NASTAVA
Reden Nastavna edinica Sodr`ina na nastavna edinica
broj na
~asovi
I. EKONOMIJA I MENAXMENT (10 ~asa)
1 . VOVED Poim, obem i predmet na izu~uvawe na
ekonomijata; vrska na ekonomijata so drugite
nauki;
2 - 3. DEFINICIJA ZA
MENAXMENT
Adi`esova teorija na upravuvaweto; Japonski
model na upravuvawe; Ameri~ki model na
upravuvawe;
4 - 5. PROCESOT NA
Planirawe; Organizirawe: Kadrovska
MENAXMENTOT
6. ISTORISKI RAZVOJ
NA MENAXMENTOT
politika: Kontrola;
Menaxmentot vo ranite civilizacii;
Industriska revolucija;
291

7 -8. ORGANIZACIITE
KAKO OPKRU@UVAWE
NA MENAXMENTOT
9 - 10. ORGANIZACIITE I
OPKRU@UVAWETO
Nastanuvawe na organizaciite; Resursite na
organizacijata (materijalni, tehni~ki,
finansiski, ~ove~ki); Karakteristiki na
organizacijata
Tehnolo{ko opkru`uvawe; Ekonomsko
opkru`uvawe; Me|unarodno opkru`uvawe;
Op{testveno opkru`uvawe; Politi~ko
opkru`uvawe;
II. EKONOMIKA NA STO^ARSKO PROIZVODSTVO (20 ~asa)
11 - 12. STO^ARSKO
PRETPRIJATIE
Prirodata na pretprijatieto; Teorija na
proizvodstvoto i grani~niot proizvod;
13 - 14. PROIZVODSTVO NA
DOBITOK I
DOBITO^NI
PROIZVODI
15 - 16. SREDSTVA ZA
BROIZVODSTVO NA
DOBITO^NI
PROIZVODI
17 - 18. INTENZIVNOST NA
PROIZVODSTVO
19 - 20. PLANIRAWE NA
Biolo{ki i ekonomsko-organizacioni
karakteristiki na dobito~noto proizvodstvo;
Dobitokot kako sredstvo; Dobito~ni objekti;
Ma{ini i oradija; Zemji{te; Dobito~na hrana;
Specijalizacija na proizvodstvoto;
Golemo i malo proiozvodstvo - prednosti i
nedostatoci;
Planirawe na obem na proizvodstvo:
PROIZVODSTVOTO Planirawe na oploduvawe;
21 - 22. ORGANIZACIJA NA Podelba na rabotata; Normirawe na rabotata;
RABOTATA
Organizacija vo govedarstvoto, ov~arstvoto i
sviwarstvoto;
23 - 24. TRO[OCI Vkupni, fiksni i varijabilni tro{oci;
Grani~ni tro{oci; Oportuni tro{oci;
25 - 26. PAZAR NA STO^ARSKI Pazaren mehanizam; Analiza na ponudata i
PROIZVODI
pobaruva~kata; Poim i klasifikacija na
27 - 28 PROMET SO
ANIMALNI
PROIZVODI
pazarot; Pobaruva~ka na animalni proizvodi;
Ceni; Transport; Pazarni ustanovi; Merki za
regulacija na sovremeniot promet;
29 -30. EKONOMIKA NA
DR@AVATA
Temelni problemi na stopanstvoto; Razmena i
realizacija na kapitalot:
PRAKTI^NA NASTAVA
Reden Nastavna edinica i sodr`ina na nastavnata edinica
broj na
~asovi
1- 2 Ekonomski metodi
3-4 Pravila na uspe{en menaxment
5-6 Izrabotka na SWOT analiza
7-8 Izrabotka na bznis plan
9-10 Osnovi na marketig na veterinarna dejnost
11-12 Bilans na uspeh
13-15 Poseta na farma ili sto~arsko-veterinaren centar
292

Organizacija
Metodi na
u~ewe
Specifi~ni
preporaki za
nastava
Proverka na
znaewa
Osnovni
u~ebni
pomagala
Teoretska nastava: 2 ~asa/nedelno (30 ~asa)
Prakti~na nastava: 1 ~as/nedelno (15 ~asa)
Teoretska nastava: interaktivna (predavawa vo golema grupa so
diskusija i anga`irawe na studentite)
Prakti~na nastava: ve`bi i drugi oblici na rabota vo pomali
grupi
Seminarska rabota: u~ewe so koristewe stru~na literatura i
internet, izgotvuvawe seminarski trud (esej/poster); prezentacija
i diskusija za seminarskata rabota
Studentot e zadol`en aktivno da gi sledi site predvideni
aktivnosti so koi{to osvojuva bodovi kako del od zavr{noto
ocenuvawe.
Boduvawe na aktivnostite na studentot:
Vid na aktivnost
Bodovi
minimum maksimum
Prisustvo na teoretska nastava 12 15
Prisustvo i aktivnost (znaewe) 24 30
na prakti~nata nastava
Seminarska rabota 5 10
Kontinuirani proverki (dve) 10 20
Zavr{en ispit 9 25
Vkupno: 60 100
Uslovuva~ki kriteriumi: Za da se pristapi kon zavr{niot
ispit studentot e potrebno da osvoi minimum 45 bodovi od
teoretskata, prakti~nata nastava i dvete kontinuirani proverki.
Vo slu~aj koga studentot niz kontinuiranata proverka na
znaeweto ne poka`al rezultat na edna proverka na znaeweto, a
osvoil bodovi samo za teoretska i prakti~na nastava, pristapuva
kon kompleten zavr{en ispit.
Kontinuirana proverka na znaeweto (dve): pismeno
Prva proverka: Ekonomija i menaxment
Vtora proverka: Ekonomika na sto~arsko proizvodstvo
Zavr{en ispit: usten
Kompleten zavr{en ispit: usten + pismen (vklu~uva edna
kontinuirana proverka)
Kriteriumi za formirawe na zavr{na ocenka:
Bodovi
Ocenka
do 59
5 (F)
60-68 6 (E)
69-76 7 (D)
77-84 8 (C)
85-92 9 (B)
93-100 10 (A)
1. T. Todorov: "Ekonomija, menaxmen, ekonomika, organizacija",
Fakultet za veternarna medcina, Skopje, 2001
293

Predmet RADIOBIOLOGIJA 3.5 krediti
Kod 516
Studiska godina Petta (V)
Semestar
Deveti (IX)
Vkupno ~asovi 45
Vid na predmet Zadol`itelen predmet
Preduslovi Radiobiologija
Avtor na
Prof. d-r Jovan Bo{nakovski
programata
Izveduva
Cel i zada~i na Teoretskata nastava: Predmetot radiobiologija go prenesuva
nastavnata
znaeweto na fizi~kite karakteristiki na atomite, so mo`na
programa
upotreba na nuklearnata energija i potencijalniot rizik od
nea vrz lu|eto i `ivotnite. Predmetot isto ja nastojuva da ja
objasni patogenezata na radijacioniot efekt vrz `ivotnite i
opasnosta na kontaminiranata hrana od animalno poteklo za
lu|eto. Glavnata cel na predmetot e da im dade na studentite
teoretsko i pakti~no znaewe vo preventivata na nulearnata
kontaminacija na okolinata i da osigura reakcija koga e
potrebno.
OP[TI CELI NA PREDMETOTOp{tite celi na predmetot se
teoretsko i prakti~no podgotvuvawe na studentot, za kriti~en
pristap i adekvatni aktivnosti za detekcija na radijacijata
kako i preventivata na radioaktivnata kontaminacija na
okolinata. Pravilnite reakcii i aktivnosti na specijalisti
od humana i veterinarnata medicina e od golema va`nost za
odstranuvawe na negativnite posledici..
POVRZANOST NA PREDMETOT SO PRETHODNITE I IDNITE
STUDII
Teoretsko i prakti~no poznavawe na {tetnoto dejstvo na
radioaktivnata nuklearna energija e vo bliska vrska so
predmetite: biohemija, biofizika, fiziologija na doma{nite
`ivotni, patologija, so site predmeti koi se bavat so
bolestite i zdravstvenata za{tita kaj razli~ni `ivotinski
vrsti, higiena i patologija na animalnata ishrana, osnovite na
ishrana na lu|eto i higiena na hranata.
Prakti~nata nastava: Predmetot se bavi so
interdisciplinarnite problemi, nuklearnata radijacija i
nejzinoto vlijanie vrz `ivite su{testva. Studentite se
steknuvaat so osnovni znaewa od nuklearnata fizika,
pri~inite za radijacijata i izvorite na razli~nite
radijacioni formi. Glavnite formi i na~ini na {tetnoto
vlijanie na radijacijata vrz `ivite organizmi i tipovi na
predizvikani zdravstveni o{tetuvawa, merkite za
odreduvawe na radijacionata opasnost, radijaciona kontrola
na `ivotnata okolina i predmeti za veterinarno-sanitaren
nadzor i, potencijalnata opasnost od zagaduvawe na hranata
od animalno poteklo so radionukleidi i preventiva i
terapija na radijacionite povredi. Steknatite znaewa im
ovozmo`uvaat na studentite kriti~en pristap pri odraduvawe
na pogodnosta ne hranata za `ivotni i hranata od `ivotinsko
poteklo vo slu~aj na radijaciona kontaminacija na okolinata.
294

TEORETSKA NASTAVA
Reden Nastavna edinica Sodr`ina na nastavna edinica
broj na
~asovi
I. RADIBIOLOGIJA
1. VOVED Koncept na radiobiologijata,
radioekologijata i radijacionata higiena
2-4 Osnovi na nuklearnata
fizika
fizi~ki karakteristiki na radijacijata,
radionukleidite. Biolo{ki va`ni
radionuklidi.
5-8 RADIOPATOLOGIJA Efekti na nuklearnata energijata vrz `ivite
organizmi, biolo{ki efekt, patolo{ki
sostojbi povrzani so radijacijata-dijagnoza,
tretman, preventiva, radijaciona bolest kaj
lu|e i `ivotni, vnatre{na kontaminacija,
izgorenici povrzani so beta-ozra~uvawe
9-12 RADIOEKOLOGIJA Radioaktivna kontaminacija na okolinata,
hranata, vodata, za{tita na `ivotnite,
hranata i vodata od kontasminacija;
Dekontaminacija: ne{tetno otstranuvawe i
skladi{tewe na radioaktivni materijali;
Standardi i propisi povrzani so za{tita od
jonizira~ko zra~ewe i radioaktivna
kontaminacija.
13-14 Radiolo{ki nadzor na okolinata i objektite pod veterinarna
kontrola.
15-17 Mirnodopska upotreba
na nuklearnata energija
Upotreba na radioizotopi za nau~ni,
medicinski, dijagnosti~ki, terapiski celi. i
tehnolo{ki celi
18 -21 Radijaciona higiena Detekcija na radioaktivnata kontaminacijata
hranata za `ivotni i hranata od animalno
poteklo. Radiotoksikologija i
radioekologija
21 - 23 Radijaciona
mikrobiologija
^ustvitelnost na m.o. na jonizantno zra~ewe
24 - 25 Konzervirawe na
Radiopaterizacija i radiosterilizacija
hranitelni produkti so
jonizizura~ko zra~ewe
26 - 27 Radioterapija Terapija na razni vidovi na tumori so
jonizantni zra~ewa
28 Radiobilo{ki
Priprema, postapka i na~in na izveduvawe
eksperimenti
29 -30 Radioimunolo{ki probi
(RIA)
na eksperimenti so radiobiolo{ki metodi
Odreduvawe na hormonskiot status kaj
poedini vrsti na `ivotni (progesteron,
tiroksin i sl.)
295

PRAKTI^NA NASTAVA
Reden
broj na
~asovi
PRAKTI^NA NASTAVA
Nastavna edinica i sodr`ina na nastavnata edinica
1- 2 Principi na rabota i rakuvawe so radioaktivni detektori
3-4 Principi na rabota vo radiobiolo{ka laboratorija
5-6 Otkrivawe na radiolo{kata kontaminacija i dekontaminacija na
`ivotni,objekti i pribor za odgleduvawe na `ivotni, hrana od
`iivotinsko poteklo, hrana i voda za `ivotni
7-8 Dozimetrija
9-10 Hromozomni mutacii.
11-12 Radioterapija
13-15 Dijagnostika na razni zaboluvawa so radioizotopi
Organizacija
Metodi na
u~ewe
Specifi~ni
preporaki za
nastava
Teoretska nastava: 2 ~asa/nedelno (30 ~asa)
Prakti~na nastava: 1 ~as/nedelno (15 ~asa)
Teoretska nastava: interaktivna (predavawa vo golema grupa so
diskusija i anga`irawe na studentite)
Prakti~na nastava: ve`bi i drugi oblici na rabota vo pomali
grupi
Seminarska rabota: u~ewe so koristewe stru~na literatura i
internet, izgotvuvawe seminarski trud (esej/poster); prezentacija
i diskusija za seminarskata rabota
Studentot e zadol`en aktivno da gi sledi site predvideni
aktivnosti so koi{to osvojuva bodovi kako del od zavr{noto
ocenuvawe.
Boduvawe na aktivnostite na studentot:
Vid na aktivnost
Bodovi
minimum maksimum
Prisustvo na teoretska nastava 12 15
Prisustvo i aktivnost (znaewe) 24 30
na prakti~nata nastava
Seminarska rabota 5 10
Kontinuirani proverki (dve) 10 20
Zavr{en ispit 9 25
Vkupno: 60 100
Uslovuva~ki kriteriumi: Za da se pristapi kon zavr{niot
ispit studentot e potrebno da osvoi minimum 45 bodovi od
teoretskata, prakti~nata nastava i dvete kontinuirani proverki.
Vo slu~aj koga studentot niz kontinuiranata proverka na
znaeweto ne poka`al rezultat na edna proverka na znaeweto, a
osvoil bodovi samo za teoretska i prakti~na nastava, pristapuva
kon kompleten zavr{en ispit.
296

Proverka na
znaewa
Osnovni
u~ebni
pomagala
Kontinuirana proverka na znaeweto (dve): pismeno
Prva proverka: Radiobiologija
Zavr{en ispit: usten
Kompleten zavr{en ispit: pismen (vklu~uva edna kontinuirana
proverka)
Kriteriumi za formirawe na zavr{na ocenka:
Bodovi
Ocenka
do 59
5 (F)
60-68 6 (E)
69-76 7 (D)
77-84 8 (C)
85-92 9 (B)
93-100 10 (A)
1. Todorov, B.: Radiobiolgija, Izdatelstvo Trakijski
Univerzitet,1966.
2. Sarachevic,Lj.: Veterinarska radiobiologija sa radijacionom
higijenom, Univerzitetska knjiga, Sarajevo,1999.
3. CD , Video-kaseti IAEA (10) .
4. Boshnakovski, J.: Radiobiologija- avtorizirana skripta,
predavanja za studenti, 2006.
297

Predmet VETERINARNA TOKSIKOLOGIJA 3.5 krediti
Kod 517
Studiska Petta (V)
godina
Semestar Deveti (IX)
Vkupno ~asovi 45
Vid na predmet Zadol`itelen predmet
Preduslovi Farmakologija 1 i 2
Avtor na
Doc. d-r Romel Velev
programata
Izveduva Doc. d-r Romel Velev
Cel i zada~i na
nastavnata
Teoretskata nastava od predmetot toksikologija ima za cel da gi
zapoznae studentite so glavnite principi na veterinarnata
programa toksikologija: strukturata, na~inot na dejstvuvawe i
farmakokinetikata na otrovnite materii; patogenezata,
klini~kata dijagnostika i lekuvaweto na otruenite `ivotni;
eti~kite, ekolo{kite implikacii i implikaciite vrz ~ovekovoto
zdravje od upotrebata na potencialnite otrovni materii;
procenuvaweto na produktite od `ivotinsko poteklo
kontaminirani so otrovite i dr. za studentot da mo`e da go
demonstriraat svoeto znaewe i razbirawe od veterinarnata
toksikologija kako osnova za prou~uvawe i praktikuvawe na
klini~kata veterinarna medicina.
Na ovoj na~in na idniot doktor po veterinarna medicina }e mu
bide ovozmo`eno da se zdobie so: znaewe za prepoznavawe na
indikaciite za medicinska intervencija pri truewata;
sposobnost za davawe soveti i primena na soodvetno lekuvawe na
truewata kaj poedini `ivoti ili grupa na `ivotni; sposobnost za
davawe soveti za preventivna veterinarna medicina,
vklu~uvaj}i i promovirawe na optimalno zdravje i proizvodstvo.
Prakti~nata nastava od predmetot toksikologija ima za cel da
gi zapoznae studentite so: razli~nite grupi na otrovi i nivnite
karakteristiki; mo`nite izvori na truewa; postapkata so
otruenite `ivotni i antidotite; zemaweto i pra}aweto na
materijalot za hemijsko-toksikolo{ka analiza; na~inot na
bezbedno skladirawe i bezbedno odstranuvawe na otrovite, kako
i da ilustrira nekoi apstraktni teoretski koncepti preku
ednostavni laboratoriski eksperimenti.
TEORETSKA NASTAVA
Reden Nastavna edinica Sodr`ina na nastavna edinica
broj na
~asovi
I. OP[TA TOKSIKOLOGIJA (6 ~asa)
1. VOVED Poim, obem i predmet na izu~uvawe na
toksikologijata; vrska na toksikologijata so
drugite nauki; kratka istorija na
toksikologijata
2. DEFINICIJA ZA
OTROV I
TERMINOLOGIJA
toksin, toksikoza, intoksikacija, toksiinfekcija,
intoksinacija, toksi~nost i
toksicitet, hazard
3. KLASIFIKACIJA NA
OTROVITE
klasifikacija na truewata, klasifikacija na
otrovite i izvori na truewata
298

4. TOKSOKINETIKA NA
OTROVITE
Resorpcija, distribucija, biotransformacija,
eliminacija
5. TOKSODINAMIKA NA
OTROVITE
Na~in na deluvawe na otrovite (interakcija
so enzimite, blokirawe na prenosot na
kislorod, interakcija so kleto~nata
funkcija); faktori koi vlijaat vrz
toksicitetot (doza, fizi~ka sostojba, hemiski
svojstva i struktura, vid i sorta na `ivotno,
telesna te`ina, pol, vozrast,
6. OP[TO ZA TRUEWATA
I TERAPIJATA KAJ
DOMA[NITE
@IVOTNI
klini~ka slika; postavuvawe na dijagnoza
(anamneza, klini~ka slika, pato -anatomski
naod, toksikolo{ko-hemiska analiza, test na
laboratoriski `ivotni); terapija: antidotna
terapija (op{ti principi, nespecifi~na i
specifi~na antidotna terapija) i
simptomatska
II. SPECIJALNA TOKSIKOLOGIJA (24 ~asa)
7 - 8 PESTICIDI I -
Insekticidi
hlorirani jaglevodorodi, organofosforni
soedinenija, karbamati, piretrini i
sintetski piretroidi, dinitrofenoli
9 - 10 PESTICIDI II -
Rodenticidi
11 - 12 PESTICIDI III -
Fungicidi
13 - 14 PESTICIDI IV -
Herbicidi i Limacidi
antikoagulansi, cink fosfid, organski
soedinenija na fluorot, alfa-naftiltiourea
(ANTU), morski luk
pentahlorfenol, ditiokarbamati, kaptan,
folpet, kaptafol, heksahlorbenzen
triazini, derivati na fenilureata,
hlorirani fenoksi-kiselini, dipiridili;
metaldehid
15 - 16 METALI I arsen, bakar
17 - 18 METALI II cink, selen, `elezo
19 - 20 METALI III kadmium, olovo, `iva
21 - 22 INDUSTRIJSKI
ZAGADUVA^I
23 - 24 AZOTNI
SOEDINENIJA
25 - 26 BIOTOKSINI
(mikotoksini) I
27 -28 BIOTOKSINI
(mikotoksini) II
Polihlorirani bifenili (PCB); Fluoridi;
Cijanidi i cijanogeni rastenija
Nitrati, nitriti i nitrozo-soedinenija; Urea,
amonievi soli i amowak
Mikotoksikozi; Hepatotoksini (aflatoksin,
rubratoksin, sterigmatocistin);
Nefrotoksini (ohratoksin, citrinin)
Estrogeni (zearalenon); Citotoksini
(trihoteceni); Toksini od gabite
(ergotalkaloidi
29 - 30 OTROVNI RASTENIJA Paprat (Pteridium aquilinum); Kowski opa{
(Equisetum arvense); Mrazovec (Colchicum
autumnale); Divokozjak (Doronicum acaucasicum)
299

PRAKTI^NA NASTAVA
Reden Nastavna edinica i sodr`ina na nastavnata edinica
broj na
~asovi
1- 2 Postapka so otruenite `ivotni
3-4 Zemawe i pra}awe material na hemisko-toksikolo{ko ispituvawe
5-6 Procenka na bezbednosta na animalnite namirnici od otruenite `ivotni
7-8 Antidoti vo veterinarnata toksikologija
9-10 Presmetki vo toksikologijata
11-12 Analiti~ki i instrumentalni metodi vo veterinarnata toksikologija
13-15 Poseta na laboratorijata za kontrola i ispituvawe na lekovite i
zapoznavawe so aparaturata koja se koristi vo veterinarnata
farmakologija i toksikologija
Organizacija
Metodi na
u~ewe
Specifi~ni
preporaki za
nastava
Teoretska nastava: 2 ~asa/nedelno (30 ~asa)
Prakti~na nastava: 1 ~as/nedelno (15 ~asa)
Teoretska nastava: interaktivna (predavawa vo golema grupa so
diskusija i anga`irawe na studentite)
Prakti~na nastava: ve`bi i drugi oblici na rabota vo pomali
grupi
Seminarska rabota: u~ewe so koristewe stru~na literatura i
internet, izgotvuvawe seminarski trud (esej/poster); prezentacija
i diskusija za seminarskata rabota
Studentot e zadol`en aktivno da gi sledi site predvideni
aktivnosti so koi{to osvojuva bodovi kako del od zavr{noto
ocenuvawe.
Boduvawe na aktivnostite na studentot:
Vid na aktivnost
Bodovi
minimum maksimum
Prisustvo na teoretska nastava 12 15
Prisustvo i aktivnost (znaewe) 24 30
na prakti~nata nastava
Seminarska rabota 5 10
Kontinuirani proverki (dve) 10 20
Zavr{en ispit 9 25
Vkupno: 60 100
Uslovuva~ki kriteriumi: Za da se pristapi kon zavr{niot
ispit studentot e potrebno da osvoi minimum 45 bodovi od
teoretskata, prakti~nata nastava i dvete kontinuirani proverki.
Vo slu~aj koga studentot niz kontinuiranata proverka na
znaeweto ne poka`al rezultat na edna proverka na znaeweto, a
osvoil bodovi samo za teoretska i prakti~na nastava, pristapuva
kon kompleten zavr{en ispit.
300

Proverka na
znaewa
Osnovni
u~ebni
pomagala
Kontinuirana proverka na znaeweto (dve): pismeno
Prva proverka: Op{ta toksikologija
Vtora proverka: Specialna toksikologija
Zavr{en ispit: usten
Kompleten zavr{en ispit: usten + pismen (vklu~uva edna
kontinuirana proverka)
Kriteriumi za formirawe na zavr{na ocenka:
Bodovi
Ocenka
do 59
5 (F)
60-68 6 (E)
69-76 7 (D)
77-84 8 (C)
85-92 9 (B)
93-100 10 (A)
1. Srebočan, V.: Otrovanja. Vo: Srebočan, V. i Gomerčić, H.: Veterinarski
priručnik. 4 izdanje, JUMENA, Zagreb 1989.
2. Srebočan, V.: Veterinarska toksikologija. Medicinska naklada, Zagreb
1993.
3. Dilov, P., Georgiev, B., Borissova, L., Stoyanov, K., Vrbcheva, V.,
Lazarova, S., Kostadinov, J., Kirov, K., Alexandrov, M., Angelov:
Veterinary medical toxicology. Sofia., 2005.
4. Čupić, V.: Najčešća trovanja u veterinarskoj medicini. Univerzitet u
Beogradu, Fakultet veterinarske medicine, Beograd 1999.
301

SEMESTAR X
Predmet KLINI^KA FARMAKOLOGIJA 4 krediti
Kod 521/1
Studiska Petta (V)
godina
Semestar Desetti (X)
Vkupno ~asovi 45
Vid na predmet Izboren predmet
Preduslovi Farmakologija 1 i 2
Avtor na Doc. d-r Romel Velev
programata
Izveduva Doc. d-r Romel Velev
Cel i zada~i
na nastavnata
programa
Kratka
sodr`ina
Celta na kursot e da im dade na studentite teoretska osnova za
prakti~nata klini~ka farmakologija.
Predavawata vklu~uvaat prikaz na fundamentite na farmakokinetikata,
metabolizmot na lekovite, mehanizmot na receptornoto deluvawe na
lekovite, interakcijata me|u lekovite, kako i prezentacija na izbrani
lekovi koi naj~esto se upotrebuvaat vo veterinarnata klini~ka praksa.
Na ovoj na~in na studentite im se ovozmo`uva da dobijat pretstava za
razli~nite grupi na veterinarni lekovi.
Za vreme na kursot grupno }e bidat re{avani klini~ki problemi,
izlo`eni vo oblik na primeri od sekojdnevanata veterinarna praksa.
Isto taka studentot }e ima i oralno izlagawe na poglavje koj samiot }e go
izbere.
Predavawa od bazi~na farmakologija
− farmakokinetika i dozirawe na lekovite
− farmakokinetski osnovi na speciesnite variacii vo
dispozicija na lekovite
− koncept na bioraspolo`ivost i aplikacija na veterinarnite
doza`ni formi
− interpretacija na promenite vo dispozicijata na lekovite i
interspeciesni odnosi
− dozirawe, klini~ka selektivnost i stereoizomerizam
− preminuvawe na lekoviet preku ko`ata i preparati za
topikalna primena
− dispozicija, selekcija, primena i dozirawe na
antimikrobnite lekovi
− bioraspolo`ivost i dispozicija na antimikrobnite sredstva
kaj neonatalnite `ivotni
− zakonski barawa za klini~ko ispituvawe na novi
veterinarni lekovi
− rezidui na lekovite i odreduvawe na karenca za lekovite
Predavawa bazirani na slu~ai od klini~kata praksa
− lekovi koi deluvaat na digestivniot sistem i metabolizmot
− terapija na te~nosti i elektroliti
− lekovi koi deluvaat na srceto i cirkulacijata
− antibiotici i hemoterapevtici
− antiinflamatorni lekovi
− hipnotici, sedativi i anestetici
− anthelmintici i ektoparaziticidi
− seksualni hormoni
− dermatolo{ki lekovi
− oftalmi~ki lekovi
− analgetici
302

Organizacija
Metodi na
u~ewe
Specifi~ni
preporaki za
nastava
Proverka na
znaewa i
ocenuvawe
Osnovni
u~ebni
pomagala
Teoretska nastava: 2 ~asa/nedelno (30 ~asa)
Seminari: 1 ~as/nedelno (15 ~asa)
Teoretska nastava: interaktivna (predavawa vo grupa so
diskusija i anga`irawe na studentite)
Seminari: diskusija na temi spomenati od predavawata ili
pro~itani vo stru~nata literatura; aktivno u~estvo na
studentite (iska`uvawe na mislewa, idei, diskusija); oralna
prezentacija na poglavje po izbor na studentot.
Seminarska rabota: u~ewe so koristewe stru~na literatura i
internet; izgotvuvawe na seminarski trud
Studentot e zadol`en aktivno da gi sledi site predvideni
aktivnosti so koi{to osvojuva bodovi kako del od zavr{noto
ocenuvawe.
Boduvawe na aktivnostite na studentot:
Vid na aktivnost
Bodovi
minimum maksimum
Prisustvo na teoretska nastava 12 15
Prisustvo i aktivnost (znaewe) 12 15
na seminarite
Seminarska rabota 6 10
Kontinuirani proverki (dve) 15(x2)=30 30(x2)=60
Zavr{en ispit
nema*
Vkupno: 60 100
* Zavr{en ispit ne e predviden, osven za studentot koj ne
poka`al uspeh na edna od kontinuiranite proverki na znaeweto.
Kontinuirana proverka na znaeweto (dve): pismeno
Prva proverka: bazi~na farmakologija
Vtora proverka: slu~ai od klini~kata praksa
*Zavr{en ispit: usmen ili pismen (vklu~uva edna
kontinuirana proverka)
Kriteriumi za formirawe na zavr{na ocenka:
Bodovi
Ocenka
do 59
5 (F)
60-68 6 (E)
69-76 7 (D)
77-84 8 (C)
85-92 9 (B)
93-100 10 (A)
1. Baggot, D. J.: The Physiological Basis of Veterinary Clinical
Pharmacology. Blackwell Science Ltd, 2001.
2. Plavšić F., Stavljenić A., Vrhovac B.: Osnove kliničke farmakokinetike.
Školska knjiga, Zagreb 1992.
303

Predmet
MARKETING NA VETERINARNA
3.00 krediti
PRAKSA
Kod 521/2
Studiska godina Petta (V)
Semestar
Deseti (X)
Vkupno ~asovi 30
Vid na predmet Izboren predmet
Preduslovi /
Avtor na
Doc. d-r Blagica Sekovska
programata
Izveduva
Doc. d-r Blagica Sekovska
Cel i zada~i na
nastavnata
programa
Teoretskata nastava od predmetot Marketing na veterinarna
praksa ima za cel da gi zapoznae studentite so osnovite na
marketingot na veterinarna praksa. Toa zna~i deka studentite
treba da steknat osnovni znaewa za nivnoto idno vklu~uvawe
vo stopanstvoto preku otvorawe na privatni veterinarni
praksi. Toa }e im ovozmo`at {to pouspe{no da ja menaxiraat
svojata privatna praksa i da iznajduvaat na~ini za {to
pouspe{no privlekuvawe i zadr`uvawe na klienti. Idniot
doktor po veterinarna medicina treba da dobie osnovni
soznanija za toa kako da se odnesuva kon klientite, {to
o~ekuvaat tie, kako podobro da ja unapredi svojata praksa i da
efektuira {to pogolem dohod. Za taa cel neophodni mu se
osnovni soznanija za odnesuvaweto na klientite, za prirodata
i karakterot na uslugata {to ja nudi, za na~inite na koi mo`e
i treba da gi formira cenite za svoite uslugi, za kanalite po
koi }e ja distribuira porakata do klientot, so eden zbor kako
uspe{no da gi koristi instrumentite na marketingot vo
upravuvaweto so privatnata veterinarna praksa.
Na ovoj na~in na idniot doktor po veterinarna medicina }e mu
bide ovozmo`eno da se zdobie so korisni znaewe za {to
pouspe{no upravuvawe so privatna veterinarna praksa.
Prakti~nata nastava od predmetot Marketing na veterinarna
praksa ima za cel da gi zapoznae studentite so: prakti~ni
primeri za uspe{en marketing na veterinarna praksa,
prakti~ni primeri za izrabotka na marketing plan i sli~no.
TEORETSKA NASTAVA
Reden Nastavna edinica Sodr`ina na nastavna edinica
broj na
~asovi
I. MARKETING NA VETERINARNA PRAKSA (20 ~asa)
1 . VOVED Poim, obem i predmet na izu~uvawe na
marketingot; zna~ewe na marketingot vo
uspe{nosta na veterinarnata praksa;
definicii na marketingot;
2 - 3 . MARKETING OKOLINA
NA VETERINARNATA
PRAKSA
Vlijanie na ekonomskite, tehni~kite,
socijalnite i drugite nadvore{ni faktori
vrz uspe{nosta na praksata
4 - 5. POZNAVAWE NA
KLIENTITE NA
VETERINARNATA
PRAKSA
Kakvo e odnesuvaweto na klientite; Koi se
nivnite motivi i potrebi; Kako da se osvojat i
zadr`at klientite;
304

6 - 9. MARKETING
INSTRUMENTITE VO
[TO POUSPE[NO
PLASIRAWE NA
PAZAROT NA USLUGI
10 - 11. PAZAROT NA
VETERINARNI USLUGI
12 -13. ZNA^EWE I RAZVOJ NA
MARKETING
STRATEGII
14 - 15. VIDOVI NA
MARKETING
STRATEGII POGODNI
ZA VETERINARNA
PRAKSA
16 - 17. KAKO DA GO
ISTRA@ITE PAZAROT
NA USLUGI I DA
BIDETE VO TEK
18 - 20. ORGANIZACIJA I
KONTROLA NA
MARKETING
AKTIVNOSTITE
Zapoznavawe so sekoj od instrumentite na
marketingot poedine~no; Karakteristiki na
veterinarnata usluga; Cenata na
veterinarnata usluga; Na~in na dopirawe do
klientite i nivno privlekuvawe;
Karakteristiki na pazarot na uslugi;
Osobenosti na veterinarnite uslugi;
[to se strategii vo marketingot, kakvi
vidovi na strategii postojat, nivnoto zna~ewe
za zgolemena uspe{nost vo raboteweto
Cenovni strategii; Promotivni strategii;
Strategii na distribucija; Kvalitativni
strategii;
Osnovni pravila i primeri na mali no
korisni pazarni istra`uvawa;
Kako uspe{no da se organizirat marketing
aktivnosti vo veterinarnata praksa; Kako da
se izvr{i kontrola na nivnata uspe{nost;
Reden Prakti~na nastava
broj na
~asovi
1 - 2 Primeri na uspe{na primena na marketing konceptot vo veterinata
3 - 4 GAP analiza
5 - 6 Metodi za istra`uvawe na pazarot
7 - 8 Izrabotka na marketing plan
9 - 10 Izrabotka na marketing plan
Organizacija
Metodi na
u~ewe
Teoretska nastava: 2 ~asa/nedelno (20 ~asa)
Prakti~na nastava: 1 ~as/nedelno (10 ~asa)
Teoretska nastava: interaktivna (predavawa vo golema grupa so
diskusija i anga`irawe na studentite)
Prakti~na nastava: ve`bi i drugi oblici na rabota vo pomali
grupi
Seminarska rabota: u~ewe so koristewe stru~na literatura i
internet, izgotvuvawe seminarski trud (esej/poster); prezentacija
i diskusija za seminarskata rabota
305

Specifi~ni
preporaki za
nastava
Proverka na
znaewa
Osnovni
u~ebni
pomagala
Studentot e zadol`en aktivno da gi sledi site predvideni
aktivnosti so koi{to osvojuva bodovi kako del od zavr{noto
ocenuvawe.
Boduvawe na aktivnostite na studentot:
Vid na aktivnost
Bodovi
minimum maksimum
Prisustvo na teoretska nastava 12 15
Prisustvo i aktivnost (znaewe) 24 30
na prakti~nata nastava
Seminarska rabota 5 10
Kontinuirani proverki (dve) 10 20
Zavr{en ispit 9 25
Vkupno: 60 100
Uslovuva~ki kriteriumi: Za da se pristapi kon zavr{niot
ispit studentot e potrebno da osvoi minimum 45 bodovi od
teoretskata, prakti~nata nastava i dvete kontinuirani proverki.
Vo slu~aj koga studentot niz kontinuiranata proverka na
znaeweto ne poka`al rezultat na edna proverka na znaeweto, a
osvoil bodovi samo za teoretska i prakti~na nastava, pristapuva
kon kompleten zavr{en ispit.
Kontinuirana proverka na znaeweto (dve): pismeno
Prva proverka: Osnovi na marketing
Vtora proverka: Marketing na veterinarna praksa
Zavr{en ispit: usten
Kompleten zavr{en ispit: usten + pismen (vklu~uva edna
kontinuirana proverka)
Kriteriumi za formirawe na zavr{na ocenka:
Bodovi
Ocenka
do 59
5 (F)
60-68 6 (E)
69-76 7 (D)
77-84 8 (C)
85-92 9 (B)
93-100 10 (A)
1. B. Ja}ovski: "Osnovi na marketing", Ekonomski
fakultet, Skopje, 2001
2. Tim Karpenter:
3. Filip Kotler: " Marketing na uslugi"
306

X
PRAKTI^NI INFORMACII ZA
STUDENTITE

308

X
PRAKTI^NI INFORMACII ZA STUDENTITE
1. Sedi{te na Fakultetot za veterinarna medicina
Fakultetot se nao|a na 4 km od centarot na gradot vo naselbata
Avtokomanda, op{tina Gazi Baba. Smesten e pozadi [umarskiot
fakultet i se sostoi od pet objekti vo komleks zaedno so
Veterinarnata bolnica. Vo neposredna blizina na Fakultetot e
Studentskiot dom ”Stiv Naumov”.
adresa: ul. Lazar Pop - Trajkov 5-7, 1000 Skopje, R. Makedonija
tel: ++ 389 2 3240 700
faks: ++ 389 2 3114 619
web site: http://www.fvm.ukim.edu.mk
2. Uslovi i na~in na zapi{uvawe na dodiplomski studii
Na dodiplomski studii na Fakultetot mo`e da se zapi{e lice
koe ima zavr{eno ~etirigodi{no sredno obrazovanie i koe gi
ispolnuva uslovite i kriteriumite utvrdeni so Konkursot za
zapi{uvawe.
Pobliskite odredbi za uslovite i kriteriumite za zapi{uvawe
na dodiplomskite studii se utvrdeni so Pravilnikot za
zapi{uvawe na dodiplomski studii na Univerzitetot, so Odlukata
za srodnost na fakultetite, nau~nite oblasti i disciplini, koja e
sostaven del na Statutot na FVM i so Konkursot {to go objavuva
Rektorskata uprava.
Dodiplomskite studii se organiziraat edinstveno kako
redovni studii i traat 11 semestri.
3. Status na student
Status na student, a so toa i ~len na akademskata zaednica se
steknuva so zapi{uvaweto na dodiplomski, poslediplomski i
doktorski studii na Fakultetot. Statusot na student se doka`uva
so indeks i so studentska legitimacija.
4. Prava na studentot
Studentot ima pravo na:
• Redovno studirawe i status na redoven student
• Zapi{uvawe i obrazovanie pod ednakvi uslovi utvrdeni so
zakon, so op{tite akti na Univerzitetot i Statutot na FVM
• U~estvo vo upravuvaweto so Fakultetot, soglasno Zakonot i
Statutot
• Za{tita na svoite prava i dol`nosti pred organite na
Fakultetot
• Za{tita na li~nosta i dostoinstvoto na studentot od
zloupotreba
309

Vodi~ niz studiite
Prakti~ni informacii za studentite
Studentot ima pravo i:
• Da se opredeli za vidot na studiite
• Da studira istovremeno na pove}e studiski programi od
razli~ni specijalnosti i da izu~uva dopolnitelni kursevi
• Da gi prodol`i studiite na druga visokoobrazovna ustanova ako
Fakultetot prestane so rabota
• Da gi koristi bibliotekata i bazite na podatoci, prostorot i
opremata, kako i druga nau~na i stru~na infrastruktura na
Fakultetot
• Da u~estvuva vo nau~noistra`uva~kata i vo stru~nata dejnost, i
mu se garantiraat avtorski, pronao|a~ki i sli~ni prava i
nagradi
• Da izbira i da bide izbran, kako pretstavnik na studentite vo
organite na Fakultetot
• Da koristi uslugi na studentskiot standard (smestuvawe,
ishrana, zdravstvena za{tita i dr.), gradski i me|ugradski
prevoz, spored uslovite utvrdeni so zakon i od vr{itelite na
soodvetnite dejnosti
• Da gi koristi univerzitetskite objekti za sportska i kulturna
dejnost
• Da preminuva od edna vo druga visokoobrazovna ustanova,
odnosno od edni na drugi studii i pritoa da gi koristi
pogodnostite na kredit-sistemot
• Da se organizira vo gra|anski zdru`enija i vo drugi formi na
li~na inicijativa
• Da gi prodol`i studiite koi gi prekinal
• Da koristi raspust ne pomalku od 60 dena vo edna kalendarska
godina
• Da dobiva dr`avni i drugi stipendii ili finansiski kredit za
izdr{ka za vreme na {koluvaweto
• Da ostvaruva sorabotka so studentite vo zemjata i stranstvo
• Da ostvaruva i drugi prava soglasno so zakonot i Statutot.
Studentite bez roditeli, hendikepiranite, invalidite od
prva i vtora grupa, majki so deca do {estgodi{na vozrast,
hospitalizirani lica, krvodariteli i sportisti imaat pravo na
posebni pogodnosti utvrdeni so Statut.
Organ koj gi {titi pravata na studentite e Studentskiot
pravobranitel na Univerzitetot.
310

Vodi~ niz studiite
Prakti~ni informacii za studentite
5. Miruvawe na pravata na studentot na dodiplomski studii
Na studentot zapi{an na dodiplomski studii mo`e da mu
miruvaat pravata i obvrskite koga za toa postojat opravdani
pri~ini:
‣ porodilno otsustvo
‣ te{ka i dolgotrajna bolest
‣ socijalni problemi vo semejstvoto
‣ u~estvo na vrvni nau~ni, kulturni i sportski manifestacii
i drugi pri~ini utvrdeni so Statutot na Fakultetot.
Dokolku studentot premine na drug fakultet, so cel da
sovlada odredeni predmetni programi i da osvoi soodveten broj
krediti, pod uslovi opredeleni so bilateralnite dogovori me|u
fakultetite, statusot na student mu miruva na mati~niot fakultet.
6. Prestanuvawe na statusot na student
Na studentot mu prestanuva statusot na student na Fakultetot
spored uslovite i postapkata utvrdeni so op{tite akti na
Univerzitetot i Statutot.
Statusot prestanuva ako studentot:
• diplomira
• se ispi{e od Fakultetot
• e isklu~en od Fakultetot
• ne gi ispolni uslovite spored kredit-sistemot i ne ja zapi{e
godinata odnosno semestarot vo rokovite utvrdeni so Statutot
Statusot mo`e da bide obnoven spored postapkata utvrdena so
Pravilnikot za edinstvenite pravila za studirawe na
Univerzitetot i Statutot, osven ako statusot ne prestanal so trajno
isklu~uvawe. Studentot gi prodol`uva studiite spored istata
programa, dokolku taa vo me|uvreme ne pretrpela izmeni.
Tro{ocite za obnovuvawe na statusot gi podnesuva studentot.
7. Disciplinski merki
Za povreda na dol`nostite i neispolnuvawe na obvrskite, na
studentot na dodiplomski studii mo`e da mu se izre~e edna od
slednive disciplinski merki: opomena, javna opomena i
isklu~uvawe.
Isklu~uvawe se primenuva za u~ebnata godina vo koja e
izre~ena. Disciplinskite merki gi izrekuva Komisijata za
disciplinski merki na Fakultetot.
311

Vodi~ niz studiite Prakti~ni informacii za studentite
Disciplinskata komisija e sostavena od trojca ~lenovi i od
isto tolku zamenici od koi: eden nastavnik, eden sorabotnik i eden
~len od studentite na Fakultetot. Disciplinskata komisija ja
izbira NNS so mandat od dve godini.
Predlog za poveduvawe postapka za disciplinska odgovornost
mo`e da podnesat dekanot i organite na studentskata organizacija.
Po povod predlogot, disciplinskata komisija go soslu{uva
studentot. Povikuvaweto na studentot na soslu{uvawe se vr{i so
pismena pokana. Od denot na dobivawe na pokanata do
soslu{uvaweto mora da pominat najmalku osum dena.
Disciplinskata komisija mo`e da ja izre~e merkata opomena za:
1. nedozvoleno koristewe ili davawe pomo{ (kakva i da bilo)
na drug student za vreme na ispitite
2. nepristojno odnesuvawe kon nastavnicite, sorabotnicite
ili drugite vraboteni, kako i kon drugite studenti
3. nebre`no odnesuvawe kon imotot na Fakuletot {to mo`e da
dovede do o{tetuvawe od pomal obem
Disciplinskata komisija mo`e da izre~e javna opomena ili
isklu~uvawe za:
1. falsifikuvawe na dokumenti voop{to, a osobeno
falsifikuvawe potpisi na nastavnicite, sorabotnicite i
drugi lica vo indeksot, ili vo nekoj drug slu`ben
dokument, falsifikuvawe na ocenka ili drugo
2. davawe nevistiniti podatoci na organite na Fakultetot
3. bezobziren i {teten odnos kon imotot na Fakultetot
4. {tetni dejstvija so koi namerno se spre~uva rabotata na
Fakultetot ili Univerzitetot i drugi asocijacii
Protiv re{enieto na Disciplinskata komisija, studentot vo rok
od 8 dena ima pravo na `alba do Dekanatskata uprava. Odlukata na
Dekanatskata uprava e kone~na.
8. U~estvo na studentite vo upravuvaweto
Studentite u~estvuvaat vo upravuvaweto so Fakultetot preku
svoi pretstavnici vo organite na Fakultetot, preku formite na
samoorganizirawe ili na drug na~in, spored uslovite utvrdeni so
zakon i so Statutot.
312

Vodi~ niz studiite
Prakti~ni informacii za studentite
Vo ramkite na svoeto pravo na upravuvawe studentite
• donesuvaat i ostvaruvaat programa za razli~nite formi i
vidovi interesni dejnosti, organizirani na Fakultetot
• gi razgleduvaat i na nadle`nite organi im davaat mislewe za
Statutot, drugite op{ti akti i za drugi pra{awa koi se
odnesuvaat na pravata i dol`nostite na studentite
• izbiraat svoi pretstavnici vo organite na Fakultetot
• u~estvuvaat vo kandidacionata postapka za izbor na rektor,
odnosno dekan i u~estvuvaat vo nivniot izbor
• raspravaat i odlu~uvaat i za drugi pra{awa vo interes na
studentite
313

Vodi~ niz studiite
Prakti~ni informacii za studentite
314

XI
PRAVILNIK ZA
DIPLOMSKI TRUD

Vodi~ niz studiite
Prakti~ni informacii za studentite
316

X
PRAVILNIK ZA DIPLOMSKI TRUD
PRAVILNIK
za postapkata na prijavuvawe, podgotovka i odbrana na
diplomskiot trud na Fakultetot za veterinarna
medicina - Skopje
^len 1
Diplomiraweto na studentite
na studiskata programa na
Fakultetot za veterinarna
medicina (vo ponatamo{niot
tekst Fakultetot) e uslovena
so prijava, podgotovka i javna
odbrana na dilomski trud.
^len 2
Pi{aniot diplomski trud
pretstavuva samostojna rabota
na studentot koja poka`uva
deka toj metodolo{ki pravilno
gi obrabotuva teoriskite i
prakti~nite problemi, kako i
deka vladee so osnovnite
metodi na razvojnata i
istra`uva~ka rabota, pri {to
samostojno polzuva literatura.
Javnata odbrana na
diplomskiot trud se sostoi od
javna prezentacija na trudot od
strana na kandidatot, pri {to
toj se koristi so najrazli~na
oprema {to e vo funkcija na
pojasno prezentirawe na
trudot, kako i so odgovarawe na
pra{awa postaveni od strana
na komisijata vo vrska so
problematikata {to e predmet
na trudot.
^len 3
Diplomskiot trud se
prijavuva od nastavno-nau~nata
oblast {to se neguva na
Fakultetot i se raboti pod
nadzor na mentor.
317
Mentor od stav 1 na ovoj ~len
e nastavnik koj ja predava
predmetnata programa {to ja
pokriva nastavno-nau~nata
oblast od koja e zemen
diplomskiot trud.
Mentor mo`e da bide samo
nastavnik izbran i vraboten na
Fakultetot.
^len 4
Pravo za prijava na
diplomski trud studentot
steknuva otkako }e gi polo`i
site predmetni programi
predvideni so studiskata
programa, odnosno otkako }e gi
osvoi predvidenite 300
krediti koi se uslov za upis na
edinaesettiot semestar.
^len 5
Studentot mo`e da izbere
tema za diplomski trud od
predlo`enata lista na
naslovi, odnosno oblasti za
izrabotka na diplomski trud.
^len 6
Listata na temi za izrabotka
na diplomski trud ja usvojuva
Nastavno-nau~niot sovet na
Fakultetot pred po~etokot na
u~ebnata godina i se odnesuva
za studentite koi imaat pravo
da go zapi{at edinaesetti
semestar.
Listata na temi od stav 1 na
ovoj ~len, po isklu~ok mo`e da
se revidira vo tekot na
posledniot semestar.

Vodi~ niz studiite
Pravilnik za diplomski trud
^len 7
Studentot prijavuva tema za
izrabotka na diplomski trud od
predlo`enite temi na poseben
formular (prijava) koj se
dostavuva do studentskata
slu`ba.
Vo prijavata na diplomskiot
trud studentot go naveduva
mentorot, predmetniot program,
temata i nastavno-nau~nata oblast.
Studentskata slu`ba ja
prepra}a prijavata do
katedrata (mentorot), koj pra}a
"potvrda" za prijavenata
diplomska tema do prodekanot
za nastava za odobruvawe.
Prodekanot za nastava vodi
evidencija za izborot na
temite za diplomski trud.
Pri odobruvawe na temata,
prodekanot za nastava na
predlog od mentorot nazna~uva
komisija za pregleduvawe i
ocenuvawe na izraboteniot
diplomski trud.
Po eden primerok od
odobrenata prijava se
dostavuva do studentskata
slu`ba, mentorot i kandidatot.
Na obrazlo`eno barawe od
studentot, a vo soglasnost so
mentorot, prodekanot za
nastava mo`e da odobri
izrabotka i odbrana na diplomski
trud ~ija tema e nadvor od
predlo`eniot spisok na temi
za izrabotka na diplomski
trudovi.
^len 8
Komisijata za pregleduvawe
i ocenuvawe se sostoi od tri
318
~lena. Mentorot e prv ~len na
komisijata, a u{te eden nejzin
~len e nastavnik ili
sorabotnik od nastavnonau~nata
oblast od koja e
temata.
Vo sostavot na komisijata mo`e
da ima najmnogu 1 sorabotnik.
Vo sostavot na komisijata od
stav 1 na ovoj ~len mo`e da ima
najmnogu eden afirmiran
stru~wak od oblasta od koja se
brani trudot, vo slu~aj koga toj
e izraboten nadvor od
Fakultetot.
Za afirmiran stru~wak se
smeta lice koe najmalku 3
godini rabotelo na
problematikata {to ja tretira
diplomskiot trud.
^len 9
Diplomskiot trud se pi{uva
i brani na makedonski jazik.
Diplomskiot trud studentot
mo`e da po~ne da go raboti po
osvojuvawe na vkupno 320
krediti, odnosno po osvojuvawe
na kreditite od samostojnata
praksa nadvor od ramkite na
fakultetot.
Izrabotkata na prijaveniot
diplomski trud nemo`e da trae
pokratko od 30 dena i ne
podolgo od 90 dena od datumot
na osvojuvawe na kreditite.
Na obrazlo`eno barawe od
studentot prodekanot za nastava
mo`e da go prodol`i ovoj
rok, no ne podolgo od {est
meseci.
Vo slu~aj koga studentot ne go
predal diplomskiot trud vo
rokovite utvrdeni so stav 2 od

Vodi~ niz studiite
Pravilnik za diplomski trud
ovoj ~len, toj e dol`en da
otpo~ne postapka za prijava na
diplomski trud so nov naslov.
^len 10
Studentot go predava trudot
vo tri primeroci otpe~ateni na
hartija i eden primerok vo
elektronska forma, preku
arhivata na Fakultetot do
~lenovite na komisijata.
Elektronskiot primerok od
diplomskiot trud se ~uva vo
bibliotekata na fakultetot.
Po isklu~ok, studentot mo`e
da izraboti i da predade
diplomski trud na angliski
jazik. Dokolku trudot bide
napi{an na angliski jazik,
studentot e dol`en eden
primerok od trudot da dostavi
na makedonski jazik.
Elektronskiot primerok od
trudot zadol`itelno e na
makedonski jazik.
^len 11
Elementite
{to
zadol`itelno gi sodr`i
diplomskiot trud im se davaat
na studentite, kako {ablon vo
pi{ana ili elektronska forma,
pri zemaweto na obrasci za
prijavuvawe na diplomskiot
trud od slu`bata za studentski
pra{awa.
^len 12
Odbranata na diplomskiot
trud e javna i e pred komisijata
vo poln sostav. Vo slu~aj na
spre~enost na ~len na
komisijata da prisustvuva na
zaka`anata
odbrana,
prodekanot za nastava na
predlog od mentorot odobruva
zamena za otsutniot ~len.
319
^len 13
Izraboteniot diplomski
trud se pregleduva od strana na
~lenovite na komisijata i sekoj
~len oddelno dostavuva
pismena ocenka za napi{aniot
diplomski trud do prodekanot
za nastava. Sostaven del na
ovoj Pravilnik e obrazecot na
izve{taj za ocenka na
napi{aniot diplomski trud.
Po pravilo, odbranata na
diplomskiot trud se vr{i po
istekot na sedum rabotni dena,
smetano od denot na
predavaweto na izraboteniot
diplomski trud.
Komisijata ima dol`nost vo
rok do 5 rabotni dena po
priemot na trudot da go
pregleda i da go oceni, i
obrazecot za ocenka na
napi{aniot diplomski trud,
popolnet da go predade na
prodekanot za nastava.
Dokolku site ocenki od
~lenovite na komisijata se
pozitivni, prodekanot za
nastava odobruva i zaka`uva
termin za javna odbrana na
trudot.
Negativnata ocenka za
predadeniot izraboten trud,
komisijata po pismen pat so
obrazlo`enie ja dostavuva do
studentot. Diplomskiot trud
{to e negativno ocenet ne mo`e
da se brani.
^len 14
Diplomskiot trud se ocenuva
so ocena od 5 do 10. Usnata
prezentacija na kandidatot e
predmet na ocenuvawe od
strana na ~lenovite na

Vodi~ niz studiite
komisijata, a zavr{nata ocenka
na diplomskiot trud e prose~na
ocenka od poedine~nite ocenki
od pismeniot del i ocenkata od
usnata prezentacija na trudot.
Komisijata donesenata
ocenka javno ja objavuva po
zavr{enata odbrana.
Ocenkata se vnesuva vo
zapisnikot od odbranata, ~ij
obrazec e sostaven del na ovoj
Pravilnik.
Zapisnikot go potpi{uvaat
site ~lenovi na komisijata.
^len 15
Ocenkata od zavr{noto
ocenuvawe na diplomskiot trud
vleguva vo prosekot na
studirawe na diplomiraniot
student kako ocenka na eden
ispit (zavr{en ispit).
Uspe{no odbranetiot diplomski
trud nosi 10 krediti
koi vleguvaat vo vkupniot broj
na krediti potrebni da se
zavr{i studiskata programa.
Pravilnik za diplomski trud
^len 16
Studentot koj dobil
negativna ocenka na zavr{niot
ispit ili vo predvideniot rok
ne predal izraboten diplomski
trud ili dobil negativna
ocenka pri pregledot, ima
pravo da ja povtori postapkata
za polagawe na zavr{niot
ispit, no so nova tema i so nov
mentor.
^len 17
Ovoj Pravilnik va`i za
studentite zapi{ani vo prva
godina vo u~ebnata 2006/2007
godina.
^len 18
Ovoj Pravilnik vleguva vo
sila so denot na objavuvaweto
vo Univerzitetski glasnik.
320

Izdava~:
Fakultet za veterinarna medicina-Skopje
Za izdava~ot:
Prof. d-r Mi{o Hristovski
Podgotovka na tekst:
Doc. d-r Romel Velev, prodekan
Aleksandar Dodovski poml. asistent
Biqana Stefanovska
Kompjuterska obrabotka i korica:
Poligrafika - Bitola
Pe~ati:
Poligrafika - Bitola
Tira`:
500
Skopje, septemvri 2006.
CIP- Katalogizacija vo publikacija
Nacionalna i univerzitetska biblioteka ”Sv. Kliment Ohridski”
- Skopje
378.4(497.7).096:619(036)
VODI^ NIZ STUDIITE - Informacii za studiskata programa i
uslovite za studirawe - u~ebna 2006/2007 / [podgotovka na tekst
Romel Velev, Aleksandar Dodovski, Biqana Stefanovska]. -
Skopje : Fakultet za veterinarna medicina, 2006. - 321 str. ; 24 cm
ISBN 9989-774-11-0
1. Velev, Romel
a) Fakultet za veterinarna medicina (Skopje) - Vodi~i
COBISS. MK-ID 66828554
321