Zakon o hipoteci

Z A K O N
O HIPOTECI
Deo prvi
OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona
Član 1.
Ovim zakonom uređuje se hipoteka, radi obezbeđenja potraživanja, i
osniva centralna evidencija hipoteka.
Pojam hipoteke
Član 2.
Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca
da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog
hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti nepokretnosti, pre običnih
poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez
obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.
Predmet hipoteke
Član 3.
bude:
Predmet hipoteke (u daljem tekstu: predmet ili nepokretnost) može da
objektu i sl.);
1) nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom
2) deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi;
3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari;
4) poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno
drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja (stan, poslovne prostorije, garaža,
garažno mesto i dr.);
5) pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog
raspolaganja, a naročito pravo građenja, pravo preče gradnje, ili raspolaganja u
državnoj, odnosno društvenoj svojini;
6) objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan,
poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira da li je već izgrađen, pod uslovom da je
izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim se uređuje
izgradnja objekata.

- 2 -
Zajednička hipoteka
Član 4.
Radi obezbeđenja jednog potraživanja, hipoteka može da optereti više
nepokretnosti, bez obzira da li pripadaju istom ili različitim vlasnicima.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, poverilac može potraživanje da
naplati po svom savesnom izboru iz vrednosti jedne ili više nepokretnosti.
Domašaj hipoteke
Član 5.
Hipoteka obuhvata nepokretnost, i to:
1) sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu
odvojeni od nepokretnosti, osim ako je ugovorom o hipoteci drukčije određeno;
2) pripatke nepokretnosti određene ugovorom o hipoteci, ali ne i
stvari u svojini trećih lica;
3) sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je
došlo posle zasnivanja hipoteke.
Hipoteka na susvojini i zajedničkoj svojini
Član 6.
Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik
idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih suvlasnika, osim ako se hipoteka
zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada je potrebna saglasnost svih
suvlasnika.
Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva se samo
na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost svih zajedničara.
U slučaju hipoteke iz st. 1. i 2. ovog člana, pri namirenju, ostali
suvlasnici, odnosno zajedničari imaju pravo preče kupovine.
Obezbeđeno potraživanje
Član 7.
Svako potraživanje, uključujući i buduće ili uslovno potraživanje, kao i
potraživanje izraženo u stranoj valuti, može da bude obezbeđeno hipotekom.
Potraživanje iz stava 1. ovog člana obuhvata glavno potraživanje,
kamatu i troškove naplate.
Deo potraživanja koji nije obezbeđen hipotekom može da se naplati
samo iz ostale dužnikove imovine.

- 3 -
Deo drugi
NASTANAK HIPOTEKE
Način nastanka i vrste hipoteka
Član 8.
Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu:
1) ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka);
2) založne izjave (jednostrana hipoteka);
3) zakona (zakonska hipoteka);
4) sudske odluke (sudska hipoteka).
Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu,
zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je zakonom drukčije propisano.
GLAVA PRVA
UGOVOR O HIPOTECI
Pojam
Član 9.
Ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca
kojim se vlasnik nepokretnosti obavezuje, ako dug ne bude isplaćen o dospelosti, da
poverilac naplati svoje obezbeđeno potraživanje iz vrednosti te nepokretnosti, na
način propisan zakonom.
Dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz
koga proizilazi.
Ugovor o hipoteci može da bude samostalan ili deo ugovora koji
uređuje potraživanje (ugovora o zajmu, kreditu i dr.).
Zaključenje
Član 10.
Ugovor o hipoteci zaključuje se u pismenoj formi, sa potpisima
overenim u sudu ili kod drugog zakonom ovlašćenog organa za overu potpisa na
aktima o prometu nepokretnosti.
Ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, ili drugo lice koje ima
pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac objekta u izgradnji ili posebnog dela
objekta u izgradnji, u smislu člana 3. ovog zakona (u daljem tekstu: vlasnik).

- 4 -
Upis
Član 11.
Upis ugovorne hipoteke vrši se na zahtev:
1) vlasnika nepokretnosti, odnosno njegovog staraoca ili zakonskog
zastupnika;
2) dužnika;
3) poverioca.
U slučaju iz člana 3. tačka 6) ovog zakona, upis ugovorne hipoteke
vrši se na sledeći način:
1) na zemljištu na kojem se objekat gradi, upisuje se hipoteka na
objektu u izgradnji, a po upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje
na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po službenoj dužnosti;
2) ako je investitor prodao kupcu objekat u izgradnji, odnosno
posebni deo objekta u izgradnji, i hipotekarni poverilac kupca može da zahteva upis
hipoteke na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta, a po upisu objekta
u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno
posebnom delu zgrade, po službenoj dužnosti.
Ako objekat u toku izgradnje promeni vlasnika, novi vlasnik stupa u
prava i obaveze prethodnog vlasnika prema licima u čiju korist je upisana hipoteka.
Objektom u izgradnji, u smislu ovog zakona, smatra se i fizički
završen objekat, odnosno njegov zasebni deo, koji nije upisan u registar
nepokretnosti, ako zadovoljava uslove za upis hipoteke na objektu u izgradnji.
Rizik eventualnog rušenja nepropisno sagrađenog objekta, na kome je
upisana hipoteka, snose vlasnik nepokretnosti, dužnik i poverilac, u skladu sa
njihovim unutrašnjim odnosima.
Obavezne odredbe
Član 12.
Ugovor o hipoteci sadrži naročito:
1) ime i prezime, prebivalište ili boravište, odnosno poslovno ime i
sedište poverioca, zalogodavca, kao i dužnika, ako su to različita lica;
2) bezuslovnu izjavu vlasnika (zalogodavca) da pristaje da poverilac
upiše hipoteku na njegovoj nepokretnosti (clausula intabulandi);
3) precizne podatke o potraživanju koje se obezbeđuje, valuti
obračuna i valuti plaćanja, iznosu pojedinih rata i vremenu njihove dospelosti i mestu
i načinu plaćanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi ili drugim
elementima na osnovu kojih se može odrediti visina kamate, mestu i načinu plaćanja
kamate, kao i iznosu drugih sporednih davanja ako su ugovorena, rokovima
dospevanja potraživanja, odnosno načinu na koji se određuje dospelost, ako rok nije
određen;

- 5 -
4) podatke o hipotekovanoj nepokretnosti, odnosno nepokretnostima,
uključujući i dokaz o vlasništvu, odnosno o drugom pravu iz člana 3. ovog zakona;
obuhvata.
5) podatke o stvarima iz člana 5. ovog zakona koje hipoteka
Ništave odredbe
Član 13.
Ništava je odredba ugovora o hipoteci na osnovu koje, ako dug ne
bude isplaćen o dospelosti:
zakona;
1) poverilac može da proda nepokretnost suprotno odredbama ovog
2) nepokretnost po neodređenoj ili unapred određenoj ceni prelazi u
svojinu poverioca ili trećeg lica.
Ništava je odredba ugovora o hipoteci na osnovu koje poverilac ima
pravo da upotrebljava predmet hipoteke, odnosno da pribira plodove koje daje
predmet hipoteke.
Ništava je odredba ugovora o hipoteci na osnovu koje vlasnik ne
može da otuđi predmet hipoteke ili da ga optereti hipotekom u korist docnijeg
poverioca.
GLAVA DRUGA
JEDNOSTRANA HIPOTEKA
Pojam i nastanak
Član 14.
Jednostrana hipoteka nastaje na osnovu založne izjave.
Založna izjava je isprava sačinjena od strane vlasnika, kojom se on
jednostrano obavezuje, ukoliko dug ne bude isplaćen o dospelosti, da poverilac
naplati svoje obezbeđeno potraživanje iz vrednosti te nepokretnosti, na način
propisan zakonom.
Založna izjava po formi i sadržini odgovara ugovoru o hipoteci.
poverioca.
Upis hipoteke na osnovu založne izjave vrši se na zahtev vlasnika ili

- 6 -
GLAVA TREĆA
IZVRŠNA ISPRAVA
Svojstvo i upis
Član 15.
Ugovor o hipoteci, odnosno založna izjava sačinjena u skladu sa ovim
zakonom, je izvršna isprava, pod uslovom da sadrži i odredbe iz stava 3. ovog člana.
Hipoteka zasnovana na osnovu izvršnog ugovora ili izvršne založne
izjave, upisuje se u registre nepokretnosti kao "izvršna vansudska hipoteka", a
vansudski postupak namirenja se sprovodi u skladu sa odredbama ovog zakona.
Izvršni ugovor o hipoteci, odnosno izvršna založna izjava mora da
sadrži i sledeće odredbe:
1) jasno naznačenu odredbu, odnosno izjavu, kojom vlasnik
nepokretnosti neopozivo ovlašćuje poverioca da, ako dug ne bude plaćen o
dospelosti, poverilac može da naplati potraživanje iz cene dobijene prodajom u
skladu sa vansudskim postupkom prodaje utvrđenim ovim zakonom, bez podnošenja
tužbe sudu, kao i da će nepokretnost prinudnim putem da bude ispražnjena i predata
kupcu u posed u roku od 15 dana od dana zaključenja ugovora o prodaji, osim ako
se hipoteka upisuje na suvlasničkom udelu;
2) izričitu odredbu, odnosno izjavu vlasnika da je upozoren o
posledicama neizmirenja duga o dospelosti te da, svestan tih posledica, pristaje na
mogućnost izvršenja ugovora o hipoteci prodajom njegove nepokretnosti u skladu sa
odredbama ovog zakona o vansudskom postupku namirenja, bez prava na vođenje
parnice, kao i da će njegova nepokretnost prinudnim putem biti ispražnjena i predata
kupcu u posed u roku od 15 dana od dana zaključenja ugovora o prodaji, ako je
vlasnik ne preda dobrovoljno, osim ako se hipoteka upisuje na suvlasničkom udelu;
3) jasno naznačenu odredbu, odnosno izjavu vlasnika da je saglasan
da poverilac ima pravo pristupa nepokretnosti, uključujući i ulazak u nepokretnost
bez obzira ko se u njoj nalazi (vlasnik, zakupac i dr.), radi kontrole održavanja ili iz
drugih opravdanih razloga, kao i da je dužan da sarađuje sa poveriocem u postupku
prodaje, a naročito da omogući pristup hipotekovanoj nepokretnosti (ulazak u stan i
sl.);
4) izričitu izjavu trećeg lica, ako takvo lice postoji, koje ima
neposrednu državinu, a nije vlasnik hipotekovane nepokretnosti (zakupac i dr.), da je
svesno posledica do kojih ugovor o hipoteci može dovesti, uključujući i iseljenje iz
nepokretnosti i gubljenja državine na njoj, kao i da je saglasno sa pravima i
obavezama iz tačke 3. ovog stava.
Ako ugovor o hipoteci, odnosno založna izjava ne sadrži odredbe iz
stava 3. ovog člana, namirinje se sprovodi u skladu sa zakonom koji uređuje izvršni
postupak.

- 7 -
Deo treći
PRAVA I OBAVEZE
GLAVA PRVA
PRAVA I OBAVEZE VLASNIKA NEPOKRETNOSTI
Prava vlasnika nepokretnosti
Član 16.
Vlasnik i posle nastanka hipoteke ima pravo da:
1) drži predmet hipoteke;
2) upotrebljava predmet hipoteke prema uobičajenoj nameni;
3) pribira prirodne ili građanske plodove koje predmet hipoteke daje;
4) otuđi predmet hipoteke i prenese pravo na pribavioca, u kom
slučaju se ne menja ništa u dužnikovoj obavezi i u obezbeđenom potraživanju.
Obaveze vlasnika nepokretnosti
Član 17.
Vlasnik ne sme fizički menjati predmet hipoteke (pregrađivanje,
dogradnja, rušenje, spajanje, deoba, i dr.) bez pismene saglasnosti poverioca, koju
poverilac neće odbiti da izda bez opravdanog razloga.
Vlasnik je dužan da čuva i održava predmet hipoteke kao dobar
domaćin, odnosno dobar privrednik, da ne bi svojim postupcima ili propustima
umanjio vrednost nepokretnosti.
Vlasnik će osigurati predmet hipoteke od svih uobičajenih rizika pre
zaključenja ugovora o hipoteci.
Poverilac ima pravo pristupa nepokretnosti, uključujući i ulazak u
nepokretnost bez obzira ko se u njoj nalazi (vlasnik, zakupac i dr.), radi kontrole
održavanja ili iz drugih opravdanih razloga, ako je hipoteka zasnovana u skladu sa
odredbama člana 15. ovog zakona ili ako je takvo pravo izričito utvrđeno u ugovoru o
hipoteci, odnosno založnoj izjavi.
Vlasnik, zakupac i svaki drugi neposredni držalac nepokretnosti dužan
je da sarađuje sa poveriocem u postupku prodaje, a naročito da omogući pristup
predmetu hipoteke (ulazak u stan i sl.), ako je hipoteka zasnovana u skladu sa
odredbama člana 15. ovog zakona ili ako je takvo pravo izričito utvrđeno u ugovoru o
hipoteci, odnosno založnoj izjavi.
Kada saglasnost lica koje po punovažnom pravnom osnovu ima
državinu nepokretnosti nije sadržana u verodostojnoj ili izvršnoj ispravi iz člana 15.
ovog zakona, odnosno u ugovoru o hipoteci ili založnoj izjavi, prava i obaveze iz st.
4. i 5. ovog člana ne mogu se sprovesti bez saglasnosti takvog lica.

- 8 -
GLAVA DRUGA
PRAVA I OBAVEZE POVERIOCA
Dodatno obezbeđenje
Član 18.
Poverilac ima pravo da zahteva da mu dužnik pruži dodatno
obezbeđenje sličnog stepena sigurnosti ako:
1) je zbog ponašanja, odnosno radnji vlasnika, odnosno
neposrednog držaoca, vrednost predmeta hipoteke smanjena; ili
2) zbog radnji koje vlasnik namerava da preduzme preti opasnost od
smanjenja vrednosti predmeta hipoteke.
U slučajevima iz stava 1. ovog člana:
1) ako dužnik ne pruži dodatno obezbeđenje, poverilac ima pravo da
zahteva naplatu celog potraživanja iz vrednosti nepokretnosti bez odlaganja;
2) smanjenje vrednosti predmeta hipoteke utvrđuje sudski veštak, na
zahtev poverioca.
Sudska zabrana oštećenja
Član 19.
Poverilac ima pravo da zahteva da sud naredi vlasniku, odnosno
neposrednom držaocu, da prestane sa određenim ponašanjem, ako:
ili
1) je zbog takvog ponašanja vrednost predmeta hipoteke smanjena;
2) zbog ponašanja koje namerava da preduzme, preti opasnost od
smanjenja vrednosti hipotekovane nepokretnosti.
U slučajevima iz stava 1. ovog člana:
1) sud može da dozvoli poveriocu da preduzme potrebne mere da se
izbegne smanjenje vrednosti hipotekovane nepokretnosti;
2) hipotekarni poverilac može, ako okolnosti ne trpe odlaganje, da
preduzme potrebne mere i pre nego što dobije dozvolu od suda, ako je hipoteka
zasnovana u skladu sa odredbama člana 15. ovog zakona ili ako je to izričito
predviđeno u ugovoru o hipoteci, odnosno u založnoj izjavi;
3) poverilac ima pravo da zahteva od suda odluku da vlasnik plati
naknadu za učinjene troškove.
Potraživanje naknade za učinjene troškove na osnovu ovog člana
obezbeđuje se bez upisa i uživa prvenstvo u naplati u odnosu na sve upisane terete.

- 9 -
GLAVA TREĆA
PRENOS POJEDINIH PRAVA I OBAVEZA
Ustupanje potraživanja
Član 20.
Potraživanje obezbeđeno hipotekom može da se ustupi na osnovu
ugovora između poverioca i lica kome se potraživanje ustupa.
Ugovor o prenosu hipoteke koji se zaključuje odvojeno od ustupanja
potraživanja ne proizvodi pravno dejstvo.
Ugovor iz stava 1. ovog člana:
1) zaključuje se u pismenoj formi, sa potpisima overenim od strane
suda, odnosno drugog zakonom ovlašćenog organa;
2) prenosi hipoteku na lice kome se potraživanje ustupa;
3) proizvodi dejstvo prema trećim licima na osnovu upisa u registar
nepokretnosti.
Nadhipoteka
Član 21.
Potraživanje obezbeđeno hipotekom može se založiti na osnovu
ugovora između hipotekarnog poverioca i nadhipotekarnog poverioca.
Ugovor iz stava 1. ovog člana:
1) zaključuje se u pismenoj formi, sa potpisima overenim od strane
suda, odnosno drugog zakonom ovlašćenog organa;
2) sadrži izričitu i bezuslovnu izjavu poverioca da se nadhipotekarni
poverilac može upisati u tom svojstvu u registar nepokretnosti;
3) proizvodi pravno dejstvo prema dužniku od dana kada mu stigne
pismeno obaveštenje o zalaganju potraživanja, od kada dužnik obavezu može
ispuniti samo prema nadhipotekarnom poveriocu ili po njegovom pismenom nalogu;
4) proizvodi pravno dejstvo prema trećim licima od dana upisa u
registar nepokretnosti.
Preuzimanje duga
Član 22.
Dug prema hipotekarnom poveriocu može da se prenese ugovorom o
preuzimanju duga obezbeđenog hipotekom između vlasnika i pribavioca predmeta
hipoteke, odnosno ugovorom između vlasnika, pribavioca predmeta hipoteke i
dužnika ako vlasnik nije hipotekarni dužnik.
Ugovor iz stava 1. ovog člana:

- 10 -
1) zaključuje se prilikom otuđenja predmeta hipoteke, u vidu
posebnog ugovora ili u vidu odredbe, odnosno dela ugovora o otuđenju predmeta
hipoteke;
2) proizvodi pravna dejstva ako poverilac da svoj pristanak u
pismenom obliku.
Otuđenje dela nepokretnosti
Član 23.
Ako vlasnik, uz saglasnost poverioca, izvrši deobu ili spajanje
predmeta hipoteke sa drugom nepokretnošću, hipoteka se po službenoj dužnosti
upisuje na tim nepokretnostima, i svaka hipoteka obezbeđuje celokupno
potraživanje, osim ako je drugačije ugovoreno sa poveriocem.
Deo četvrti
NAMIRENjE
GLAVA PRVA
OPŠTA PRAVILA
Pravo na namirenje
Član 24.
Hipotekarni poverilac može, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti, da
namiri svoje potraživanje iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti, bez obzira u čijoj
svojini ili državini se ona nalazi u tom trenutku.
Namirenje iz stava 1. ovog člana sprovodi se u skladu sa ovim
zakonom, odnosno zakonom kojim se uređuje izvršni postupak, kao i zakonom koji
uređuje prinudnu naplatu poreskih potraživanja na nepokretnostima.
Kada je ugovor o hipoteci sačinjen u obliku verodostojne isprave ili
izvršne isprave iz člana 15. ovog zakona, primenjuju se pravila vansudskog
namirenja utvrđena ovim zakonom.
Izbor namirenja
Član 25.
namiri:
Hipotekarni poverilac može da zahteva da svoje dospelo potraživanje
1) najpre iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti, a zatim iz ostale
imovine dužnika;
imovine; ili
2) istovremeno iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti i iz dužnikove

- 11 -
3) najpre iz dužnikove imovine, pa tek potom iz vrednosti
hipotekovane nepokretnosti.
Zastarelo potraživanje
Član 26.
Hipotekarni poverilac može da se namiri iz vrednosti hipotekovane
nepokretnosti i posle zastarelosti obezbeđenog potraživanja.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, kamata i druga povremena davanja
ne mogu se namiriti iz predmeta hipoteke.
Naknadni ugovor
Član 27.
Naknadni ugovor je poseban ugovor između hipotekarnog poverioca i
vlasnika nepokretnosti, zaključen po dospelosti obezbeđenog potraživanja u
pismenoj formi, sa potpisima overenim u sudu, odnosno od strane drugog zakonom
ovlašćenog organa, a kojim može da se ugovori:
1) delimični ili potpuni prenos prava svojine, odnosno drugog
stvarnog prava na predmetu hipoteke, na poverioca, umesto ispunjenja duga;
2) svaki drugi posao kojim se postiže brisanje hipoteke sa
nepokretnosti.
Poverilac će bez odlaganja obavestiti dužnika o naknadnom ugovoru.
Lična subrogacija
Član 28.
Ukoliko hipotekarni dug isplati lice koje nije dužnik, ono stupa na
mesto hipotekarnog poverioca prema dužniku i trećim licima.
GLAVA DRUGA
VANSUDSKI POSTUPAK NAMIRENjA
Prva opomena
Član 29.
Ako dužnik ne isplati dug o dospelosti, hipotekarni poverilac iz
verodostojne isprave ili izvršne isprave iz člana 15. ovog zakona, poslaće opomenu u
pismenoj formi istovremeno dužniku i vlasniku predmeta hipoteke (ako su različita
lica), čime se pokreće postupak vansudskog namirenja po ovom zakonu.
Opomena sadrži sledeće elemente:
1) podatke o ugovoru o hipoteci i hipotekovanoj nepokretnosti;

- 12 -
2) opis povrede ugovora o hipoteci na osnovu koga se zahteva
realizacija hipoteke;
3) radnje koje dužnik mora da preduzme da bi isplatio dug i izbegao
prodaju nepokretnosti;
4) rok u kome dužnik mora da isplati dug da bi izbegao prodaju
nepokretnosti;
5) opomenu da ukoliko dužnik ne preduzme te radnje i time isplati
dug, poverilac će potraživati celokupan iznos potraživanja i prodajom hipotekovane
nepokretnosti izgubiti državinu na nepokretnosti;
6) ime i neophodne podatke o predstavniku poverioca kome se
dužnik može obratiti za dobijanje više informacija;
7) druge informacije za koje poverilac smatra da su od značaja.
Opomena o prodaji nepokretnosti
Član 30.
Ukoliko u roku od 30 dana od dana prijema prve opomene dužnik ne
isplati dug, poverilac će dužniku i vlasniku nepokretnosti uputiti opomenu o prodaji
nepokretnosti koja sadrži:
1) podatke o ugovoru o hipoteci i hipotekovanoj nepokretnosti;
2) opis povrede ugovora o hipoteci na osnovu koga se zahteva
realizacija hipoteke;
3) obaveštenje da je celokupan dug dospeo na naplatu;
4) iznos duga koji je dospeo na naplatu;
5) radnje koje dužnik ili vlasnik mora da preduzme da bi isplatio dug i
izbegao prodaju nepokretnosti;
6) rok u kome dužnik ili vlasnik mora da ispuni obaveze da bi izbegao
prodaju nepokretnosti;
7) opomenu da ukoliko dužnik ili vlasnik ne preduzme te radnje i time
ispuni dug, poverilac će prodajom hipotekovane nepokretnosti prekinuti državinu na
nepokretnosti;
8) obaveštenje o izboru načina prodaje nepokretnosti;
9) ime i neophodne podatke o predstavniku poverioca kome se
dužnik može obratiti radi održavanja sastanka;
10) druge informacije za koje poverilac smatra da su od značaja.
Zabeležba hipotekarne prodaje
Član 31.
Poverilac će istovremeno poslati registru nepokretnosti zahtev da se
izvrši zabeležba hipotekarne prodaje u korist poverioca i:
1) kopiju opomene o prodaji nepokretnosti;
2) kopiju ugovora o hipoteci;

- 13 -
3) izjavu da dužnik do tog dana nije ispunio dug;
4) dokaze da su prva opomena i opomena o prodaji poslate dužniku i
vlasniku nepokretnosti.
Registar nepokretnosti će, u roku od sedam dana od dana prijema
zahteva za zabeležbu, izvršiti zabeležbu hipotekarne prodaje u korist poverioca i
dostaviti poveriocu, dužniku i vlasniku nepokretnosti rešenje o zabeležbi hipotekarne
prodaje.
Zabeležba hipotekarne prodaje i rešenje hipotekarne prodaje sadrži:
1) izričito ovlašćenje da hipotekarni poverilac, kada rešenje postane
pravosnažno, ali ne pre isteka roka od 30 dana od dana izdavanja rešenja, može kao
hipotekarni poverilac u svoje ime prodati nepokretnost, u skladu sa odredbama ovog
zakona;
2) zabranu prodaje hipotekovane nepokretnosti od strane vlasnika.
Vlasnik, dužnik i poverilac imaju pravo žalbe nadležnom organu na
rešenje o zabeležbi hipotekarne prodaje u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.
Nadležni organ mora doneti drugostepeno rešenje u roku od 15 dana
od dana podnošenja žalbe.
Žalba će biti uvažena ako dužnik ili vlasnik dostavi registru
nepokretnosti nesporne pismene dokaze da:
1) potraživanje ne postoji;
2) hipoteka ne postoji;
3) potraživanje nije dospelo za naplatu; ili
4) je dug isplaćen.
Drugostepeno rešenje iz stava 5. ovog člana, konačno je i izvršno i
protiv njega nije dozvoljena tužba ili pravni lek.
Pravo na sastanak
Član 32.
Dužnik, odnosno vlasnik nepokretnosti može, u roku od 10 dana od
dana dobijanja opomene o prodaji nepokretnosti, zatražiti sastanak sa poveriocem
odnosno njegovim predstavnikom, koji je u obavezi da ga primi u svojim prostorijama
u toku radnog vremena.
Pravo poverioca da pristupi prodaji hipotekovane nepokretnosti neće
biti ograničeno ili odloženo ako se strane ne dogovore na način predložen od strane
dužnika na ovom sastanku.

- 14 -
Slanje pismena
Član 33.
U smislu ovog zakona, pismeno (opomena, obaveštenje i dr.) se
smatra uručenim dužniku ako je poslato preporučenom poštom na adresu:
1) hipotekovane nepokretnosti;
2) dužnika, navedenu u ugovoru o hipoteci, ako je adresa dužnika
drugačija od adrese hipotekovane nepokretnosti;
3) vlasnika nepokretnosti, ako vlasnik nije dužnik.
U smislu ovog zakona, pismeno se smatra uručenim poveriocu ako je
poslato preporučenom poštom na adresu poverioca iz ugovora o hipoteci ili na
adresu iz poveriočeve opomene u kojoj se zahteva odgovor dužnika.
Pravo prodaje poverioca
Član 34.
Ako dužnik ne isplati dug do dana pravosnažnosti rešenja o zabeležbi
hipotekarne prodaje, a od dana izdavanja tog rešenja prođe rok od 30 dana,
poverilac na osnovu rešenja može pristupiti prodaji hipotekovane nepokretnosti
putem aukcije ili neposredne pogodbe.
Izbor jednog načina prodaje ne isključuje mogućnost primene drugog
načina prodaje, ako nepokretnost ostane neprodata.
Pre pristupanja prodaji poverilac je dužan da utvrdi orijentacionu
tržišnu vrednost nepokretnosti angažovanjem ovlašćenog sudskog veštaka.
Aukcijska prodaja
Član 35.
Poverilac može sam organizovati aukcijsku prodaju nepokretnosti ili je
može poveriti licu koje se time profesionalno bavi.
Oglas o održavanju aukcijske prodaje mora biti na vidan način
objavljen u dnevnom listu koji se prodaje u regionu u kome se nalazi hipotekovana
nepokretnost i to najmanje 45 dana pre zakazane prodaje.
Javni oglas sadrži:
1) opis nepokretnosti;
2) ime i prezime, odnosno naziv poverioca;
3) podatke kako kontaktirati poverioca;
4) početnu cenu na aukciji;
5) vreme i mesto aukcije;
6) druge informacije za koje poverilac smatra da su od značaja.

- 15 -
Poverilac će istovremeno poslati dužniku, vlasniku nepokretnosti,
odnosno trećim licima koja imaju prava na hipotekovanoj nepokretnosti obaveštenje
o oglasu koje sadrži:
prodaja.
vrednosti.
1) sve elemente oglasa;
2) izjavu u kom roku se može isplatiti celokupan dug da bi se izbegla
Početna cena na aukciji ne može biti niža od 75% procenjene
Ako prva aukcija ne uspe, početna cena na drugoj aukciji ne može biti
niža od 60% od procenjene vrednosti.
Izuzetno od odredaba st. 5. i 6. ovog člana, poverilac i vlasnik,
odnosno dužnik mogu, prilikom organizovanja aukcijske prodaje, u pismenom obliku
ugovoriti da se nepokretnost može prodati i po nižoj ceni od 75% procenjene
vrednosti, odnosno od 60% procenjene vrednosti.
Poverilac može dati sopstvenu ponudu na aukciji.
Prodaja neposrednom pogodbom
Član 36.
Poverilac, na osnovu pravnosnažnog rešenja o zabeležbi hipotekarne
prodaje, a po isteku roka od 30 dana od dana izdavanja rešenja, može u svoje ime
prodati nepokretnost neposrednom pogodbom, po ceni koja je približna tržišnoj.
Pod tržišnom cenom, u smislu ovog zakona, podrazumeva se
uobičajena cena koja se može postići prodajom te nepokretnosti u dobroj veri, u
vreme hipotekarne prodaje.
Poverilac može prodavati nepokretnost samostalno ili uz angažovanje
advokata, odnosno agencije za promet nepokretnosti.
Ukoliko se prodaja vrši preko advokata ili preko agencija za promet
nepokretnosti, uobičajeni honorar, odnosno provizija mogu biti uključeni u prodajnu
cenu.
Najkasnije u roku od 15 dana pre zaključenja ugovora o prodaji
nepokretnosti, poverilac će o prodaji obavestiti dužnika, vlasnika nepokretnosti i lica
koja imaju druga prava na nepokretnosti, obaveštenjem koje sadrži:
1) iznos celokupnog potraživanja;
2) procenjenu vrednost nepokretnosti;
3) bitne elemente ugovora o prodaji nepokretnosti;
4) datum za kada se predviđa zaljučenje ugovora o kupoprodaji;
5) način na koji će se sredstva dobijena od prodaje raspodeliti;
6) datum kada nepokretnost mora biti iseljena i ispražnjena;
7) izjavu u kom roku može da se ispuni celokupna obaveza, da bi se
izbegla prodaja nepokretnosti.

- 16 -
Ometanje vansudskog postupka namirenja
Član 37.
U toku vansudskog postupka namirenja, nadležni organ unutrašnjih
poslova dužan je da bez odlaganja hipotekarnom poveriocu, odnosno njegovom
zastupniku, pruži svu pomoć neophodnu za sprovođenje postupka namirenja, u
slučaju da vlasnik, odnosno drugi držalac nepokretnosti u postupku njene prodaje ne
dozvoljava pristup nepokretnosti, odnosno odbija da se dobrovoljno iseli iz
nepokretnosti, u roku iz člana 15. stav 3. tačka 1. ovog zakona, ako ugovorom o
prodaji nije određen duži rok.
Nadležni organ unutrašnjih poslova, pruža pomoć iz stava 1. ovog
člana na osnovu uvida u rešenje o zabeležbi hipotekarne prodaje, odnosno ugovora
o prodaji nepokretnosti.
Nepokrivenost duga prodajnom cenom
Član 38.
U slučaju da cena ostvarena na aukcijskoj prodaji ili neposrednom
pogodbom ne namiruje celokupno potraživanje poverioca, dužnik ostaje dužan
poveriocu preostali dug u iznosu razlike između celokupnog potraživanja i ostvarene
cene.
Preostali dug iz stava 1. ovog člana biće umanjen za iznos razlike
između 75% procenjene cene nepokretnosti i ostvarene cene, ako je ostvarena cena
niža od 75% procenjene cene, kod oba načina prodaje.
Ako se hipotekarni poverilac namiri sticanjem prava svojine na
hipotekovanoj nepokretnosti, smatra se da je potraživanje namireno u trenutku
sticanja prava svojine.
Ako cena hipotekovane nepokretnosti, dobijena na aukcijskoj prodaji
ili neposrednom nagodbom, prevazilazi visinu potraživanja, hipotekarni poverilac
dužan je da hipotekarnom dužniku isplati tu razliku.
GLAVA TREĆA
NAMIRENjE KAD JE PREDMET HIPOTEKE OBJEKAT U
IZGRADNjI
Ustupanje odobrenja za gradnju
Član 39.
Ako je predmet hipoteke objekat u izgradnji, njegova prodaja radi
namirenja vrši se ustupanjem prava gradnje utvrđenog pravnosnažnim odobrenjem
za gradnju, uz naknadu, i prodajom stvari koje su ugrađene u objekat u izgradnji.
Organ koji je izdao odobrenje za gradnju, na zahtev kupca objekta u
izgradnji, izdaće bez odlaganja kupcu istovetno odobrenje za gradnju na njegovo ime
i poništiti staro odobrenje za gradnju.

- 17 -
U slučaju iz stava 2. ovog člana, kupac po samom zakonu stupa u sva
prava i obaveze prodavca po osnovu odobrenja i pre izdavanja odobrenja kupcu.
GLAVA ČETVRTA
REDOSLED NAMIRENjA
Redosled namirenja hipotekarnih poverilaca
Član 40.
Kad je jedan predmet hipoteke založen nekolicini hipotekarnih
poverilaca, redosled po kome se isplaćuju njihova potraživanja iz cene dobijene
prodajom predmeta hipoteke određuje se prema danu, času i minutu nastajanja
hipoteke, računajući od momenta prve upisane hipoteke.
Raspodela sredstava dobijenih vansudskom prodajom
nepokretnosti
Član 41.
Poverilac će, u roku od sedam dana od dana naplate prodajne cene
nepokretnosti, sledećim redom namiriti:
1) troškove prodaje, uključujući troškove i honorare trećih lica;
2) potraživanje hipotekarnog poverioca;
3) potraživanje hipotekarnog poverioca nižeg reda ili drugog
poverioca sa jednakim redom obezbeđenja;
4) preostali iznos pripada dužniku.
Poverilac će, u roku od sedam dana nakon raspodele sredstava,
dužniku i svim trećim licima koja imaju prava na nepokretnosti, dostaviti konačni
obračun raspodele sredstava.
Stečaj
Član 42.
Ako je predmet hipoteke u stečajnom postupku, poverilac ima
razlučno pravo zasebnog namirenja iz vrednosti nepokretnosti.

- 18 -
Deo peti
PRESTANAK HIPOTEKE
GLAVA PRVA
ISPIS
Član 43.
Hipoteka prestaje ispisom iz registra nepokretnosti u koji je bila
upisana, u skladu sa zakonom (u daljem tekstu: ispis hipoteke).
Ispis hipoteke vrši se, na zahtev dužnika, vlasnika ili poverioca, ako
obezbeđeno potraživanje prestane na način dozvoljen zakonom.
Ispis na zahtev vlasnika
Član 44.
potpunosti.
Ispis hipoteke na zahtev vlasnika, vrši se samo ako je dug isplaćen u
hipoteke; ili
Zahtev iz stava 1. ovog člana sadrži:
1) pismenu izjavu hipotekarnog poverioca da pristaje na ispis
2) pravnosnažnu sudsku odluku kojom se utvrđuje da je potraživanje
hipotekarnog poverioca prestalo.
Poverilac je dužan da dozvoli brisanje hipoteke ukoliko mu je
potraživanje u celosti isplaćeno.
Poverilac je dužan da izda dužniku i vlasniku hipotekovane
nepokretnosti potvrdu o izmirenom dugu, bez odlaganja, nakon izmirenja duga, i da
mu da saglasnost za brisanje hipoteke.
Propast nepokretnosti
Član 45.
Hipoteka prestaje i kad predmet propadne u celosti, i vlasnik može da
zahteva ispis hipoteke.
Hipoteka se ponovo uspostavlja ako vlasnik obnovi predmet, a
ponovni upis vrši se po samom zakonu.
Hipoteka se svodi na preostali deo ako predmet delimično propadne,
a ispravka upisa vrši se po samom zakonu.

- 19 -
Član 46.
U slučaju propasti ili delimične propasti predmeta hipoteke,
hipotekarni poverilac, po samom zakonu, stiče založno pravo na potraživanju
naknade iz osiguranja, odnosno na isplaćenoj naknadi.
Iznos dobijen u skladu sa stavom 1. ovog člana raspodeljuje se među
hipotekarnim poveriocima prema redosledu upisa njihovih prava hipoteke.
Opšti interes
Član 47.
Hipoteka prestaje i kad, u cilju zadovoljenja opšteg interesa
(eksproprijacija i sl.), a u skladu sa zakonom i na osnovu odluke nadležnog organa,
pravo vlasnika na predmetu hipoteke pređe na treće lice.
U slučaju iz stava 1. ovog člana:
1) ispis se vrši na zahtev novog vlasnika nepokretnosti;
2) hipotekarni poverilac stiče založno pravo na potraživanju naknade,
odnosno na isplaćenoj naknadi, odnosno upisuje hipoteku na nepokretnosti koja je
predata u svojinu vlasniku umesto oduzete nepokretnosti u opštem interesu.
Naknada iz stava 2. tačka 2) ovog člana se raspodeljuje među
hipotekarnim poveriocima prema redosledu upisa njihovih prava hipoteke.
Sudska javna prodaja
Član 48.
Hipoteka prestaje i kad je izvršena sudska javna prodaja predmeta.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, ispis se vrši na osnovu pravnosnažne
sudske odluke o namirenju hipotekarnih poverilaca.
Vansudska prodaja i naknadni ugovor
Član 49.
Hipoteka prestaje i kad je, na osnovu verodostojne isprave ili izvršne
isprave, u skladu sa ovim zakonom, predmet hipoteke prodat vansudskim putem i
kad je poverilac namiren ili kad je poverilac namiren na osnovu naknadnog ugovora,
u skladu sa ovim zakonom.
U slučaju iz stava 1. ovog člana:
1) ispis se vrši na zahtev kupca predmeta hipoteke;
2) prava docnijih hipotekarnih poverilaca ostaju rezervisana.

- 20 -
Konfuzija i konsolidacija
Član 50.
Hipoteka prestaje ispisom i kada:
1) se u istom licu stekne svojstvo hipotekarnog poverioca i
hipotekarnog dužnika; ili
2) hipotekarni poverilac stekne pravo svojine na hipotekovanoj
nepokretnosti.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, ispis se vrši na zahtev vlasnika,
dužnika ili poverioca.
Odricanje od hipoteke
Član 51.
Hipoteka prestaje i na osnovu jednostrane pismene izjave volje
poverioca, sa potpisom overenim u sudu ili kod drugog organa ovlašćenog zakonom.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, ispis se vrši na zahtev vlasnika koji
sadrži u prilogu izjavu iz stava 1. ovog člana.
Amortizacija obezbeđenog potraživanja
Član 52.
Hipoteka prestaje i na osnovu pravosnažne sudske odluke kojom se
utvrđuje amortizacija, u skladu sa zakonom, na predlog vlasnika, suvlasnika ili titulara
zajedničke svojine, ako:
1) je proteklo dvadeset godina od dospelosti obezbeđenog
potraživanja (stare hipoteke);
2) upisani hipotekarni poverilac više ne postoji ili se ne može pronaći,
ni njegovi naslednici (univerzalni sukcesori), ni lica koja su docnije upisana kao
prijemnici (cesionari) potraživanja obezbeđenog hipotekom;
3) za proteklo vreme upisani hipotekarni poverilac nije zahtevao, niti
primio isplatu ni glavnog potraživanja ni kamate niti je to zahtevalo bilo koje
ovlašćeno lice upisano u registar nepokretnosti.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, ispis se vrši na zahtev vlasnika,
suvlasnika ili zajedničara.

- 21 -
GLAVA DRUGA
ZASNIVANjE NOVE HIPOTEKE
Raspolaganje neispisanom hipotekom
Član 53.
Hipoteka koja nije ispisana, ako je obezbeđeno potraživanje prestalo,
u roku od 3 godine od dana kada je potraživanje prestalo može da se prenese na
novog poverioca ili, radi obezbeđenja drugog potraživanja, na starog poverioca, do
iznosa potraživanja obezbeđenog neispisanom hipotekom.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, prenos se vrši na zahtev vlasnika,
koji u prilogu sadrži dokaz da je potraživanje prestalo.
Član 54.
Odricanje vlasnika od prava na raspolaganje neispisanom hipotekom,
ne proizvodi pravno dejstvo, osim ako:
1) se vlasnik ugovorom obaveže prema trećem licu, a naročito prema
hipotekarnom poveriocu sa docnijim redom prvenstva, da će u njegovu korist
zahtevati ispis određene hipoteke;
hipoteke.
2) se u registar nepokretnosti upiše zabeležba takve obaveze kod te
Hipotekarni poverioci sa docnijim redom prvenstva hipoteka:
1) ne mogu da se protive upisu novog hipotekarnog poverioca na
upražnjeno mesto neispisane hipoteke;
2) zadržavaju mesto na kome se njihove hipoteke nalaze.
Zabeležba prvenstvenog reda
Član 55.
Vlasnik predmeta hipoteke, uz zahtev za ispis, može da zahteva
zabeležbu prvenstvenog reda za upis nove hipoteke:
1) do iznosa potraživanja obezbeđenog starom (ranijom) hipotekom;
2) na mestu koje je imala stara (ranija) hipoteka;
3) u roku od tri godine od dana kada je zabeležba bila dozvoljena.
U slučaju prenosa prava na predmetu hipoteke, zabeležba
zadržavanja prava prvenstvenog reda proizvodi pravno dejstvo u korist novog
nosioca prava.
Ovaj član shodno se primenjuje kada nova hipoteka treba da stupi na
mesto dve ili više hipoteka koje u prvenstvenom redu dolaze jedna iza druge.

- 22 -
Predbeležba nove hipoteke
Član 56.
Nova hipoteka može, na zahtev vlasnika, da se upiše na mestu već
upisane hipoteke, sa istim prvenstvenim redom i do iznosa potraživanja
obezbeđenog već upisanom hipotekom.
U slučaju iz stava 1. ovog člana:
1) upis proizvodi pravno dejstvo ako se stara hipoteka ispiše u roku
od godinu dana od dana kada je data dozvola za upis nove hipoteke;
2) ispis stare hipoteke vrši se na zahtev vlasnika ili poverioca u čiju
korist je upisana nova hipoteka.
Nova hipoteka ispisuje se po samom zakonu ako se stara hipoteka ne
ispiše u roku iz stava 2. tačka 1) ovog člana.
Ako je na staroj hipoteci zasnovana nadhipoteka, nova hipoteka
proizvodi pravno dejstvo ako:
1) se izbriše i nadhipoteka; ili
2) nadhipotekarni poverilac i poverilac u čiju korist se upisuje nova
hipoteka daju pristanak da se nadhipoteka prenese na novu hipoteku.
Ako je stara hipoteka zasnovana na više nepokretnosti (simultana
hipoteka), nova hipoteka proizvodi pravno dejstvo ako se stara hipoteka ispiše iz svih
registara nepokretnosti u kojima je upisana.
Odredbe ovog člana shodno se primenjuju kad nova hipoteka treba da
stupi na mesto dveju ili više hipoteka koje u prvenstvenom redu dolaze jedna iza
druge.
Deo šesti
CENTRALNA EVIDENCIJA HIPOTEKA
Opšte odredbe
Član 57.
Centralna evidencija hipoteka (u daljem tekstu: Centralna evidencija
hipoteka) je centralna jedinstvena elektronska javna baza podataka u koju se unose
hipoteke upisane u nadležni registar nepokretnosti, radi pretraživanja i prikupljanja
informacija o hipotekama.
Republički geodetski zavod - katastar nepokretnosti, ne odgovara za
tačnost i potpunost podataka upisanih u Centralnu evidenciju hipoteka.

- 23 -
Nadležnost
Član 58.
Centralnu evidenciju hipoteka vodi Republički geodetski zavod -
katastar nepokretnosti (u daljem tekstu: katastar nepokretnosti), u skladu sa
zakonom.
U vršenju svoje nadležnosti, katastar nepokretnosti je dužan da:
1) se stara o zakonitom, sistematičnom i ažurnom vođenju Centralne
evidencije hipoteka;
2) propiše obrazac obaveštenja koje je nadležni registar dužan bez
odlaganja dostaviti katastru nepokretnosti;
3) preduzme druge akte i radnje neophodne za nesmetano i pravilno
funkcionisanje Centralne evidencije hipoteka, u skladu sa zakonom.
Podaci koji se unose
Član 59.
Katastar nepokretnosti, po službenoj dužnosti, obavlja:
1) unos hipoteka upisanih u nadležni registar nepokretnosti;
2) unos drugih podataka o hipotekama upisanim u nadležni registar
nepokretnosti;
3) unos svake promene ili brisanje podataka iz tač. 1) i 2) ovog stava,
koje su izvršene u nadležnom registru nepokretnosti.
ovog člana.
Katastar nepokretnosti može bliže urediti unos podataka iz stava 1.
Prilikom unosa podataka, katastar nepokretnosti postupa neposredno
na osnovu obaveštenja i ne donosi posebne akte.
Dostupnost i javnost
Član 60.
Centralna evidencija hipoteka dostupna je svim licima, bez
ograničenja, radi pretraživanja ili prikupljanja informacija, u svakom trenutku u okviru
radnog vremena katastra nepokretnosti ili, putem Interneta, i van radnog vremena,
bez naknade.
hipoteka.
Svako ima pravo pristupa podacima unetim u Centralnu evidenciju
Naknada
Član 61.
Za unos podataka u Centralnu evidenciju hipoteka plaća se naknada.

- 24 -
Naknada iz stava 1. ovog člana plaća se prilikom podnošenja zahteva
za upis, odnosno brisanje podataka u nadležni registar nepokretnosti.
Visinu naknade iz stava 1. ovog člana određuje katastar
nepokretnosti, uz saglasnost Vlade.
Finansiranje
Član 62.
Sredstva za osnivanje i započinjanje sa radom Centralne evidencije
hipoteka obezbeđuju se iz budžeta Republike Srbije.
Sredstva za održavanje Centralne evidencije hipoteka obezbeđuju se
iz prihoda ostvarenih po osnovu naknade za unos hipoteka i iz drugih prihoda
katastra nepokretnosti, u skladu sa zakonom.
Deo sedmi
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Prestanak važenja drugih propisa
Član 63.
Danom početka primene ovog zakona prestaju da važe odredbe čl.
63. do 69. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa ("Službeni list SFRJ", br.
6/80 i 36/90 i "Službeni list SRJ" broj 29/96).
Primena Zakona
Član 64.
Ovaj zakon ne primenjuje se na hipoteke zasnovane do dana
njegovog stupanja na snagu, osim ako se ugovorne strane drukčije sporazumeju.
Nadležni registri dužni su da, u roku od tri meseca od dana početka
primene ovog zakona, katastru nepokretnosti dostave sve podatke o ustanovljenim
hipotekama do dana početka primene ovog zakona, koji se u skladu sa ovim
zakonom unose u Centralnu evidenciju hipoteka.
Katastar nepokretnosti je dužan da unese podatke dostavljene u
skladu sa stavom 2. ovog člana u roku od četiri meseca od dana dostavljanja.
Stupanje na snagu
Član 65.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u
"Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjivaće se počev od šezdesetog
dana od dana objavljivanja.