Defile bajkera - Bečejski mozaik
Share Embed Flag
Download ePaper

Defile bajkera - Bečejski mozaik

Defile bajkera - Bečejski mozaik Defile bajkera - Bečejski mozaik

becejski.mozaik.rs
from becejski.mozaik.rs More from this publisher
30.01.2015 Views

Ključ za svaku nauku jeste znak pitanja. Onore de Balzak, francuski pisac (1799-1850) 3. septembar 2010. broj 519. BRANTNER OTPADNA PRVREDA Bašaidski Put bb, 23272 Novi Bečej, tel: 023/ 771-150 www.brantner.com NASLOVI Između dva broja Roditeljski doprinos nije 2 uslov Deca moraju da pohađaju 2 predškolski program Opština je „zaradila“ samo 3 266 miliona dinara Info Pomoć malim 4 poljoprivrednicima Ispunjenje zahteva ili štrajk 4 13. septembra u PIK-u Ogledalo 5 Došli divlji, oteraće pitome Becsei Mozaik Költségvetés és 7 iskolaszékek Útkereszteződés Inkluzív tábor volt 8 Óbecsén Kulturni mozaik 12 Slike koje utiču na dušu Sportski mozaik Kuglaški klub pred 14 gašenjem Novobečejske fudbalerke 15 spremne za Prvu ligu DANI NOVOG SELA Defile bajkera s t r a n a 9 Tomićević najbolji student Reprezentativac Srbije Marko Tomićević iz Bečeja osvojio je zlatnu medalju u disciplini K-1 1.000 metara na Svetskom univerzitetskom prvenstvu koje je prošlog vikenda održano u poljskom gradu Poznanju. -Bilo je veoma teško naterati se da posle psihički i fizički izuzetno teških trka na Prvenstvu sveta, još jednom pružite svoj maksimum. Uspeo sam u tome, što mi je izuzetno drago - rekao je Tomićević s t r a n a 14 Završeni „Velikogospojinski dani“ Nove cevi za grejnu sezonu „Rekonstrukcija severnog magistralnog toplovoda biće urađena u dužini od 835 metara. Efekti ovog projekta će se odraziti na povećanje sigurnosti u isporuci toplotne energije i ostvarivanje ušteda koje nisu zanemarljive. Konačan cilj ovakvih projekata je smanjenje cene toplotne energije, što će biti u interesu korisnika usluga Toplane“, kaže Dejan Babin, v.d. direktora JP Toplana s t r a n a 3 Stabilan korak preduzetnika U prostorijama Opšteg udruženja preduzetnika Bečej (OUP), u utorak je sekretar OUP-a Igor Prošić predstavio novog predsednika Gorana Relića i potpredsednika Zoltana Šarvarija, koji su izabrani na vanrednoj skupštini - Mi smo kao ciljeve Udruženja postavili ciljeve koji nisu preterano ambiciozni, jednostavno želimo da idemo sitnim i stabilnim koracima - rekao je novi predsednik udruženja s t r a n a 4 s t r a n a 9

Ključ za svaku nauku jeste znak<br />

pitanja.<br />

Onore de Balzak, francuski pisac<br />

(1799-1850)<br />

3. septembar 2010.<br />

broj 519.<br />

BRANTNER OTPADNA PRVREDA<br />

Bašaidski Put bb, 23272 Novi Bečej, tel: 023/ 771-150<br />

www.brantner.com<br />

NASLOVI<br />

Između dva broja<br />

Roditeljski doprinos nije<br />

2<br />

uslov<br />

Deca moraju da pohađaju<br />

2<br />

predškolski program<br />

Opština je „zaradila“ samo<br />

3<br />

266 miliona dinara<br />

Info<br />

Pomoć malim<br />

4<br />

poljoprivrednicima<br />

Ispunjenje zahteva ili štrajk<br />

4<br />

13. septembra u PIK-u<br />

Ogledalo<br />

5 Došli divlji, oteraće pitome<br />

Becsei Mozaik<br />

Költségvetés és<br />

7<br />

iskolaszékek<br />

Útkereszteződés<br />

Inkluzív tábor volt<br />

8<br />

Óbecsén<br />

Kulturni <strong>mozaik</strong><br />

12 Slike koje utiču na dušu<br />

Sportski <strong>mozaik</strong><br />

Kuglaški klub pred<br />

14<br />

gašenjem<br />

Novobečejske fudbalerke<br />

15<br />

spremne za Prvu ligu<br />

DANI NOVOG SELA<br />

<strong>Defile</strong> <strong>bajkera</strong><br />

s t r a n a 9<br />

Tomićević najbolji student<br />

Reprezentativac Srbije Marko Tomićević<br />

iz Bečeja osvojio je zlatnu medalju u disciplini<br />

K-1 1.000 metara na Svetskom<br />

univerzitetskom prvenstvu koje je prošlog<br />

vikenda održano u poljskom gradu<br />

Poznanju.<br />

-Bilo je veoma teško naterati se da posle<br />

psihički i fizički izuzetno teških trka na<br />

Prvenstvu sveta, još jednom pružite svoj<br />

maksimum. Uspeo sam u tome, što mi je<br />

izuzetno drago - rekao je Tomićević<br />

s t r a n a 14<br />

Završeni<br />

„Velikogospojinski dani“<br />

Nove cevi za grejnu sezonu<br />

„Rekonstrukcija severnog magistralnog<br />

toplovoda biće urađena u dužini od 835<br />

metara. Efekti ovog projekta će se odraziti<br />

na povećanje sigurnosti u isporuci<br />

toplotne energije i ostvarivanje ušteda<br />

koje nisu zanemarljive. Konačan cilj<br />

ovakvih projekata je smanjenje cene<br />

toplotne energije, što će biti u interesu<br />

korisnika usluga Toplane“, kaže Dejan<br />

Babin, v.d. direktora JP Toplana<br />

s t r a n a 3<br />

Stabilan korak preduzetnika<br />

U prostorijama Opšteg udruženja preduzetnika<br />

Bečej (OUP), u utorak je<br />

sekretar OUP-a Igor Prošić predstavio<br />

novog predsednika Gorana Relića i potpredsednika<br />

Zoltana Šarvarija, koji su<br />

izabrani na vanrednoj skupštini<br />

- Mi smo kao ciljeve Udruženja postavili<br />

ciljeve koji nisu preterano ambiciozni,<br />

jednostavno želimo da idemo sitnim i<br />

stabilnim koracima - rekao je novi predsednik<br />

udruženja<br />

s t r a n a 4<br />

s t r a n a 9

2<br />

između dva broja<br />

broj 519. 3. septembar 2010.<br />

Nazivi ulica<br />

Kume, izgore ti<br />

mašta<br />

Zadužbina baronice Eufemije Jović<br />

Kada su se onomad menjali<br />

nazivi sokaka iz praktičnih, ali<br />

i iz razloga animoznosti prema<br />

komunističkim simbolima i<br />

junacima, ne bi li se ovi nekim<br />

čudom povampirili i zavladali<br />

ponovo Srbijom, pri davanju<br />

imena mašta je, izgleda, bila<br />

„jača“ strana kod kuma.<br />

Tako u Bečeju postoje ulice<br />

sa sledećim nazivima: Uska,<br />

Lovačka, Šumska, Radarska,<br />

Kanalska, Mlinska, Žitna, Prigradska,<br />

Bagremova, Pružna,<br />

ulica Četkara (prim. aut. – verovatno<br />

je trebala da bude<br />

Četkarska ulica), ulica Botra<br />

i, verovatno šampion – ulica<br />

Voćnjaka. Sasvim je shvatljivo<br />

kako su se vremena menjala<br />

da su se i prema dnevnopolitičkom<br />

taktu menjali i nazivi<br />

ulica, i u znak počasti su se<br />

imena naših dobročinitelja kačila<br />

na ćoškove ulica. Samo<br />

što kod nas tako to funkcioniše<br />

da za sto godina dobročinitelj<br />

postane zlikovac.<br />

Na neki čudan i neshvatljiv<br />

način se kroz imenarnik ulica<br />

nije pojavilo jedno ime koje,<br />

eto divnog primera, već više<br />

od stotinu godina Bečejcima<br />

čini dobro, i sigurno je ponos<br />

i dika grada – baronica Eufemija<br />

Jović, mecena i narodna<br />

dobrotvorka, naročito bečejske<br />

srpske pravoslavne dece.<br />

Rođena je u Bečeju 1779.<br />

godine. Udala se 1801. godine<br />

za barona Stevana Jovića,<br />

jednog od kandidata za srpskog<br />

vojvodu. Bez potomstva,<br />

ostavila je 283 jutra zemlje,<br />

dve crkve – kapele i svoj dvorac<br />

Srpskoj crkvenoj opštini u<br />

Starom Bečeju, da se osnuje<br />

zadužbina za vaspitanje srpske<br />

siromašne dece pravoslavne<br />

vere, koja je od 1902.<br />

godine pripojena zgradi opštine<br />

i čini jednu celinu tako da<br />

se fasada Skupštine opštine<br />

Bečej prema trgu proteže u<br />

dužini od preko 60 metara.<br />

Možda je greška ovog teksta<br />

što umanjuje baroničinu<br />

veličinu i žali samo za jednom<br />

ulicom, a možda njeno ime<br />

čeka neki trg Č.G.<br />

Upis dece u vrtić obavljen<br />

je krajem maja, a ove nedelje<br />

je završen i drugi upisni krug.<br />

Prema rečima direktorice<br />

dečjeg vrtića „Labud Pejović“<br />

Magdolne Ferenc, slobodnih<br />

mesta još ima u poludnevnom<br />

boravku (zabavište) u svim<br />

objektima u Bečeju i u naseljenim<br />

mestima opštine. Kapaciteti<br />

za celodnevni boravak<br />

(vrtić) i jaslice su popunjeni (u<br />

objektu u Novom selu u jaslicama<br />

ima još nekoliko slobodnih<br />

mesta), međutim, kako je<br />

rekla Ferenc, za jaslice postoji<br />

lista čekanja jer se dešava da<br />

roditelji u toku godine ispišu<br />

svoju decu zbog toga što nisu<br />

uspela da se adaptiraju na kolektiv,<br />

te se na upražnjeno mesto<br />

primi dete sa liste čekanja.<br />

„Do sada je 1.762 dece<br />

upisano u svim objektima i<br />

svih uzrasta, a očekujemo da<br />

će se upisati još oko četrdesetoro<br />

dece iz romskih i socijalno<br />

ugroženih porodica. Nadamo<br />

se da će se svi oni koji se do<br />

sada nisu prijavili, naročito oni<br />

koji su po zakonu u obavezi da<br />

pohađaju pripremno predškolski<br />

program, upisati najkasnije<br />

do kraja septembra, pošto<br />

ovaj program počinje od 1. oktobra.<br />

U protivnom, roditelji će<br />

biti prijavljeni i moraće da plate<br />

kaznu“, rekla je Ferenc.<br />

Od 1. septembra se primenjuju<br />

i nove cene usluga u<br />

predškolskoj ustanovi. Za celodnevni<br />

boravak za sve uzraste<br />

i u dvojezičnim grupama<br />

se plaća 3.500 dinara mesečno,<br />

a za poludnevni boravak<br />

1.500 dinara.<br />

„Zapravo, ekonomska cena<br />

boravka deteta u vrtiću je<br />

mnogo drugačija, tu se uzima<br />

u obzir broj vaspitača, stručnih<br />

saradnika, ishrana, grejanje,<br />

funkcionisanje vrtića, i ta cena<br />

momentalno iznosi 17.000 dinara<br />

u celodnevnom boravku<br />

mesečno, a u poludnevnom<br />

7.500 dinara. Roditelji plaćaju<br />

20 posto od ekonomske cene,<br />

a 80 posto plaća osnivač“,<br />

objasnila je Ferenc.<br />

Pripremno predškolski<br />

program je „besplatan“ i deca<br />

koja budu u ovim grupama će<br />

za boravak u vrtiću plaćati nešto<br />

manju cenu.<br />

„Za izvođenje pripremno<br />

predškolskog programa, odnosno<br />

za vaspitno-obrazovni<br />

program i za rad vaspitača u<br />

pripremno predškolskim grupama,<br />

svakog meseca dobijamo<br />

novčana sredstva od<br />

UPIS U ŠKOLE<br />

Roditeljski doprinos nije uslov<br />

Poslednjih dana avgusta<br />

đaci su se upisali u srednje<br />

škole. Pored osnovne dokumentacije<br />

za upis, učenici su<br />

trebali da prilože i uplatnicu<br />

o plaćenom roditeljskom doprinosu<br />

iako nekoliko godina<br />

unazad iz Ministarstva prosvete<br />

upozoravaju škole da je<br />

upis besplatan i da škole nemaju<br />

pravo da traže bilo kakvu<br />

nadoknadu.<br />

Roditeljski doprinos u<br />

srednjim školama je 2.000 dinara<br />

po učeniku, a u školama<br />

navode da se plaća na dobrovoljnoj<br />

bazi i nije uslov za upis<br />

učenika u školu.<br />

„Roditeljski doprinos je<br />

2.000 dinara, od toga je 400<br />

dinara za osiguranje učenika.<br />

On nije uslov za upis, ali<br />

je preporuka, da bi deca mogla<br />

pristojno da se školuju,<br />

posebno u ovim vremenima.<br />

Roditeljski doprinos postoji 20<br />

godina unazad, generacije roditelja<br />

su ulagale u ovu školu<br />

i mi danas imamo mogućnost<br />

da našoj deci ponudimo izbor,<br />

jer je škola dobra i opremljena.<br />

U krajnjoj liniji to je poruka<br />

roditeljskog doprinosa da bi<br />

škola takva ostala i za buduće<br />

generacije“, kaže Gordana<br />

Kovačev, direktorica Ekonomsko-trgovinske<br />

škole.<br />

„Roditeljski doprinos nije<br />

obavezan i niko ko ne može<br />

da plati ili iz nekog razloga ne<br />

želi da plati, neće biti uslovljen<br />

ili uskraćen da se upiše u školu“,<br />

kaže direktor Gimnazije<br />

Miodrag Basarić, a na pitanje<br />

Ministarstva prosvete. To je, u<br />

stvari, taj besplatan program<br />

za predškolce koji kreće od 1.<br />

oktobra, a roditelji plaćaju za<br />

ishranu, za potrošni materijal i<br />

režijske troškove, zato će boravak<br />

u ovim grupama biti jeftiniji<br />

u odnosu na druge grupe.<br />

Cenu ćemo predložiti sledeće<br />

nedelje na sednici Upravnog<br />

odbora, dok će Opštinsko<br />

veće doneti konačnu odluku<br />

o tome“, rekla je direktorica<br />

vrtića.<br />

Što se tiče regresiranja<br />

troškova boravka dece u vrtiću<br />

iz opštinskog budžeta, do<br />

sada je to bilo moguće za svu<br />

decu sa teritorije opštine, a visina<br />

regresiranja se određivala<br />

prema utvrđenoj skali (najmanje<br />

10, a najviše 50 posto od<br />

cene). Od 1. septembra će se<br />

primenjivati novi način regresiranja:<br />

pravo na regresiranje u<br />

visini od 50 posto važeće cene<br />

će moći da ostvare samo roditelji<br />

(staratelji, hranitelji, usvojitelji)<br />

dece iz porodica koje po<br />

zakonu ostvaruju i pravo na<br />

dečji dodatak, ili u stopostotnom<br />

iznosu za decu iz porodica<br />

koje ostvaruju i pravo na<br />

materijalno obezbeđenje.<br />

Na pitanje da li je tokom<br />

letnje pauze bilo ulaganja ili<br />

radova na objektima i u kakvom<br />

stanju dočekuju početak<br />

školske godine, direktorica<br />

dečjeg vrtića je odgovorila da<br />

je sve spremno za novu školsku<br />

godinu, u svim objektima<br />

je urađena dezinsekcija, deratizacija,<br />

kao i dezinfekcija prostorija,<br />

nameštaja, igračaka i<br />

duboko čišćenje tepiha.<br />

„U centralnom objektu je<br />

da li će učenici osetiti nekakve<br />

posledice ili sankcije zbog neplaćenog<br />

roditeljskog doprinosa,<br />

odgovara je da posledica<br />

nema, ali će oni koji su platili,<br />

biti stavljeni u neravnopravan<br />

položaj.<br />

Ipak, većina roditelja „dobrovoljno“<br />

uplaćuje ovaj iznos.<br />

Odluku o naplaćivanju roditeljskog<br />

doprinosa donosi<br />

Savet roditelja, koji odlučuje i<br />

kako će se taj novac potrošiti.<br />

U školama ističu da se sredstva<br />

od roditeljskog doprinosa<br />

troše namenski, uglavnom na<br />

opremanje, i na unapređenje<br />

kvaliteta nastave.<br />

urađena adaptacija postojećeg<br />

prostora za potrebe još<br />

jednog odeljenja jaslenog<br />

uzrasta. Prostorija je okrečena,<br />

kupljen je nov tepih i nameštaj,<br />

tako da su obezbeđeni<br />

uslovi za boravak za 16 mališana,<br />

a okrečena je još jedna<br />

prostorija za najmlađu grupu<br />

dece. To smo uradili iz sopstvenih<br />

sredstava i sredstava<br />

koje dobijamo od Ministarstva<br />

prosvete i pokrajine. Na objektu<br />

u Novom selu je zamenjena<br />

limarija na krovu, za to je<br />

majstorima plaćeno 80.000<br />

dinara. U Bačkom Gradištu je<br />

na objektu takođe zamenjena<br />

limarija i daske na krovu, vrednost<br />

ovih radova je 47.000<br />

dinara. Sredstva za ove radove<br />

su planirana budžetom za<br />

prošlu godinu. Po nalogu inspektora<br />

protivpožarne zaštite<br />

na dva naša objekta u Bačkom<br />

Petrovom Selu postavili smo<br />

Dečji vrtić<br />

Deca moraju da pohađaju predškolski program<br />

Magdolna Ferenc<br />

Gordana Kovačev<br />

Štrajk prosvetara<br />

FOTO: LJ.M.<br />

Mada je i za početak ove školske godine najavljen štrajk<br />

prosvetnih radnika, od četiri reprezentativna sindikata u oblasti<br />

obrazovanja tri su odustala od štrajka, dok je Unija sindikata<br />

prosvetnih radnika Srbije prvi dan škole obeležila štrajkom<br />

upozorenja i protestnom šetnjom u Beogradu.<br />

U bečejskim školama nova školska godina je počela na<br />

vreme i bez štrajka.<br />

FOTO: Arhiva Bečejskog <strong>mozaik</strong>a<br />

Novi način regresiranja<br />

Upis u ekonomskoj školi<br />

gromobransku instalaciju za<br />

koju smo takođe od sopstvenih<br />

sredstava izdvojili 120.000<br />

i 110.000 dinara. Pored toga,<br />

„Taj roditeljski doprinos<br />

u današnje vreme školama<br />

znači život, znači preživljavanje,<br />

da mogu deci priuštiti<br />

minimum uslova. Neke škole<br />

od toga kupe krede, sunđere,<br />

neke kompjutere ili drugu<br />

opremu, pošto se iz budžeta<br />

ministarstva za infrastrukturu i<br />

opremanje škola izdvaja svega<br />

3-4 posto, a ni lokalne samouprave<br />

često nisu u mogućnosti<br />

da servisiraju ni zakonske<br />

obaveze prema školama, tako<br />

da su škole prepuštene same<br />

sebi. Svi oni koji su obavezni<br />

da daju školama, a to je država,<br />

izbegavaju svoje obaveze<br />

ili kažu da nisu u mogućnosti<br />

da plaćaju. Pa ko je onda<br />

u mogućnosti Ostaju roditelji<br />

i deca koja su vezana za tu<br />

školu. Roditeljski doprinos se<br />

uzima i u obdaništima i osnovnim<br />

školama pa niko ne pravi<br />

pitanje od toga“, kaže direktor<br />

Gimnazije.<br />

U dečjem vrtiću se takođe<br />

plaća roditeljski doprinos u<br />

iznosu od 2.000 dinara po detetu,<br />

u OŠ „Petefi Šandor“ roditeljski<br />

doprinos je ukinut pre<br />

nekoliko godina, u OŠ „Sever<br />

Đurkić“ je Savet roditelja odlučio<br />

da i ove godine bude 800<br />

dinara za celu godinu, a u OŠ<br />

„Šamu Mihalj“ i u OŠ „Zdravko<br />

Gložanski“ roditeljski saveti<br />

Miodrag Basarić<br />

tek treba da donesu odluku o<br />

visini roditeljskog doprinosa za<br />

ovu godinu, a prethodne godine<br />

on je iznosio 800, odnosno<br />

700 dinara. LJ.M.<br />

uspeli smo nakon dve godine<br />

da uradimo i hidrantnu mrežu<br />

protiv požara u objektu u Novom<br />

selu, za koju nam je novac<br />

(oko 710.000 dinara) odobrila<br />

opština, sada čekamo još<br />

da nam iz Novog Sada daju<br />

dozvolu za korišćenje zgrade“,<br />

rekla je direktorica dečjeg<br />

vrtića.<br />

Većina korisnika opštinskog<br />

budžeta tokom prošle<br />

školske godine nije bila u prilici<br />

da na vreme plati osnovne<br />

režijske troškove, ali Ferenc<br />

kaže da je dečji vrtić u drugačijoj<br />

situaciji od škola i drugih<br />

budžetskih korisnika, zato što<br />

ima i druge izvore finansiranja:<br />

„Što se tiče računa za tekuće<br />

troškove, od opštine smo dobili<br />

sredstva za izmirenje duga<br />

prema Toplani, a od sredstava<br />

što dobijamo iz drugih izvora<br />

uspeli smo da platimo sve<br />

račune, tako da smo na pozitivnoj<br />

nuli. Pored toga, opština<br />

je prihvatila sve radnike koje<br />

imamo (130 radnika na 1.300<br />

dece) i po dogovoru ćemo od<br />

septembra dobijati novac za<br />

njihove plate“, rekla je Ferenc.<br />

LJ.M.<br />

Da li roditelji plaćaju upis<br />

dece u vrtić<br />

Prema rečima direktorice dečjeg vrtića, ne plaća se upis<br />

dece u vrtić, nego je reč o roditeljskom doprinosu, koji iznosi<br />

2.000 dinara po detetu i namenjen je za potrošni materijal:<br />

„Smatramo da je jednostavnije, praktičnije i bolje da roditelji<br />

uplate određena sredstva, a vrtić nabavi kompletan potrošni<br />

materijal, jednako za svu decu. Na taj način izbegavamo potencijalno<br />

rivalstvo među decom, jer nema razlike i svi dobiju<br />

iste bojice, flomastere itd. Od para koje su roditelji uplatili u<br />

maju, nabavljen je potrošni materijal za ceo vrtić u vrednosti<br />

od 1.200.000 dinara. Materijal će dobiti svaki vaspitač za svoju<br />

grupu, tako da će svako dete imati sve za celu godinu“.

Na sednici lokalnog parlamenta<br />

sledećeg četvrtka<br />

opštinski poslanici bi trebali<br />

da donesu odluke o javnoj<br />

kanalizaciji otpadnih voda, o<br />

usvajanju Lokalnog akcionog<br />

plana za preduzetništvo mladih<br />

od 2010. do 2012. godine,<br />

o tome da će prestati da se<br />

primenjuje odluka o zabrani<br />

parkiranja teretnih vozila i autobusa,<br />

jer ta oblast je regulisana<br />

odlukom o parkiranju.<br />

Skupština opštine bi trebala<br />

da usvoji i odluku o određivanju<br />

lokacija za odlaganje<br />

građevinskog otpada na teritoriji<br />

opštine. Planirano je da<br />

se u Bečeju taj otpad ubuduće<br />

odlaže u najjužnijem delu<br />

postojeće deponije „Botra“,<br />

u Bačkom Petrovom Selu<br />

na „smetlištu koje se nalazi<br />

sa desne strane regionalnog<br />

Rekonstrukcija magistralnog<br />

toplovoda u ulici<br />

Miloša Crnjanskog počela<br />

je prošle nedelje. Izvođač<br />

radova je beogradska firma<br />

„Projektomontaža“, a rok za<br />

završetak posla je 40 kalendarskih<br />

dana. Projekat zajedničkim<br />

snagama finansiraju<br />

lokalna samouprava - 24<br />

miliona dinara - i Slovačka<br />

agencija za međunarodnu razvojnu<br />

saradnju „Slovak aid“<br />

- oko 16 miliona dinara.<br />

Prema rečima Dejana<br />

Babina, v.d. direktora Javnog<br />

preduzeća Toplana, radovi<br />

teku po planu, a biće urađeni<br />

u dve faze: „Rekonstrukcija<br />

severnog magistralnog toplovoda<br />

biće urađena u dužini<br />

od 835 metara. Projekat smo<br />

podelili u dve faze najviše<br />

zbog obezbeđivanja materijala<br />

za ugradnju, tj. nabavke<br />

predizolacionih cevi. U prvoj<br />

puta na izlazu iz naselja prema<br />

Senti“, u Bačkom Gradištu<br />

na smetlištu uz put, u južnom<br />

delu parcela, u Radičeviću na<br />

prostoru smetlišta, u Mileševu<br />

sa desne strane puta prema<br />

Bačkoj Topoli, a u Poljanicama<br />

na prostoru smetlišta,<br />

navodi se u predlogu odluke.<br />

Potom, odbornici bi trebali<br />

još jednom da promene odluku<br />

o parkiranju (ovo je, valjda,<br />

druga promena od kada se<br />

naplaćuje parkiranje u Bečeju).<br />

Ovom poslednjom izmenom<br />

se predviđa da ukoliko je<br />

uočen neki od prekršaja predviđenih<br />

odlukom o parkiranju,<br />

kada vozač vozila kojim je<br />

učinjen prekršaj nije identifikovan,<br />

odgovoran je vlasnik,<br />

odnosno korisnik vozila.<br />

Biće izmenjena odluka i<br />

o lokalnom linijskom prevozu<br />

fazi ćemo zameniti 540 metara<br />

cevi koje su nabavljene<br />

iz donacije ’Slovak aida’, a za<br />

drugu fazu dužine 295 metara<br />

materijal će obezbediti<br />

izvođač radova. Radovi teku<br />

prema predviđenoj dinamici<br />

i očekujem da će u prvoj<br />

nedelji oktobra biti završene<br />

obe faze. Nakon toga je planirana<br />

hladna i topla proba, a<br />

kada se to obavi, sistem će<br />

biti spreman za novu grejnu<br />

sezonu“.<br />

U prethodne tri godine<br />

najavljivano je da će donacija<br />

„Slovak aida“ iznositi 24 miliona<br />

dinara. Na pitanje zbog<br />

čega je ta cifra manja, Babin<br />

je odgovorio: „Oko 140.000<br />

hiljada evra je vrednost donacije<br />

u cevima Slovačke agencije<br />

za međunarodnu razvojnu<br />

saradnju koje su potrebne<br />

za prvu fazu. Izvođač radova<br />

isporučuje cevi za drugu fazu<br />

IZMEĐU DVA BROJA<br />

Sledećeg četvrtka zaseda lokalni parlament<br />

Trošenje novca iz<br />

budžeta i školski odbori<br />

PIK „Bečej“ – „Agrobečej“<br />

putnika i stvari, ali i odluka o<br />

osnivanju opštinskog preduzeća<br />

LINK FTO d.o.o. Bečej<br />

koja je doneta na prethodnoj<br />

sednici Skupštine opštine 26.<br />

jula. Naime, osnivači ovog<br />

preduzeća za obezbeđenje<br />

neće biti opština Bečej i PIK<br />

„Bečej“ A.D. kako je prvobitno<br />

„odlučeno“, nego opština<br />

i PIK „Bečej“ – „Agrobečej“<br />

d.o.o. za trgovinu i usluge<br />

(„Agrobečej“ će da uplati 30<br />

posto osnivačkog kapitala, to<br />

jest 150 evra).<br />

Potom bi odbornici trebali<br />

da usvoje izveštaj o izvršenju<br />

opštinskog budžeta od 1. januara<br />

do 30. juna ove godine<br />

i da donesu rešenja o utvrđivanju<br />

naziva ulica.<br />

Na dnevnom redu sednice<br />

će biti i izveštaj o radu opštinskog<br />

Saveta za bezbednost<br />

od 15. jula prošle do 30.<br />

juna ove godine.<br />

Kraj sednice biće „rezervisan“<br />

za razrešenje starih<br />

članova školskih odbora i za<br />

imenovanje novih, jer je lokalna<br />

samouprava čekala<br />

mišljenja i saglasnosti Mađarskog<br />

nacionalnog saveta<br />

za članove školskih odbora<br />

koje imenuje Skupština opštine.<br />

Tako će biti zamenjeni<br />

članovi Upravnog odbora<br />

Dečjeg vrtića „Labud Pejović“<br />

i školskih odbora u osnovnim<br />

i srednjim školama na teritoriji<br />

opštine. K.D.F.<br />

Rekonstrukcija toplovoda u ulici Miloša Crnjanskog<br />

Nove cevi za grejnu<br />

sezonu<br />

835 metara novih cevi<br />

PIK „Bečej“ – „Agrobečej“<br />

d.o.o. je jedno od preduzeća<br />

PIK-a „Bečej“. Sedište<br />

firme je na istom mestu gde<br />

je sedište „velikog“ PIK-a, u<br />

Novosadskoj ulici 2.<br />

PIK „Bečej“ – „Agrobečej“<br />

je osnovan 1997. godine,<br />

novčani kapital je 5.648 evra<br />

na dan 1.1.2002. godine,<br />

a nenovčani iznosi 98.409<br />

evra na dan 18.03.2010. godine<br />

(nepokretnosti).<br />

U „Agrobečeju“ rade dve<br />

osobe, a direktorica je Snežana<br />

Mirilović. Zastupnici firme<br />

osim nje su i Petar Maksimović<br />

i Svetlana Gagić,<br />

inače, oboje su zastupnici i<br />

PIK-a „Bečej“. Petar Maksimović<br />

je i odbornik Demokratske<br />

stranke u Skupštini<br />

opštine Bečej.<br />

K.D.F.<br />

i kompletno izvođenje radova<br />

je predmet ugovora sa beogradskom<br />

firmom“.<br />

Dejan Babin<br />

V.d. direktora Toplane<br />

se zahvalio „Slovak aidu“ na<br />

donaciji, ali i lokalnoj samoupravi<br />

koja je obezbedila sredstva<br />

za sufinansiranje projekta.<br />

Babin je napomenuo da<br />

će od ovog projekta najviše<br />

koristi imati korisnici, ali i Toplana:<br />

„Efekti ovog projekta<br />

će se odraziti na povećanje<br />

sigurnosti u isporuci toplotne<br />

energije i ostvarivanje ušteda<br />

koje nisu zanemarljive. Konačan<br />

cilj ovakvih projekata<br />

je smanjenje cene toplotne<br />

energije, što će biti u interesu<br />

korisnika usluga Toplane.<br />

Rekonstrukcija severnog magistralnog<br />

toplovoda predstavlja<br />

samo prvu fazu obnavljanja<br />

mreže. Potrebno je<br />

rekonstruisati kompletnu magistralnu<br />

mrežu Toplane, pogotovo<br />

kada se zna da je stara<br />

preko dvadeset godina“.<br />

S.M.<br />

Odlukom o budžetu opštine<br />

Bečej planirani prihodi<br />

opštinske kase za 2010. godinu<br />

trebali bi da budu 758,82<br />

miliona dinara. Taj ambiciozan<br />

plan zasigurno neće biti<br />

ostvaren, jer su ukupni prihodi<br />

budžeta od 1. januara do 30.<br />

juna bili 266,38 miliona dinara.<br />

To je ostvarenje od 35,10<br />

posto. Inače, bez obzira na to<br />

što su opštinski prihodi u prvih<br />

šest meseci bili 266,38 miliona<br />

dinara, potrošeno je više<br />

novca, 271,78 miliona, navodi<br />

se u izveštaju o izvršenju<br />

odluke o budžetu opštine od<br />

1. januara do 30. juna 2010.<br />

godine.<br />

Lokalna samouprava je od<br />

države, osim republičkog transfera<br />

u iznosu od 10,07 miliona<br />

dinara mesečno, primila i<br />

namenska sredstva (dečji vrtić<br />

za 3. i 4. dete, projekti, lokalni<br />

plan akcije, prevoz đaka,<br />

digitalizacija itd.) u iznosu od<br />

16,4 miliona dinara i ako za ta<br />

sredstva umanjimo prihode u<br />

iznosu od 266,38 miliona, vidimo<br />

da je opština od januara<br />

do kraja juna „zaradila“ svega<br />

249,8 miliona dinara.<br />

Ako se punjenje budžeta<br />

nastavi istim tempom, do kraja<br />

godine opština će zaraditi<br />

samo 532,76 miliona dinara,<br />

te se može i mora očekivati<br />

rebalans budžeta (smanjenje<br />

troškova).<br />

U budžetu opštine za<br />

2010. godinu je za troškove<br />

Skupštine opštine i Opštinskog<br />

veća predviđeno 32,52<br />

miliona dinara, od toga je do<br />

U Novom selu i u Donjem<br />

gradu postoji problem u snabdevanju<br />

strujom, jer napon<br />

često varira. Robert Šurjan,<br />

zamenik poslovođe bečejske<br />

poslovnice Elektrovojvodine,<br />

pre dve nedelje je izjavio za<br />

Bečejski <strong>mozaik</strong> da u gradu<br />

postoje tzv. trafo-rejoni „neki<br />

su manji, neki veći i moramo<br />

da podignemo napon na 240<br />

volti, da bi i poslednji potrošač<br />

u rejonu imao koliko-toliko<br />

redovan napon. Zbog toga<br />

se dešava da se građanima<br />

koji su u blizini trafo-stanice<br />

kvare uređaji zbog visokog<br />

napona, a kod krajnjih potrošača<br />

je suprotna situacija“.<br />

Kako bi se rešio ovaj problem<br />

(neadekvatno napajanje), po<br />

rečima Šurjana, trebalo bi da<br />

bude izgrađeno još 7 trafostanica.<br />

Zamenik poslovođe<br />

u bečejskoj poslovnici Elektrovojvodine<br />

nije mogao da<br />

kaže kada će to biti učinjeno,<br />

te smo to pitanje postavili<br />

nadležnima u Elektrovojvodini<br />

u Novom Sadu.<br />

Iz Odeljenja za odnose<br />

sa javnošću Elektrovojvodine<br />

saopšteno je da je<br />

„investicionim programima<br />

Elektrodistribucije ’Novi Sad’<br />

obuhvaćena izgradnja novih<br />

trafo-stanica u Bečeju, kojim<br />

će se poboljšati naponske<br />

prilike u pojedinim kvartovima<br />

grada. Realizacija izgradnje<br />

je kontinuiran proces koji<br />

se odvija planiranom dinamikom“.<br />

Međutim, nema odgovora<br />

na pitanje kada će u<br />

Bečeju biti izgrađene nove<br />

trafo-stanice, jer nije razjašnjeno<br />

šta znači „planirana dinamika“.<br />

kraja juna potrošeno nešto<br />

više od 20 miliona, a troškovi<br />

Opštinske uprave su planirani<br />

u iznosu od 108,9 miliona. U<br />

prvoj polovini godine potrošeno<br />

je 62,9 miliona.<br />

Za osnovne škole predviđeno<br />

je ukupno 56,4 miliona<br />

dinara, a do početka jula im<br />

je isplaćeno svega 21,9 miliona.<br />

Najveći iznos je do sada<br />

dobila škola „Sever Đurkić“, 5<br />

od planiranih 10 miliona. Školi<br />

„Šamu Mihalj“ plaćeno je 1,6<br />

miliona od planiranih 6.<br />

Srednjim školama opština<br />

do kraja godine treba da uputi<br />

24,5 miliona dinara – do sada<br />

je platila samo 10.<br />

Institucijama kulture (pozorište,<br />

biblioteka, muzej, arhiv<br />

i ostali korisnici budžetskih<br />

sredstava) „sleduje“ 49,8 miliona<br />

dinara, a dobile su oko<br />

21 milion.<br />

OSC-u „Mladost“ je plaćeno<br />

9,6 miliona (predviđeno je<br />

18,9), a za sportske klubove i<br />

stipendije je potrošeno 2,3 miliona<br />

(predviđeno je 5,7).<br />

Centru za socijalni rad i<br />

Gerontološkom centru opština<br />

treba da plati 27,4 miliona,<br />

do sada je platila 15, a<br />

za ostale korisnike socijalne<br />

zaštite predviđeno je 3 miliona,<br />

od toga je plaćeno svega<br />

481.000 dinara.<br />

Za oblast „društvena briga<br />

o deci“ planiran je iznos od 55<br />

miliona dinara, a do kraja juna<br />

plaćeno je 37 miliona dinara.<br />

Mesnim zajednicama na<br />

teritoriji opštine pripada 21<br />

milion, a dobile su 9 miliona<br />

Na drugo pitanje takođe<br />

smo dobili nejasan odgovor.<br />

Naime, nadležnima u Elektrovojvodini<br />

smo objasnili da<br />

u delu Bečeja – u Picoderu –,<br />

posle svake kiše (bukvalno)<br />

dolazi do nestanka struje, a<br />

situacija je slična i u Novom<br />

selu, Donjem parku i Donjem<br />

gradu, i da je razlog tome, po<br />

rečima Roberta Šurjana, zastarela<br />

oprema. „Postojeća<br />

oprema u tom delu grada je<br />

jako stara i ne trpi posledice<br />

nevremena. Odluka o zameni<br />

sistema je doneta na nivou<br />

elektrodistribucije, a u pitanju<br />

je velika investicija i zbog<br />

toga se stalno odlaže“, kazao<br />

je Šurjan.<br />

Umesto odgovora na pitanje<br />

kada se može očekivati<br />

zamena sistema električnog<br />

broj 519. 3. septembar 2010. 3<br />

Izvršenje budžeta u prvom polugodištu<br />

Opština je „zaradila“<br />

samo 266 miliona dinara<br />

dinara.<br />

Vodokanal bi trebao da<br />

dobije 2,5 miliona dinara, a od<br />

toga je plaćeno 1 milion, za<br />

banju, toplanu, zemlju i projekte<br />

planirana su sredstva u<br />

iznosu od 114 miliona dinara<br />

– potrošeno je 18,5 miliona.<br />

Za lokalne puteve i ulice<br />

treba obezbediti 5 miliona dinara<br />

– plaćeno je 2,8 miliona.<br />

Za potrebe informisanja<br />

predviđeno je 3,7 miliona dinara<br />

– do kraja juna potrošeno<br />

je 1,4 miliona.<br />

Crveni krst je dobio<br />

498.000 dinara (plan je 1<br />

milion), izviđačima je plaćeno<br />

235.000 dinara (plan je<br />

400.000), a partije su dobile<br />

180.741 dinar (planirano je<br />

pola miliona dinara). Crkvama<br />

se iz opštinskog budžeta namerava<br />

dati ukupno 3 miliona<br />

dinara, a do sada im je upućeno<br />

1,17 miliona. Preduzetnici<br />

su dobili pola miliona (plan je<br />

1,2 miliona) itd.<br />

Interesantno je da je opština<br />

za pola godine dobila<br />

samo 350.000 dinara od domaćih<br />

pravnih i fizičkih lica<br />

(reč je o donacijama), a iz inostranstva<br />

(Mađarska) 370.817<br />

dinara za digitalizaciju matičnih<br />

knjiga.<br />

Lokalna samouprava je u<br />

prvoj polovini godine od prodaje<br />

akcija i ostalog kapitala<br />

preduzeća zaradila 4,57 miliona<br />

dinara („Prvi maj“ 3.000<br />

dinara, „Jedinstvo“ 80 dinara,<br />

„Bag Deko“ 4,5 miliona, „Proleter“<br />

22.876 i 48.150 dinara).<br />

K.D.F.<br />

Snabdevanje strujom<br />

Trafo-stanice na dugom<br />

štapu<br />

napajanja, iz Elektrovojvodine<br />

je saopšteno: „Snabdevanje<br />

električnom energijom<br />

navedenih kvartova u Bečeju<br />

vrši se nadzemnim elektroenergetskim<br />

vodovima i nije<br />

ništa lošije nego u ostalim<br />

delovima grada sa ovakvom<br />

koncepcijom mreže. Održavanje<br />

mreže se obavlja u<br />

skladu sa planovima i tehničkim<br />

propisima za ovakvu vrstu<br />

objekata. Svakako, olujno<br />

nevreme koje se dogodilo 12.<br />

i 16. avgusta, koje je lomilo<br />

drveće, ne može se podvesti<br />

pod paušalnu ocenu ’posle<br />

svake kiše’“.<br />

Građani Picodera veoma<br />

dobro znaju da ostaju<br />

bez struje zaista posle svake<br />

kiše, a ne samo kada je olujno<br />

nevreme… K.D.F.

4<br />

Info<br />

broj 519. 3. septembar 2010.<br />

obustava rada u PIK-u<br />

Ispunjenje<br />

zahteva ili štrajk<br />

13. septembra<br />

Od ponedeljka je moguća<br />

trgovina – kupovina i prodaja<br />

– akcijama NIS-a na Beogradskoj<br />

berzi.<br />

Trgovanje akcijama je<br />

omogućeno u svim poštama<br />

u Srbiji.<br />

Ipak, stručnjaci savetuju<br />

građanima koji imaju besplatne<br />

akcije NIS-a, a takvih<br />

ima 4,8 miliona, da ih još ne<br />

prodaju. Akcije NIS-a su u<br />

Štrajk radnika u PIK-u<br />

„Bečej“ nije počeo 1. septembra<br />

kako je prvobitno najavljeno,<br />

već je odložen za 13.<br />

septembar zbog predstojećeg<br />

pregovora predstavnika<br />

sindikata – sindikat „Nezavisnost“<br />

i Samostalni sindikat<br />

– sa vlasnikom i generalnim<br />

direktorom firme, Đorđijem<br />

Nicovićem i Milanom Mišićem.<br />

Branislav Šekerović,<br />

pred sednik Samostalnog sindikata<br />

u PIK-u „Bečej“, rekao<br />

je da će sastanak sa vlasnikom<br />

i direktorom biti održan<br />

6. septembra, na kojem će<br />

se razgovarati o zahtevima<br />

PIK-ovih sindikata. „Dali smo<br />

još jednu šansu rukovodstvu<br />

i prihvatili smo da nađemo<br />

kompromisno rešenje za<br />

isplatu zaostalih zarada u interesu<br />

opstanka radnih mesta<br />

i preduzeća, pa smo odložili<br />

štrajk za 13. septembar.<br />

U slučaju da direktor i vlasnik<br />

ne prihvate to što tražimo,<br />

13. septembra ćemo stupili<br />

u generalni štrajk“, rekao je<br />

Šekerović.<br />

Sindikalci traže od nadležnih<br />

u PIK-u isplatu zarada<br />

za jun, jul i avgust do<br />

kraja oktobra meseca, povezivanje<br />

radnog staža i da<br />

se potpiše novi sporazum o<br />

dinamici isplata zarada za<br />

mesece septembar, oktobar i<br />

novembar do kraja godine.<br />

K.D.F.<br />

trgovanje akcijama NIS-a<br />

Deonice vrede<br />

506 dinara<br />

Šalter u bečejskoj pošti<br />

utorak vredele 506 dinara, do<br />

kada ih je prodato 77.000.<br />

Procedura je jednostavna<br />

i besplatna. Građani koji<br />

su odlučili da prodaju svoje<br />

akcije treba da se jave u poštu<br />

do 9.30 časova, jer ukoliko<br />

se kasnije pojave, njihove<br />

akcije će biti spremne za prodaju<br />

tek sutradan.<br />

Prodavac akcija treba da<br />

ponese ličnu kartu i da zna<br />

koliko akcija želi da proda,<br />

kao i ispod koje cene ne želi<br />

da ih proda. Dokaz o vlasništvu<br />

nad pet besplatnih akcija<br />

nije potreban, ali građanin<br />

mora da ima otvoren račun u<br />

banci gde će mu novac biti<br />

uplaćen.<br />

Ako neko prodaje tuđe<br />

akcije, mora da ima i ličnu<br />

kartu vlasnika akcija, kao i<br />

punomoćje overeno u sudu.<br />

O tome da li su im akcije<br />

prodate po željenoj ceni,<br />

građani mogu da se informišu<br />

na sajtu Pošte Srbije i<br />

Poštanske štedionice, tako<br />

što će ukucati broj svog naloga<br />

za prodaju. Oni koji nemaju<br />

pristup internetu, mogu<br />

da provere pozivom na broj<br />

0800-100-300, SMS porukom<br />

na broj 2377 ili lično u<br />

svojoj pošti.<br />

Akcije se mogu prodati i<br />

posredstvom brokera, kojem<br />

građani daju nalog za prodaju.<br />

Usluge brokera nisu besplatne,<br />

njihova cena u većini<br />

slučajeva je jedan odsto<br />

od sume kojom se trgovalo.<br />

B.M.<br />

Više od osamsto naloga za<br />

prodaju akcija<br />

Broj predatih naloga za<br />

prodaju akcija NIS-a za 30.<br />

i 31. avgust u pošti u Bečeju<br />

je 531, u Bačkom Gradištu<br />

187, u Radičeviću 27, u<br />

Bačkom Petrovom Selu 92 i<br />

u Mileševu 19, dok u Južnobačkom<br />

okrugu 8.453. M.S.<br />

Počelo je skidanje suncokreta<br />

Prosečan rod će biti manji nego lane<br />

Prvi rezultati žetve suncokreta<br />

koja je pre sedam dana<br />

počela u ataru opštine Bečej<br />

pokazuje da će rod biti manji<br />

nego lane. Prosečan prinos<br />

sa oko 10 posto parcela koje<br />

su požnjevene (od zasejanih<br />

2.200 hektara) je dve i po tone<br />

po hektaru - prošle godine je<br />

bio 3,2 tone.<br />

Pored manjeg roda ratari<br />

imaju i velikih problema tokom<br />

žetve. Naime, na onim parcelama<br />

gde je nevreme praćeno<br />

olujnim vetrom oštetilo stabljike<br />

suncokreta, mehanizacija<br />

ne može u potpunosti da obavi<br />

žetvu, pa poljoprivrednici angažuju<br />

dodatne radnike koji<br />

sakupljaju suncokret.<br />

„To poskupljuje i otežava<br />

žetvu, ali se ratari moraju snaći.<br />

I prosečan rod je manji nego<br />

lane. Imamo parcela sa kojih je<br />

sa jutra skinuta tona (1,75 tona<br />

po hektaru), ali ima i onih sa<br />

prinosom od dve tone po jutru<br />

(3,5 tona po hektaru). Takva je<br />

situacija u polju barem kada se<br />

radi o suncokretu koji je najviše<br />

stradao u nedavnom nevremenu.<br />

Postoje parcele koje su<br />

oštećene 40 procenata, ali ima<br />

dosta i onih gde je suncokret<br />

stradao 100 posto. Najviše su<br />

Objavljen je konkurs za<br />

dodelu kredita Pokrajinskog<br />

fonda za razvoj poljoprivrede,<br />

koji sadrži šest kreditnih linija<br />

za 2010. godinu, za nabavku<br />

novih sistema i opreme za<br />

navodnjavanje, za nabavku<br />

novih plastenika i staklenika i<br />

opreme u njima, za podizanje<br />

višegodišnjih zasada voća,<br />

vinove loze i opreme u vinogradarstvu,<br />

nabavku nove poljoprivredne<br />

mehanizacije u<br />

voćarstvu i vinogradarstvu.<br />

Ukupan iznos kredita je<br />

preko milion evra. Konkursi<br />

su otvoreni od 29. avgusta do<br />

20. septembra, a sredstva su<br />

namenjena intenzivnoj poljoprivrednoj<br />

proizvodnji i sitnim<br />

poljoprivrednim gazdinstvima<br />

prosečne veličine od tri do pet<br />

Somborska firma „Kegel<br />

King“ d.o.o. trebala je prošlog<br />

septembra izgraditi modernu<br />

kuglanu u Domu zanatlija, u<br />

delu objekta koji je na petnaest<br />

godina zakupila od Opšteg<br />

udruženja preduzetnika,<br />

vlasnika zgrade. Investitor je<br />

više puta odlagao otvaranje,<br />

a poslednja najava je glasila<br />

da će prve kugle „tutnjati“<br />

stazama 1. avgusta. I taj rok<br />

je probijen, jer kuglana još nije<br />

otvorena.<br />

Inače, prema ugovoru o<br />

zakupu, „Kegel King“ je bio<br />

U prostorijama Opšteg<br />

udruženja preduzetnika Bečej<br />

(OUP), u utorak je sekretar<br />

OUP-a Igor Prošić predstavio<br />

novog predsednika Gorana<br />

Relića i potpredsednika Zoltana<br />

Šarvarija, koji su izabrani<br />

na vanrednoj Skupštini Udruženja<br />

24. avgusta.<br />

Relić i Šarvari su govorili<br />

o željama i ambicijama novog<br />

Izvršnog odbora koje se ogledaju<br />

kroz projekciju OUP-a<br />

na petogodišnjem nivou,<br />

stradale parcele pod ovom kulturom<br />

koje se nalaze oko Radičevića<br />

i Poljanica“, rekao je<br />

Živko Đakonov, direktor Opšte<br />

zemljoradničke zadruge Bečej.<br />

I pored svih nedaća koje su<br />

ih zadesile ove godine, poljoprivrednici<br />

iz opštine Bečej su<br />

zadovoljni otkupnom cenom<br />

Živko Đakonov<br />

suncokreta koji trenutno iznosi<br />

oko 38 dinara (prošle godine<br />

17 dinara).<br />

hektara.<br />

Ukupan iznos sredstava<br />

za kreditnu liniju za nabavku<br />

sistema za navodnjavanje<br />

iznosi 375,6 hiljada evra.<br />

Uslovi nabavke ove opreme u<br />

vrednosti do 5.000 evra su da<br />

je rok otplate dve godine, sa<br />

grejs periodom do devet meseci,<br />

a za opremu od 5.000 do<br />

15.000 evra rok otplate je 30<br />

meseci sa grejs periodom od<br />

godinu dana. Kamata je 1,5<br />

posto na godišnjem nivou.<br />

Za nabavku novih plastenika<br />

i staklenika izdvojeno je<br />

ukupno 283,5 hiljada evra.<br />

Maksimalan iznos kredita je<br />

15.000 evra, rok otplate je tri<br />

godine, a grejs period godinu<br />

dana koji ulazi u rok otplate.<br />

Kamata na ova sredstva je<br />

dužan da postavi kuglanu<br />

tokom takmičarske sezone<br />

2009/10. koja je završena<br />

u junu. Predstavnici Opšteg<br />

udruženja preduzetnika su u<br />

razgovorima sa Zdenkom Pavlicem,<br />

savetnikom u „Kegel<br />

Kingu“, pokušali da saznaju<br />

zbog čega se kasni sa otvaranjem<br />

kuglane, ali prema<br />

rečima Gorana Relića, novog<br />

predsednika Opšteg udruženja<br />

preduzetnika, nisu uspeli<br />

u tome: „Termin je probijen,<br />

ali ja nisam u detalje upućen u<br />

ovu problematiku, jer sam tek<br />

a cilj je okupljanje što više<br />

preduzetnika kroz logističku<br />

pomoć (pomoć pri učešću<br />

na sajmovima, predstavljanje<br />

preduzetnika na lokalnom radiju,<br />

pravljenje veb-sajtova,<br />

pomoć pri pisanju projekata,<br />

povezivanje preduzetnika sa<br />

inostranim saradnicima...), i<br />

uspostavljanje bolje saradnje<br />

sa Opštinskom upravom, naročito<br />

kroz pojašnjavanje zakonske<br />

regulative.<br />

– U prethodnom periodu<br />

„Suncokret sam imao na<br />

osam jutara i sve sam već skinuo.<br />

Štetu od nevremena sam<br />

imao na 30 procenata zasejanih<br />

površina, a prosečan rod je<br />

bio 1,9 tona po hektaru. Iako<br />

sam izgubio na količini suncokreta,<br />

otkupna cena je super,<br />

pa će biti i profita ove godine.<br />

Vidim da su ljudi zadovoljni<br />

cenom, naravno ne i oni koji<br />

imaju stoprocentnu štetu od<br />

nevremena, a postoje najave<br />

da će cena biti i viša“, rekao je<br />

Dušan Dejanović, poljoprivrednik<br />

iz Bečeja.<br />

Na pitanje da li je prijavio<br />

štetu na suncokretu pre žetve,<br />

Dejanović je odgovorio potvrdno,<br />

ali i dodao da ne očekuje<br />

da će mu šteta biti nadoknađena.<br />

Da poljoprivrednici prijavom<br />

štete od olujnog vetra<br />

opštinskoj komisiji za procenu<br />

štete neće imati mnogo vajde,<br />

potvrdio je i Andraš Boja, član<br />

Opštinskog veća zadužen za<br />

poljoprivredu: „Nemamo nikakve<br />

garancije. Komisija evidentira<br />

štete, ali nam niko od<br />

nadležnih organa ne kaže da<br />

će one biti nadoknađene. Što<br />

se tiče opasnosti od grada i<br />

olujnog vetra po useve postoji<br />

2,2 posto.<br />

Kredit za dodelu sredstava<br />

za podizanje višegodišnjih zasada<br />

vinove loze ove godine<br />

omogućava i nabavku opreme<br />

koje vinogradari trebaju<br />

tokom skladištenja vina. Ukupan<br />

iznos je 121,4 hiljade evra.<br />

Maksimalan iznos koji se odobrava<br />

je 10.000 evra sa rokom<br />

otplate od tri godine, grejs periodom<br />

od dve godine i kamatnom<br />

stopom od 1,9 posto.<br />

Kreditna sredstva za podizanje<br />

višegodišnjih zasada<br />

voća iznose 123 hilade evra.<br />

Najveći iznos može da bude<br />

10.000 evra, rok otplate je tri<br />

godine, a grejs period dve godine.<br />

Za dodelu kredita za nabavku<br />

novih košnica i opreme<br />

nedavno izabran za predsednika.<br />

Ne mogu ništa konkretno<br />

da vam kažem osim da mi<br />

je žao što se sve tako desilo.<br />

Znam da je i prethodna uprava<br />

imala moralni problem u<br />

ovom slučaju, ljudi su izigrani,<br />

a i nama koji smo ih nasledili,<br />

nije svejedno. Krivca vidimo u<br />

drugoj strani, a kakve ćemo<br />

korake poduzeti, znaću već<br />

posle prve sednice Izvršnog<br />

odbora Udruženja“.<br />

Zdenko Pavlic u utorak nije<br />

želeo da odgovori na pitanje<br />

kada će kuglana biti otvorena<br />

dosta toga je započeto, a na<br />

nama je ostalo da to i završimo.<br />

Mi smo kao ciljeve Udruženja<br />

postavili ciljeve koji nisu<br />

preterano ambiciozni, jednostavno<br />

želimo da idemo sitnim<br />

i stabilnim koracima. Kada je<br />

formiran novi Izvršni i Nadzorni<br />

odbor, vodili smo računa o<br />

tome da ljudi u njima budu iz<br />

stabilnih firmi, koje su duže<br />

na „sceni“ i da su, što je najvažnije,<br />

apolitični – istakao je<br />

Relić.<br />

osiguranje koje, nažalost, naši<br />

poljoprivrednici ne plaćaju. A<br />

treba da znaju da Ministarstvo<br />

poljoprivrede subvencioniše sa<br />

40 procenata svako osigurano<br />

područje. To treba iskoristiti i to<br />

bi trebalo da bude pravac razmišljanja<br />

bečejskih paora“.<br />

Skidanje soje koja je<br />

proletos zasejana na oko<br />

6.000 hektara još nije počelo,<br />

a start žetve se očekuje za<br />

nekoliko dana. S.M.<br />

Konkurs za dodelu kredita Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede<br />

Pomoć malim poljoprivrednicima<br />

Moderna kuglana još nije otvorena, a kada će - ne zna se<br />

„Kegel King“ probio sve rokove<br />

Novi Izvršni i Nadzorni odbor OUP Bečej<br />

Stabilan korak preduzetnika<br />

Dušan Dejanović<br />

u pčelarstvu opredeljeno je<br />

61,6 hiljada evra. Maksimalan<br />

iznos kredita je do 5.000<br />

evra, sa kamatnom stopom od<br />

1,9 posto na godišnjem nivou,<br />

rokom otplate od 18 meseci i<br />

grejs periodom od dve godine.<br />

Kreditna linija za nabavku<br />

poljoprivredne mehanizacije<br />

omogućava nabavku pogonskih<br />

mašina jačine do 40 KW.<br />

Maksimalan iznos sredstava<br />

je do 15.000 evra, sa rokom<br />

otplate tri godine, kamatnom<br />

stopom od dva posto i grejs<br />

periodom od godinu dana.<br />

Prijavu sa dokumentacijom<br />

treba dostaviti Fondu isključivo<br />

poštom.<br />

M.S. (Izvor: Vlada<br />

Autonomne Pokrajine<br />

Vojvodine)<br />

i da li će se to uopšte desiti.<br />

On je rekao da je u Mađarskoj<br />

i da će o svemu govoriti kada<br />

se vrati u Srbiju.<br />

Podsećanja radi, somborska<br />

firma se obavezala da<br />

će renovirati zakupljeni deo<br />

objekta i montirati kuglanu sa<br />

segmentnim pločama po standardima<br />

Svetske kuglaške federacije.<br />

Vrednost ulaganja je<br />

oko 120.000 evra.<br />

Inače, svi radovi su završeni,<br />

a ostalo je „samo“ da se<br />

postavi kuglana.<br />

S.M.<br />

Trenutno se u OUP-u okuplja<br />

oko 50 aktivnih članova<br />

koji plaćaju simboličnu mesečnu<br />

članarinu od stotinu dinara.<br />

U novi Izvršni odbor su<br />

izabrani Goran Relić, Zoltan<br />

Šarvari, Ištvan Nađ, Jožef Feldeši,<br />

Maja Obradović, Žolt Kovač,<br />

Zoltan Kiš, Dalibor Prodanović<br />

i Šandor Orčik, dok<br />

Nadzorni odbor čine Zorica<br />

Dajević (predsednica), Robert<br />

Kiš i Zvonko Cvetković. M.S.

ogledalo<br />

Problem taksista<br />

Došli divlji, oteraće pitome<br />

Trenutno se na ulicama<br />

Bečeja nalazi oko četrdesetak<br />

taksista od kojih samo<br />

nekolicina poseduje registrovanu<br />

firmu. Pored problema<br />

sa parking mestom s kojim<br />

se taksisti susreću od kada<br />

su premešteni iza zgrade Bečejprevoza,<br />

na parking koji je<br />

izgrađen za potrebe stanovnika<br />

zgrada koji žive u naselju<br />

7 sekretara SKOJ-a, taksisti<br />

koji redovno plaćaju svoje<br />

obaveze državi, susreću se<br />

i sa problemom nelegalne<br />

konkurencije.<br />

Taksista koji ne želi da<br />

Parking za taksiste<br />

plaća porez, privremeno registruje<br />

firmu, to traje oko<br />

mesec dana, taman toliko<br />

koliko mu je potrebno da od<br />

komunalne inspekcije dobije<br />

taksi-dozvolu koja važi godinu<br />

dana i staje nešto preko<br />

1.000 dinara. Posle toga firmu<br />

odjavi da bi izbegao plaćanje<br />

Cene taksiranja<br />

„Ruka prijateljstva“ je<br />

po treći put pružena deci sa<br />

smetnjama u razvoju sa teritorije<br />

opštine Bečej. U pitanju<br />

je dečji interkulturalni kamp<br />

pod nazivom „Pruži mi ruku,<br />

budi mi drug! - Nyújtsd felém<br />

a kezed, legyél barátom!“,<br />

koji je ove godine od 27. do<br />

29. avgusta okupio 42 učenika<br />

ŠOSO „Bratstvo“ u domu<br />

Izviđačkog odreda „Ivo Lola<br />

Ribar“ (Radarska stanica) u<br />

Bečeju. Organizator kampa je<br />

Društvo prijatelja dece u okviru<br />

Lokalnog plana akcije za<br />

decu opštine Bečej u saradnji<br />

sa članovima „Kosmopolita“<br />

iz Gimnazije. Sredstva za realizaciju<br />

kampa su obezbedili<br />

Fondacija Pestaloci, kancelarija<br />

UNICEF-a iz Beograda<br />

i opština Bečej koja je iz<br />

budžeta obezbedila 90.000<br />

dinara.<br />

Tokom tri dana deca su<br />

imala priliku da kroz kreativne<br />

radionice i predavanja formiraju<br />

i razvijaju svoju ekološku<br />

svest, u čemu im je pomagalo<br />

16 članova „Kosmopolita“, ali<br />

i da se druže, igraju, razvijaju<br />

poreza. Nakon godinu dana,<br />

pre nego što istekne dozvola,<br />

nelegalni taksista ponovo prijavljuje<br />

firmu ne bi li je opet<br />

dobio, i tako u krug.<br />

Slađan Ostojić, koji je taksista<br />

već šest godina kaže:<br />

- U skorije vreme su se<br />

pojavili i taksisti iz Bačkog<br />

Gradišta, i pored ranijeg<br />

manjka prostora na našem<br />

parkingu, sad je još pretrpanije.<br />

Neregistrovani taksisti<br />

ne voze po taksimetru, a njihova<br />

minimalna cena vožnje<br />

je 100 dinara, a zna se da je<br />

interni dogovor bečejskih taksista<br />

koji imaju registrovanu<br />

firmu, 150 dinara. Takvi taksisti<br />

se oglašavaju u lokalnim<br />

novinama, na internetu, dele<br />

svoje vizitkarte na kojima su<br />

slike njihovih taksi-vozila sa<br />

taksi-tablom. Čak postoje i takvi,<br />

ne mogu da ih nazovem<br />

taksistima, iako vrše usluge<br />

Izdavanje taksi-dozvole je 300 dinara; izdavanje duplikata<br />

taksi-dozvole 600 dinara; produženje-izmena podataka<br />

u taksi-dozvoli je 300 dinara; za rešenje o utvrđivanju<br />

uslova za obavljanje taksi-prevoza, za fizička lica i zaposlene<br />

kod pravnog lica plaća se 800 dinara; a za rešenje<br />

o utvrđivanju uslova za obavljanje taksi-prevoza, za pravna<br />

lica 2.000 dinara; cena prijave o privremenom prekidu<br />

obavljanja taksi-prevoza po Odluci o auto-taksi prevozu je<br />

500 dinara; dok rešenje o upisu u registar redova vožnje<br />

na lokalnom prevozu u drumskom saobraćaju staje 4.000<br />

dinara.<br />

svoje veštine i sposobnosti u<br />

igrama „Potraga za blagom“,<br />

„Igre bez granica“, „Pokaži<br />

šta znaš“… Bilo je tu i muzike<br />

i zabave uz logorsku vatru, a<br />

poslednjeg dana, u nedelju, u<br />

Treći dečji interkulturalni kamp<br />

Pruži mi ruku, budi mi drug<br />

FOTO:M.S.<br />

Učesnici interkulturalnog kampa<br />

delu „Otvorenih vrata“ su se<br />

družila sa likovnim umetnicima<br />

i drugim posetiocima.<br />

Poslednji vikend letnjeg<br />

raspusta će ovoj deci ostati<br />

u sećanju, a kako su rekli<br />

FOTO: LJ.M.<br />

taksi-prevoza, koji ne stavljaju<br />

taksi-tablu na vozilo. Mi o<br />

tome obaveštavamo opštinsku<br />

komunalnu inspekciju,<br />

a oni nam odgovaraju da tu<br />

ništa ne mogu. Pravdaju se<br />

time da čekaju odluku lokalne<br />

skupštine.<br />

Kako se borite sa konkurencijom<br />

Koliko ste<br />

na gubitku<br />

- Uglavnom imamo „razrađene<br />

brojeve“ naših starih<br />

mušterija, ali njihov broj opada<br />

iz dana u dan. Na gubitku<br />

smo, siguran sam, preko pedeset<br />

posto jer nisu to samo<br />

lokalne vožnje, to su i vožnje<br />

za Novi Sad, Sremsku Kamenicu,<br />

Vrbas, Sentu... U novinama<br />

se pojavljuju i ovakvi<br />

oglasi: „Vozim jeftinije od taksista“.<br />

Ima primera kada se i<br />

ne odazovu na zakazan poziv<br />

i tada samo naprave kontrareklamu<br />

nama legalnim taksistima.<br />

Zbog takvih koji nemaju<br />

ni taksi-dozvolu nas bije loš<br />

glas - rekao je Milan Novaković,<br />

jedan od taksista koji poseduje<br />

svoju taksi-firmu.<br />

Da li ste imali sukoba sa<br />

„konkurencijom“<br />

- Oni što nemaju table ni<br />

ne dolaze na parking, a sa<br />

ovima što imaju, šta možemo<br />

Da se svađamo i tučemo,<br />

da dolazimo u konflikt s<br />

njima Ne vredi. Na samom<br />

početku to nije rešeno kako<br />

treba i sad je gotovo. Da ovog<br />

trenutka odete na taksi-stanicu,<br />

zateći ćete 4-5 taksista<br />

koji su odjavili firme i ćute -<br />

odgovorio je Ostojić.<br />

Prema mišljenju taksista,<br />

trebalo bi da bliže sarađuju<br />

Odeljenje za privredu i razvoj<br />

Opštinske uprave i komunalna<br />

inspekcija. Inspektori bi<br />

trebali da znaju ko plaća porez<br />

a ko ne, ko ima prijavljenu<br />

firmu tokom godine, a ko<br />

se odjavio, jer je potpuno apsurdno<br />

da neko obavlja, i za<br />

to ima dozvolu, privrednu delatnost<br />

a nema registrovanu<br />

firmu.<br />

Da bi mogao da dobije<br />

taksi-dozvolu, taksista mora<br />

da ima automobil na svom<br />

imenu kojim obavlja prevoz,<br />

da je automobil sa petoro vrata,<br />

da ima protivpožarni aparat,<br />

polisu za osiguranje putnika,<br />

baždaren taksimetar...<br />

U nekim lokalnim sredstvima<br />

informisanja se pojavljuju i<br />

„taksi-prevoznici“ sa automobilom<br />

„jugo“ koji ima troje<br />

vrata.<br />

Ostojić je istakao da se izbegava<br />

plaćanje poreza i na<br />

sledeći način:<br />

- Ti ljudi, nazovimo ih taksistima,<br />

što su dužni porez,<br />

gotovo svi nemaju imovinu na<br />

svom imenu, čak ni automobili<br />

nisu na njihovom imenu,<br />

već imaju punomoćje za njih.<br />

I tada Poreska uprava nema<br />

ništa da im oduzme. Ima<br />

dosta vozača koji voze kod<br />

„gazde“. „Gazda“ kupi dvatri<br />

automobila, primi vozača i<br />

rade na pedeset-pedeset posto.<br />

Takav vozač koji obično<br />

nema ništa na svom imenu,<br />

može da duguje državi. Gazda<br />

te uslovi da ako hoćeš da<br />

radiš za njega otvoriš firmu<br />

a on će ti dati vozilo, a prihode<br />

ćete deliti 50:50 posto.<br />

Da li će vozač plaćati porez,<br />

to njega apsolutno ne interesuje,<br />

samo njegovih pedeset<br />

posto. Kako ko dobija otkaz u<br />

firmi, dolazi da taksira, on ne<br />

može da plaća poreze i doprinose,<br />

a i nama smanjuje profit.<br />

Šest godina sam plaćao<br />

sve redovno, a sada dolazim<br />

u situaciju da ne mogu da<br />

plaćam. Moraću, ako se ovako<br />

nastavi, i ja da zatvorim firmu<br />

za nekoliko meseci. I ne<br />

samo ja, već i ovih desetak<br />

taksista koji redovno plaćaju.<br />

Šta je tu Poreska uprava dobila<br />

Ništa, čist gubitak.<br />

Paušalna poreska obaveza<br />

koju legalni taksisti plaćaju<br />

je 11.400 dinara, sa odražavanjem<br />

računa kod banke,<br />

oko 12.000. Ako bi se računalo<br />

da divljih taksista ima<br />

30, tada se može doći do računice<br />

koja pokazuje da izgubljeni<br />

opštinski godišnji prihodi<br />

od taksi prevoznika iznose<br />

oko 4.000.000 dinara.<br />

Bečejski taksisti apeluju<br />

na Opštinsku upravu da im<br />

izađe u susret tako što će im<br />

naći bolje parking mesto, voditi<br />

više računa o pojavi nelegalnih<br />

taksista, traže da se<br />

„ukinu“ vozači kod gazda, jer<br />

vozač treba da ima vozilo na<br />

svom imenu koje mu Poreska<br />

uprava može u svakom<br />

trenutku zbog neizmirenih<br />

novčanih obaveza oduzeti,<br />

i da se ograniči broj taksista<br />

na osnovu broja stanovnika u<br />

Bečeju, kao i u drugim gradovima.<br />

M.S.<br />

neki od vaspitača, uspomene<br />

i emocije sa kampa će provejavati<br />

još nekoliko narednih<br />

meseci kroz literarne i likovne<br />

radove u školi.<br />

Prema rečima Izabele<br />

Šormaz, predsednice Društva<br />

prijatelja dece, 80 posto dece<br />

su već redovni učesnici kampa,<br />

a uslov za to je da tokom<br />

cele godine pokažu i ostvare<br />

dobre rezultate u učenju i ponašanju,<br />

što im je i podsticaj<br />

za dalje napredovanje. Inače,<br />

pred početak nove školske<br />

godine sva deca su dobila<br />

higijenske pakete i obrazovni<br />

materijal za školu.<br />

Umetnici velikog<br />

srca<br />

U okviru dečjeg interkulturalnog<br />

kampa na Radarskoj<br />

stanici treći put je organizovana<br />

i likovna kolonija u čijem<br />

radu je učestvovalo dvadesetak<br />

amaterskih slikara iz udruženja<br />

„Duga“, koji su slikali<br />

zajedno sa decom i pomagali<br />

im da savladaju neke od likovnih<br />

tehnika.<br />

FOTO: LJ.M. FOTO: LJ.M.<br />

Ukoliko vam je istekao rok<br />

važenja vozačke dozvole treba<br />

da budete spremni i na prijatno<br />

iznenađenje. Naime, ovaj posao<br />

možete završiti za samo<br />

jedan dan, tačnije za manje od<br />

pola sata, bar je tako bilo prošle<br />

nedelje, jer na šalterima u stanici<br />

policije nije bilo gužve.<br />

Međutim, ovakva ekspeditivnost<br />

važi pod uslovom da u<br />

vašoj vozačkoj dozvoli postoji<br />

prostor da se upiše novi datum<br />

važenja isprave. Potrebno je da<br />

na šalteru banke u stanici policije<br />

kupite formular za produženje<br />

vozačke dozvole i uplatite taksu<br />

od 580 dinara, odnosno 630 dinara<br />

ukupno, pa da popunjeni<br />

formular, sa vozačkom dozvolom<br />

i ličnom kartom predate na<br />

U nedelju je završen trodnevni<br />

moto-susret u organizaciji<br />

moto-kluba „Black dog“ iz<br />

Bečeja, na kome je učestvovalo<br />

preko 1.000 motorista iz zemlje<br />

i okruženja.<br />

Prema najavi, u petak su<br />

održana četiri, a u subotu tri<br />

koncerta, a od „bajkerskih igara“<br />

zbog kiše je održano samo<br />

navlačenje konopca, gde je<br />

prva nagrada bila bure piva.<br />

Pored ljubitelja motora iz Srbije<br />

skupu su prisustvovali i gosti<br />

iz Austrije, Italije, Mađarske,<br />

Rumunije, Slovenije, Češke i<br />

broj 519. 3. septembar 2010. 5<br />

Produženje vozačke dozvole<br />

Posao od pola<br />

sata<br />

šalter broj 3, a ljubazna radnica<br />

će ovaj posao završiti za samo<br />

nekoliko minuta.<br />

Procedura je malo komplikovanija<br />

ako morate da menjate<br />

i knjižicu vozačke dozvole.<br />

U tom slučaju na istom šalteru<br />

banke treba da uplatite još 324<br />

dinara za knjižicu vozačke dozvole,<br />

a potrebne su vam i dve<br />

fotografije (cena za četiri fotografije<br />

je oko 350 dinara) i dozvolu<br />

ćete dobiti za jedan dan.<br />

Dozvole se još uvek izdaju u<br />

staroj formi, kao knjižica, samo<br />

sa grbom Srbije, a ne na novim<br />

čipovanim obrascima. Zaposleni<br />

na ovim poslovima u stanici<br />

policije su rekli da nove obrasce<br />

sa čipom još nisu dobili.<br />

LJ.M.<br />

Treći moto-susret<br />

Dobra posećenost<br />

<strong>Defile</strong> motorista<br />

Likovna kolonija<br />

Bosne i Hercegovine, i svi zajedno<br />

su „potrošili“ oko 1.700<br />

litara piva.<br />

Slobodan Andrić, član kluba<br />

„Black dog“ i jedan od organizatora,<br />

kazao je da su gosti<br />

bili veoma zadovoljni organizacijom,<br />

da su se dobro proveli<br />

i najavili ponovni dolazak<br />

i naredne godine, na četvrti<br />

moto-susret. Manifestacija je<br />

protekla u najboljem mogućem<br />

redu, bez ikakvih incidenata na<br />

kamp prostoru, koji je bio stacioniran<br />

na termalnom bazenu.<br />

M.S.<br />

Slike nastale na ovoj koloniji<br />

umetnici velikog srca<br />

će pokloniti u humanitarne<br />

svrhe, kao i prethodnih godina,<br />

slike će pred Božić biti<br />

ponuđene na aukciji, a prihod<br />

će biti usmeren materijalno<br />

ugroženoj deci za obrazovanje.<br />

Ovoj humanitarnoj akciji<br />

se pridružilo i četiri slikara iz<br />

Mađarske, koji su došli da<br />

zajedno sa svojim kolegama<br />

umetnicima učestvuju u radu<br />

likovne kolonije na Tisi u Galeriji<br />

„Šipoš“.<br />

LJ.M.

6<br />

kaleidoskop<br />

broj 519. 3. septembar 2010.<br />

Srbija, deset godina nakon promena: Sombor<br />

Tranzicija počupala lišće u „zelenom gradu”<br />

U Somboru, gradu sa nešto<br />

manje od 50.000 stanovnika,<br />

koji je sredinom 70-ih zvanično,<br />

odmah iza Vašingtona,<br />

bio drugi u svetu po broju zelenih<br />

površina po stanovniku,<br />

centru opštine sa ukupno sto<br />

hiljada žitelja i administrativnom<br />

središtu Zapadnobačkog<br />

okruga (Kula, Apatin, Odžaci),<br />

demokratska opozicija osvojila<br />

je vlast još davne 1996. pod<br />

firmom tadašnje Koalicije „Zajedno“.<br />

Tako je Ravangrad,<br />

kako ga je poetično nazvao<br />

čuveni spisatelj Veljko Petrović,<br />

rodom upravo iz Sombora,<br />

prednjačio u borbi za demokratske<br />

promene u ovom<br />

delu Vojvodine, pa i cele Srbije,<br />

s obzirom na to da je gradom<br />

upravljala demokratska<br />

opcija i u vreme dok su, primera<br />

radi, Novim Sadom vladali<br />

radikali.<br />

Nirvana<br />

kohabitacije<br />

Srbija, deset godina<br />

nakon promena<br />

Serijal „Srbija, deset godina<br />

nakon promena“ predstavlja<br />

sagledavanje šta se promenilo<br />

u lokalnim sredinama<br />

tokom poslednjih deset godina<br />

kada je u pitanju demokratizacija<br />

društva, ekonomija i<br />

lokalna uprava, kroz 17 istraživačkih<br />

tekstova. U serijalu će<br />

učestvovati 17 redakcija: Vesti,<br />

Užice, Čačanske novine, Čačak,<br />

Vranjske, Vranje, Polimlje,<br />

Prijepolje, Borske novine, Bor,<br />

Somborske novine, Sombor,<br />

Oko hiljadu Bečejaca se<br />

okupilo u centru grada 26. avgusta<br />

na manifestaciji Veče<br />

međunarodnog folklora koju<br />

je povodom obeležavanja<br />

Dana grada i jubileja KUD-a<br />

„Đido“ organizovala lokalna<br />

samouprava u saradnji sa članovima<br />

ovog kulturno-umetničkog<br />

društva.<br />

Manifestaciju je otvorio<br />

predsednik opštine Peter<br />

Knezi, koji je predstavnicima<br />

kulturno-umetničkih društava<br />

iz Francuske, Rumunije, Mađarske,<br />

BiH i Bečeja uručio<br />

prigodne poklone i poželeo<br />

gostima prijatan boravak u<br />

Bečeju, a posetiocima prijatno<br />

veče uz narodne igre i običaje.<br />

Program je počeo spletom<br />

narodnih igara iz Banata<br />

Grad, Kruševac, Naše novine,<br />

Odžaci, Bečejski <strong>mozaik</strong>, Bečej,<br />

Reč naroda, Požarevac,<br />

Takovske novine, Gornji Milanovac,<br />

Morava pres, Velika<br />

Plana, Lozničke novine, Loznica,<br />

Sremske novine, Sremska<br />

Mitrovica, Kolubara, Valjevo i<br />

TV Forum iz Prijepolja.<br />

Tekstove iz istraživačkog<br />

serijala možete pronaći na sajtu<br />

www.localpress.org.rs. Projekat<br />

se realizuje uz finansijsku<br />

pomoć NED-a.<br />

u izvođenju članova KUD-a<br />

„Đido“, kojem je inače ove<br />

godine u okviru proslave<br />

Gosti iz Francuske<br />

I dok su prve demokratske<br />

vlasti, „posle pola veka<br />

vladavine komunista” imale<br />

dobar izgovor za spore, gotovo<br />

minimalne promene, pre<br />

svega u ekonomiji i privredi, s<br />

obzirom na to da su tada sa<br />

svih strana bile u okruženju<br />

„socijalističkih utvrda” poput<br />

Vrbasa, Odžaka i Apatina, ali<br />

i imajući u vidu neblagonaklonost<br />

tadašnjih centralnih vlasti,<br />

nakon demokratskih promena<br />

u oktobru 2000. godine<br />

taj argument definitivno pada<br />

u vodu. Zbog toga se mnogi<br />

Somborci, listom opredeljeni<br />

za demokratsku opciju, danas,<br />

posle toliko godina borbe<br />

protiv prethodnog režima, s<br />

pravom pitaju: jesmo li uopšte<br />

imali bilo kakav benefit za dosadašnje<br />

zasluge u osvajanju<br />

demokratije<br />

Danas vlast u Somboru,<br />

sa svojih 26 odbornika prilično<br />

čvrsto drži DS, uz pomoć<br />

DSS (5), G17 plus, SPO i LSV<br />

(po 1), i stranaka manjina (4),<br />

dok su im jedina ozbiljna (opoziciona)<br />

pretnja radikali sa 23<br />

odbornika, sa kojima se, istina,<br />

već mesecima preganjaju<br />

naprednjaci zahtevajući, kako<br />

tvrde, „svojih 16 oduzetih legalnih<br />

mandata.” Interesantno<br />

je da su nakon prethodnih<br />

izbora bez ijednog odbornika<br />

ostali nekada vladajući socijalisti.<br />

Politička scena Sombora<br />

je zbog toga, u jednom<br />

od prethodnih serijala „Lokal<br />

presa“, s pravom opisana kao<br />

„nirvana kohabitacije”. Nema<br />

većih „talasanja”, pomeranja,<br />

gužvi, frke, a Džoni Štulić bi to<br />

verovatno opisao stihovima:<br />

„uloge su odavno podijeljene i<br />

svak ide svojim putem…”<br />

Međutim, „krvnu sliku”<br />

svake zajednice ipak najbolje<br />

pokazuje njena ekonomsko-socijalna<br />

stvarnost. Gde<br />

je sada, deset godina posle<br />

demokratskih promena, Sombor<br />

– Na području Zapadnobačkog<br />

okruga ima 21.973<br />

nezaposlenih lica, a u Somboru<br />

posao traži njih 7.515.<br />

Bez posla mesečno ostaje<br />

350 lica a razlozi prestanka<br />

radnog odnosa su stečajevi,<br />

tehnološki viškovi, zatvaranje<br />

radnji… Novčanu naknadu je<br />

koristilo 2.850 osoba, da bi<br />

se početkom 2010. godine taj<br />

broj povećao na 3.250. Samo<br />

u junu je podneto novih 500<br />

zahteva – rekao je prošle nedelje<br />

na konferenciji za novinare<br />

Sekula Tanjević, direktor<br />

somborske filijale Nacionalne<br />

službe za zapošljavanje,<br />

ocenjujući da će „porast broja<br />

korisnika novčane naknade<br />

i smanjenje broja zaposlenih<br />

biti nastavljeni do kraja godine.”<br />

Prema njegovima rečima,<br />

za razliku od ranijih perioda,<br />

kada je bez posla bilo najviše<br />

osoba od 25 do 35 godina,<br />

sada je najviše nezaposlenih<br />

starosti od 40 do 50 godina.<br />

Indikativan je i podatak da<br />

je, u odnosu na 2000. godinu,<br />

kada je na području Sombora<br />

bez posla bilo 197 ljudi sa visokom<br />

i višom stručnom spremom,<br />

danas ih je čak 401.<br />

Neoliberalni<br />

koncept – pomor<br />

somborske<br />

privrede<br />

Tranzicija u vidu „neoliberalnog<br />

koncepta kapitalizma“<br />

koja je ovde primenjivana u<br />

prethodnoj deceniji, donela<br />

je somborskoj opštini brojne<br />

stečajeve preduzeća, propadanje,<br />

i (ciljano i planirano)<br />

stvaranje gubitaša od nekadašnjih<br />

uspešnih firmi. Hiljade<br />

radnika su završavale „na birou“,<br />

a novopečeni biznismeni<br />

su za male (često i fiktivne)<br />

pare dolazili do atraktivnih lokacija,<br />

opreme, mašina, pogona,<br />

robe...<br />

Rezultat tranzicije u Somboru<br />

je uistinu poguban. Brojne<br />

firme, nekadašnja dika i<br />

ponos ovog dela Vojvodine i<br />

cele Srbije, poput „Baneta“,<br />

„Panonke“, „Prehrane“, i sličnih<br />

koje su zapošljavale stotine<br />

i hiljade radnika, stigle<br />

su do stečaja ili likvidacije, a<br />

mnoštvo nezaposlenih „srednjaka“<br />

od 40 do 50 i više godina<br />

života, kao i ogroman<br />

broj mladih koji tek dolaze, sa<br />

srednjim i visokoškolskim diplomama,<br />

gotovo su bez ikakve<br />

šanse da u Somboru pronađu<br />

bilo kakvo zaposlenje.<br />

Takozvana „tranzicija“ posebno<br />

je pogodila agrar, odnosno<br />

poljoprivredna preduzeća<br />

i zadruge, od kojih su,<br />

praktično, živeli meštani svih<br />

15 naseljenih mesta somborske<br />

opštine. Nakon protesta<br />

i nezadovoljstva zaposlenih,<br />

najčešće zbog neisplaćivanja<br />

zarada i neispunjavanja obaveza<br />

iz ugovora, raskinute su<br />

privatizacije u dve najveće<br />

agrarne firme u opštini, „Aleksi<br />

Šantiću“ i gakovačkom<br />

„Graničaru“. Gakovčani su u<br />

znak protesta danima, sve sa<br />

traktorima i mehanizacijom,<br />

„kampovali“ ispred zgrade Županije<br />

gde su smeštene gradska<br />

i okružna uprava. Nimalo<br />

lepša situacija nije ni u PP<br />

„Stanišić“ iz istoimenog sela,<br />

„Bačkoj“ iz Čonoplje, nizu drugih<br />

seoskih PP-a...<br />

Kad je o privredi reč, nekadašnji<br />

gigant „Boreli“ bitku<br />

bije sa hrvatskim „Borovom“<br />

koje polaže pravo na nasledstvo<br />

u sukcesiji, ali i na sve lokale<br />

somborske firme u Srbiji.<br />

Brojku od hiljadu zaposlenih<br />

u uljari „Sunce“, nakon privatizacije,<br />

kompanija „Invej“ biznismena<br />

Predraga Rankovića<br />

Peconija svela je danas na<br />

nešto više od stotinu, a do likvidacije<br />

je stigao nekada nadaleko<br />

čuveni (i jedini) hotel u<br />

Somboru „Internacion“, kojeg<br />

je pre nekoliko godina kupio<br />

Amerikanac Bogdan Maglić,<br />

naučnik i biznismen svetskog<br />

glasa, nekadašnji Somborac.<br />

Malobrojni pozitivni primeri<br />

oličeni su u otvaranju nekoliko<br />

velikih tržnih centara poput<br />

„Maksija“, KTC-a, „Tuša“,<br />

i pre svega „Merkatora“ koji<br />

se uselio u atraktivno i moderno<br />

zdanje u centru Sombora<br />

koje je sagradio košarkaški as<br />

Željko Rebrača, i zapošljava<br />

120 radnika. Proizvodna preduzeća<br />

koja još uvek uspešno<br />

rade, poput Fabrike akumulatora<br />

„Sombor“, TRA „Duge“,<br />

italijanske „Kalcedonije“ („Fiorano“)<br />

koja planira da zaposli<br />

ukupno 600 radnika, mogu<br />

se nabrojati na prste jedne<br />

ruke...<br />

Jedna od najvećih investicija<br />

minule decenije u Ravangradu<br />

je i rekonstrukcija glavne<br />

ulice Kralja Petra I u koju je<br />

pokrajinski Fond za kapitalna<br />

ulaganja uložio 320 miliona<br />

dinara, i na čiji novi izgled su<br />

ponosni bezmalo svi Somborci.<br />

Istini za volju treba reći da<br />

je pokrajinski Fond do sada u<br />

Somboru i celoj opštini uložio<br />

velika sredstva za izgradnju<br />

saobraćajnica, sportskih hala,<br />

škola, domova kulture i ostalog.<br />

Poslanici:<br />

Sombor ima šansi<br />

Veče međunarodnog folklora<br />

Upoznavanje kroz muziku i igru<br />

FOTO: LJ.M.<br />

Protest radnika „Graničara“<br />

Dana grada uručena godišnja<br />

nagrada povodom tridesetogodišnjeg<br />

bavljenja kulturno-umetničkim<br />

radom na<br />

negovanju tradicije i očuvanju<br />

narodnog stvaralaštva.<br />

Zatim su ansambli „Doboj“<br />

iz Doboja (BiH), „Le pont d’<br />

Alanson“ iz grada Alansona<br />

(Francuska), „Padureanca“<br />

iz Deve (Rumunija), „Taban“<br />

iz Bekeščabe (Mađarska) i<br />

MKD „Petefi Šandor“ iz Bečeja,<br />

kroz različite koreografije<br />

bečejskoj publici predstavili<br />

tradiciju i kulturu svojih zemalja.<br />

Svaki od nastupa publika<br />

je ispratila gromoglasnim<br />

aplauzom, a najbolji dokaz da<br />

igra i muzika nemaju granice<br />

i ne poznaju jezičke barijere,<br />

je mnoštvo mališana koji su<br />

ispred improvizovane bine<br />

instinktivno igrali zajedno sa<br />

izvođačima.<br />

LJ.M.<br />

FOTO: LJ.M.<br />

Narodni poslanici u Skupštini<br />

Srbije iz Sombora veruju<br />

da njihov grad ipak ima šansi<br />

za napredak. Dr Dragomir<br />

Cimeša (DS) kaže da ima<br />

naznaka i konkretnih pomaka,<br />

„otvaranjem Sombora ka<br />

ulaganjima, bilo domaćim ili<br />

stranim”.<br />

– „Panonku“ smo najzad<br />

prodali i nadamo da će ona<br />

napokon krenuti napred. Značajno<br />

je i ulaganje „Fiorana”,<br />

zatim industrijska zona koja<br />

niče kraj Sombora, sa potrebnom<br />

infrastrukturom. Radi se<br />

i na graničnim prelazima, s<br />

obzirom na to da je Sombor<br />

grad na tromeđi Srbije, Hrvatske<br />

i Mađarske. Boljitak bi stigao<br />

aktiviranjem železničkih<br />

pravaca, kao i povezivanjem<br />

sa koridorom C 5 (Budimpešta<br />

-Osijek-jadranska obala), i<br />

nastojanjima za priključenjem<br />

Koridoru 10… Sombor bi ipak<br />

trebalo više da poradi na infrastrukturi,<br />

saobraćajnicama,<br />

pristaništu Bezdan na Dunavu<br />

i graničnim prelazima. Moramo<br />

da povedemo više brige<br />

o radnicima bez posla i kategorijama<br />

stanovništva na ivici<br />

egzistencije. Ima pomaka, ali<br />

oni moraju biti konkretniji i efikasniji<br />

– kaže dr Cimeša.<br />

Prema rečima Zlate Đerić,<br />

poslanice Nove Srbije i članice<br />

najužeg rukovodstva stranke,<br />

„mnogo toga u Somboru nije<br />

urađeno u poslednjoj deceniji,<br />

ali je mnogo toga i urađeno i<br />

to valjano”.<br />

– Uvek se može bolje<br />

i više, ali bitno je da se krećemo<br />

unapred i da postoji<br />

energetski potencijal koji sve<br />

to vuče. Ipak, u Upravi grada<br />

nisu urađene promene u<br />

dovoljnoj meri da se gradski<br />

budžet rastereti suvišne, pre<br />

svega stranačke administracije,<br />

a da se sredstva budžeta<br />

onda racionalnije troše u korist<br />

svih građana. Nije dobro<br />

da najveći poslodavac u gradu<br />

bude Opštinska uprava.<br />

Privreda treba da bude najveći<br />

poslodavac. Zameram<br />

nedostatak inicijative vezane<br />

za privredu, i tu se zaista<br />

mora uraditi više, jer je broj<br />

nezaposlenih alarmantan. Sa<br />

ostalim problemima Somborci,<br />

tradicionalno disciplinovani<br />

i organizovani, nekako izlaze<br />

na kraj. Posle deset godina,<br />

vidim da je moj grad ipak otišao<br />

značajno napred, ali uvek<br />

stremimo boljem i to treba sve<br />

nas da pokreće – smatra Zlata<br />

Đerić.<br />

Žika Gojković, potpredsednik<br />

SPO, tvrdi da se danas<br />

nesumnjivo živi bolje nego<br />

pre promena 2000. godine,<br />

s obzirom na to da „ima struje,<br />

benzina, nema redova na<br />

svakom koraku, plate i penzije<br />

su veće i redovnije...“<br />

– Međutim, ostaje gorak<br />

utisak da su mnoge šanse<br />

propuštene, tj. da potencijali<br />

grada nisu dovoljno iskorišćeni.<br />

Sombor ima sjajan<br />

geostrateški položaj, jedinstveni<br />

prirodni rezervat Gornje<br />

Podunavlje, kao i niz<br />

drugih prednosti, ali se zbog<br />

neulaganja u infrastrukturu,<br />

došlo do toga da naš grad<br />

godinama stagnira i zaostaje<br />

čak i za nekim mnogo manjim<br />

opštinama. Kao i mnogi<br />

drugi, Sombor je platio danak<br />

lošoj privatizaciji, a epilog je<br />

privreda u rasulu, izuzimajući<br />

nekoliko svetlih primera, i<br />

sve više nezaposlenih. Loša<br />

kadrovska politika na ključnim<br />

pozicijama i dugogodišnje nepostojanje<br />

snažnog političkog<br />

autoriteta, možda su i najvažniji<br />

faktor stagnacije našeg<br />

grada – tvrdi Gojković. Istini<br />

za volju, „u poslednjih nekoliko<br />

godina napravljen je prolaz<br />

do pokrajinskih institucija,<br />

koje su odvojile za Sombor<br />

više pažnje i finansija nego do<br />

sada, ali je republička administracija<br />

još uvek, nažalost,<br />

daleko. Odsustvo solidarnosti<br />

i jedinstva, kao i visok stepen<br />

politikanstva kada su u pitanju<br />

prioriteti grada, takođe utiču<br />

na razvoj Sombora”, ocenjuje<br />

Žika Gojković, dodajući da je<br />

ipak ubeđen da „dolazi bolje<br />

vreme za grad i da će njemu<br />

uskoro biti vraćen stari sjaj,<br />

koji on i zaslužuje”.<br />

Isa Basarić<br />

Još jednom: slika i<br />

prilika<br />

Uzgred budi rečeno, ni za<br />

ovu priliku fontana u centru<br />

grada pored koje su nastupali<br />

gosti iz inostranstva, nije bila<br />

očišćena od smeća i sad već<br />

osušene žabokrečine, tako da<br />

su gosti i građani imali „poseban<br />

ugođaj“. Dodatnu notu romantici<br />

je dalo i to što je centar<br />

grada maltene bio u mraku, jer<br />

je svetlela samo pokoja svetiljka,<br />

a reflektori - koji neretko<br />

ostanu uključeni i tokom dana,<br />

po nekoliko dana - za ovu priliku<br />

nisu radili. Treba uzeti u obzir i<br />

to da je proteklog vikenda u Bečeju<br />

boravilo mnogo gostiju iz<br />

inostranstva i drugih gradova<br />

Srbije što zbog moto-susreta,<br />

što zbog sportskih dešavanja,<br />

likovne kolonije, ili su bili u prolazu<br />

na putu ka Novom Bečeju<br />

i „Velikogospojinskim danima“,<br />

tako da smo se i ovoga puta<br />

„reprezentativno“ predstavili.<br />

LJ.M.

Erre járva<br />

A bánátiak<br />

mögmutatták!<br />

péntekenként<br />

2010. szeptember 3.<br />

új sorozat,<br />

519. szám<br />

Szeptember 9-én ülésezik a helyi parlament<br />

Költségvetés és<br />

iskolaszékek<br />

Az őzésről<br />

A nyelvjárások nem „hibásak”, nem „parasztosak”, nem lehetnek gúny tárgya. Őzni<br />

Kecskeméttől a Dél-Bánságig szokás (volt). A nyelvjárások egyenértékűek a „mekegő” médianyelvvel,<br />

a „hivatalossal”.<br />

Miért írtam ezt a cikket „őzve”<br />

Egyrészt azé’, hogy a fönti két gondolatot is közzétehessem, másrészt azé’, me’ az<br />

„őzés” az én édös anya- és apanyelvöm is, mög a mögboldogult szögedi és muzslai nagyszüleimé<br />

is. Ne vesszön ki! A bánsági magyar se!<br />

(idén is) vótam a törökbecsei Nagyboldogasszony<br />

Napokon. Ott vót (vasárnap) a<br />

bácskai Becse „legalább fele” is. Akik régön jártak<br />

arra, möglepődtek. Előbb szóhoz se jutottak,<br />

majd ömlött belőlük a dicséret. Mintha nem<br />

ugyanaz a Tisza folyna a két városkáná’...<br />

A part képe nagyon különbözik attú’, amihöz<br />

a bácskai Becséné’ szokott az embör. Szándékosan<br />

nem írtam Óbecsét, mer’ régibb a bánsági<br />

Becse a bácskainá’.<br />

A bánsági Becséné’ kilométerökön át<br />

röndözött, tiszta, egymást követik az aranyos<br />

kiskocsmák, de zsúfoltság nékű’.<br />

ittak, öttek, énekőtek, jó’ érözték magukat.<br />

Kőtötték a pé’züket. Annak ellenére, hogy vót<br />

tévéközvetítés.<br />

Az is külön téma, hogy Törökbecse hogyan<br />

várja a vendégeit. Tavaly az autósokat<br />

mögállították a városka bejáratáná’, ott köllött<br />

parkolni és fizetni is a parkolásé’. Ez vót a belépő<br />

is a koncertre. Utóbb rájöttek, hogy hibáztak,<br />

ugyanis elég hosszú a gyalogút a rögtönzött<br />

parkolótú’ a folyópartig, a színpadig. Az<br />

idén már másképp vót: a láthatósági mellényt<br />

viselő útbaigazítók beengedték az autókat a városkába<br />

(gépkocsiként 200 dinárt köllött fizetni,<br />

A péterrévei szeméttelep<br />

Ünnepeltek a törökbecseiek<br />

Virágkölteményök pompáznak az oszlopokon, a<br />

fű lenyírva a tőtésön és annak mindkét ódalán,<br />

sehol egy papír se – ez vót a késő délutáni kép,<br />

amely fogadott minket. És ami ilyenkó’ nem<br />

mellékös és nem is viccös: mobilvécék sokasága.<br />

E’kezdődött a Republic koncertje, de a<br />

munka folyt tovább – nem gázó’tunk térdig söröspoharakba’.<br />

Néhány, röpke év alatt Vajdaság első vagy<br />

második legnagyobb röndözvényévé váltak az<br />

augusztus végi városnapok. Vasárnap, 29-én<br />

biztosan több tízezren jártak a bánsági Becsén,<br />

Hétfőn kezdődött meg a hivatalos tőzsdei<br />

kereskedés a Szerbiai Kőolajipari Vállalat<br />

(NIS) részvényeivel. Szerbia 4,8 millió lakosa<br />

rendelkezik e vállalat mintegy 20 millió kibocsátott<br />

értékpapírjával, amelyeket most saját<br />

belátásuk szerint értékesíthetnek. Azok, akik<br />

az eladás mellett döntenek, ezt a postahivatalokban<br />

végezhetik el, viszont amennyiben<br />

valaki NIS-részvényt szeretne vásárolni, ezt<br />

csakis brókerházakon keresztül teheti meg,<br />

provízió fizetése mellett.<br />

Eladás esetén a részvények ellenértéke<br />

három napon belül az érintettek számláján<br />

lesz – ígérik az illetékesek. Hétfőtől kezdve,<br />

egészen 2012 végéig bármilyen pluszköltség<br />

nélkül lehet eladni a részvényeket, a tulajdonosoknak<br />

mindössze annyi a dolguk, hogy<br />

ami valójában jelképes összeg). Nem egy és<br />

nem kettő mellényös állt ott, hanem egy tucatnyi,<br />

fölsorakozva - egy embör egyszörre csak<br />

egy jövevénnyel foglalkozott, hogy torlódás ne<br />

lögyön.<br />

Az utcákon útbaigazító vásznak, látható és<br />

egyértelmű utasításokka’. És mindönfelé kedves<br />

embörök: a „mellényösök”, a sört csapolók,<br />

a körhintások, sőt még a rendőrök is. A helyiekrű’<br />

nem is beszélve. Látszott is a törökbecseiekön,<br />

hogy büszkék. Van is mire.<br />

Márton Attila<br />

NIS részvények<br />

Megkezdődött a<br />

tőzsdei kereskedés<br />

valamely postahivatalba elmennek, érvényes<br />

személyi igazolvánnyal és három kérdésre<br />

válaszolnak: mennyi részvényt adnának el,<br />

mennyi a minimális ár, amit a tulajdonos kapni<br />

szeretne, illetve rendelkezik-e aktív folyószámlával.<br />

A nagyobb postákon külön tolóablakokat<br />

nyitnak a részvényeladásra.<br />

A B92 információi szerint az első napon<br />

(augusztus 30-án) a polgárok több mint<br />

77 000 részvényt adtak el, s egy részvény<br />

520 dinárt ért. A NIS részvényeivel folytatott<br />

kereskedés hétfői összértéke 375 000 eurót<br />

tett ki. A részvényeket tegnap főleg hazai üzletemberek<br />

és magánszemélyek vették, a NIS<br />

többségi tulajdonosa, a Gazprom nem vásárolt.<br />

B.M. (Forrás: B92)<br />

Jövő csütörtökön tartja 28. ülését a becsei<br />

képviselő-testület, amelyen a helyi képviselők<br />

határozatot hoznak a szennyvíz-csatornahálózatról,<br />

elfogadják a fiatalok vállalkozásfejlesztéséről<br />

szóló helyi akciótervet, hatályon kívül<br />

helyezik a tehergépkocsik és autóbuszok parkolási<br />

tilalmáról szóló határozatot, majd meghozzák<br />

az építészeti hulladék tárolására kijelölt<br />

területekről szóló határozatot. Eszerint az<br />

építészeti hulladékot a következő szeméttelepekre<br />

lehet majd vinni: Becsén a Botra szeméttelep<br />

déli részére, Péterrévén a település kijáratánál,<br />

a Zenta felé vezető regionális út jobb<br />

felén található szeméttelepen meghatározott<br />

parcellákra, Bácsföldváron az út mentén levő<br />

szeméttelepen meghatározott parcellákra, a<br />

radičevići szeméttelep meghatározott parcelláira,<br />

Mileševón a Bácstopolya felé vezető út<br />

jobb oldalán levő parcellára, Pecesoron pedig<br />

a szeméttelepre.<br />

A képviselő-testület ülésén ismét módosítani<br />

fogják a parkolásról szóló határozatot, továbbá<br />

a község területén történő helyi menetrendszerű<br />

utas- és poggyászszállításról szóló<br />

határozatot, valamint a LINK FTO Kft. vállalat<br />

megalapításáról szóló határozatot is. Eszerint<br />

a vállalat alapítói nem a község és a PIK „Becse“<br />

vállalat, hanem a község és a PIK „Becse“<br />

– „Agrobecse“ Kft. (az utóbbi az alaptőke<br />

30 százalékát, azaz 150 eurót, fizeti be).<br />

A helyi képviselők ezután elfogadják a<br />

2010-es költségvetés januártól június végéig<br />

terjedő megvalósításáról szóló jelentést,<br />

végzést hoznak az utcanév-változtatásról és<br />

elfogadják a Községi Biztonsági Tanács munkájáról<br />

szóló jelentést (2009. július 5-től 2010.<br />

június 30-ig).<br />

Ezt követően kerül sor a községi iskolák<br />

Becsei mazsolák (III.)<br />

Csendháborítás<br />

iskolaszéki tagjainak kinevezésére. Ezekről a<br />

napirendi pontokról ugyanis az előző ülésen<br />

(július 26-án) nem tárgyaltak a helyi képviselők,<br />

mert nem érkezett meg idejében a Magyar<br />

Nemzeti Tanács véleménye, illetve jóváhagyása<br />

az iskolaszékeknek az önkormányzat által<br />

javasolt tagjairól.<br />

Az iskolaszékekben, illetve az igazgatóbizottságokban<br />

a következő személyek lesznek<br />

az önkormányzat képviselői: a Labud Pejović<br />

Gyermekkertben (igazgatóbizottság) Bojan<br />

Mandić, Gortva Éva és Rab Virág Éva; a Petar<br />

Konjović Zeneiskolában Goran Vujkov, Fehmo<br />

Berbić és Kocsis Elvira; a Zdravko Gložanski<br />

Általános Iskolában Predrag Zavišić, Vladimir<br />

Beslać és Péter Józsa Piroska; a Bratstvo<br />

iskolában Ferenc Attila (az MNT javaslata),<br />

Suzana Tošić és Sandra Milovanov;<br />

a bácsföldvári Svetozar Marković Általános<br />

Iskolában Vladimir Jovanović, Svetlana<br />

Radosavljević és Vinkovics Molnár Ágnes; az<br />

Óbecse Gimnáziumban Barsi Gyula, Balzam<br />

László és Kis Igor; a Közgazdasági-kereskedelmi<br />

Középiskolában pedig Sárkány Arnold,<br />

Mirsad Križevac és Eva Hadnađev; a Műszaki<br />

Középiskolában Juhász Krisztián, Snežana<br />

Milanović és Milenko Milovanov; a becsei<br />

Samu Mihály Általános Iskolában Csernyák<br />

Mihály (az MNT javaslata), Gyurcsik István és<br />

Tojzán Sándor; a Sever Đurkić Általános Iskolában<br />

Katarina Horvatski, Jelena Brankov<br />

Čerevicki és Radoslav Vasin; a Petőfi Sándor<br />

Általános Iskolában Kontár Lívia, Nagy<br />

András (az MNT javaslatai) és Luka Bunić; a<br />

péterrévei Samu Mihály Általános Iskolában<br />

pedig Sánta Róbert és Ferenci Lajos (az MNT<br />

javaslatai) és Judit Stankov.<br />

F.D.K.<br />

Fújt a szél, sajnos a Tisza felől. Semmi<br />

bajom amúgy se a széllel (főleg akkor nem,<br />

amikor lehűlést hoz nyáron), se a Tiszával<br />

(sőt!). Csupán az volt a baj, hogy a szél magával<br />

hozta a Hangokat is.<br />

Éjfél felé járt már az idő és túlságosan fáradt<br />

voltam ahhoz, hogy kimenjek az utcára és<br />

felkutassam a Hangok forrását. Aludni viszont<br />

nem tudtam, mert nyitva tartottam az ablakot<br />

(kánikula utáni lehűlés). Végül be kellett csuknom<br />

az ablakot, hogy aludhassak. Mondom,<br />

úgy éjfél körül, egy szombaton.<br />

Amúgy, sejtem, hogy a Hangok honnan jöttek.<br />

Sejtem, mert artikulálatlan mivoltuk ellenére<br />

felismerhető volt a Stílus: a narodnyák.<br />

A primitivizmus egyik megjelenési formája,<br />

amikor valaki rá akarja kényszeríteni önmagát<br />

másokra.<br />

Érdekes, hogy ezt a „zenét” kizárólag őrjöngve<br />

szokás énekelni és ordítva hallgatni.<br />

Talán azért, hogy e „zene” kedvelői egyrészt<br />

az egész világ előtt megvallják, hogy azonosulnak<br />

mindazzal, amit ez a, sajnos, uralkodó<br />

„kultúra” jelent, másrészt pedig azért, hogy<br />

másokat is rákényszerítve a „zenehallgatásra”<br />

önnön dominanciájukat nyomatékosítsák.<br />

Errefelé is, ahol nincs hagyománya a torzszülött<br />

török-arab-görög melódiáknak és ritmusoknak.<br />

Sőt, leginkább errefelé!<br />

Hiszen a narodnyák nemcsak zene. A<br />

zene csak az egyik jellemzője. Nem bonyolódnék<br />

szociológiai elemzésekbe, de annyit<br />

megengedek magamnak, hogy a narodnyákot<br />

életstílusnak, életfelfogásnak, sőt, talán még<br />

politikai beállítottságnak is nevezhetem.<br />

És még mielőtt bárki is figyelmeztetne<br />

arra, hogy zeng ám a városka néha a techno<br />

dübörgésétől, esetleg pop vagy rock koncertektől<br />

is, rögtön válaszolok. Igen, de néha.<br />

Nem hosszú éveken át, minden hétvégén és<br />

főleg nem a város () központjából.<br />

A csendháborítás csak az lenne, amikor<br />

valaki részegen kurjongat a sötét éjszakában<br />

M.A.

8 útkereszteződés<br />

519. szám, 2010. szeptember 3.<br />

Inkluzív tábor volt<br />

Óbecsén<br />

Vasárnap a Szivárvány festőcsoport tagjai látogatták meg a<br />

gyerekeket<br />

Közös festés a Szivárvány tagjaival<br />

„Nyújtsd felém a kezed,<br />

legyél a barátom” – ezzel<br />

a névvel idén harmadik alkalommal<br />

táboroztak értelmi<br />

fogyatékos gyerekek az<br />

óbecsei felderítők lőtér melletti<br />

otthonában.<br />

Mint azt Sormáz Izabella,<br />

a Gyermekbarát Egyesület<br />

vezetője elmondta: a tábor<br />

koncepcióját a középiskolás<br />

diákokból álló Kozmopolita<br />

Ifjúsági Civil Szerveződés<br />

dolgozta ki három évvel ezelőtt,<br />

amit az önkormányzat<br />

és a svájci Pestalozzi Alapítvány<br />

is támogatott. A kozmopoliták<br />

azóta minden évben<br />

szervezik és segítik a tábor<br />

életét. Tartós és személyes<br />

kapcsolatok alakulnak itt<br />

ki, amelyeket egész évben<br />

Olvasókuckó<br />

Jó könyvek<br />

1. Aldous Huxley: Majmok<br />

bombája. 2108 februárjában,<br />

egy évszázaddal a<br />

világot szinte teljesen elpusztító<br />

atomháború után, egy újzélandi<br />

kutatóexpedíció köt ki<br />

Kalifornia partjainál. A kutatók<br />

romokra és hullahegyekre<br />

számítanak, de amit találnak,<br />

felülmúlja leghajmeresztőbb<br />

rémálmaikat. Az atombombák<br />

pusztította világ sivár<br />

romjain vegetáló emberek<br />

(vagy majmok) közösségét<br />

egy őrült vallási vezető és<br />

egy kegyetlen diktátor irányítja.<br />

Amikor az expedíció egyik<br />

tagja, dr. Poole nyomtalanul<br />

eltűnik, a többiek már sejtik,<br />

hogy kalandjuk nem érhet<br />

szerencsés véget.<br />

2. Sinéad Moriarty: Babablues.<br />

Azt mondják, egy<br />

nő két dologért képes mindent<br />

megtenni: hogy legyen<br />

gyereke, és hogy ne legyen<br />

gyereke. Emma az előbbin<br />

ápolnak: a kozmopoliták sokat<br />

találkoznak védenceikkel<br />

a játszóházban, gyűjtéseket<br />

szerveznek, és ha kell, vigyáznak<br />

is rájuk…<br />

– A legtöbb gyereknek<br />

egyedülálló alkalom és motiváció<br />

a táborozás, egész<br />

évben erre várnak és egész<br />

évben erre emlékeznek… –<br />

mondta el Karácsonyi Judit<br />

gyógypedagógus, a tábor koordinátora.<br />

– Az első napon<br />

a helyszínnel és egymással<br />

ismerkedtek a gyerekek,<br />

szombaton pedig „Játék határok<br />

nélkül” sportversenyt<br />

tartottunk, volt zsákban ugrálás,<br />

staféta, vizes játékok,<br />

kötélhúzás…<br />

Játékos keretek között tanulnak<br />

itt a gyerekek többek<br />

FOTÓ: F.R.<br />

dolgozik. Azt hiszi, egyszerű<br />

lesz, csak akarni kell. Valamiért<br />

azonban mégsem megy<br />

olyan könnyen. Vége tehát a<br />

dorbézolásnak és a spontán<br />

szexnek, jön a zöld tea és a<br />

kézenállás házasélet után.<br />

Meg a jóga, meg a termékenységi<br />

tesztek. Ha természetes<br />

úton nem megy, segít<br />

a modern orvostudomány.<br />

Emma szerencsére mindvégig<br />

egészséges humorral viseli<br />

a megpróbáltatásokat, de<br />

mielőtt a hormonkezeléstől<br />

és a szorongástól végképp<br />

megőrülne, valamint környezetét<br />

is halálra gyötörné, barátkozni<br />

kezd az örökbefogadás<br />

gondolatával...<br />

3. Mario Vargas Llosa:<br />

A Kecske ünnepe. Urania<br />

Cabral harmincöt év után<br />

látogat vissza „hazájába“, a<br />

Dominikai Köztársaságba,<br />

pedig megfogadta, hogy soha<br />

többé be nem teszi a lábát<br />

erre a „vacak kis szigetre“.<br />

De mégis látni akarja még<br />

egyszer utoljára azt a béna<br />

emberi roncsot, mellyé az<br />

egykor oly nagy hatalmú apja<br />

változott... Nem megbocsátani<br />

akar neki, mert úgy érzi, az<br />

apja bűnére nincs bocsánat,<br />

hanem a bűnhődését látni:<br />

magatehetetlen szenvedését,<br />

a riadt tekintetét, amikor<br />

szemére olvassa egykori tetteit.<br />

Urania látszólag sikeres<br />

életet él: jó nevű jogász az<br />

Egyesült Államokban, s még<br />

most, negyvenkilenc évesen<br />

is kívánatos nő - csakhogy<br />

férfi soha nem érintette a testét<br />

az óta a szörnyű éjszaka<br />

óta, amikor Trujillo, a Kecske,<br />

Dominika diktátora egy<br />

között kommunikációt, kulturális<br />

és egészségügyi ismereteket,<br />

idén például a környezetvédelemről<br />

is hallhattak<br />

előadást: Butás Róbert ökológus<br />

a természetvédelemről<br />

beszélt a gyerekeknek, majd<br />

ezzel kapcsolatos csoportversenyt<br />

tartottak. Este tábortűz<br />

és éneklés volt, de diszkóban<br />

is táncolhattak a táborlakók:<br />

mind-mind különleges, felejthetetlen<br />

élmény…<br />

Tavaly jártak itt először,<br />

idén visszatértek ide az<br />

óbecsei Szivárvány festőcsoport<br />

tagjai és magyarországi<br />

vendégei, így ezen a napon<br />

közös festés és tanulás volt a<br />

program. A művészek itt készült<br />

képeiből idén is árverést<br />

fognak tartani a szervezők, a<br />

befolyt összeget pedig a gyerekek<br />

oktatására, felzárkóztató<br />

programokra, tisztasági<br />

csomagokra költik majd.<br />

A gyerekek, akiket főleg<br />

tanulmányi eredményeik<br />

alapján választottak ki, a táborban<br />

a teljes ellátás mellett<br />

egészségügyi csomagokat és<br />

oktatási anyagokat is kaptak.<br />

Elsősorban halmozottan<br />

sérült vagy enyhén szellemi<br />

fogyatékos, általános és<br />

középiskolás gyerekek és<br />

testvéreik vettek részt a táborozáson,<br />

de idén a rendes<br />

általános iskolából is<br />

voltak gyerekek a táborban.<br />

Az interkulturális, inkluzív<br />

tábort a Helyi Gyermekjóléti<br />

Akcióterv tanácsa, a községi<br />

Gyermekbarát Egyesület,<br />

valamint a felderítők otthona<br />

szervezte.<br />

F.R.<br />

szűz kislány testével akarta<br />

felgerjeszteni lankadó vágyait...<br />

Miközben Urania újra<br />

találkozik apjával és rokonaival,<br />

visszatérünk az 1961-es<br />

esztendőbe, amikor Trujillót<br />

meggyilkolták. Vargas Llosa<br />

borzongatóan eleven képet<br />

fest egy diktatúra hétköznapjairól,<br />

elénk varázsolva<br />

a rendszert kiszolgáló és a<br />

zsarnoksággal különböző<br />

okokból szembeszálló alakokat,<br />

és magát Trujillót, aki<br />

élet és halál ura a szigeten,<br />

de a minisztereivel folytatott<br />

megbeszéléseken folyton a<br />

nadrágját nézi, nincs-e ott<br />

árulkodó vizeletfolt, mert<br />

egyedül saját testének nem<br />

tud parancsolni. És a történelemnek,<br />

amely éppúgy<br />

elsöpri őt is, mint más aljas,<br />

perverz diktátorokat, akik önmagukat<br />

isteni hatalommal<br />

ruházzák fel.<br />

B.M. (Forrás:<br />

alexandra.hu)<br />

FOTÓ: Sz.Zs.<br />

Határon Túli Magyar Fiatalok Találkozója<br />

Vendégségben<br />

Budapesten<br />

Fellépés előtt a Szelencés lányok<br />

Augusztus 15-e és 25-e<br />

között 15. alkalommal rendezték<br />

meg a Határon Túli<br />

Magyar Fiatalok Találkozóját<br />

Budapesten. Négy kontinensről<br />

mintegy nyolcszáz fiatal<br />

vett részt a rendezvényen,<br />

akik megtekintették a magyar<br />

főváros látnivalóit, bemutatták<br />

szülőföldjüket, megvendégelték<br />

társaikat saját tájegységük<br />

jellegzetes ételeivel és italával,<br />

művészi produkcióikkal bemutatkoztak<br />

Európa kulturális<br />

fővárosában, Széchenyire és<br />

Erkelre emlékeztek, ellátogattak<br />

az alig hétezres lélekszámú<br />

magyar közösségbe, Muravidékre,<br />

szellemi és fizikai<br />

„párbajokban“ versengtek, és<br />

önfeledten szórakoztak a cirkuszban,<br />

a strandon vagy sétahajókázás<br />

közben.<br />

A Petőfi Sándor Magyar<br />

2000-ben Óbecsén szervezték<br />

meg az első honismereti,<br />

hagyományápoló Kin -<br />

csestarisznya tábort, és augusztus<br />

23-a és 27-e között<br />

itt tartották meg a tizenegyediket<br />

is, amelyen összesen<br />

30 muzslyai, nagybecskereki,<br />

mokrini, te me rini és ür ményházi<br />

diák vett részt.<br />

Ricz Róbert, az óbecsei<br />

Petőfi Sándor Magyar Kultúrkör<br />

elnöke feleségével már<br />

az első tábor szervezésében<br />

is részt vett, azóta pedig<br />

rendszeresen tartottak játékos<br />

foglalkozásokat a táborokban.<br />

Örömmel vállalták el<br />

idén a házigazda szerepét, és<br />

arra törekedtek, hogy tanulással,<br />

szórakozással, játékkal<br />

igazi kincsek kerüljenek a táborozók<br />

tarisznyájába.<br />

A gyerekeknek Rózsa Péter<br />

történész Szent Lászlóról<br />

beszélt, Szerda András, a<br />

Batyu együttes brácsása népi<br />

hangszereket mutatott be,<br />

Szűcs Budai Engelbert magyartanár<br />

játékos magyarórát<br />

tartott, Ferenc Edvin Óbecse<br />

nevezetességeit mutatta meg,<br />

Kinka Erzsébet, a Népkönyvtár<br />

igazgatónője pedig intézményét,<br />

illetve a város két neves<br />

szülöttjét, a Than fivéreket<br />

mutatta be nekik.<br />

– A résztvevőket öt „királyságra”<br />

osztottuk, ők az<br />

egész tábor alatt versenyeztek<br />

egymással: volt műveltségi<br />

vetélkedő, táncos, ügyességi<br />

és falujáték, valamint<br />

Kultúrkör Szelence tánc- és<br />

énekegyüttese, a Csikós zenekar,<br />

valamint a Zengető<br />

együttes idén először kaptak<br />

meghívást a találkozóra.<br />

„Nagyképűség nélkül mondhatom,<br />

hogy nem volt még egy<br />

hozzánk hasonló sokoldalú<br />

csoport. Mivel újak voltunk a<br />

számos visszatérő csoport<br />

között, mi mutatkozhattunk be<br />

a közösségi esten. A rendezvény<br />

nemcsak Budapesten<br />

zajlott, hanem Pécsett és a<br />

gyönyörű Lendván is. Határon<br />

túli, tengeren túli magyarok,<br />

Európa különböző országaiban<br />

élő magyarok jöttek, akik<br />

közül sokan sajnos már a<br />

magyar nyelvet sem beszélik,<br />

de voltak közöttünk olyanok<br />

is, akik hungarológiai szakon<br />

tanulnak pl. Belgrádban<br />

vagy Lengyelországban. A<br />

„gyarmatosítás” is, amit nagyon<br />

élveztek a táborlakók. A<br />

„Hajrá királyság” bizonyult a<br />

legjobb csapatnak, ők tanfelszerelést<br />

és édességet kaptak<br />

jutalmul – mesélte Ricz<br />

Kasziba Beáta. – Kirándultunk<br />

a Dunđerski kastélyhoz,<br />

voltunk uszodában, a kézműves-foglalkozásokon<br />

kosárfonással,<br />

fafaragással, csomózással<br />

és fonalgrafikával<br />

ismerkedtünk, Szabatka<br />

néptáncegyüttesek Pécsett és<br />

Lendván szerepeltek, valamint<br />

Budapesten, a Belgrád rakparton<br />

léptek fel. Egyébként<br />

az Art-Mozaik színpadain délután<br />

13 órától különböző határon<br />

túli együttesek, zenekarok,<br />

színjátszó csoportok léptek<br />

fel, így mini-koncertet tartott<br />

itt a Szelence énekegyüttes, a<br />

Csikós zenekar és a Zengető<br />

együttes is. Mindenhol a programban<br />

szerepelt a városnézés,<br />

természetesen idegenvezetőkkel,<br />

és az elhangzottakból,<br />

hallottakból, látottakból az<br />

utolsó napon vetélkedőre került<br />

sor. Augusztus 20-án részt<br />

vettünk az arató-felvonuláson,<br />

a szentmisén és a körmenetben”,<br />

mondta Kisimre Szerda<br />

Anna, a Szelence együttes<br />

vezetője.<br />

B.M.<br />

Augusztus 27-én véget ért a XI. honismereti tábor<br />

Kincsek kerültek a<br />

tarisznyába<br />

FOTÓ: F.R.<br />

A kosárfonás alapjait is megtanulták a gyerekek<br />

Bjanka fazekasműhelyében<br />

pedig gölöncsérkedtünk. A<br />

Cseszák házaspár, Anikó és<br />

Balázs népdalokat, népi játékokat<br />

és néptáncokat tanított<br />

a gyerekeknek, és jártunk kovácsnál<br />

és pékségben is.<br />

A tábor szervezője az újvidéki<br />

székhelyű Vajdasági<br />

Magyar Pedagógusok Egyesülete,<br />

támogatója pedig a<br />

Szülőföld Alap és az óbecsei<br />

önkormányzat volt. F.R.

Proslavljen Dan Novog sela<br />

Uz sportska takmičenja,<br />

gulaš, ples i motore<br />

Pod sloganom „Živimo zajedno -<br />

Együtt élünk“ 28. avgusta je po peti<br />

put proslavljen Dan Novog sela u organizaciji<br />

Mesne zajednice Bratstvojedinstvo<br />

Bečej (III MZ). Manifestaciji<br />

je prisustvovalo više stotina građana,<br />

a program je počeo već u četvrtak<br />

sportskim takmičenjima.<br />

Naime, zbog visokih temperatura<br />

i jednokružnog bod-sistema turnira<br />

u malom fudbalu, organizator je ovo<br />

takmičenje podelio na dva dana, tako<br />

da su se četiri fudbalske ekipe nadmetale<br />

na sportskom terenu u centru<br />

Novog sela u popodnevnim satima u<br />

četvrtak i petak.<br />

Neizvesnost o pobedniku turnira<br />

trajala je do poslednje utakmice kada<br />

su snage odmerile ekipe SUR „Ljubica“<br />

i SUR „Novo selo“. Utakmica je<br />

nakon produžetaka završena pobedom<br />

ekipe SUR „Ljubica“ rezultatom<br />

3:1, koji je ovoj ekipi doneo trijumf na<br />

turniru.<br />

Članovima ekipe SUR „Ljubica“<br />

dodeljene su diplome, zlatne medalje,<br />

pehar i 8.000 dinara. Drugoplasirana<br />

je bila ekipa apoteke „Higija“<br />

kojoj je pored diploma pripalo i 5.000<br />

Krčkanje gulaša<br />

Bez osvetljenja<br />

Za proslavu Dana Novog sela iz<br />

opštinskog budžeta obezbeđeno je<br />

90.000 dinara, a prema rečima sekretarke<br />

Mesne zajednice Žužane<br />

Šliter, predstavnici opštinske vlasti su<br />

obećali da će III Mena zajednica za<br />

ovu priliku dobiti reflektore za sportski<br />

teren, međutim, proslava je održana<br />

bez osvetljenja. Inače, uoči prošlogodišnje<br />

proslave Dana Novog sela, od<br />

sredstava iz opštinskog budžeta (oko<br />

FOTO: LJ.M.<br />

Plesna grupa MKD „Petefi Šandor“<br />

dinara, a treće mesto, nagradu od<br />

3.000 dinara i diplome, osvojila je<br />

ekipa SUR „Novo selo“, dok je četvrto<br />

mesto zauzela ekipa „Jang-boys“.<br />

Novčane nagrade su dodeljene iz<br />

fonda od kotizacije takmičarskih ekipa<br />

za učešće na turniru koji je iznosio<br />

16.000 dinara. Pored proglašenja<br />

tri prvoplasirane ekipe, izabran je i<br />

najbolji golman turnira, Zoran Rajić iz<br />

ekipe SUR „Ljubica“, najbolji strelac<br />

Nikola Vuković, takođe iz pobedničke<br />

ekipe koji je postigao pet golova i<br />

najbolji igrač Čaba Nađ iz ekipe apoteka<br />

„Higija“.<br />

U subotu je sportsko takmičenje<br />

nastavljeno u Sportskom centru<br />

„Đorđe Tapavica Džoja“ u Bačkom<br />

Gradištu, gde se osam ekipa u prepodnevnim<br />

satima nadmetalo u kuglanju.<br />

Pobednik ovog takmičenja je<br />

ekipa Temerin I sa osvojenih 494 bodova,<br />

drugoplasirana je ekipa Bečej<br />

I sa ostvarenih 495 bodova, a treće<br />

mesto sa postignuta 432 boda je zauzela<br />

ekipa Bačko Gradište II.<br />

Istog dana u centru Novog sela<br />

od 15 časova vatre za kuvanje svinjskog<br />

gulaša potpalilo je 16 takmičara.<br />

U dobroj atmosferi uz druženje sa<br />

prijateljima i rodbinom takmičari su<br />

svoju veštinu i umeće primenili u pripremanju<br />

najukusnijeg gulaša.<br />

Ove godine pobednički gulaš je<br />

pripremio ženski duo, Roža Đurčik<br />

i Piroška Balažnik, drugoplasirani je<br />

bio Zoltan Dančo, a treće mesto je<br />

osvojio Laslo Červenjak.<br />

„Ljubica“ je najbolja<br />

Pored arome koja se širila unaokolo<br />

iz kotlića učesnika takmičenja,<br />

čulo mirisa, ali i ukusa prisutnih posetilaca<br />

dražio je i miris pasulja koji su<br />

za građane pripremali članovi Mesne<br />

69.000 dinara) su kupljeni reflektori<br />

koji su postavljeni na sportskom terenu,<br />

ali su već za nekoliko meseci (u<br />

novembru 2009. godine) i ukradeni<br />

sa stubova, a počinioci još nisu pronađeni,<br />

tako da su građani ove mesne<br />

zajednice ostali bez osvetljenja u<br />

centru sela i mogućnosti da sportske i<br />

druge manifestacije organizuju i u večernjim<br />

satima.<br />

LJ.M.<br />

kaleidoskop<br />

zajednice, a porcija se mogla kupiti<br />

po ceni od 150 dinara. Bilo je i pića i<br />

šećerne vune i kurtoš kolača kojima<br />

su se mališani sladili u pauzama druženja<br />

na dečjem igralištu.<br />

U okviru proslave nastupio je i<br />

gradski duvački orkestar „DVD Bečej“,<br />

a potom je pažnju posetilaca<br />

privukla grmljavina „moćnih mašina“,<br />

odnosno defile nekoliko stotina<br />

motorista, učesnika moto-susreta<br />

u Bečeju u organizaciji moto-kluba<br />

„Black dog“. Ove godine su ljubitelji<br />

dvotočkaša mogli samo da razgledaju<br />

mnogobrojne modele motora,<br />

jer je izostao „street fight“ zbog procene<br />

organizatora da je izvođenje<br />

vratolomija rizično i nije bezbedno<br />

ni po učesnike, ni po građane. Kako<br />

je rekao predsednika Saveta Mesne<br />

zajednice Laslo Nemeš, prethodnih<br />

godina posetioci manifestacije nisu<br />

poštovali mere obezbeđenja, izlazili<br />

su ispred zaštitne trake i pretrčavali<br />

put u toku trajanja „street fighta“, te<br />

je ova atrakcija postala suviše rizična<br />

po bezbednost građana, pa se od nje<br />

odustalo.<br />

Posetioce proslave Dana Novog<br />

sela pozdravio je Laslo Feher, opštinski<br />

poslanik u parlamentu Vojvodine,<br />

koji je rekao da je ova manifestacija<br />

na kojoj se građani okupljaju da se<br />

druže i zabave, postala tradicionalna<br />

i apelovao na žitelje Mesne zajednice<br />

da je sačuvaju upravo u duhu slogana<br />

„Živimo zajedno“.<br />

Proslava je nastavljena nastupom<br />

plesnih grupa KUD „Orion“,<br />

MKD „Petefi Šandor“, a iznenađenje<br />

programa je bio nastup plesnog para<br />

Nikolete Balint i Kristiana Kuljaka iz<br />

plesnog studia „Forma“ iz Segedina,<br />

kao i ženskog vokalnog dua iz Bečeja,<br />

Kornelije Bužur i Livie Židai, koji<br />

su svojim plesnim i vokalnim tačkama<br />

izmamili gromke aplauze. Nakon<br />

toga je usledilo proglašenje pobednika<br />

u kuvanju svinjskog gulaša i uručenje<br />

nagrada pobednicima na svim<br />

takmičenjima, dok je dalje slavlje<br />

prekinula kiša.<br />

LJ.M.<br />

FOTO: K.D.F.<br />

„Velikogospojinske dane“ posetilo 130.000 ljudi<br />

Humanitarna<br />

mokra majica i<br />

dobri koncerti<br />

„Velikogospojinske dane“ od 26.<br />

do 29. avgusta posetilo je 130.000<br />

građana, saopšteno je iz opštine Novi<br />

Bečej. Ovim „rezultatom“ predstavnici<br />

lokalne samouprave s pravom su više<br />

nego zadovoljni, jer je ove godine oboren<br />

dosadašnji „rekord“ – oko 100.000<br />

posetilaca, mada su ranijih godina u<br />

Novom Bečeju koncerte održali zvezde<br />

kao što su Severina, Zdravko Čolić,<br />

Vlado Georgiev…<br />

Novobečejci će sledeće godine<br />

imati sličan problem kao i ranijih godina<br />

– kako da nadmaše sebe, pa je<br />

Pogođen predsednik<br />

najavljeno da će 2011. godine na „Velikogospojinskim<br />

danima“ verovatno<br />

nastupiti neka poznata grupa iz inostranstva.<br />

Prvog dana „Velikogospojinskih<br />

dana“, prošlog četvrtka, kada je održano<br />

takmičenje u kuvanju riblje čorbe,<br />

međutim, stekao se utisak da je<br />

atmosfera „mirnija“ nego ranijih godina,<br />

a tom utisku osim toga što je bilo<br />

Najveća atrakcija<br />

manje posetilaca, doprinelo je i upristojen<br />

plato pored reke Tise. Naime,<br />

kuvari su se okupili ispod belih plastičnih<br />

šatora, a prošle godine su bili prirodniji,<br />

„nepokriveni“ i neuniformisani.<br />

Sve u svemu, bilo je dobro, čorba se<br />

kuvala u 150 kotlića.<br />

Pobednik u kuvanju čorbe je Predrag<br />

Jakšić iz Novog Bečeja, drugoplasirani<br />

su Janko Pinćer i njegova<br />

družina „Ribomaks“, a treće mesto je<br />

zaslužila ekipa „Ješa i njegovi Turinci“.<br />

Istovremeno sa takmičenjem kuvara,<br />

počelo je i takmičenje tamburaških<br />

bandi. Za najbolje muzičare su<br />

proglašeni „Tamburaši sa čarde“ iz<br />

Novog Bečeja.<br />

Medijska atrakcija je tog dana bila<br />

humanitarna akcija „Gađajte predsednika“,<br />

kada je građanima Novog<br />

Bečeja pružena prilika da balonima<br />

napunjenim vodom gađaju svog predsednika<br />

opštine Milivoja Vrebalova.<br />

broj 519. 3.septembar 2010. 9<br />

U toku akcije bilo je vidljivo da je<br />

Vrebalov nezadovoljan, pa je i sam<br />

gađao publiku balonima koje je uspeo<br />

da uhvati. Potom se ispostavilo da je<br />

bio ljut jer, kako je novinarima rekao,<br />

opozicija ga je gađala „neadekvatnim“<br />

balonima (većim od propisanih) i to s<br />

leđa.<br />

Inače, cena jednog balona je bila<br />

200 dinara, a prikupljeno je 55.000 dinara<br />

– kupljeno je 275 balona. Novac<br />

je upućen deci sa posebnim potrebama<br />

u školi „Josif Marinković“.<br />

Drugi dan manifestacije bio je<br />

predviđen za tradicionalnu, sedamnaestu<br />

smotru paradnih zaprega.<br />

Početak smotre, oko 14 časova, na<br />

nesnosnoj vrućini pratilo je nešto više<br />

od 500 ljudi, a broj gledalaca se povećavao<br />

povećanjem broja konja ispred<br />

zaprega.<br />

Na reviji paradnih zaprega učestvovalo<br />

je pedesetak konjara u kategorijama<br />

od jednoprega do petoprega.<br />

Titulu najatraktivnije zaprege zaslužila<br />

je kočija koju su vukli poniji.<br />

Najposećeniji su, svakako, bili<br />

koncerti. U petak je prvo nastupila Ana<br />

Bebić (učesnica rijaliti šoua „Operacija<br />

trijumf“), a potom Željko Samardžić,<br />

koji je šarmirao oko 20.000 ljudi na platou<br />

pored Tise. U subotu su, mada je<br />

bilo vetrovito, a i kiša je padala, odlične<br />

koncerte održali „Delča“, „Eva Braun“,<br />

„Bajaga i Instruktori“, Dejan Cukić<br />

i Vlada Divljan, a poslednjeg dana manifestacije<br />

ogroman broj ljudi je pratilo<br />

koncert mađarske grupe „Republik“, a<br />

potom i nastup grupe „Hari Mata Hari“.<br />

Procenjuje se da je koncert benda<br />

„Hari Mata Hari“ slušalo 30.000 ljudi.<br />

„Velikogospojinski dani“ su završeni<br />

prekrasnim vatrometom u ponoć, a veselje<br />

je nastavljeno u kafićima u centru<br />

Novog Bečeja. Bilo je svega, od partija<br />

s penom i u peni do, nažalost, narodnjaka.<br />

K.D.F.

10<br />

oglasna<br />

broj 519. 3. septembar 2010.<br />

Restoran Panorama<br />

4. sprat Robne kuće, Bečej<br />

Nedeljni ručak - ŠVEDSKI STO!!!<br />

Od 12 do 17 časova<br />

Veoma bogat izbor hrane za<br />

samo 400 dinara.<br />

SVEŽE – UKUSNO – NEOGRANIČENO!!!<br />

Restoran u centru grada sa najlepšim pogledom<br />

na grad Bečej.<br />

Informacije: 021/6915-918 i 069/104-45-65<br />

• Izdajem dvosoban stan i prodajem kuću od<br />

180 m 2 . Tel.: 062-819-85-25.<br />

• Dajem časove iz engleskog jezika. Tel.:<br />

064-306-27-56.<br />

• Emajliramo kade svih tipova i dimenzija.<br />

Ulepšajte svoj stan. Za samo tri sata imaćete<br />

novu kadu uz garanciju kvaliteta. Tel.: 0230/454-<br />

059, 060-39-07-093.<br />

• Na prodaju kuća u ulici Udarnička 69 u Novom<br />

selu. Cena po dogovoru. Tel.: 064-33-11-<br />

441.<br />

• Na prodaju trosoban stan u Malom ritu.<br />

Tel.: 069-133-18-31.<br />

• Izdaje se lokal u centru grada, površine 56<br />

m 2 sa sanitarnim čvorom. Pogodan za sve delatnosti.<br />

Tel.: 063-77-830-66.<br />

• Izdajem garsonjeru u Novom Sadu (30 m 2 ),<br />

blizu Medicinskog fakulteta, povoljno za studenta<br />

medicine. Prvi sprat, terasa, CG, topla voda,<br />

tuš kabina, telefon, pristup za internet i kablovsku.<br />

Dva ležaja, odvojena kuhinja. 150 evra plus<br />

depozit i troškovi. Tel.: 062-252-022.<br />

• Prodajem nov bicikl na struju. Tel.: 063-<br />

712-33-38.<br />

• Prodajem šivaću mašinu „Bagat“ u odličnom<br />

stanju. Tel.: 021/6917-034.<br />

• Prodajem zastakljena balkonska vrata – 2<br />

komada – i zastakljene prozore – 2 komada. Cena<br />

25 evra za komad. Tel.: 021/6912-926.<br />

• Na prodaju voćnjak. Tel.: 021/6918-013.<br />

MALI OGLASI<br />

• Prodajem „Ford fiestu“, 1996. godište, metalik<br />

siva, 3 vrata, 1.300 m 3 , benzinac, garažiran.<br />

Tel.: 060-132-08-33.<br />

• Prodajem „zastavu 101“, 2005. godište,<br />

prešao 23.500 km, garažiran, registrovan do juna<br />

2011. Povoljno! Tel.: 021/6917-258.<br />

• Izdajem nenamešten dvosoban stan u Malom<br />

ritu. Interesovati se na 021/6915-610, 064-<br />

07-16-393.<br />

• Izdajem lokale u novogradnji stambeno-poslovne<br />

zgrade u centru Bečeja, pogodne za svaku<br />

delatnost. Tel.: 062-84-95-829.<br />

• Na prodaju malo korišćen televizor – ekran<br />

36 cm. Tel.: 021/6915-365.<br />

• Na prodaju bicikl marke „Rog“. Tel.:<br />

021/6915-365.<br />

• Prodajem stolarske mašine, električnu mašinu<br />

za testeninu i motor za čamac T-4. Tel.:<br />

021/6910-518 i 064-21-77-550, zvati posle 15<br />

časova.<br />

• Prodajem kuću pored kanala i voćnjak, 6<br />

kvadrata. Zvati posle 15 časova. Tel.: 021/6910-<br />

518 i 064-21-77-550.<br />

• Na prodaju kuća i nameštaj, Topolski put<br />

br. 17. Tel.: 021/6913-358 i 062-1-376-537.<br />

• Prodajem teretnu autoprikolicu. Tel.: 063-<br />

562-530.<br />

• Prodajem kompletno renoviran dvosoban<br />

stan od 50m 2 , ul. Glavna, II sprat. Cena: 23.010<br />

evra. Tel.: 063-7714-769.<br />

• Házi készítésű bor eladó. Tel.: 063-531-<br />

833.<br />

• Angolórákat tartok. Tel.: 064-306-27-56.<br />

• Komoly házaspár idős férfit vagy aszszonyt<br />

ápolna ingatlanáért. Tel.: 061-61-69-<br />

919.<br />

• Kétszobás lakás kiadó, valamint egy 180<br />

m 2 -es ház eladó. Tel.: 062-819-85-25.<br />

• Ház eladó az Újfaluban, a Rohambrigád<br />

utca 69-es szám alatt. Ár: megbeszélés alapján.<br />

Tel.: 064-33-11-441.<br />

• Háromszobás lakás eladó a Kisrétben.<br />

Érdeklődni a következő telefonszámon: 069-<br />

133-18-31.<br />

• Üzlethelyiség kiadó a városközpontban<br />

– 56 m 2 , vizesgóc. Minden üzleti tevékenységre<br />

alkalmas. Tel.: 063-77-830-66.<br />

• Garzonlakás (30 m 2 ) kiadó Újvidéken, az<br />

Orvostudományi Kar közelében. Kedvező ár<br />

az Orvostudományi Karra járó egyetemistáknak.<br />

Első emelet, terasz, központi fűtés, víz,<br />

zuhanyozó, telefon, internet- és kábeltévécsatlakozás,<br />

két fekhely, külön konyha. Ár:<br />

150 euró, valamint letét és költségek. Tel.:<br />

062-252-022.<br />

• Új elektromos kerékpár eladó. Tel.: 063-<br />

712-33-38.<br />

• Kitűnő állapotban levő Bagat varrógép<br />

eladó. Tel.: 021/6917-034.<br />

• Üvegezett balkonajtók – 2 darab –, valamint<br />

üvegezett ablakok – 2 darab – eladók.<br />

Ár: 25 euró/db. Tel.: 021/6912-926.<br />

• Gyümölcsös eladó. Tel.: 021/6918-013.<br />

• Eladó: Ford fiesta, 1996-os évjárat,<br />

metallic szürke, 3 ajtó, 1300 m 3 , benzines, garázsban<br />

tartották. Tel.: 060-132-08-33.<br />

APRÓHIRDETÉSEK<br />

• Eladó: Zastava 101, 2005-ös évjárat,<br />

23 500 kilométert tett meg, garázsban tartották,<br />

bejegyezve 2011 júniusáig. Kedvező ár!<br />

Tel.: 021/6917-258.<br />

• Kiadó üres kétszobás lakás a Kisrétben.<br />

Érdeklődni a következő telefonszámokon:<br />

021/6915-610 és 064-07-16-393.<br />

• Felújított kétszobás lakás eladó – 50 m 2<br />

– Fő utca, második emelet. Ára: 23 010 euró.<br />

Tel.: 063-7714-769.<br />

• Ház eladó a csatorna mellett, valamint 6<br />

kvadrát gyümölcsös. Érdeklődni 15 óra után.<br />

Tel.: 021/6910-518 és 064-21-77-550.<br />

• Eladó: asztalosgépek, tésztakészítő gép<br />

és T-4-es motor, csónakhoz. Érdeklődni 15<br />

óra után. Tel.: 021/6910-518 és 064-21-77-<br />

550.<br />

• Rog márkájú kerékpár eladó. Tel.:<br />

021/6915-365.<br />

• Eladó egy alig használt televízió – 36<br />

cm-es ekrán. Tel.: 021/6915-365.<br />

• Becse központjában, új lakó-üzleti épületben<br />

üzlethelyiségek kiadók. Minden üzleti<br />

tevékenységre alkalmasak. Tel.: 062-84-95-<br />

829.<br />

• Ház és bútor eladó. Topolyai út 17. Tel.:<br />

021/6913-358 és 062-1-376-537.<br />

www.becejski-<strong>mozaik</strong>.co.rs<br />

Telefon redakcije:<br />

021/6910-114<br />

Donošenjem ovog kupona u redakciju Bečejskog <strong>mozaik</strong>a stičete pravo na besplatan mali oglas<br />

na dva jezika za broj 520. Kupon doneti do srede 8. septembra do 12 časova.<br />

Amennyiben elhozza ezt a szelvényt a Becsei Mozaik szerkesztőségébe, lapunk 520.<br />

számában ingyenes (szerb és magyar nyelvű) apróhirdetésre jogosul. A szelvényt szerdáig,<br />

szeptember 8-ig (12 óráig) kell eljuttatni a Becsei Mozaik szerkesztőségébe.<br />

Szerbia Köztársaság<br />

Vajdaság Autonóm Tartomány<br />

Törökbecse község<br />

Városrendezési, Lakásügyi, Kommunálisügyi, Építőipari és Környezetvédelmi Osztály<br />

Szám: IV 05-501-60<br />

Kelt: 2010.08.26.<br />

É r t e s í t é s<br />

Godišnji pomen<br />

Értesítjük a nyilvánosságot, hogy a Telekom Srbija Rt., Belgrád, Takovska 2, Belgrád,<br />

projektumhordozó kérelmet terjesztett be a Törökbecse község területén levő, a törökbecsei<br />

kataszteri község 5147-es számú telkén, a Tito Marsall utca 27 szám alatt megvalósítandó<br />

„Törökbecse 2“ ZR31 Törökbecse mobiltelefonok bázisállomása elnevezésű<br />

projektum környezeti ártalma felmérésére vonatkozó hatástanulmány jóváhagyására. A<br />

környezeti ártalmak felméréséről szóló törvény 20. szakaszának 1. és 2. bekezdésével<br />

összhangban e szerv biztosítja a hatástanulmányba való nyilvános betekintést Törökbecsén,<br />

Žarko Zrenjanin utca 8, Törökbecse község képviselő-testületének 15-ös számú<br />

irodahelyiségében, 2010.08.30-tól 2010.09.24-ig, 10 és 15 óra között.<br />

A hatástanulmány nyilvános bemutatását és a nyilvános tárgyalást Törökbecsén,<br />

Žarko Zrenjanin utca 8, Törökbecse község képviselő-testületének helyiségeiben tartják<br />

meg 2010.08.27-én, 12 órai kezdettel.<br />

A hatástanulmány nyilvános bemutatásán és tárgyalásán a projektum hordozója és<br />

a tanulmány kidolgozója vesz részt A környezeti ártalmak felméréséről szóló törvény 20.<br />

szakaszának 4. bekezdésével összhangban.<br />

Republika Srbija<br />

Autonomna Pokrajina Vojvodina<br />

Opština Novi Bečej<br />

Odsek za urbanizam, stambeno-komunalne poslove, građevinarstvo i zaštitu<br />

životne sredine<br />

Broj: IV 05-501-60<br />

Dana: 26.08.2010. godine<br />

O B A V E Š T E Nj E<br />

Obaveštava se javnost da je podnet zahtev za davanje saglasnosti na Studiju o proceni<br />

uticaja na životnu sredinu PROJEKTA bazne stanice mobilne telefonije „Novi Bečej<br />

2“ ZR31 Novi Bečej, ulica Maršala Tita 27, na kat. parc. 5147, k.o. Novi Bečej, nosioca<br />

projekta Telekom Srbija a.d. Beograd, Takovska br. 2, Beograd. Saglasno članu 20 st. 1 i<br />

2 Zakona o proceni uticaja, ovaj organ će obezbediti JAVNI UVID u predmetnu studiju o<br />

proceni uticaja na životnu sredinu u prostorijama Skupštine opštine Novi Bečej, u ulici Žarka<br />

Zrenjanina br. 8, u sobi br. 15, u periodu od 30.08.2010. godine do 24.09.2010. godine,<br />

u vremenu od 10 do 15 časova.<br />

JAVNA PREZENTACIJA I JAVNA RASPRAVA o predmetnoj studiji o proceni uticaja<br />

biće održana u prostorijama Skupštine opštine Novi Bečej, u ulici Žarka Zrenjanina br. 8,<br />

dana 27.08.2010. godine, s početkom od 12 časova.<br />

U javnoj prezentaciji i javnoj raspravi o predmetnoj studiji uticaja na životnu sredinu,<br />

saglasno članu 20 stav 4 Zakona o proceni uticaja učestvovaće nosilac projekta i obrađivač<br />

studije.<br />

Branislav Popov Čika<br />

(1931-2009)<br />

Prošla je tužna godina.<br />

I dalje živiš u našim sećanjima.<br />

Njegovi najmiliji

Dana 8. avgusta 2010. godine umrla je naša draga sestra<br />

Kaja Buzić<br />

(1946-2010)<br />

S ljubavlju i poštovanjem čuvamo uspomenu na nju.<br />

oglasna<br />

MATIČNE VESTI<br />

Venčani: Stevan Budimlić i Aniko<br />

Banjari, Norbert Vajda i Kristina<br />

Boroš, Arnold Terek i Suzana Vuković,<br />

Dalibor Pavić i Dragana Ognjenović,<br />

Čaba Beretka i Karolina Hej, Nimrod<br />

Kurin i Marija Nađ, Ognjen Mirić i<br />

Dragana Sekulić.<br />

umrli: Ištvan Božoki (1913), Vladimir<br />

Subakov (1933), Laslo Nađ<br />

(1957), Rajka Masalović (1926), Verona<br />

Ragač (1917), Katalin Pomorišac<br />

(1936), Ljubica Grbić (1957), Judit<br />

Senti (1944), Ranko Puhača<br />

(1953), Jerosima Delić (1926), Milan<br />

Vijoglavin (1939), Vesna Volentirov<br />

(1965).<br />

Crkveni hor<br />

Prijem novih<br />

članova<br />

Crkveni hor Sveti Georgije iz Bečeja<br />

je osnovan 1997. godine kao<br />

hor koji je nastavio tradiciju Srpskog<br />

crkvenog pevačkog društva, koje je<br />

nastalo 1878. godine i bilo aktivno do<br />

kraja Drugog svetskog rata.<br />

Hor nastupa u crkvi prilikom<br />

bogosluženja i venčanja, kao i na<br />

mnogim manifestacijama u zemlji i<br />

inostranstvu gde je osvajao mnoga<br />

priznanja i nagrade.<br />

broj 519. 3. septembar 2010. 11<br />

Kao i svake godine, crkveni hor<br />

i ove prima nove članove. Zato pozivamo<br />

sve one koji smatraju da<br />

imaju talenta i koji bi želeli da daju<br />

svoj doprinos i učestvuju u radu našeg<br />

hora, da se jave u crkvenu opštinu<br />

Bečej (dirigent hora je Danica<br />

Ružička), utorkom i petkom u 19.30<br />

časova, kada se i održavaju probe<br />

hora.<br />

B.M.<br />

Sestre Radmila, Živana i<br />

Slavica sa porodicama<br />

Dana 8. avgusta 2010. godine umrla je<br />

moja draga prijateljica<br />

CENOVNIK<br />

reklamnog<br />

prostora u koloru<br />

Cela strana 13.800 din<br />

Pola strane 8.280 din<br />

1/4 strane 5.290 din<br />

1/8 strane 2.760 din<br />

1/12 strane 1.668 din<br />

1/16 strane 1.450,00<br />

c e n e s u b e z P D V- a<br />

Nastup crkvenog hora<br />

Kaja Buzić<br />

Nosiću te u srcu i zauvek čuvati od zaborava.<br />

Tvoja Slobodanka sa porodicom<br />

Dana 8. avgusta 2010. godine umrla je naša draga prijateljica<br />

CENOVNIK malih oglasa<br />

i čitulja<br />

Mali oglasi:<br />

n a j e d n o m j e z i k u 5 0<br />

din, dvojezično 80 din<br />

Čitulje:<br />

jednostubačno<br />

150 din,<br />

d v o s t u b a č n o 3 0 0 d i n<br />

Novina za dijabetičare<br />

Prvi broj časopisa<br />

„Dijabetes i mi“<br />

U Srbiji od šećerne bolesti boluje<br />

najmanje 500.000 osoba, odnosno<br />

6,7 % stanovništva, a u svetu<br />

čak 300 miliona ljudi. Od tog broja,<br />

60.000 ljudi u Srbiji je na svakodnevnoj<br />

insulinskoj terapiji.<br />

Dijabetes je peti uzrok smrtnosti,<br />

a statistički podaci ukazuju da godišnje<br />

od ove bolesti u Srbiji umre oko<br />

2.500 osoba a na svakog obolelog<br />

od dijabetesa dolazi najmanje jedan<br />

koji ne zna da je oboleo.<br />

Informisanost u lečenju dijabetesa<br />

je jedna od glavnih karika. Pokretanjem<br />

časopisa „Dijabetes i mi“<br />

Ekološko udruženje „Zeleno pitanje“<br />

iz Novog Sada želi da se o dijabetesu<br />

što više sazna kako bi se uspešnije<br />

vršila preventiva, lečio dijabetes<br />

i živelo sa dijabetesom.<br />

Pravovremena informisanost<br />

omogućava rano otkrivanje dijabetesa<br />

i time doprinosi smanjivanju pojavljivanja<br />

kasnijih komplikacija.<br />

Časopis „Dijabetes i mi“ ima za<br />

cilj informisanje i edukaciju najšire<br />

populacije putem tekstova stručnjaka,<br />

intervjua, reportaža, raznih vesti<br />

i informacija...<br />

Časopis izlazi dvomesečno, prodaje<br />

se po ceni od 49 dinara i sada<br />

je u prodaji prvi broj za septembar/<br />

oktobar.<br />

B.M.<br />

Porodica Barišić<br />

Kaja Buzić<br />

Hvala na lepim zajedničkim trenucima, na divnom prijateljstvu.<br />

Dana 8. avgusta 2010. godine umrla je moja draga sestra Kaja Buzić.<br />

Obaveštavamo rodbinu i prijatelje da ćemo dana 11. septembra 2010. godine u 11<br />

časova na pravoslavnom groblju u Bečeju održati četrdesetodnevni pomen.<br />

Sestra Slavica sa porodicom<br />

Kaja Buzić<br />

Volimo te i čuvaćemo te od zaborava.<br />

poziva na<br />

pretplatu<br />

Poštovani čitaoci, pozivamo vas da se pretplatite<br />

na nedeljnik Bečejski <strong>mozaik</strong> po povoljnim uslovima.<br />

Ukoliko se odlučite da vaš primerak Bečejskog<br />

<strong>mozaik</strong>a dobijate svakog petka na vašoj adresi bez<br />

poštanskih troškova i s popustom u zavisnosti od<br />

dužine pretplate, pozovite nas i mi ćemo izvršiti<br />

uplatu pretplate umesto vas.<br />

Pretplata s popustom: tri meseca 370 dinara,<br />

šest meseci 710 dinara, godinu dana 1.350 dinara.<br />

Svaki pretplatnik stiče pravo na besplatno oglašavanje:<br />

pretplata na tri meseca - dva besplatna<br />

oglasa, pretplata na šest meseci - pet besplatnih<br />

oglasa, pretplata na godinu dana - deset besplatnih<br />

oglasa.<br />

Za sve informacije možete nas kontaktirati<br />

na telefone:<br />

021/6910-114 i 6918-815

12<br />

kaleidoskop<br />

broj 519. 3. septembar 2010.<br />

Intervju sa Viktorom Škrabanjem, počasnim građaninom Bečeja<br />

Slike koje utiču na dušu<br />

Akademskom slikaru iz Bečeja<br />

Viktoru Škrabanju je na nedavnoj<br />

proslavi Dana grada dodeljeno zvanje<br />

počasnog građanina Bečeja.<br />

Kako se osećate što je ova laskava<br />

titula pripala baš Vama<br />

- Titula počasnog građanina, svima<br />

koji je dobiju, je ogromno priznanje<br />

svoje sredine, to važi i za mene,<br />

ali za mene i za moju suprugu Martiku<br />

to je i veliko duševno blago, zauvek.<br />

Zbog toga sam izuzetno zahvalan<br />

ovoj sredini, naročito upravi<br />

bečejske opštine koja se setila da<br />

obnovi tu titulu. To će biti jedno prateće<br />

priznanje toga što sam radio i<br />

izvan Bečeja, ne samo u Bečeju.<br />

Dobitnik ste i drugih nagrada i<br />

priznanja.<br />

- Nije ih mnogo, pre dve godine<br />

dobio sam Forumovu nagradu, koju<br />

svake godine dodeljuju slikari Vojvodine<br />

i bilo mi je jako drago, jer je ta<br />

nagrada, kao i ova u Bečeju, pošla<br />

ipak od mog likovnog stvaralaštva.<br />

U Bečeju su nekada likovne kolonije<br />

bile izrazito jake i na njima sam dobio<br />

6 ili 7 nagrada, među kojima je bila<br />

i stručna nagrada, što je bilo veliko<br />

Viktor Škrabanj<br />

čudo. Kažem čudo, jer tada 1972/74.<br />

godine svi su radili apstraktno, to je<br />

bilo u modi, a moje slikarstvo je bilo<br />

realistično i ja onda dobijem za jednu<br />

sliku - obala Tise - stručnu nagradu.<br />

Pored toga, dobio sam 5-6 nagrada<br />

publike, znači da sam uspeo ipak pridobiti<br />

dušu onih koji osećaju te izložbe,<br />

koji su željni vizuelnih doživljaja,<br />

odnosno onih doživljaja koji ulaze isključivo<br />

kroz čulo vida, a ne kroz čulo<br />

sluha. Jedan deo čovečanstva svoj<br />

duševni svet obogaćuje na taj način<br />

da posmatra veštačke, ali divno složene<br />

pojave, raznih boja, proporcija,<br />

oblika, a to su slike, vajarska dela ili<br />

možda neke kompozicije arhitekture.<br />

Karakter ovih nagrada dokazuje da<br />

su već tada građani meni posvetili<br />

veliku pažnju.<br />

Likovnim stvaralaštvom se bavite<br />

više od 50 godina i ostali<br />

ste dosledni svom stilu koji ste<br />

negovali od samog početka.<br />

- Apsolutno, nisam podlegao modernim<br />

stilovima i njihovom uticaju.<br />

Ja sam već slikao sa 10-11 godina i<br />

hvala mojim roditeljima za veliko razumevanje.<br />

Neka unutrašnja snaga<br />

me je terala da stalno nešto radim sa<br />

bojama, da slikam i slikam, a ogromna<br />

je sreća dobiti dar od Boga za<br />

boju, osećaj za boje. Crtati se može<br />

naučiti ako vredno radiš, ali ako nemaš<br />

istančan osećaj za boje, onda<br />

ne možeš osetiti vrhunski problem,<br />

a to je slikanje materije čovekovog<br />

tela, materije kože - inkarnat. Još<br />

kao dete sam se izuzetno interesovao<br />

za to, i sa vodenim bojama sam<br />

pravio slike koje su, naravno, bile početničke.<br />

U isto vreme me je privlačila<br />

i moja okolina, Tisa naročito i kopkalo<br />

me kako bih tu sredinu mogao<br />

interpretirati na platno, na svoj način<br />

na slici to prikazati ali, bez obzira na<br />

to što sam to snažno osećao, nisam<br />

bio spreman, međutim, nisam nikad<br />

odustao. Kasnije je to samo došlo.<br />

Na vašim slikama važni su ljudi<br />

sa izraženim emocijama na<br />

njihovim licima, a najčešće su<br />

to tuga, bol i patnja. Da li postoji<br />

razlog za dominaciju tih<br />

emocija<br />

- Ako ste stekli takav utisak, onda<br />

je to jako dobro, jer znači da su uticale<br />

na dušu, a to i jeste cilj. Takve<br />

emocije jače utiču na ljudsku dušu<br />

nego neke druge obične pojave. Kod<br />

mene postoji velika privlačnost prema<br />

koloritu, zatim i oblik me privlači<br />

i zbog toga sam često tražio osobe<br />

sa tim izrazitim znacima na svojim<br />

licima, a to su starije osobe. Želeo<br />

sam da prikažem to, naravno, ne fotografski,<br />

nego na svoj način, to je<br />

moj stil, to je realizam.<br />

Često radite slike tehnikom<br />

koja nije toliko zastupljena<br />

kod umetnika.<br />

- Da, suvi pastel je teža tehnika<br />

od ulja, jer ulje je najlakša slikarska<br />

tehnika zato što se ne suši brzo i<br />

možeš ga usmeravati koliko hoćeš,<br />

a najteža od svih je vodena boja –<br />

akvarel. No, ja redovno radim sa suvim<br />

pastelom zato što pastel skriva<br />

mogućnosti za izvođenje jedne veoma<br />

fine tonske i kolorističke pojave.<br />

Dugo godina ste bili profesor<br />

likovnog vaspitanja, a nastavili<br />

ste da prenosite svoje znanje<br />

i kod kuće, u Vašoj školi. Da li i<br />

sada imate polaznike<br />

- Imam, i to ozbiljne, ali imam i<br />

početnike. Znate, kao student u Ljubljani,<br />

na trećoj godini sam dobio stipendiju<br />

bečejske opštine i kada sam<br />

se vratio kući rekli su mi da moram<br />

ići u Bačko Gradište da radim sa decom.<br />

Onda sam primetio da imam<br />

učiteljskih sklonosti. Zatim prelazim<br />

u Gimnaziju, pokojni Uroš Vasin i<br />

Majer su me dovukli u Bečej posle<br />

pet godina, i u bečejskoj Gimnaziji<br />

sam formirao odmah veoma jaku likovnu<br />

sekciju. Sećam se, da bismo<br />

mogli kupovati materijal za sekciju,<br />

pravili smo velike kulise za pozorište<br />

i kad je to direktor Uroš video, posle<br />

sam od njega dobio otvoren račun i<br />

mogao sam kupovati potrepštine za<br />

sekciju. Znao je da neću to zloupotrebiti<br />

i to mi je mnogo značilo. Moji<br />

učenici su radili i preko letnjeg i zimskog<br />

raspusta, a nisam nikoga terao.<br />

Jedan od najboljih je bio nedavno<br />

preminuli Ivan Džigurski. Bio mi<br />

je skoro kao sin. I kad sam otišao u<br />

penziju pre 14 godina, a istovremeno<br />

su od mene na likovnim kolonijama<br />

uvek tražili savete, rodila se ideja<br />

u kojoj mi je i Martika pomogla, da<br />

organizujem kurs crtanja kod kuće.<br />

Tako je počelo. Od tada uvek imam<br />

učenike, najviše njih petoro i veoma<br />

ozbiljan kurs crtanja.<br />

Kada je reč o likovnim kolonijama,<br />

akademski slikari obično<br />

ne žele da učestvuju na likovnim<br />

kolonijama amaterskih slikara,<br />

međutim, Vi ste učestvovali<br />

i na takvim kolonijama.<br />

- Većina ih na takve kolonije ne<br />

FOTO: LJ.M.<br />

ide, meni to uopšte ne smeta, jer<br />

neko ko nije završio akademiju može<br />

biti veći slikar od onog koji je ima.<br />

Koliko Vam prija rad na kolonijama<br />

- Za mene je ozbiljan rad u ateljeu,<br />

u miru i uz muziku, ali ako me<br />

pozovu, učestvujem na kolonijama i<br />

uvek se odužim sa jednim ozbiljnim<br />

radom koji obično počnem kod kuće<br />

a onda ga tamo završavam. Takvih<br />

slika imam u Zobnatici i u Novom<br />

Bečeju, ali ako mi zatrebaju za izložbu<br />

sve ću ih dobiti i onda zašto da<br />

ne ostavim sliku, jer tako i ljudi u tim<br />

krajevima mogu da je vide. Volim da<br />

se odazovem na kolonije, ali to ide<br />

uz odgovarajuće usluge od organizatora<br />

kolonije. Ako već dajem nešto<br />

vredno, onda treba da su i uslovi za<br />

boravak na koloniji takvi.<br />

Prošle godine je održana prva<br />

međunarodna likovna kolonija<br />

u Bečeju – „Tisa, reka koja<br />

spaja“. Bilo je najavljeno da će<br />

se i ove godine održati za Dan<br />

grada i da će se ići ka tome da<br />

ona postane tradicionalna, ali<br />

nije održana. Mislite li da lokalna<br />

samouprava nije imala<br />

dovoljno sluha za tako nešto i<br />

uopšte, za kulturu i umetnost<br />

u Bečeju<br />

- Mogu reći da je ovde pre 20<br />

godina likovno stvaralaštvo, i kultura<br />

uopšte, bila potpuno potisnuta, a po<br />

meni je Bečej sredina koja je bogato<br />

žarište za umetnost i što se muzičara<br />

i što se likovnog stvaralaštva tiče.<br />

Sada, ova novija uprava se promenila,<br />

kad je došao gospodin Dušan<br />

Jovanović, s njim se može jako fino<br />

pričati. Što se likovne kolonije tiče,<br />

prava kolonija treba da traje otprilike<br />

10 dana, ali jedan dan je veoma<br />

kratak period i to je dovoljno samo<br />

za upoznavanje. Međutim, da bi se<br />

to pokrenulo pristao sam da učestvujem<br />

u njoj i poveo sam svoje<br />

učenike koji su nagrađeni i veoma<br />

talentovani, i bilo je reči o tome da će<br />

se to razbuktati i da će u narednim<br />

godinama trajati nedelju dana, ali<br />

sve to zavisi koliko mogućnosti ima<br />

opština Bečej. Ozbiljni profesionalci<br />

neće doći na koloniju ako traje manje<br />

od šest dana, međutim, trenutna<br />

situacija nameće da se prihvati i nešto<br />

kraće trajanje kolonija samo da<br />

bi se slikari sastali i razmenili iskustva.<br />

Svakako da bi trebalo poraditi<br />

na tome da takva kolonija zaživi u<br />

Bečeju, ali sa druge strane razumem<br />

i da opština nema para. Možda bi<br />

trebalo malo sačekati da se ta situacija<br />

promeni i napraviti nešto bolje,<br />

jer bez dobre organizacije i dobrih<br />

uslova ne možeš napraviti nešto što<br />

bi i u budućnosti privuklo ljude. Zauzvrat,<br />

svaki učesnik mora ostaviti sliku<br />

koja svakako ima svoju vrednost.<br />

Pomenuli ste Vašu sliku sa pet<br />

tornjeva koja je uzeta kao motiv<br />

i za plaketu koju ste dobili.<br />

- Bio sam u opštini kada su pravili<br />

katalog i kalendare i u to vreme gospodin<br />

Tibor Jakab me je zamolio da<br />

napravim jednu sliku manjeg formata<br />

koja će suštinski prikazati opštinu<br />

Bečej i centar grada, jer su to tražili<br />

iz pokrajine. I dok smo razgovarali, ja<br />

sam već dobio ideju i napravio skicu<br />

sa pet tornjeva. Za to sam se odlučio,<br />

jer ljudi koji su glavni u tim zgradama<br />

sa tornjevima, uvek su sudili o građanima<br />

bečejske opštine, to je gradska<br />

kuća i dve crkve. Naročito u starim<br />

vremenima i crkveni predstavnici<br />

su imali veliku reč u odlučivanju. Na<br />

ovoj plaketi je to malo modifikovano,<br />

opština je pomerena u centar. Inače,<br />

postoji vic vezan za spomenik u centru<br />

koji predstavlja anđela koji govori<br />

crkvi: „Bože, sačuvaj nas od ovih iza<br />

nas“. Možda bi trebalo još pomenuti<br />

da potez promene Pogače, izgradnja<br />

robne kuće i ovakvog trga sa tim kamenom<br />

koji nije sa ovog podneblja<br />

je jako narušio stilsku celinu samog<br />

centra grada, koji je po stručnoj visokoj<br />

oceni u Novom Sadu, sa starom<br />

Pogačom bio prvi u Vojvodini u<br />

19 veku. Ima lepših zgrada u drugim<br />

gradovima, ali tako kompaktna stilska<br />

celina nigde nije postojala.<br />

Ljiljana Milovanov<br />

Uspon i pad<br />

Srpskog filma<br />

„Kontroverzno kinematografsko ostvarenje Srđana Spasojevića Srpski film<br />

naišao je na još jednu zabranu prikazivanja, pa će i gledaoci londonskog Fright<br />

Festa biti uskraćeni za projekciju ovog filma.”<br />

Najfrekventnije odrednice koje prate napise o Srpskom filmu Srđana Spasojevića<br />

su kontroverzan, brutalan, anarhičan... Marketing dovoljno pikantan da<br />

zagolica znatiželju i gledalaca manje naklonjenih horor žanru – tim više što je<br />

u pitanju domaći uradak. Međutim, nakon gledanja filma, istupa sumnja da se<br />

čitava kontroverza Srpskog filma iscrpila u eksplicitnosti krajnje esktremnog nasilja.<br />

Da li Srpski film, naposletku, ima da ponudi i nešto više od vanserijskih<br />

prizora brutalnosti, koji će svakako biti gozba za ljubitelje hardcore-a<br />

Intencija je Srpskog filma izmrcvariti nasiljem – a film je zaista žestok. Tri<br />

scene su, zapravo, neviđeno žestoke (bez njih film bi ostao trivijalan, praznjikav)<br />

– scena ugušenja penisom, scena „porodičnog“ orgijanja i scena porođaja<br />

koja, međutim, nije ništa do prilepak, krvavi ures (ili privezak od creva) prema<br />

shemi „hajde da iznađemo najveću odvratnost koja se uopšte može smisliti” – i<br />

ona to gotovo da jeste – žešća je, štaviše, i od finalne scene koja računa (pogrešno!)<br />

i na emotivnu involviranost gledaoca koji je (čak i onaj sa čeličanom od<br />

želuca), međutim, tu naprosto već oguglao – na raspolaganju mu preostaju još<br />

jedino niže duševne funkcije. Srpski film nije niti death film (snimak autentične<br />

smrti gde je smrt povod snimka – snimak egzekucije Bošnjaka od strane Škorpiona),<br />

koji, usled odsustva fikcione distance, lako može obezbediti uzbuđenje<br />

(ako je to nečiji naum) od koga vam se zgadi život, niti je, međutim, klaonica sa<br />

poštenim idejnim utemeljenjem. Kvazifilozofsko<br />

muljavljenje u filmu i oko filma<br />

(pošto-poto napor da se Srpskom<br />

filmu obezbedi opravdanje „dubinom“),<br />

oznaka je, biće, autorove nedovoljne<br />

oslobođenosti – upravo ono protiv čega<br />

film, prema rečima autora, i istupa. To,<br />

naime, nije jasan i razgovetan film nasilja<br />

(i ničeg drugog!) iza koga bi autori<br />

odlučno stali. Jer zaista je, barem za<br />

nas, zanimljivo (i značajno) promisliti<br />

možemo li, i želimo li, gledati kako neki<br />

ćelavi balvan od čoveka nabija odojče<br />

na očigled prijatno osmehnute majke.<br />

Govori li to štogod o nama Kakvi smo<br />

mi to ljudi Pravi, dakle, šilom-u-čelo<br />

psihološko-filozofski pokus. Ali, film ne<br />

puca u tom pravcu.<br />

Žanrovski elementi torture porn-a<br />

(sadistički pornić), snuff-a (snimci koji<br />

beleže autentičnu smrt gde je snimak tj.<br />

namera da se snimi smrt, uzrok smrti)<br />

mogu poslužiti za promišljanje raznolikih<br />

društvenih i egzistencijalnih problema<br />

i predstavljati oruđe u kritičkom sagledavanju<br />

stvarnosti. U tom pogledu,<br />

značajni su skorašnji zahvati u domaćoj kinematografiji koji aktuelizuju niske,<br />

žigosane žanrove ili pak neke njihove aspekte (Made in Serbia, Uspon i pad<br />

porno bande i Srpski film), čime se oneobičava domaća filmska scena i njena<br />

idejna rešenja. No, idejna potka Srpskog filma čini se nedovoljno utemeljenom.<br />

Da li je u pitanju kritika srpske stvarnosti, odnosno, naše etnopsihološke konstitucije<br />

ili, pak, filmska priča sadrži i univerzalni potencijal Da li je u pitanju obračun<br />

sa sopstvenim teskobnim nasleđem (i savremenošću), ili je, pak, u pitanju<br />

obračun sa kulturama koje naručuju srpski snuff materijal, odnosno, produkuju<br />

predstave o nama kao pomahnitalim divljacima – ostaje pod znakom pitanja. –<br />

Znakom pitanja koji, ipak, nije plod višeslojnosti filmske priče, već nedovoljne<br />

razrađenosti. Takođe, u Srpskom filmu pokušaj osmišljavanja pornografije je<br />

trivijalizovan. Jevanđelje mračnog Vukmira (Sergej Trifunović) počinje od veličanja<br />

umetnosti pornografije, a završava se kapitalizacijom nasilja – sve je na<br />

prodaju, a mi ekstatično nudimo najbolju „robu“ (vrhunski kreativni dometi – Vukmirov<br />

„newborn genre“), dok je zapadno tržište izgleda lišeno patnje (dakle,<br />

klaonica je naš ekskluzivitet). Žongliranje sa tradicionalnim kulturnim predstavama,<br />

političkim konstrukcijama, ideološkom patologijom, ozloglašenom opozicijom<br />

Zapad/Balkan, estetikom umnožavanja privida i poetikom „isto se istim<br />

iseljuje“ rezultira tek ispadanjem loptica iz žonglerskih ruku.<br />

Na formalnom planu filma takođe su evidentni propusti, što je svakako ključni<br />

razlog nemogućnosti formiranja idejno zaokruženog plana. Likovi su jednodimenzionalni,<br />

a psihološka verodostojnost je u više navrata poljuljana (npr.<br />

završna scena). Scenaristička nemuštost „progovara“, recimo, u sceni u šumi<br />

gde se pregledom kasteta na volšeban način popunjavaju amnezije u priči. Još<br />

jedna pukotina na, i inače poroznoj, uverljivosti Srpskog filma jeste pitanje kako<br />

opskurni perverznjak koji naručuje snuff uopšte može verovati da je “u akciji”<br />

„prava, srećna srpska porodica” (ovde, razume se, ne pije vodu konvencija<br />

(kvazi)incest podžanra pornića gde je porodični ambijent osvedočen time što<br />

“tata” u sobnim papučama sedi u fotelji i čita novine dok se „ćerka” polugola<br />

dosađuje na sofi prekoputa). Kod snuff filmova teškoća je u ustanovljenju autentičnosti<br />

– ako nije autentičan, snuff nije snuff. A kada je pretpostavka snuff-a<br />

utvrđena, tek tada se može govoriti o (morbidnom) „kvalitetu” takvog filma.<br />

Naglašena stilizovanost Srpskog filma (dejvidlinčovska pomrčina sobe i pepito<br />

pod), te prikrivajuće kadriranje usled „dobrog ukusa” neočekivano su se prelili i<br />

na snimljeni snuff, te sve to umnogome upućuje na fingiranost (neautentičnost).<br />

Naposletku, od najavljene (trt-mrt)filozofije i Vukmirove genijalnosti kojom se u<br />

filmu odreda zaklinju, preostala je tek fragmentarna slepljevina snuff-a zbunjeno-stupidnog<br />

kvaliteta.<br />

Od „najboljeg srpskog film u poslednjih 20 godina“, ostala je, da se našalimo,<br />

titula najboljeg od svih filmova u poslednjih 20 godina koji nose naziv „Srpski<br />

film”. Srpski film svakako zavređuje pažnju i pijetet zbog svoje spremnosti<br />

na eksperimentisanje i legalizaciju alternativnih, žigosanih žanrova tj. njihovih<br />

sadržaja. Katarzički potencijal priče je evidentan, intelektualizacija hipertrofije<br />

seksualnih praksi i nasilja u cilju ogoljavanja socijalno-političkih matrica se ukazuje,<br />

takođe, kao potencijalni modus – potencijali koji, ipak, u Srpskom filmu<br />

nisu dosegli svoju potpunost i vrhunac. Umetnička smelost čitave autorske ekipe<br />

obećava, međutim, da će ubuduće u domaćoj kinematografiji biti srećnijih<br />

spojeva produkcije (koja je ovde na zaista sjajnom nivou) i idejnosti. Možda su<br />

upravo ove dve vrline filma, smelost da se prekorače sve granice i kvalitetna<br />

produkcija, razlog našeg „hororaškog” razočaranja, štaviše frustriranosti, usled<br />

ukupnog podbačaja dela.<br />

(Recenzija napisana u saradništvu sa Žarkom Svirčev.)

Modni saveti za<br />

određene tipove tela<br />

Modni saveti za niske žene:<br />

• Ako imate kratak vrat, izbegavajte odeću<br />

sa visokim kragnama. Izbegavajte, takođe, i<br />

kratke ogrlice. Da biste izdužili vaš vrat, nosite<br />

kratke kragne i duge ogrlice koje padaju do par<br />

centimetara iznad vašeg pupka,<br />

• ako nosite obuću sa kaiševima, učiniće da<br />

izgledate niži nego što zaista jeste. Izbegavajte<br />

to po svaku cenu, noseći otvorene cipele bez<br />

ičega na člancima. Samo jedna trakica preko<br />

prstiju može da učini da vaše noge izgledaju<br />

duže,<br />

• nikako ne nosite štrafte. One će učiniti da<br />

izgledate mršavije. Možete da nosite pruge koje<br />

nisu jednake i koje nisu guste,<br />

• dodajte kaiš ili šal na vašu haljinu ili pantalone<br />

koji će padati niz vaših nogu. To može da<br />

vam izduži noge,<br />

• nosite kontrastne boje.<br />

Modni saveti za visoke žene:<br />

• Vi treba da izbegavate sve što niže žene<br />

mogu da obuku,<br />

• da biste se vizuelno „skratili“ nosite majice<br />

i topove preko pantalona i sukanja,<br />

• veliki kaiševi su takođe poželjni u ovom<br />

slučaju, samo nemojte da ih stežete previše,<br />

• izbegavajte kratke suknje. One će pokazati<br />

vaše duge noge i dodati vizuelno vašoj visini,<br />

nedeljni<br />

HOROSKOP<br />

OVAN<br />

(21.03. – 20.04.)<br />

Trošite snagu na<br />

pogrešne stvari i<br />

previše se nervirate. Da li se<br />

isplati Koliko ćete od toga<br />

imati koristi Odgovor je neizvestan,<br />

a da ćete imati problema<br />

ukoliko nastavite ovim<br />

tempom - evidentno je.<br />

BIK<br />

(21.04. – 20.05.)<br />

Burne emocije usmerene<br />

su ka prijateljima,<br />

i to zbog neslaganja. Ne<br />

umete smireno da reagujete,<br />

već im bacate istinu u lice i naprosto<br />

ih šokirate. To vam se često<br />

događa, jer niste svesni da<br />

im je neprijatno.<br />

BLIZANCI<br />

( 2 1 . 0 5 . – 2 0 . 0 6 . )<br />

Suočavate se sa<br />

izazovima koji nisu<br />

nimalo laki. Pošto ste, za divno<br />

čudo, temeljni i istrajni, stvari<br />

se odvijaju na zadovoljavajući<br />

način. Izolacija je jedino rešenje,<br />

jer sami morate da uradite<br />

to što se od vas očekuje.<br />

RAK<br />

(21.06. – 22.07.)<br />

Optimista ste u vezi<br />

sa nastupajućim događajima.<br />

Na kraju ćete i od tih<br />

događaja imati koristi, jer vas<br />

nagone na to da se stalno dokazujete.<br />

Podložni ste uticajima<br />

sredine više nego što je razumno.<br />

LAV<br />

(23.07. – 22.08.)<br />

U fazi ste zaljubljivanja<br />

i potrebe za<br />

umetničkim izražavanjem.<br />

Iskoristite podršku planeta i<br />

krenite u osvajanje. Ostvarujete<br />

cilj i doživljavate nezaboravne<br />

trenutke. Kad bolje razmislite,<br />

njih imate pregršt.<br />

DEVICA<br />

(23.08. – 22.09.)<br />

Naporan rad u kom<br />

dolazite do punog<br />

izražaja. Sve zamke uspešno<br />

izbegavate i očaravate poslodavce,<br />

koji su to od vas i očekivali.<br />

Bavite se istraživačkim radom<br />

koji zahteva temeljnost,<br />

za šta ste pravi majstor.<br />

VAGA<br />

(23.09. – 22.10.)<br />

Osećanja su ostala<br />

u drugom planu, jer<br />

ste shvatili da vam ona samo<br />

smetaju. Sve odluke donosite<br />

glavom, ponašajući se korektno.<br />

Pošto je potreba za redom<br />

izražena, trudićete se da oko<br />

sebe stvorite takvu atmosferu.<br />

ŠKORPIJA<br />

(23.10. – 22.11.)<br />

Posvetite više pažnje<br />

mentalnom<br />

zdravlju. Poslovi zahtevaju angažovanje,<br />

iznurivanje, što će<br />

se pokazati kao ispravno. Imate<br />

energije na pretek, ona se<br />

odlično obnavlja, pa je rad lek<br />

protiv nervoze.<br />

time out<br />

• i preduge suknje će vas takođe vizuelno<br />

izdužiti.<br />

Modni saveti za žene sa telom u<br />

obliku kruške (jače u kukovima):<br />

• Vertikalne linije će vam svakako vizuelno<br />

skinuti kilažu,<br />

• nosite svetlije boje gore, a tamnije na donjem<br />

delu tela. Svetlije boje pre „vuku“ pogled<br />

nego tamnije, tako da će fokus biti na gornjem<br />

delu,<br />

• izbegavajte suknje koje idu u trapez. Nosite<br />

haljine sa slobodnim padom i one koje prate<br />

liniju tela.<br />

Modni saveti za žene sa telom u<br />

obliku jabuke:<br />

• Izbegavajte topove sa mnogo detalja, neka<br />

budu u jednostavnim bojama,<br />

• ne nosite uske, sintetičke topove koji bi isticali<br />

vaše problematične delove,<br />

• gore nosite tamnije, a dole svetlije boje,<br />

• nosite haljine i pantalone veselih boja da<br />

biste privukli pažnju na donji deo vašeg tela,<br />

• „V“ izraz će učiniti da vaše grudi izgledaju<br />

manje,<br />

• nemojte obući ništa što ima naramenice.<br />

Nosite tanke i lagane materijale na gornjem<br />

delu tela.<br />

(Izvor: Moda - Jefimija)<br />

STRELAC<br />

(23.11. – 21.12.)<br />

Skromno priznajete<br />

rezultate, dajući do<br />

znanja da su vam drugi pomagali.<br />

Saosećajni ste i spremni<br />

da se žrtvujete. Mogući su<br />

zdravstveni problemi koji nisu<br />

za potcenjivanje, pa se savetuje<br />

lekarska kontrola.<br />

JARAC<br />

(22.12. – 19.01.)<br />

Okruženi gomilom<br />

sveta, osećate se<br />

usamljeno. Mislite da vas niko<br />

ne razume. To i ne bi bio toliki<br />

problem da se niste razočarali<br />

u partnera. U njega ste previše<br />

ulagali, pa se osećate iznevereno.<br />

VODOLIJA<br />

(20.01. – 18.02.)<br />

Prija vam slobodna<br />

ljubav. Ne želite da<br />

vas partner guši, pa ćete reagovati<br />

na najmanji njegov pokušaj<br />

u tom smeru. Okupirani ste<br />

novcem, tako da su današnje<br />

emocije usmerene više na finansije<br />

nego na dotičnu osobu.<br />

RIBE<br />

(19.02. – 20.03.)<br />

Opasnost u vidu poslovnog<br />

kraha ili<br />

zdravstvenih problema postoji,<br />

ali i način da je izbegnete. Razmišljajte<br />

konstruktivno, a ne<br />

emotivno. Biće lakše svima: i<br />

vama i okolini. Ne živite u prošlosti,<br />

izgradite budućnost.<br />

FOTO: www.virtualnigrad.com<br />

Muške cipele za<br />

ženstvenu jesen<br />

Leto je na izmaku, da li ste spremne za hladne<br />

dane, kišu, vetar Za početak vam trebaju<br />

cipele i to muške, tako kažu vodeći modni dizajneri.<br />

Sudeći po kolekcijama za jesen/zimu<br />

2010/2011. dame će nositi obuću koja liči na<br />

mušku, čak i kada je reč o čizmama i cipelama<br />

sa štiklom.<br />

Mogu biti lakovane ili mat, od velura ili štofa,<br />

ali moraju biti ravne ili sa stabilnom štiklom, dizajnirane<br />

tako da deluju čvrsto i izdržljivo - kao<br />

da ćete ih nositi čitavu večnost, a da se ne promene<br />

nimalo.<br />

Poželjno je i da preko risa imaju „trepavice“<br />

ili „šiške“, kako se popularno zove ukrasni detalj<br />

u vidu resa koje se nalaze na prednjoj strani<br />

cipele. I „bućkice“ su moderne, kao nekada na<br />

takozvanim „koledžicama“.<br />

Takva obuća se lako uklapa sa svakom vrstom<br />

odeće: uz džins najpre, ali i uz suknju bilo<br />

kakvog kroja i dužine, uz ravne štofane pantalone,<br />

čak i uz malu crnu koktel haljinu.<br />

Uz takve cipele tašna mora biti jednostavnog<br />

dizajna, bez previše detalja, takođe od deblje<br />

kože, kruta ili meka.<br />

Boje koje će obeležiti sledeću sezonu su<br />

siva, crna, boja kestena, teget i boja čokolade.<br />

Cipele mogu biti i u kombinaciji dve boje, sa pertlama<br />

u trećoj.<br />

Ono što je najbitnije u vezi sa obućom za<br />

jesen 2010. je - udobnost. Nema više vrtoglavih<br />

potpetica, špiceva, platformi.<br />

(Izvor: Mondo)<br />

Jesen u znaku bež i crvene<br />

U žiži je slojevito oblačenje, kragne su zakopčane<br />

do grla, a prava zabava rezervisana<br />

je za krznenu obuću iz koje izviruju lepo izvajane<br />

noge prekrivene sa dva-tri para raznobojnih<br />

čarapa u slojevima. Jesen je vreme kada boje<br />

postanu zagasite ili ozbiljno jarke, a ove godine<br />

popularne su bogata ljubičasta i maslinasta<br />

boja, a najavljen je i povratak svetlih braon nijansi<br />

i jarkocrvene.<br />

Osvežite svoj stari kaput ili blejzer u braon ili<br />

boji peska. Ako nemate vi, ima ga vaša mama<br />

sigurno. Dovoljno je da malo promenite dugmiće<br />

ili prepravite kragnu, što će koštati manje nego<br />

da kupujete novi. Uparite ga sa ljubičastom košuljom<br />

ili suknjom i spremni ste.<br />

Maslinasta i svetlobraon nastavljaju vojnički<br />

trend koji ne posustaje poslednjih nekoliko godina.<br />

Metalik zlatna, bakarna i srebrna više nisu<br />

samo detalj, već su se preselile na mini suknje,<br />

blejzere i dugačke haljine zahvaljujući Marku<br />

Džejkobsu, Aleksanderu Vangu i brendu „moskino“.<br />

Bebiplava nije uobičajena boja koju kreatori<br />

nude u hladnijim mesecima, ali ove godine ona<br />

se pokazala kao veoma zanimljiva mnogima.<br />

„Šanel“, „Tomi Hilfiger“ i Mark Džejkobs pokazali<br />

su kako je treba nositi na pravi način. Naravno,<br />

ove jeseni i zime nezaobilazna je crvena, koja<br />

je obojila haljine i blejzere „Dolče i Gabane“ i<br />

Džil Stjuart.<br />

Mini suknje su i dalje ultrakratke, poželjno je<br />

da uske pantalone imaju print koji podseća na<br />

grafite, a glavna atrakcija su pantalone sa širokim<br />

nogavicama, blejzeri od somota i baršuna,<br />

ogrtači i pončo, ali samo ako su dramatični.<br />

Rol kragna je moderna samo ako se nosi sa<br />

nekoliko slojeva ili je kao oni kratki džemperići:<br />

Frizure za jesen<br />

Želite da osvežite svoju svakodnevicu, a ne<br />

znate kako. Probajte s novom frizurom.<br />

Pletenica na stranu. Frizura koja je<br />

prisutna dugo godina je pletenica. Još u doba<br />

Indijanaca, njihove žene su imale običaj da svoju<br />

dugu, crnu i gustu kosu vezuju u pletenicu bilo<br />

da pada po leđima ili po strani. Taj trend se vratio<br />

na velika vrata. Ne traži nikakvu posebnu veštinu,<br />

a ostavlja nonšalantan i seksi izgled.<br />

FOTO: www.vesti-online.com<br />

FOTO: www.allhandbagfashion.com<br />

broj 519. 3. septembar 2010. 13<br />

rol kragna sa malo materijala ispod da pokrije<br />

ramena uz duge rukave. Ti skraćeni džemperići<br />

su i dalje nosivi, ali ili sa pantalonama sa izuzetno<br />

visokim strukom ili biste ispod njih trebale da<br />

imate dugačku košulju sa mini suknjom. Košulje<br />

su se vratile na scenu. Obavezno morate da ih<br />

zakopčate do grla da biste bili u trendu.<br />

Nosite samodržeće čarape do pola butina<br />

koje se vide ispod mini suknje, a hulahopke navucite<br />

preko šortsa, savetuju modni gurui. Odeća<br />

inspirisana donjim vešom i dalje je interesantna,<br />

pa ovakvi saveti ne čude. Kada smo već<br />

kod čarapa, obavezne su bilo da nosite cipele,<br />

čizme ili sandale. Biće popularne bele hulahopke,<br />

čarape preko i do kolena. Ono što će biti posebna<br />

zanimljivost je slojevito oblačenje nogu.<br />

Kako to postići Obucite tanke hulahopke, pa<br />

preko njih čarape do pola butina, a preko njih<br />

dokolenice. Možete obući i hulahopke, pa preko<br />

njih dokolenice srozane oko članaka. Samo ne<br />

zaboravite da kupite cipele za broj veće.<br />

Za razliku od prethodnih godina kada je<br />

odeća od kože promenila sve dugine boje, ove<br />

godine biće popularne boje zemlje, a posebno<br />

zanimljiva biće siva. Kada su čizme u pitanju, tu<br />

su „ribarske“, koje su ujedno najteže za nošenje<br />

jer previše asociraju na seks. Ako vam se baš<br />

dopadaju, a ne biste da vas zamene sa „kraljicom<br />

noći“, izbegavajte lakovane i varijante sa<br />

rajsferšlusom.<br />

Konačno smo se oslobodili skijaških i plastičnih<br />

čizama! Zamenile su ih čizme obrubljene<br />

ili čak prekrivene krznom. Da li je pravo ili veštačko,<br />

to je na vašoj savesti i novčaniku da odlučite.<br />

Obične čizme uglavnom su na šniranje,<br />

dok one na navlačenje podsećaju na eskimske<br />

debele čizme. Njih nije lako nositi, a da to izgleda<br />

nenapadno: zato ne preterujte sa krznom na<br />

drugim komadima odeće. (Izvor: Alo)<br />

Duga i talasasta kosa. Kosa vam je<br />

prirodno ravna bez imalo volumena. Patite kada<br />

pokraj vas prođe žena bujne i talasaste kose,<br />

raspuštene tako da pada po ramenima. Nemojte<br />

se nervirati, takvu kosu možete i sami imati i<br />

to u samo par poteza. Nabavite uvijač za kosu,<br />

namotajte par pramenova, ostavite nekoliko sekundi,<br />

otpustite pramenove i vaša kosa će postati<br />

bujnija i valovitija.<br />

Kraća frizura. Malo žena ima dovoljno<br />

hrabrosti da svoju dugo puštanu kosu ošišaju.<br />

Oduvek se smatra da je sinonim žene upravo<br />

njena duga i negovana kosa. Međutim, nemamo<br />

svi isti oblik glave, gustoću kose, oblik čela i crte<br />

lica. Trebali biste obratiti pažnju i paziti da prilagodite<br />

frizuru obliku glave. U slučaju da imate<br />

savršeno lice za kraću kosu, nemojte se bojati,<br />

već budite hrabri i isprobajte neku od neodoljivih<br />

kratkih frizura.<br />

Kosa do ramena. Ova vrsta frizure idealna<br />

je za žene koje se ne usude ošišati svoju<br />

kosu prekratko. Frizura koja odgovara skoro<br />

svakom obliku lica za razliku od kratke kose.<br />

Prednost ovakve dužine je mogućnost kombinacije<br />

kraće i duže frizure. Postoji puno različitih<br />

načina šišanja kada je kosa srednje dužine.<br />

Odaberite frizuru koja se vama najviše sviđa i<br />

za koju mislite da bi vam najbolje odgovarala.<br />

Sa šiškama ili bez, postepeno ošišana ili ravan<br />

rez. Pronađite savršenu frizuru i napravite<br />

promenu.<br />

(Izvor: She.hr)

14<br />

sportski <strong>mozaik</strong><br />

broj 519. 3. septembar 2010.<br />

Svetsko univerzitetsko prvenstvo<br />

Tomićević najbolji<br />

student<br />

kajak<br />

Regata na Begeju je protekla<br />

U znaku Bečejaca<br />

Kajakaška regata „Begej 2010“, održana je<br />

prošle nedelje u Zrenjaninu uz učešće 84 takmičara<br />

iz 8 klubova. Regata na Begeju je imala<br />

dva kurioziteta. Posle 20 godina u Zrenjaninu<br />

je ponovo održano jedno kajakaško takmičenje,<br />

a u svih 15 trka koliko ih je voženo pobedili su<br />

Bečejci.<br />

Pored 15 zlatnih medalja kajakaši Bečeja su<br />

osvojili i jedno srebrno odličje.<br />

Prvo mesto u svojim uzrasnim kategorijama<br />

u mini-kajaku jednosedu (sve trke su vožene na<br />

kajak<br />

stazi od 300 metara) osvojili su Vukašin Reljić,<br />

Olivera Mirilović, Stefan Božić, Biljana Relić,<br />

Petar Džambas, Ljiljana Nović, Lazar Reljić i<br />

Slavica Relić, kao i dvojci Miloš Šošo-Lazar Reljić,<br />

Olivera Mirilović-Slavica Relić, Dušan Živanović-David<br />

Balaša, Selena Đurić-Biljana Relić,<br />

Stefan Mirilović-Petar Džambas, Dragana Milojević-Katarina<br />

Radanović i Armin Kovač-Lazar<br />

Reljić.<br />

Srebrom se na Begeju okitio Miloš Šošo u<br />

MK-1.<br />

S.M.<br />

Marko Tomićević na najvišem stepeniku pobedničkog postolja u Poznanju<br />

Bečejci sa 14 takmičara<br />

Na Prvenstvu Srbije u Bačkoj Palanci<br />

nastupiće i 14 kajakaša Bečeja i to u pionirskoj,<br />

kadetskoj i seniorskoj konkurenciji.<br />

Medalje se očekuju od seniora Marka<br />

Novakovića, Dejana Terzića, Marka Džigurskog<br />

i Jožefa Šotija (jednosed, dvosed i četverac), a<br />

odličje se očekuje i od pionirskog K-4 u sastavu<br />

sestre Tamara i Jasmina Jovčić, Katarina<br />

Radanović i Biljana Relić.<br />

Džudisti Mladosti su posle<br />

letnje pauze počeli sa radom.<br />

U trenažni ciklus prvo su ušli<br />

poletarci koje 18. septembra<br />

očekuje Prvenstvo Vojvodine<br />

u Žablju, a nedelju dana kasnije<br />

(ako se kvalifikuju) i Prvenstvo<br />

Srbije u Nišu.<br />

- Pauza je za neke takmičare<br />

trajala dva meseca, za<br />

neke upola manje, a neki su<br />

imali samo dve nedelje odmora.<br />

Poletarci se pripremaju od<br />

sredine avgusta, a danas (utorak)<br />

su svi počeli sa radom.<br />

Više pažnje trenutno posvećujemo<br />

poletarcima jer ih uskoro<br />

očekuju dva najvažnija takmičenja<br />

u sezoni. Dobro radimo,<br />

i nadam se da će deca biti<br />

maksimalno spremna za dve<br />

nedelje. Na Prvenstvo Vojvodine<br />

vodićemo desetak takmičara,<br />

a od njih troje-četvoro<br />

očekujem medalje ili plasman<br />

do petog mesta što će značiti<br />

i vizu za Niš - rekao je Milorad<br />

Lončarević, nosilac crnog pojasa<br />

četvrti DAN, trener DžK<br />

Mladost.<br />

Reprezentativac Srbije Marko Tomićević<br />

osvojio je zlatnu medalju u disciplini K-1 1.000<br />

metara na Svetskom univerzitetskom prvenstvu<br />

koje je prošlog vikenda održano u poljskom<br />

gradu Poznanju.<br />

Tomićević je do titule univerzitetskog prvaka<br />

sveta u olimpijskoj disciplini stigao preveslavši<br />

deonicu od 1.000 metara za 3:29,77. Drugi na<br />

cilj je stigao Slovak Peter Gele, dok je bronza<br />

pripala Australijancu Mareju Stjuartu.<br />

U trci jednoseda na 500 metara Tomićeviću<br />

je za „dlaku“ izmakla bronza, jer je četvrti prošao<br />

kroz cilj, samo 22 stotinke iza Rusa Artema<br />

Kononjuka.<br />

Uspeh bečejskog kajakaša koji trenutno vesla<br />

za „Zorka boje“ iz Šapca je još veći kada<br />

se zna da je samo nedelju dana pre univerzitetskog<br />

prvenstva na istoj stazi u Poznanju, na<br />

Prvenstvu sveta za seniore u istoj disciplini, veslajući<br />

sa svetskim i olimpijskim šampionima,<br />

zauzeo peto mesto.<br />

- Bilo je veoma teško naterati se da posle<br />

psihički i fizički izuzetno teških trka na Prvenstvu<br />

sveta, još jednom pružite svoj maksimum.<br />

Uspeo sam u tome, što mi je izuzetno drago.<br />

Na 1.000 metara nisam imao jaku konkurenciju<br />

i bez problema sam prvi prošao kroz cilj. U<br />

trci na 500 metara bila je jača konkurencija, a i<br />

ja sam nisam baš najbolje odradio trku. Sve u<br />

svemu, zadovoljan sam ostvarenim rezultatima<br />

- rekao je Tomićević.<br />

Od velikih takmičenja u ovoj sezoni ostalo<br />

je da se vesla samo još Prvenstvo Srbije za pionire,<br />

kadete, juniore i seniore narednog vikenda<br />

u Bačkoj Palanci. Tomićević će nastupiti u šest<br />

disciplina, jednosedu, dvosedu i četvorosedu<br />

(na 500 i 1.000 metara). Tomićević očekuje bar<br />

dve zlatne medalje.<br />

- Obaveza mi je da trijumfujem u jednosedu<br />

na 500 i 1.000 metara. Sve osim toga bi bilo<br />

loše. U dvosedu i četvercu stvarno ne znam<br />

šta da očekujem, jer ih praktično nismo još ni<br />

isprobali. Ako bude moglo, voleo bih da osvojim<br />

svih šest zlatnih medalja. Slobodan Malešev<br />

Poletarci MladostI spremaju se za Prvenstvo Vojvodine<br />

Očekuju se medalje<br />

i vize za Niš<br />

džudo<br />

Poletarci DžK Mladost na jednom od treninga<br />

FOTO: S. Malešev<br />

Starije kategorije bečejskog<br />

džudo kluba do kraja godine<br />

nemaju zvanična takmičenja<br />

(pokrajinska i državna<br />

prvenstva su održana u prvoj<br />

polovini ove godine), ali će<br />

formu održavati na domaćim i<br />

stranim klupskim turnirima:<br />

- Prvo nas očekuje izuzetno<br />

kvalitetan i masovan turnir<br />

u Beogradu, memorijal „Milić<br />

Rašović – Migo“ za sve uzrasne<br />

kategorije, a tu je i naš turnir<br />

posvećen Željku Nikoliću<br />

koji će biti održan 3. oktobra.<br />

Pripreme su u toku, sledi finiš,<br />

a očekujemo između 400 i 500<br />

poletaraca, mlađih i starijih pionira<br />

i kadeta iz zemlje i okruženja.<br />

Pored toga, ići ćemo i<br />

na turnire koje organizuju klubovi<br />

u Vojvodini i okruženju.<br />

Najbolji bečejski takmičar<br />

Risto Babić već godinu dana<br />

je član kikindskog Partizana.<br />

Postoje indicije da će u septembru<br />

promeniti klub. Na pitanje<br />

da li se vraća u Bečej<br />

Lončarević je odgovorio:<br />

- Babić je trenirao celo leto<br />

kod nas, ali je i dalje član Partizana.<br />

U septembru je prelazni<br />

rok i najverovatnije će se<br />

preseliti u Slaviju iz Novog<br />

Sada. Ovih dana treba da se<br />

dogovorimo sa ljudima iz Slavije<br />

oko internata i škole u koju<br />

će ići.<br />

S.M.<br />

Kuglaši Bečeja u dubokoj krizi<br />

Klub pred gašenjem<br />

Košarkašice Old golda već<br />

tri nedelje se vredno pripremaju<br />

za narednu sezonu iako<br />

rukovodstvo kluba još uvek<br />

nije odlučilo u kojem će takmičenju<br />

učestvovati. Od početka<br />

priprema trener u klubu Ksenija<br />

Stakić ima na raspolaganju<br />

od deset do 16 košarkašica,<br />

bazične pripreme su održane<br />

u Goranskom parku i na dolmi,<br />

a od 1. septembra su počeli<br />

treninzi sa loptom u OSC<br />

„Mladost“.<br />

- Mali broj devojaka koje<br />

su na pripremama i teška finansijska<br />

situacija opredeliće<br />

nas da li da nastupamo sa<br />

juniorkama kao i prošle sezone,<br />

ili da krenemo sa mlađim<br />

naraštajima, što je moja želja.<br />

Dve starije igračice će od jeseni<br />

igrati u Prvoj srpskoj ligi<br />

za KK Novi Sad ili KK Bačka<br />

Topola, tako da sastav tima<br />

Kuglaški klub Bečej nalazi<br />

se u najdubljoj krizi od osnivanja<br />

daleke 1933. godine. Članovi<br />

i takmičari ovog kluba preko<br />

godinu dana nemaju uslove<br />

za treniranje i nastupe na zvaničnim<br />

takmičenjima, a polako<br />

je počelo i osipanje igračkog<br />

kadra i podmlatka. Nedostatak<br />

(svoje) kuglane Bečejci su<br />

u prošloj sezoni kompenzovali<br />

odlascima na treninge u Novi<br />

Bečej ili Bačko Gradište, a kao<br />

„domaćini“ su utakmice Prve<br />

vojvođanske lige igrali u kuglani<br />

u Novom Bečeju. Sve to je<br />

fizički i finansijski iscrpelo i rukovodstvo<br />

i igrače, pa dve nedelje<br />

pred početak nove sezone<br />

u elitnoj pokrajinskoj ligi, u<br />

klubu ne znaju koliko će moći<br />

još da izdrže.<br />

- Loše smo se pripremali<br />

za nastupajuću sezonu. Išli<br />

smo u Novi Bečej na treninge,<br />

ali nas je u ekipi sve manje,<br />

tako da smo morali da registrujemo<br />

i penzionere. Iako<br />

nas ima četrnaest u timu, svega<br />

nas šest-sedam će moći da<br />

igra kvalitetno. Problem nam<br />

je i što će liga ove sezone biti<br />

skuplja nego prethodne, imaćemo<br />

pet gostovanja od preko<br />

100 kilometara i to nam nikako<br />

ne pogoduje. Klub finansijski<br />

stoji veoma loše, sve plaćamo<br />

iz svog džepa, a većina igrača<br />

ne radi. Povrh toga napustio<br />

nas je najbolji igrač Zoltan Molnar<br />

koji će igrati u prvoj ligi, a<br />

praktično smo ostali i bez podmlatka<br />

- rekao je Đorđe Alagić,<br />

sekretar i igrač KK Bečej.<br />

Za narednu sezonu KK<br />

Bečej je registrovao Gezu Zavarka,<br />

Karolja Rohačeka, Ratka<br />

Miljevića, Stevana Matića,<br />

Milana Stojića, Zoltana Malota,<br />

Đorđa Alagića, Ištvana Takača,<br />

Zorana Vukosavljevića,<br />

Čabu Beretku, Adriana Lakatoša<br />

i Ištvana Berkeša. Prema<br />

rečima Alagića, tim će krenuti<br />

u takmičenje, ali se najverovatnije<br />

u njemu neće dugo zadržati:<br />

- Prva dva kola smo domaćini<br />

u kuglani u Novom Bečeju<br />

i to ćemo odraditi. Već posle<br />

toga moramo da putujemo za<br />

Suboticu, a to nam je ruta od<br />

oko 140 kilometara. U kasi nemamo<br />

ni dinara, pa je moguća<br />

i opcija da istupimo iz lige. I to<br />

će nas debelo stajati jer se po<br />

propozicijama Kuglaškog saveza<br />

Srbije i istupanje iz lige<br />

plaća.<br />

U ovakvoj situaciji iluzorno<br />

je razmišljati o velikim ambicijama.<br />

Sa ovom konstatacijom<br />

složio se i sekretar KK Bečej<br />

i dodao:<br />

- Pokušaćemo da razgovaramo<br />

i sa opštinskim strukturama<br />

koje su zadužene za sport,<br />

ali i sa predsednikom opštine.<br />

Ako se pronađe nešto sredstava<br />

i za nas, odigraćemo<br />

celo prvenstvo, ali je pitanje<br />

da li ćemo uspeti da ostvarimo<br />

opstanak. U ovoj ekipi su dva<br />

penzionera koja dugo nisu nastupala,<br />

dva igrača su povređena,<br />

Takač i Rohaček se još<br />

nisu izjasnili kada će početi da<br />

treniraju i kada se sve sabere,<br />

na raspolaganju ćemo imati<br />

samo šest do sedam igrača,<br />

što nije dovoljno za celu sezonu.<br />

Ambicije su, dakle, samo<br />

ŽKK Old gold<br />

Rokada na klupi<br />

Škola košarke<br />

ŽKK Old gold i ove sezone<br />

organizuje školu košarke<br />

za devojčice rođene od<br />

1999. do 2002. godine. Škola<br />

je počela sa radom 1. septembra,<br />

prijave se primaju do<br />

15. septembra, a više informacija<br />

možete dobiti putem<br />

telefona 063/86-77-087.<br />

FOTO: S. Malešev<br />

neću znati još neko vreme.<br />

Ako se odlučimo da nastupamo<br />

sa mlađim selekcijama,<br />

oformiću tim od devojčica koje<br />

već treniraju i polaznica škole<br />

košarke, pa ću lagano da<br />

ih vodim kroz starije selekcije<br />

koje ih čekaju u odrastanju -<br />

rekla je Stakić.<br />

Tokom letnje pauze posle<br />

dugo godina klub je napustila<br />

Stojanka Došić koja je prešla<br />

da trenira KK Spartak iz Subotice.<br />

Vruće trenerske klupe<br />

se prihvatila mlada Ksenija<br />

da se preživi. Nadam se da<br />

ćemo naći modus za to, jer<br />

ako nekom nije u interesu da<br />

klub koji je osnovan 1933. godine<br />

živi i dalje, onda ćemo ga<br />

2010. godine ugasiti.<br />

Đorđe Alagić<br />

kuglanje<br />

Alagić je iskoristio priliku i<br />

da se zahvali rukovodstvu novobečejskog<br />

kluba:<br />

- Ljudi iz Kuglaškog kluba<br />

Jedinstvo su sjajni, rukovodstvo<br />

nam non-stop izlazi u susret,<br />

ali je pitanje do kada će<br />

i oni moći da nam pomažu. I<br />

rukovodstvu i predsedniku Jedinstva<br />

želim javno da se zahvalim<br />

za sve što su učinili za<br />

nas, nadam se da ćemo nekada<br />

moći da im se odužimo,<br />

samo trenutno ne vidim način<br />

za to.<br />

S. Malešev<br />

košarka<br />

Sticanje kondicije u Goranskom parku - košarkašice Old golda<br />

FOTO: S. Malešev<br />

Stakić koja je bila iznenađena<br />

ponudom da vodi ekipu:<br />

- Imam 26 godina, u klubu<br />

sam od svoje četrnaeste,<br />

završila sam Fakultet fizičke<br />

kulture i ne plašim se izazova.<br />

Nisam planirala da se<br />

bavim ovim poslom, ali me je<br />

Stojanka zimus pozvala da joj<br />

budem asistentkinja što sam i<br />

prihvatila. Ipak, njen odlazak<br />

me je iznenadio, ali sam ipak<br />

prihvatila mesto prvog trenera<br />

i nadam se da ću uspeti da<br />

je zamenim.<br />

S.M.

Vojvođanska liga Istok<br />

Vatromet golova kraj<br />

Tise<br />

NOVI BEČEJ: Malo ko je očekivao<br />

da će u Vojvođanskoj ligi<br />

Istok posle tri odigrana kola<br />

novajlije u ovom stepenu takmičenja,<br />

Proleter iz Banatskog<br />

Karlovca i Zadrugar iz<br />

Lazareva, biti dve prvoplasirane<br />

ekipe, sa maksimalnim<br />

učinkom. Tandemu vodećih i<br />

neporaženih ekipa priključilo<br />

Otvorio seriju golova - Ervin Rigo<br />

se i Jedinstvo iz Novog Bečeja,<br />

koje je još jednom svojim<br />

navijačima priredilo pravu kanonadu<br />

golova. Novobečejci<br />

su pobedili Dinamo iz Pančeva<br />

rezultatom 6:0.<br />

Fudbaleri Jedinstva su<br />

opravdali ulogu favorita i posle<br />

veoma dobre igre podmlađenom<br />

sastavu Pančevaca naneli<br />

pravu katastrofu. Vođstvo<br />

domaćih od 1:0 usledilo je posle<br />

akcije u kojoj su učestvovali<br />

Matić i Radišić, a Rigo spretno<br />

savladao golmana Milanovića.<br />

Novajlija u taboru Jedinstva,<br />

Vladimir Radišić, je posle solo<br />

prodora poviso na 2:0, dok je<br />

sve zapaženiji Matić povisio<br />

na 3:0, što je bio rezultat prvog<br />

poluvremena.<br />

U nastavku se očekivalo da<br />

će domaći nastaviti istim tempom,<br />

ali je usledila uspavanka,<br />

sve do 81. minuta, kada je Šijanović<br />

pogotkom posle solo<br />

prodora nagovestio katastrofu<br />

gostiju. U finišu meča to se i<br />

obistinilo. Najpre je Radišić po-<br />

KK Tisa je počela pripreme za VIBA ligu<br />

Smena generacija<br />

Košarkaši KK Tisa počeli<br />

su sredinom avgusta pripreme<br />

pred novu sezonu VIBA<br />

lige. Zbog teške finansijske<br />

situacije u klubu, Bečejci će<br />

se naredne sezone takmičiti<br />

samo sa jednom selekcijom<br />

(stariji pioniri). U prve dve nedelje<br />

priprema mladi košarkaši<br />

KK Tisa radili su u Goranskom<br />

parku i na dolmi na sticanju<br />

kondicije, a ovih dana bi trebalo<br />

da pređu u halu OSC „Mladost“<br />

i započnu rad sa loptom.<br />

U pogonu trenutno ima 30<br />

igrača koje vode Atila Horvat i<br />

Ivan Stanković.<br />

- Liga najverovatnije počinje<br />

sredinom oktobra, tako da<br />

STK Vojvodina<br />

imamo dovoljno vremena da<br />

se dobro pripremimo i uigramo.<br />

U klubu nam ne cvetaju<br />

ruže što se tiče finansija i zbog<br />

toga smo morali da „raspustimo“<br />

kadetsku selekciju. Nažalost,<br />

nemamo sredstava da<br />

uplatimo kotizaciju za takmičenje<br />

dve selekcije, pa smo<br />

se odlučili da „guramo“ mlađe<br />

- rekao je Horvat.<br />

Prošle sezone KK Tisa je<br />

u VIBA ligi takođe nastupala<br />

samo sa jednom selekcijom<br />

(stariji pioniri). Ligaški deo Bečejci<br />

su završili na prvom mestu,<br />

ali su u plej-ofu „kiksnuli“<br />

protiv Osijeka i na kraju zauzeli<br />

treće mesto. I ovaj plasman<br />

sportski <strong>mozaik</strong><br />

sle centaršuta Lisice povisio na<br />

5:0, da bi dva minuta pre kraja<br />

Strahinja Vasković posle pravog<br />

slaloma po desnoj strani<br />

postigao efektan gol i time zapečatio<br />

sudbinu sastava skromnih<br />

mogućnosti iz Pančeva.<br />

Trener Novica Glavaški<br />

pobedu protiv Dinama ocenio<br />

je na sledeći način:<br />

- Dobri rezultati nisu slučajnost,<br />

a do njih smo došli<br />

zahvaljujući kolektivnoj igri, što<br />

je novi kvalitet ovog sastava.<br />

Protiv Dinama, bez obzira na<br />

to što je nastupio u podmlađenom<br />

sastavu, pružili smo<br />

veoma dobru igru u prvom<br />

poluvremenu. Posle ubedljivog<br />

vođstva popustili smo u<br />

nastavku, da bi u finišu, sa još<br />

tri gola potvrdili dominaciju. Zadovoljan<br />

sam igrama u prva tri<br />

kola, a posebno realizacijom,<br />

pošto smo na tri utakmice postigli<br />

12 golova.<br />

U subotu ste ponovo domaćini,<br />

ovog puta Obiliću<br />

iz Novog Kneževca. Šta<br />

navijači mogu da očekuju<br />

- Postoji nepisano pravilo<br />

da je najteže odigrati dve utakmice<br />

pred svojom publikom.<br />

Upravo zato smo pojačali rad<br />

ove nedelje, kako bi što spremniji<br />

dočekali veoma dobru ekipu<br />

Obilića. Sigurno je da će nam<br />

oni do sada biti najteži rival, kojeg<br />

možemo savladati samo uz<br />

maksimalno zalaganje i neophodnu<br />

opreznost. Zdravstvenih<br />

problema imaju Rigo i Lisica,<br />

ali povrede nisu teže prirode<br />

pa će, nadam se, biti spremni<br />

bar za jedno poluvreme.<br />

Posle dva uzastopna poraza<br />

Vojvodina iz Novog Miloševa<br />

zabeležila je pobedu<br />

protiv Radničkog iz Zrenjanina<br />

rezultatom 1:0. Gol odluke,<br />

vredan tri boda, postigao je<br />

Srđan Vasičin posle asistencije<br />

iskusnog Kneževića. U<br />

četvrtom kolu Vojvodina u subotu<br />

igra protiv Budućnosti u<br />

Srpskoj Crnji. S. Davidović<br />

3. kolo: Spartak – Budućnost<br />

3:2, Vojvodina – Radnički (Z)<br />

1:0, Borac – Bačka Topola<br />

3:2, Bačka 1901- Proleter 1:2,<br />

Bačka (P) – AFK 1:0, Zadrugar<br />

– Radnički (B) 3:0, Jedinstvo –<br />

Dinamo 6:0, Obilić – Kozara 2:1<br />

1. Proleter 3 3 0 0 7:1 9<br />

2. Zadrugar 3 3 0 0 6:1 9<br />

3. Jedinstvo 3 2 1 0 12:4 7<br />

4. Bačka Topola 3 2 0 1 6:3 6<br />

5. Radnički (B) 3 2 0 1 6:4 6<br />

6. Obilić 3 2 0 1 6:5 6<br />

7. Borac 3 2 0 1 4:4 6<br />

8. Kozara 3 1 1 1 5:4 4<br />

9. Radnički (ZR) 3 1 0 2 5:4 3<br />

10. Budućnost 3 1 0 2 8:9 3<br />

11. Bačka (P) 3 1 0 2 3:5 3<br />

12. Vojvodina 3 1 0 2 1:5 3<br />

13. Spartak 3 1 0 2 3:8 3<br />

14. Bačka (S) (-1) 3 1 0 2 5:6 2<br />

15. AFK 3 0 0 3 1:6 0<br />

16. Dinamo 3 0 0 3 1:10 0<br />

je u klubu ocenjen kao uspeh.<br />

Međutim, ambicije u novoj sezoni<br />

će biti mnogo manje:<br />

- Deci koja će igrati za tim<br />

u narednoj sezoni će to biti<br />

prvo takmičenje, tako da ne<br />

očekujem da mogu da ponove<br />

uspeh prošlogodišnje generacije<br />

koja je od njih starija dve<br />

godine. „Novim“ momcima će<br />

biti potrebno nekoliko godina<br />

zajedničkih nastupa, sticanja<br />

iskustva i odrastanja da bi postali<br />

prava ekipa. Možda me<br />

klinci i demantuju na terenu,<br />

ali bi plasman u sredinu tabele<br />

na kraju sezone za njih bio dobar<br />

uspeh.<br />

S.M.<br />

Sabina Šurjan je u formi<br />

Međunarodni kup Sente<br />

za pionire i kadete odigran<br />

je prošlog vikenda uz učešće<br />

152 stonotenisera iz Rumunije,<br />

Mađarske, Hrvatske, Bosne<br />

i Hercegovine i Srbije. STK<br />

Vojvodinu iz Bačkog Gradišta<br />

na ovom turniru predstavljalo<br />

je četvoro takmičara koji su<br />

osvojili tri bronzane medalje.<br />

Najuspešnija je ovoga<br />

puta bila Sabina Šurjan koja<br />

je u dve konkurencije bila treća.<br />

Ona je bronzane medalje<br />

osvojila u konkurenciji devojčica<br />

rođenih 2000. godine i<br />

kasnije i u dve godine starijem<br />

uzrastu. Akoš Benke je takođe<br />

imao dobar nastup, u konkurenciji<br />

pionira savladao je favorite<br />

Florijana Fenjvešija iz<br />

Bačke Topole i Lazara Tomića<br />

iz Temerina, ali je u polufinalu<br />

poražen, tako da mu je pripala<br />

bronzana medalja.<br />

Aneta Poljak i Edina Benke<br />

su u Senti prošle grupnu fazu<br />

takmičenja, ali su zaustavljene<br />

u četvrtini finala. Inače, Poljak<br />

je nastupila povređena, a zbog<br />

FOTO: S. Malešev<br />

košarka<br />

stoni tenis<br />

povrede stopala, prema prognozama<br />

lekara, neće trenirati<br />

punim intenzitetom do kraja<br />

oktobra.<br />

Gradištanci su nastupili i<br />

u mađarskom gradu Solnok,<br />

na međunarodnom takmičenju<br />

„Kup Svetog Stefana“ za<br />

sve kategorije. Igrale su Sabina<br />

Šurjan, Edina i Akoš Benke,<br />

a radost klubu donele su<br />

devojčice koje su podelile treće<br />

mesto u konkurenciji 2000.<br />

godišta.<br />

S.M.<br />

FOTO: S. Davidović<br />

Ženski fudbalski klub Novi Bečej<br />

NOVI BEČEJ: Petu godišnjicu<br />

postojanja ŽFK Novi Bečej<br />

obeležio je velikim uspehom.<br />

Novobečejke su kao drugoplasirana<br />

ekipa u Drugoj saveznoj<br />

ligi Sever, posle odustajanja<br />

Valdinija iz Zemuna,<br />

izborile status člana Prve lige<br />

Srbije. Da prvenstvo u elitnom<br />

društvu, gde se takmiči 12 klubova,<br />

dočekuju spremno izabranice<br />

trenera Dušana Jurkovića<br />

potvrdile su u Kupu Srbije,<br />

gde su pobedile Rubin iz Mola<br />

i Ravangrad iz Sombora i tako<br />

se plasirale u finale ovog takmičenja.<br />

Za novu sezonu registrovane<br />

su: Eni Heđeši, Jovana<br />

Stojić, Aleksandra Tomić, Oršolja<br />

Totajev, Mirela Malešević,<br />

Marijana Todorov, Kristina<br />

Sabadoš, Ljubica Radosavljev,<br />

Danijela Panić, Marijana<br />

Jankov, Biljana Srdić, Slađana<br />

Lazić, Biljana Bajalica, Jelena<br />

Rakočević, Jovana Milanović,<br />

Jovana Radišić, Livia Šimon,<br />

Melinda Sopka i Ružica Popov.<br />

Trener je Jurković, dok<br />

će predsednik kluba Radomir<br />

Šćepanović biti pomoćni trener.<br />

- Mogu da izrazim izuzetno<br />

zadovoljstvo što smo cilj koji<br />

smo postavili pre pet godina<br />

kada smo formirali ženski klub<br />

i ostvarili. Zasluge za plasman<br />

u najkvalitetnije takmičenje u<br />

Srbiji pripadaju svim fudbalerkama,<br />

koje su u proteklih<br />

nekoliko sezona nosile dres<br />

u drugoligaškoj konkurenciji.<br />

Iz sezone u sezonu su igrale<br />

sve kvalitetnije da bi ove godine<br />

stekle pravo da se takmiče<br />

sa najboljima - rekao je Šćepanović.<br />

Da li je ekipa pojačana u<br />

odnosu na prošlu sezonu<br />

- Svakako da smo morali<br />

pojačati ekipu, jer je u eliti<br />

konkurencija neuporedivo jača<br />

broj 519. 3. septembar 2010. 15<br />

Spremne za Prvu ligu Srbije<br />

Fudbalerke Novog Bečeja sa trenerima<br />

Područna liga Novi Sad<br />

Kako postići gol<br />

Fudbaleri Bečeja Old gold<br />

očajno su startovali ove sezone<br />

u Područnoj ligi Novi Sad.<br />

U prva dva kola ostvarili su isto<br />

toliko poraza, bez postignutog<br />

pogotka i nalaze se na začelju<br />

tabele.<br />

Posle poraza u prvom kolu<br />

od Petrovaradina (0:2), Bečejci<br />

ni na svom terenu prošle subote<br />

nisu uspeli da trijumfuju.<br />

Bodove sa Gradskog stadiona<br />

je odneo Omladinac i to pogotkom<br />

u 90. minutu - 1:0 (0:0).<br />

Ali, da krenemo od početka.<br />

Jalovom inicijativom u prvih<br />

desetak minuta igre, domaći<br />

fudbaleri su uspeli da dođu<br />

samo do jedne šanse u prvih<br />

četrdeset pet minuta meča.<br />

Barta je u 11. minutu uputio<br />

odličan centaršut u kazneni<br />

prostor gostiju, najviši u skoku<br />

je bio Grbić, skrenuo je loptu<br />

glavom, ali je lopta prošla pored<br />

stative. Gostima je trebalo<br />

dvadesetak minuta da stvore<br />

prvu šansu. Pecelj je prošao<br />

po levoj strani, pronašao je<br />

Pupovca koji je odlično primio<br />

loptu, okrenuo se i iz prve<br />

opalio po njoj, ali je na sreću<br />

golmana Andrića ona otišla<br />

preko gola. I to je bilo sve što<br />

su gledaoci u prvom poluvremenu<br />

mogli da vide. Malo i za<br />

područnu ligu.<br />

Početkom drugog poluvremena<br />

Bečejci su stekli prednost,<br />

ali ne u golovima nego<br />

u broju igrača na terenu. U<br />

46. minutu Pecelj je zbog namernog<br />

igranja rukom zaradio<br />

drugi žuti karton i posle duže<br />

prepirke sa sudijom Krnetom<br />

iz Bačke Topole napustio je teren.<br />

Iako su Bečejci imali igrača<br />

više, gosti su bili konkretniji.<br />

Cimeša je u 56. minutu stvorio<br />

sebi prostor u šesnaestercu<br />

domaćina, uputio je snažan<br />

šut po zemlji, ali je Andrić odlično<br />

intervenisao. Sve do 80.<br />

minuta meča oko 100 gledalaca<br />

na Gradskom stadionu se<br />

dosađivalo, a onda su Bečejci<br />

najzad agilnije krenuli prema<br />

golu Omladinca. Todorović je<br />

uposlio Durmišija, vezista Bečeja<br />

je „opalio“ po lopti ali je za<br />

desetak centimetara bio neprecizan.<br />

Četiri minuta kasnije<br />

Holo je imao još povoljniju<br />

šansu. Napadač Bečeja u ovoj<br />

utakmici je posle centaršuta<br />

Barte, sa samo tri-četiri metra<br />

traljavo šutirao, pa golmanu<br />

Zeljkoviću nije bilo teško da<br />

zaustavi udarac. Holo je i u 89.<br />

minutu imao stopostotnu šansu<br />

koju nije iskoristio, a onda<br />

su gosti, ni krivi ni dužni, odneli<br />

tri boda iz Bečeja. U jeku opsade<br />

gola Omladinca, Pupovac<br />

je došao do lopte, istrčao<br />

kontru i savladao nemoćnog<br />

Andrića - 0:1.<br />

Tuga i bes bili su vidljivi na<br />

licima domaćih igrača posle<br />

utakmice, a Čedomir Grbić je<br />

kratko prokomentarisao drugi<br />

poraz u prvenstvu:<br />

- Utakmica je za nas bila<br />

izuzetno teška, nismo imali<br />

snage da postignemo jedan<br />

gol koji bi najverovatnije bio<br />

dovoljan za pobedu. Nismo<br />

iskoristili naše šanse, opet<br />

smo bili neefikasni i kazna je<br />

stigla na kraju meča. Iako smo<br />

imali igrača više, izgubili smo<br />

bitku na sredini terena što nam<br />

se osvetilo.<br />

U trećem kolu Bečejci u<br />

nedelju (5. septembar, 17.00)<br />

igraju protiv Hercegovine. U<br />

Gajdobri Grbić želi prve bodove:<br />

- Nemamo šta da kalkulišemo.<br />

Samo pobeda nas interesuje,<br />

ali ćemo morati da igramo<br />

mnogo bolje nego u prethodne<br />

dve utakmice da bismo do nje<br />

i stigli.<br />

S.M.<br />

fudbal<br />

nego u nižem rangu. Iz zrenjaninskog<br />

Radničkog 1919 došla<br />

je omladinska reprezentativka<br />

Biljana Bajalica, iz Šapca<br />

perspektivna Slađana Lazić,<br />

a iz subotičkog Spartaka stigla<br />

je Aleksandra Tomić. Ekipu je<br />

napustila kapitenka Dragana<br />

Protić koja je prešla u Radnički<br />

1919. U pogonu imamo 20<br />

igračica što svakako nije dovoljno,<br />

pa ćemo tokom zimske<br />

pauze pokušati da obezbedimo<br />

još nekoliko pojačanja.<br />

U prvom kolu dočekujete<br />

ŽFK Požarevac (subota,<br />

4. septembar, 16.30). Kakav<br />

epilog očekujete<br />

- Sve utakmice kao domaćini<br />

igraćemo u Kumanu, a prvi<br />

protivnik nam je iskusna ekipa<br />

iz Požarevca, koja je već tri<br />

sezone stabilan prvoligaš. Nemamo<br />

kadrovskih problema,<br />

nastupićemo kompletni, a uz<br />

maksimalno zalaganje očekujem<br />

i uspešan start. S.D.<br />

TELEKS<br />

FUDBAL<br />

Polufinale Kupa Vojvodine<br />

(žene)<br />

ŽFK Novi Bečej – Ravangrad<br />

(Sombor) 2:1<br />

Prva liga Srbije (žene)<br />

1. kolo (subota, 4. septembar,<br />

16.30)<br />

ŽFK Novi Bečej – ŽFK Požarevac<br />

Utakmica se igra u Kumanu.<br />

Vojvođanska liga - Istok<br />

3. kolo<br />

Jedinstvo (NB) – Dinamo<br />

(Pančevo) 6:0<br />

Vojvodina (NM) – Radnički<br />

(Zrenjanin) 1:0<br />

4. kolo (4-5. septembar,<br />

16.30)<br />

Jedinstvo (NB) – Obilić (N.<br />

Kneževac)<br />

Budućnost (S. Crnja) - Vojvodina<br />

(NM)<br />

Područna liga Novi Sad<br />

2. kolo<br />

Bečej Old gold - Omladinac<br />

0:1<br />

3. kolo (nedelja, 5. septembar,<br />

17.00)<br />

Hercegovac - Bečej Old<br />

gold<br />

Omladinska selekcija FK<br />

Bečej Old gold je u predigri<br />

savladala vršnjake FK<br />

Omladinac rezultatom 4:1.<br />

U narednom kolu igraće u<br />

Gajdobri (Hercegovac).<br />

MFL Kikinda – Novi Bečej<br />

1. kolo (nedelja, 5. septembar,<br />

17.00)<br />

Napredak (Banatska Topola)<br />

– Jedinstvo (Bočar)<br />

„2. oktobar“ (Kumane) – Vojvodina<br />

(Bašaid)<br />

RUKOMET<br />

Prva liga Vojvodine (m)<br />

1. kolo (4. septembar,19.00)<br />

Jedinstvo (Novi Bečej) –<br />

Hajduk (Beška)

16<br />

fenjer<br />

broj 519. 3. septembar 2010.<br />

AccuWeather.com<br />

Prognoza za vikend<br />

Petak<br />

Subota<br />

Nedelja<br />

Opis vremena<br />

Pre podne<br />

promenljivo<br />

oblačno.<br />

Po podne<br />

sunčano<br />

i vedro.<br />

Pre podne<br />

sunčano i<br />

vedro.<br />

Po podne<br />

promenljivo<br />

oblačno.<br />

Pre podne<br />

sunčano i<br />

vedro.<br />

Po podne<br />

sunčano<br />

i vedro.<br />

Temp.<br />

min/max<br />

12°C 24°C<br />

11°C 23°C<br />

8°C 23°C<br />

Šorom sredom...<br />

• Birajte sebi svoje bližnje da biste ih voleli kao sebe<br />

same.<br />

• Čovek sam i ništa ljudsko mi nije potrebno.<br />

• Na putu BPS - Bečej asfalt je postavljen mnogo pre<br />

zemljanih radova.<br />

Svetislav Travica<br />

PROBLEMATIKA 278<br />

Izbor: M. Dragović<br />

Jefim Ruhlis 1960.<br />

Mat u dva poteza<br />

Rešenje: Sb4<br />

ćoŠe<br />

H A<br />

–<br />

H A<br />

Zaratile Crna Gora i Kina. Dođe<br />

kineski vojskovođa kod cara, pa<br />

kaže:<br />

- Čuveni care, zaratili smo s<br />

Crnom Gorom.<br />

- Koliko njih ima<br />

- Oko 600.000.<br />

- Dobro. Pošalji glavnu ulicu iz<br />

Pekinga.<br />

*<br />

Kaže Crnogorac vladici.<br />

- Presveti vladika, zaratismo s<br />

Kinom.<br />

- Koliko ih ima, jadan<br />

- Oko milijardu.<br />

- Đe ćemo ih tolike sahranit!<br />

Priredio: Goran Topličević<br />

Jutarnji program<br />

RAZGIBAVANJE<br />

VREMEPLOV<br />

EUROTOP 44<br />

nedeljom<br />

}<br />

}<br />

od<br />

do<br />

06<br />

10<br />

od 13 do 16 h<br />

HUNGARORING } od 16 do 20 h<br />

} od 12 do 16 h<br />

Zelena ulica 30 • Tel. 021/69-11-731<br />

Fax: 69-11-822 • www.radioactive.rs<br />

e-mail: radiobecej@neobee.net

logo

products

Resources

Company

Terms of service
Privacy policy
Cookie policy
Cookie settings
Imprint
Change language
Made with love in Switzerland
© 2024 Yumpu.com all rights reserved

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!