1898. godina

172 Liečnički Viestnik 1898. Br. 5.
Povrativši se u PeLrogracl, podjemo dn. pogledamo z o o l o ž k u
b a š č u, koja je u
ljetu zabavište P(;'trogradjann.. U toj bašči davaju e koncerti i predstave, sastaju se ljudi
iz najboljih slojeva, du sprovedu n ekoli ko ugodnih sutov:t. Kako je bilo već vrieme zahladnilo
uslied kiša .adnjih dnna, ost.avim o naskoro ovo zabavi;t.e, te podjemo na počinak
s ugodnom uspomenom ovoga hn:t, koji pro7.ivismo 1.1 Peterhofskom dvorcu.
Sutradan podjemo da razgledamo otrov s tvrdj:wom t. zv. Peterburgskaju storonu.
U ovaj dio grada do ln; i se preko N eve najve('im t roiekij im mostOit1. S onu stranu mosta
dolazi se do vrata tvrdj:we P e tr a- P a v l a ;I.'ct.ropavlovskaj a krepost). U tu se tvrdjavu
može unići samo posebnom dozolom, nu mi imadosmo sr•·ću, te smo se upoznali s nekim
višim ruskim čnstnikom, koji mt je u uju uveo i po njoj sprovadjao. TJ toj tvrdjavi nalar,e
se državni zatvori, za.tim mtlioniea nov:H::t, :trwnnl i k a t e d r a I a P e tr a i P a v l n.
Iz ove tvrd jave na vj ešta Petrogradjanom H vaki dan podne hi trLe iz topa. N aj zrmmenitija je
katedrala, u kojoj se nalne grobovi ruskih careva i članova carke obitt'lj i počam od Petra
Velikoga, koji je dao ovu tvrdj:t\'ll H:tg:raditi. Cl robovi sn vrlo jednostavni; sarkofagi su iz
biela mmmora, na kojih gore svj etiljke u obliku kmne. Ove imadu posebni oblik, ako je
pokojnik bio vladar ili samo i! lan vladalačke kuće. Nutarnjost crkve urešena je sami mi trofej
ami, a za sada mtjviše vieuci i darnvi, koji sn bili položeni na odar cara Aleksandra I.II. U
tih je vieucih silno bogatstvo, na pretek imade zlata i srebra u raznih umjetničkih izradbah.
Vrlo zanimivi napisi, koji se na pojedinih nalaze, zabaviše nas dugo vremena u toj crkvi,
koja sakriva u sebi toliko duhova i značajnih ljudi, nezaboravnih junaka ruskoga nnrodn.
Francezki kongresisti položili su na grob Rilo oga cam Aleksandra III. hasnn vi1mac ;
Razgledavši carski monetniji dvor (kovaooicu novca) odputimo se uatmg u grad, tla još
razgledamo neke znamenitosti, medju kojimi i k o l n i e u e ar sk o g a d v or a. 'fuj ima
divnih i prebogatih kola, koja se upotrebljavaju još i dana prigodom sveč:mostnih sgodn.
Vidi se kola iz davne starine, urešena prekmsnirni Ji kami najve{:ih umjetnika, i opet mala
kolica, u kojih su se kno djeca vozili znameniti carevi, krasne saone itd.
Jedna kola su radnja Petra Velikoga, koja je on vlastitom rukom načinio, a dmga opet
u kutu sasvim razorena, su ona, ·U kojih He je vozio car AlekRandar li., kada je učinjen na njega
atentat. Ovo pregleda vanje zadržalo nas je dosta dugo, a zatim pocljemo, da još razgledam o
nekoje monumentalne sgrade poglavito sve n č i l i š te, a ka d em i j u, z o o l o ž ld m u ze j itd.
Još bi mi bilo opisrvati mnogo toga, čime preobiluje Petrograd, ali neka bude samo
ova mala slika iz ovoga krasnog i li epoga grada, koji je u pravom smislu rieči pravi modem i
novi sviet.
Naš izlet u Finsku morao je žalibože izostati, jerbo je započela dnevice kiša padati,
a krasote narvi, koje se ondje vicljevaju, samo su liepe, ako ih se može za liepa vremena
uživati. Osim toga bili smo i zmučeni O(l prenapornoga hodanja i neprestanoga gledanja,
pa odlučismo vratiti se kući prije, nego svde zabave, upriličene u Petrogradu u
čast kongresistom. Kako je bila velika navala putnika, a ujedno i velika odpremn vojske
i\eljeznicom Petrograd-Varšava, a mi ne mogomo promieniti naše karte Moskva-Petrograd
za izravnn vožnju, to moradosmo preko Moskve u Varšavu, što je put otežčalo i osobito
oduljilo. Pojmit ćeš, čitatelj u, kako je naporan i dug taj put, nko sanio napomenem, da smo
podpnna G4 sata sjedili u željezničkih kolih dok ne docljosmo n Beč, Imela se vratismo u
našu domovinu, u naš liepi, bieli Zagreb.
Evo, tako dokrajčib ovaj moj putopis, kako sam ga mogao opisati pod utiskom svih
ljepota i krasota, koje nam je pružao taj :mnimivi, za mnoge naše ljude sasvim nepoznati
novi, ali liepi sviet.
Prije ipak nego završim budi mi dozvoljeno, da se na ovom mjestu 7.ahvnlim mojemu
vriednomu gradonačelniku, velemožnomu gosp. Adolfu M o š i u s k o m u, koji je imao
dobrotu, te mi povjerio čast, da zastupam na tom kongresu i naš dični Zagreb, glnvni
grad hrvatske nam domovine, te mi je ujedno priskočio u pomoć novčanom potlporom,
da mi bude ovaj pnt olahkoćen. Zahvaljujem se ujedno mojem milom i dobrom suputniku
velenč. gosp. dru. K o s i r u i k u, koji ·me je na ovaj put najviše nag(>varao i diljem čitava
puta me svojim savjetom podupirao.
Završujem sa i\eljom, da mogu još jednom vidjeti onaj lie pi s viet, pa da ga uzmognem
ljepi