1898. godina

168 Liečnički Viestnik 1898. Br. 5;
Br. 5. Liečnički Viestnik 1898. 169
stvenim radom od svih dojakošnjih kongresa ·najljepšim plodom urodio, a to će biti ·
sigurno velika zasluga skraj nje tolerantnosti ·Rusa, koji su oyaj kongres vod·li u jednom
jeziku i to francezki.
Gostoljublj i gostoprimstvo pokazalo _se. i ovoga puta u Rua kao pravi karakter
slaven!)koga naroda. Na svaki korak, na svaki upit imao si vascla prijazan i učtiv odgovor.
Ovom prigodom mi je napomenuti, da su se sveučili§tni clj aci i učenice (nadobudni kolege)
upravo krasno ponašali. Kod ovih se doista opaža disciplina, ali snmo na njihovo
dobro. Malo imade tamo djaka, koji ne bi govorili bn.rem tri jezika, a sigurno nij ednog:
ne ima, koji ne bi osim ruskoga jezika perfektno govorio francezki. To je plod njihovih
škola, to je plod njihovoga naukoviioga sistema. Njihova obća naobrazba, njihovo ponašanje
karakteriše ili kao inteligentne i . u podp11nom smislu rieči nadolmdne mladiće. U
privatnom životu skromni i solid'}i, na preda vanj ih mn.rljivi, .pokazuju lj ubav za domo- .
vinu, ne vičući, nego radeći na poiju znn.nosti. Kolikom su se požrtvovnosti isti bavili oko
kongresista, možeš si predsvit, mili· čitatelj u, kada pomisliš, da je 10.000 duša svakim
danom skoro na njih razna pitanja upravljalo, na koja uviekjednakom uljudnosti odgovarahu.
tako da je ovih 10.000 duša bilo upravo zadivljen radom i marom, kojeg ovi mladići i
dj evojke izazaše.
Na dan otvorenja pozvao je grad Moskva sve članove kongresa u trgovački dom
na souper a la fourchette. U prekrasno dekoriranih prolnzih ove velebne i hasne sgrade
bijahu postavljeni stolovi ntkrcani svim, što ti srdce !'amo poželiti može.
Delikatesa; slaRtica, voća, vina, piva (domaćeg i izvanjskog), svega bijaše u velikom
izobilju, a predstaviti 11e može, koliko je toga moralo biti, n ko reknem, da je ovdje sigurno
bilo sakupljeno 20.000 osoba, koje su se zadovoljno i s liepom uspomenom odavle razstale.
Uz ovu hranu pružena nam je i duševna hrana svakovrstnimi glasbami. N n jednom mjestu
bijaše koncert ruskih gospodja, na drugom mjestu mužki, zatim· dječji sbor, pa sbor ruskih
cigana, glasovita kozačka družba, zatim drnžbe Bogatireva i Prokosofo va , (obje slične Slavjanskovoj,
samo ruuogo bolje) ; napokon koje 6 vojničkih glasba. Tako si imao pl"Omjene
u tom, koliko si hotio. Sada bi išao u onaj kut, da sluša jedno, sad u ovaj , da slušaš
drugo, a to je bilo sve tako ponamješteno, da jedno drugo nije s:netalo, pošto je veliči na
sgrade sbilja ogromna. Ovom prigodom imadosmo prilike upoznati se s nekoliko kolega
iz Tiflisa; koji su nam pri poviedali, kako se ruski liečnik dobro houorim, kako oni rade,
ali , s. druge strane, koliko se imadu i mučiti za svoj obstanak. Pripovied:di su nam ueke
.ruske običaje, koji su nas veoma zanimali, i opet kako to njim godi, da je upravo u on(\j
kraj svieta, kojeg Europa na,jml\nje pozna, dohrlilo toliko kongresista, koliko još k ni ­
jednom svjetskom kongresu. To da je zasluga u prvom redu njihovoga moćnoga cara,
koji je svakom prilikom svojom darežljivom rukom pomagao, da se uzmogne ovaj kongres
što veličanstvenije obdržavati. Razdragani miljem mskih narodnih pj ema, opojeni
prijateljskom i kolegijalnom ljubavi odane braće Rusa, razstadosmo se u kasno doba noći
s vječnom uspomenom nezaboravnosti ovih liepih časova.
Moskovski kolege počastiše nas 23. u Sokolničkom parku, te nam pružili krasni muzikalni
koncert, .koji su izvadjale prve sile carske opere i simfoničkog orhestra. Izvadjale
su se tvorevine skroz ruskih glasbotvoraca : G l i n k a (Žizn za carja) , kojim je orhedtar
:z;apočeo koncerat. Zatim sn sliedile glasbotvorine od Rubinsteina, Borodina, Dargomijskoga,
Ćajkovskoga, Wieniavszkoga i t. d. Bijaše to u punom smislu rieči koncerat dostojan
i veličanstven. Dostojan svojega znamenovanja, a veličanstven svojom izvedbom.
U prekrasno razsvietljenom perivoju pružali se napitci, nu mi umorni od stajanja i
hodanja povezosmo se izvožčikom n grad, da ondje mirno večeralllo, a onda da si pogle·
damo jedan od najljepših moskovskih "sadova", i to "eremitage". ·l'rekrasna bašča, elektično
razsvietljena u kojekakovih bajnih slikah, a raznimi vodoskoci, a uz to kazališta i
predstave, muzike i razne produkcije. Tko još nije vidio ovako liepih i krasnih divota,
ton:m ·nije :m,oguće opisati niti utiske, koje ponese, kada se · razstane s ovim čarobnim
sj ajem, Štvorenim u božjoj nravi. . .
što paro vremena preosta sliedeća dva dana, upotrebismo za razgledanje grada, da
. se težkim. srdcem razstavimo od ove . krasne i lie pe varoši, koje divota i bogatstva .nikad
.yremena ne mogu iz pameti izbrisati.
L
Dana 26./8. poslije podne odputismo se dr. K o s i r n i k i ja u veliku priestolnicu
možnoga ruskoga cara, u veliki P e t rograd. Ovaj put bijaše doista prilično naporan,
jerbo je bio vlnk dnbkom pun, tako da smo jedva mjesti! za sjedjenje dobili, a o spavanju
dakako ni govora, što nas je veoma izmučilo, "kada smo ·sj edili cielu noć, a da ne
spavamo .. O predjelih kojimi smo se sada vozili, mogao bih veqmn. malo kazati, prvo, jerbo
smo se istimi verim di elom . noćju provezli, a drugo, jerbo je sve gola ravnica. Ovo je ona
glasovit-a pruga, koja ide u ravnoj crti od Moskve do Petrogradn, jer je car Aleksandar
uzeo crtalo i povukao liniju, koja spaja ova dva grada i rekao : ovako će ići ova pruga.
Ranim jutrom oko 7 sati dospjesmo u veliki Petrograd, gdj e nas dočekaju u "hOtel
Nord'; pripravljene sobe, koje brzojswno prije nekoliko dana naručismo.
U Petrogradu bijaše isto tako poseban odbor za goste kao i u Moskvi, koji je
primao i upućivao došljake kolege, te priredjiva izlete i zabave. Kako radi velike navale
nismo mogli dobiti potanj e obaviesti, kn.ko smo i onako bili odlučili, da na svoju ruku
poduzmemo izlet u Finsku, kako nam nije bilo stalo dn razgledamo pojedine znamenitosti
u grupah, odlučismo s Baedekerom u ruci progledati i proučiti taj veliki i moderni grad.
Kolike li razlike izmedjtl one stare, bogate, liepe varoši Moskve i ovoga skroz modernoga
grada Petrograda ! Ć ovjek bi mislio, da He je prese.! i o iz prošlpsti u sadašnjost. Ondje starine
liepe i umjetne, ovdje moderno, ukusno i veliko. To su doista dva tako skroz različita
g1·ada, kakovih sigun;o u nijednoj državi ne imade. U Moskvi sn sgrade najviše u
starom bizantinskom, tuj sve u modernoin, velikom !