1898. godina

.154
' •. : .
t.iednički Viestnik 1898.
Br. 5 . . Ltečnički Viestnik 1898. 155
Opi sj· kako ga podaje L e l o ir . (12) o proka.zi u utlini ustiju i ždriela,
naliči u mnogqm jur navedenom: Nu pošto imade ipak gdješto nova, budi mi
dozvoljeno, da ga· ovdje doslovce saobćim : "Sur la muqueuse des levres, du
palais, des joues, du voile du palais les tubercules peuvent se presenter, soit
isoles et dissemines, sous !'aspect des. papu les plus ou moins saillantes, sou ven t
pl;ttes, · Ienticulaires, parfois plus grosses . et du volume d'une noisette, parfois
plus petites. On en trouve aussi _ sur. la luette et les amygdales. Elles sont
assz souvent molles, roses, rouge pales; livides, violacees, parfois au contraire.
pales, blafarqes: grisatres ou opalines com me certaines plaques muqueuses.
D'ordinaire lisses, elles peuvent a:u contraire etre legerement vgetantes. Sous
cet aspect elles presentent souvent la plus grande ressemblance avec les
diverses varietes de syphilomes buccaux (plaques muqueuses vulgaires, (!palines,
vegetantes, gommes syphilitiques). Ou au contraire elles rappellent plutot le
lupus vulgaire.
J'ai vu parfois ces lesions representees uniquement au debut par quelques
ti.ehes argentees ou opalines peu ou a peine saillantes, comme si on avait
legerement toucM la muqueuse avec un cra.yon de nitrate d' argent, et rappellant
les plaques des fumeurs, certains plaques syphilitiques argentees etc. Dans d'atitres
eas, j'ai vu une plaque large, mamelonne, a granulations livides, lobuh3e,
grisatre, rappellant certains lupus en nappe de ces regions, couvrir une partie de
gencives ou des levres, soit une partie t meme la totalite de la volite palatine
et du voile du palais.
· Sur la parois posterieure du pharynx, qui est en general seche, luisante
et couverte de muscosites desechees venant de l' arriere-cavite des fosses nasales
on put 'observer des Iesions analoguēs. La I!luqueuse est epaissie, mamelonne,
granuleuse induree, souvent pale, blafarde. Il s'y forme des ulcerations assez
supedicielles, souvent 1sees, qui, .de meme que celles du palais et de la bouche,
guerissent parfois rapid em im t, pour reparaitre plus tard."
·Nadalje spominje L e l o ir, da prokazljivi . silno sline, te da je on kod
nekojih · bolestnika . našao u slini ogromno množtvo bacilla prokaze; · napokon
potvrdjuje K a p o s i j e v navod, koji u ostalom svi stariji prokazoslovci iztiču,
da bolestnici izdisavaju osebujan, čudan, bljutavo oslastan miris.
Zwillinger i Laufer (15) spominju nuz promjene na tvrdom · nebcu,
da "mekano nebce brazgotinasto, konopasto odeblja i. da mu je liontrakcija
nepodpuna", nadalje dodaju : "Probušenje tvrdoga ne b ea, tnutilacija mekanoga
nebca i krajnika takodjer je već opisana. " . . . .
Zanimiv je od· Goldschmidta (16) opisan slučaj, u kojem je iza
ognojenja ustana nastalo dj elomičn(,) zaraštenje i vraskanje i izazvalo suženje
·
(stenosis) ustiju.
Han s e n i L o o ft (21) ne spominju ništa nova, opisujući prokazlj!ve
promjene na sluzniCi ustiju i ždt:iela. Spomenuti nam je, što pl. B er g m a n n
(28) o stražnjoj stieni ždrieiJ. veli : .
. "Pače kod riajrazvijenijeg obolje.Qjfl. mekanoga nebca i lukova nebca može
stražnja .stiena ždriela posve zdva biti ..."
Izvanredno zanimive su izjave d e l a S p t e (29) o promj.enah .ovih dielova.
Evo ih : "Odmah iza nosa nalaze se vriedQvi JJ,ajšće i ,lljprije . na sṿod!l nebca.
Kako već ··spomenuh, sastaju se čvorovi prokaze često u sredini nebčanoga
svoda u plaques, koji se· protežu od sjekutića do resice ; postu pom nekojih
slučajeva vidjeh; kako se ovakove mase čvorova promienie u jedan jedini,
površni granulujući vrierl.
Resica je svakoj prokazljivoj afekciji ria · udaru, te u mnogih slučajevih
sasma ··izeezne ili ostane samo okrugao ostatak Mackenzie našao ju je pet
put.a posvema uništenu, . a jednom kao žilav ostatak. ,
Vriedovi mekoga nebca, i ako riedko, ipak u nekojih slučajevih prodiru u
dubljinu i mogu ga pro bušiti ili djelomično uništiti ... "
L e l o ir opazio je, da su prednji gornji i doljni zubi goli, pošto desne
·
čvorasto razpadoše.
.
Na sluznici doljne ustnice nadjoh u jednom slučaju prostrane, površne,
grab.ulujuće vriedove.
U utlini ustiju i ždriela ne nadjoh nikada vriedova, nu za .' to \'eli
M a e k e n z i e, da ih je često našao ; oni pokrivahu cielu berišaljku ili opet
samo postrane dielove ; M a e k e n z i e tvrdi po svom izkustvu, "da je vriedast
razpad zadnje stiene ždriela · sasma običan pojav ..."
"Nasuprot ne spominju M a s i n i - i H i ll i s u svojih znamenitih
radnjah o pro kazi vrata, da su vidjt>li prokazljive vriedove u berišaljki ..." .
Uza sve bogatstvo literature .o kliničnih promjenah ustiju i ždriela alo
se čuje o histoložko-patholožkih iztraživanjih. Koliko ja ·znadem, imademo do
danas samo R i t t l i j e v o (8) izvješće i nalaz o krajnicih i graničećoj stit>ni
berišaljke, koga pisac ovako sabire : "N aj bitniji elementi, koje sam u krajnicih
i graničećoj stieni berišaljke našao, jesu ogromne hrpe bacilla, nadalje stan1ce,
koje i oblikom i veličinom sasma sliče orijaškim tuberculoznim stanicani, i
V ir e h o wo v e stanice prokaza, nadalje u iztokah sluzavka, u endothelu i u
otvorih capillara kao i u stanicah mišičnih ovitaka (perimysium) odstranjeno
ležeće bacille."
Navedeni literarni pregled, akoprem nije podpun, ipak nas poučava; da
mogu svi dielovi ustiju i ždriela oboliti prokazom; prem je č.estoća i razprostranjenost
kod pojedinih različita.
Promjene u utlini ustiju i ždriela. pojavljuju se vrlo često (7o"/") kod
čvorasta i kod čvora.to-živča.ne prokaze. Kod živčane prokaze su svakako mnogo
rjedje, jer ja ne nadjoh kod svojih 9 ovom vrsti prokaze bolujućih · bolestnika
nijednom promjena na ovih dielovih, koje bi procesom bolsti suvisile. Od 40
bolestnika s čvorastom, odnosno mješovitom prokazom samo kod dvojice nije
bilo nikakovih pojava u ustih i ždrielu. Ovaj niečari nalaz važan je za to, jer
se je u obih sluča.jevih radilo o bolestnie.ih, koji poboljevahu već 2-3 godine,
a mi nadjosmo razširene promjene u utlini ustiju i ždriela kod bolestnika, koji
jedva godinu dana bolovahu. .
Čini se, da usta, osobito · ustne, redovito vrio rano obole, jer sam ih u
posve novih slučajevih našao ne samo odebljane · i jače ili slabije nagužvane,
već sam mogao na njihovoj sluznici konstatovati čvori će, errozije . i brazgotine.
Postnne li infiltracija jačom, načine sA na sluznici rhagade, koje su često vrlo
duboke i bolne, pa pošto lako krvare, to su im rubovi često pokriveni crvenosmedjimi
· krastami. Prije ili ·kašnje pojavljuju se na sluznici,· osobito na rubu