1898. godina

148 Liećnički Viestnik 1898. Br. 5.
lk 5. Liećnićki Viestnik 1898. 149
stupi li luštenje, što biva često, izgleda sluznica, kako M a e k e n z i e sgodno
reče, kao lojem natopljena.
Prigodice nalazimo ne samo exsudat nego i stanice resorbirane; tada je
sluznica blieda1 mutna, tanka, suha, slabo osjetljiva ili nije u obće osjetljiva :
faktična prava prokazlj iva scleroza.
Ovj klinični opis toga prvoga stadija prolcaze na sluznici nosa dieli se
doduše, kako ćemo kašnje vidjeti, u gdječem od opisa, koji nam ponovno
Jea nselme i Laurens (31) dadoše, nu zanimiv je za nas već zato, jer nam
se u praksi riedko sgoda namiće, da mu razvoj vidimo. Pošto se je prokaza
nosa već razvila u doba, kada još kozne promjene ne upozoriše bolestnika na
njen obstanak, - a baš kod prokaze nalazimo većinom bolestnike, koji vrlo
malo na sebe paze - to vidjamo obično promjene, koje cl e l a S o t a u drugi,
odnosno erupcioni stadij smještava, a karakterišu ga čvorovi. Oni se uzdižu mt
bliedoj sluznici, boja im je musavo-biela ili mutno bielo-žuta, veličina im varira
izmedju veličine glave gumbašnice i leće ; nalazimo ih ili pojedince ili u sknpinah,
a pošto se ne pojavljuju istodobno, već u različitom razdoblju, različit
im je i razvoj. Normalna osjetljirost traje u čvorovih sluznice dugo, polagano
slabi, a napokon može i posve izčeznuti. Oslabljenje i gubitak njuha, rh i n o­
J a l i a, kao i spriečenje ili posvemašna nemogućnost nasal noga disanja, shvatiti
ćemo lako, pogledavši sluznicu nosa, koja pokazuje izim razširene infiltracije
još množinu čvorova ; ovi su redovito maleni, ali svojom velikom množinom
izpunjuju nosne jaže, pokrivaju hripelj i zapremljuju manje ili više podpunoma
školjke ( choane ), nalazeći se u većih skupinah na zadnjem kraju hripelja i na
tjemenu i stražnjoj stieni rhinopharynxa."
Iz spomenutoga razabiremo, da je d e l a S o t a u nekojih pojedinostih
prokazu nosa drugačije ocrtao, nego li prije spomenuti pisci. Da je disanje
nosom kod razvijenoga prokazljivoga zapaljenja nosa jako otežčano, dapače onemogućeno,
znademo iz prijašnjih opisa, nu pisci mu samo djelomice svadjaju
uzrok na čvorove, većinom na infiltraciju ili na brazgotinastu stegu sluznice
nosne jaže i školjaka i na kraste.
'rreću periodu prokaze na sluznici nosa karakterišu vriedasti čvorovi i
nagrdjenje organa, veli d e l a S o t a. Ta perioda pojavljuje se u nosu, koji je
obično najviše oštećen, prije nego li na svih ostalih sluznicah. Nosni vriedi
sasma su okrugli, ravnorubni i duboki. Njihovo dno je hrapavo, muavo, djelomično
okorjelimi ili oljuštenimi krastami pokriveno. Iz uosa teče sirutkasta ili
krvavo-slnzava, neugodno mirišuća tekućina. Kod usekivanja izhtze kadkada
komadići hrskavice, dapače \-.estice kosti. Iza kraćeg ili duljeg vremena hripPij
je probušen, a nosna se krila razgrane i propadaju, uslied toga nastaje nagrda
lica, koju smatraju mnogi karakterističnom. Napokon može nos sasma nestati."
Konačno navadja d e l a S o t a R u a u l t a, koji je, "ne samo hrskavi dio
septi nari um probušen našao, nego dapače cloljnu školjku razorenom."
Ocevi dno nije d e l a S o t a poznavao iztraživanja L i m e i d e M e l l a,
jer se inače za sjegurno ne bi bio zadovoljio nalazom Rua u l t o v i m na
školjci, niti bi bio napose izticao nalaza, koji po našem današnjem znanju
spada nedvojbeno medju karakteristične oznake leprozne rhinitide.
J e a n s e l m e i L a ur e n s opisuju na temelju 26 slučajeva u najnovije
duba početak i razvoj prokazljiva zapaljenja nosa (rhinitis leprosa) slieclećimi
/\ttllimivimi riečmi : "Un enchifrenement per!:listant, uu e ace u mulation des croutes
obstruant les narines, quelques epistaxis, bref un coryza chronique en apparence
vnlgaire, tell e est sou ven t la premiere manifestation ex teri eure de la lepre ...
"
". ... Mais cette hypothese, plausible dans certains CitS, ne doit pas etre
g(:meralisee it tous, car chez quelques sujets le coryza lepreux n' apparait qu' it
la periode de mal ad i e confirmee ...
"
" . . . . A la phase de dt'1but, immediatement au-dessus du vestibule dont
la peau est presque toujours intacte, la muqueuse est rouge, turgescente, sillouw3e
de capillaires Jiexueux et distendus. Oette congestion atteint son maximum
au niveau de la partie anterieure et inferieure de la cloison. En ce point, la
muqueuse est souvent recouverte cle croi'itelles brunatres, vertiges d' une hćmorragie
recente, ou d' erosions plus ou moins ćtendues, tappissees de muco-pus.
l .e plus leger attouchement avec le style t sur cet te zone hćmorragipare provoque
nn ecoulement sanguin. Le derme muqueux de tout le segment inferieur de la
eloison est ordinairement fort epaissi et sa consistance semble diminuee. Parfois
a,ussi la pituitaire, qui tapisse les c01·nets infćrieurs est infiltrće, molle et depres-
:>ible ...
"
" .... La tumefaction de la muquense, qni double la cloison et les c01·nets ,
aboutit fort Houvent it l' atresie et a l' insuffisance complete des fosses nasales
au point de vue respiratoire ...
"
" .... O utre le coryza lepreux on con state SOill'ent sur I a pi tui taire des
veritables tubercules. OetlX-ci occupent la tete du comet inferieur, la cloison,
le plancher ou le vestibule des narines. Its sont en nombre variables, aplatis,
lenticulaires, fennes au toucher et eontrastent par leur coloration gris blanchatre
ou rose avec le fond rouge de la muqueuse. Onlinairement isoles les uns des
autres, ils peuvent devenir confluentes et former une nappe continue, opaline
et mamelonnee ...
"
". ... Sur dix sujets, que nous a vons exatnines a ce point de vu e, nous
avons reussi a deceler, des le premier examen, le bacille specifique dans six
eas ... "
Iz toga razabiremo, da se ni Jean:>el me ni Laurens obzirom na
nosoložko znamenomnje promjena u nosu ne slažu sasma sa mnienjem S tic
k er a, koji im pripisuje \Tit:dnost. prvotnih affekata, kao što to činimo s inicijalnom
sclerozom kod sypliilide. Priznaju doduše, da je prokazljivo zapaljenje
nosa kadkada prvim vanjskim znakom prokaze, nu nai11ah pridodaju, da se ne
smije ova hipotetična tvrdnja obćenitim pravilom smatrati, pošto imademo
dosta često sgode, da promatramo slučaj eve prokaze, u kojih nos stoprv kasno
oboli.
Od naših 40 bolestnika bilo je kod 37 njih (9·25'/0 ) promjena na nosu.
Odatle sliedi prije svega potvrda svestrano priznate činjenice o neobičnoj
čestoći nosne prokaze u obće ; dalje doka.znju oni. proti tvrdnji nekojih pisaca
(n. pr. I m p e y a), da je sasma karakteristično .aficiran nos, osobito pako njegova
sluznica, i kod tako zvane živčane prokttze, akoprem ne tako redovito, a valjda
ni tako rano kao kod čvoraste ili čvorasto-ži.včane prokaze ; nadalje razabiremp