1898. godina

142 Liečnički Viestnik 1898. Br. 5.
da li ulaze bacilli u stanice hrskavice ili ne ulaze, da li su velike tvorine, koje
se u sluznici gljota nalaze, stanice prokaie, odnosno globi ili bacilli prokaze
napunjene mezgovnice itd.
·
Zadaća je sliedeće razprave ova pitanja donekle razjasniti i stanje našega
današnjega znanja o prokazi gornjega diela dihala i probavila obćenfto ocrtati.
Skoro svi pisci, koji prokazu 'klinično opisaše, upozoravaju nas, da gornji
dio disala i probavila postupom bolesti često oboli, ali ujedno bitno razlikuju
čvorastu (lepra tuberosa) od živčane prokaze ·(lepra nervorum aut anaesthetica),
te ili o promjenah na sluznici nosa, ustiju, jezika, nebca, ždr.iela i gljota kod
zadnje vrsti sasma šute, kao na pr. N e i s s er (10), p l. B er g m a n n (28), ili
izrično izjavljuju, da kod te vrsti. prokaze ne nalaze promjena na sluznicah
gornjega diela disala i probavila, '!'ako vAli K a p o s i (7), opisujući pojave živčane
prokaze : "Sluznica utline ustiju i ždriela nij e kod ove vrsti morpholožki
promienjena." Takodjer I m p e y (26) veli, da je "kod živčane pro kaze sluznice
bez iznimke zdrave našao". Ipak je nedvojbeno, da mogu sluznice spomenutih
dielova, akoprem mnogo rjedje nego kod čvoraste prokaze, i kod živ.čane oboliti.
L e l o ir (12) navadja na više mjesti svoga velikoga djela · o pro kazi značajne
promjene na sluznici nosa i ustiju, isto tako spominju Hansen i Looft (21),
da su . kod "jednoga slučaja pjegavo-živčane . prokaza (lepra maculo-anaesthetica)
zamietili afekciju u vratu, koja je podpunoma naličila afekciji, koja se kod čvorastog
oblika redovito vidja u ; napokon dokazuju opaanja P a u l s o n a (13),
Eic hmiillera (24), Stickera (33), kao i · moja vlastita, da se oni
autori varaju, koji · nieču obstanak afekcija na sluznicah gornjega diela disala
i probavila kod živčane prokaza.
Kako se često promjene na organih, koji nas ovdje zanimaju, kod pojedinih
vrsti prokaze pojavljuju, poučava nas doljna skrižaljka. Njeni brojevi
potiču iz radnja E i e h m ii ller a (22 sl.), L e l o ir a (68 sl.), P a u l s o n a (37
sl.) i iz mog vlastitog opažanj a (40 slučajeva) :
Oblik bolesti
Nos Sluznica
Jezik
Nebce
·o-
uetana i ustiju i ždrielo
""
I=Q
G lj ot
Broj l Postotci Broj l Postotci Broj l Postotci Broj l Postotci BroJ l Postotci
Čvorasta prokaza 118 81 68·64 33•62 36 30•51 63 76 64'40
Mješovita prokaza 69 31 44·93 16 23·19 17 24 64 32 46·38 35 50•72
Živčana prokaz 80 16 20'()() 4 5·06 2. 2•53 3 3•79 4 5·06
39
53·39
Ta skrižaljka nas poučava., da oboli gornji' dio disala i probavila
kod sva tri oblika prokaze, i ako se to nejednako često
d oga dj a.
Za č v or a s t u p rok a z u, koja prouzrokuje najveći dio amo spadajućih
af ekcija, možemo ovu lj estvicu često će uporabiti :
Br. 5. l..iečnički V'iestnik 1898.
l. Nos (690fo); 2. Gljot (64°/0), 3. Nebce i ždrielo (530fo ), 4. Sluznica ustana
·
i ustiju (34%); 5. jezik (31 Ofo).
Mj ešovita ju prokaza donekle mienja :
l. Gljot {51 °/ ), 2. Nebce i ždrielo (460Jo), 3. Nas (450fo), .4. Jezik (25%),
5. Sluznica ustana i ustiju (23°/0).
Kod z i v č a n e pr o k a z e, koja razmjerno najmanje promjena pokazuje
ide čestoća ovim redom :
l. Nos (20%), 2. Gljot (5%), 3. Sluznica ustana i ustiju (5%), 4. Nebce i
ždrielo (40fo), 5. Jezik (20fo).
Obćenito je najčešće promienjen nos, onda gljot, a napokon nebce i ždrielo ;
rjedje obole ustne i sluznica ustiju, a razmjerno najrjedje jezik.
Teže je, no po čestoći organe poredati, reći, kada i kojim redom pojedini
dielovi gornjega disala i probavila obole. Ogromna većina liečnika srednjega
vieka, dapače i nekoji pisci XVIII. stoljeća, kao na pr. P o i s s o 11 i er u
"Rapport des comm issaires de la societe royale de medecine
sur le mal rouge de Oayenne ou Elephantiasis (Paris 1785) 'ili
H e m p e l u svojoj viesti o s p e d a l k s h e d u u Bergenstiftri, navode promuklost
kao prvi znak započimljuće bolesti ; k njoj se pridružuju kašnje promjene nosa.
Stoprv izkustvo najnovijega . doba stvorilo je raznolika mnienja. Tako veli na pt.
K a p o s i: "Većinom stoprv iza višegodisnjega trajanja č vo rasti h proizvoda i
infiltracija kože pojavljuju se takodjer na sluznici ustiju, ždriela, gljota, nosne
utline promjene, koje moramo radi njihovoga značaja i radi njihovoga čestoga
sastajanja sa spomenutimi promjenami kože njim primjerenimi, adekvatnimi
t. j. u skupinu symptoma čvoraste gube spadajućimi smatrati. u
Slie.naje mnienja i I m p e y (25), kada. tvrdi, da "bacilli napadaju sluznicu
ustiju, grla, očiju i nosnica tek, pošto se je bolest dobi:ano razvila". N e i s s e r
(10) mnije nasuprot, da se "stodobno s promjenanii kože . ... promjene na
sluznicah ustiju, nosa, nebca i ždriela sve do gljota" razvijaju. U sredini, medju
timi različnimi mnienji, stoji · N e u m a. n n (8), koji veli, da "sluznice: ili istodobno
s vanjskom kožom ili - stoprv kašnje obole. u L e l o i r (12), koji se je
vrlo temeljito tim . pitanjem bavio, ubraja suhoć nosa i krvarenje iz njega
medj u prodromalne pojave bolesti i nastavlja :
· "Les muqueuses du nez, de
la bouche, de la gorge, du larynx et de l' oeil peuvent etre erivahies des le
debut de l' eruption tuberculeuse (sm·tout celle du nez} En tous eas, lorsque
l' eruption tuberculeU:se de la peau a dure quelques temps, elles finissent toujours
·par etre atteintes." On se dakle pridaje N e u m a n n o v o m mnienju, koje
je i p o m o m u v j e r e n j u . opravdano, jer se sluznice u raznih slučaje vih
različito prama bolesti vladaju. Promatrao sam slučajeve čvoraste i mješovite
prokaze, kod kojih bi bio po pojavih na višegodišnje trajanje zaključivao, bez
bitna. učešća sluznica ; nu vidio sam takodjer bolestnika, kod kojih su kožne
promjene jedva početak naznačivale, a oni su bili vrlo promukli i sluznica
nosa pokazivaše karakteristične symptome prokaze; kao što su na pr. čvorovi na
hripelju (septuin).
Ne obazremo li se na osebujan osjećaj suhoće na sluznici nosa i krvarenje
iz njega, priznake to, po L e l o ir u, prodromalnoga, po pl. Berg m a n il u,
inkubacionoga stepena, koji ne mogu u posebnom ·slučaju ni najvrstnijem prQkazo