You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
138' Liećnićki Vlestnik <strong>1898.</strong> Br: 4.<br />
prelomljen ; uzrok se nije mogao naći.<br />
Kod . pretrage u narkozi opazi se, da je i lievi<br />
gnjat prelomljen. Za tri tj edna zaciele prelomi. U 3. mjesecu prelomi se desna nadlaktica,<br />
i desni gnjat, te su oba preloma zacieiila. Iza nekoliko mjeseci prevagne se diete u sto-·<br />
lici, · a da nije palo iz nj e, te prelomi desni gnjat blizu bedra.<br />
Godinu dana kasnije prelomi<br />
si lievi gnjat. Kratko vri eme, iza kako·· se je skinuo po voj, opet se prelo mi kost. · U<br />
svojoj drugoj godini padne diete i prelomi obje· noge, a 3 mj eseca iza zac,ieljenja opet<br />
desnu. Diete se je često tužilo, da ga boli' u ·:raznih okrajninah, pisac misli, aa su to bili<br />
prelomi, koje se nije opazilo. č.<br />
Therapeutičr1e crtice.<br />
R. Bloch. K poznavanj1' djelovanja salophena. IDie Heilkunde. <strong>1898.</strong> Januar.)<br />
B. preporuča salophen kano izvrstnu zamjenu salicyla kano antirrheumaticum, jer<br />
ne ima od njega nikakovih neugodnih nuzgrednih pojava (glavobolje, šuma u ušijuh i<br />
metnje probava). Dobri i brzi uspjeh imao je od toga sredstva i kod neuralgija i cephalalgije,<br />
a i kod afekcija kože,<br />
4 X 1·0 na dan.<br />
gdje postoji jako svrbljenje (pruritus). Podaje se obično<br />
A. L. Lederer. Jednostavni tq,mpon. (Theraupeutische Monatshefte <strong>1898.</strong> II. Heft.l<br />
U gynaekoložke svrhe preporuča L. tampon, koji se načini tako, da st> na po pr ..<br />
40 cm. dugi, 6-8 cm. široki komad calicotove ovojke metne watte i tako zaveže, da se<br />
načini uzao. Ovojka i watta mora naravski biti sterilizovana. Prednosti takvoga tampona<br />
jesu, da se ga može odmah i u svakoj veličini načiniti i da ne odtiču sekreti (osobito<br />
sgodno kod putovanja). ć.<br />
t S. Stricker.<br />
U Beču umro je 2. travnja o. g. S. Stri cker. Rodjen 1834. u Waag-Neustadtlu u<br />
Ugarskoj učio je najprije pravo, a zatim se posvetio medicini, te je već u· drugoj godini<br />
počeo raditi kod Br ii e k e a i tamo izradio svoje prve d vie radnje. Koncem 1858. promoviran<br />
je, te je do 1862. služio na raznih klinikah kao ekundarni liečnik. 1863. habilitirao<br />
se je kano docent embryologije· i postao asistent Briickea.<br />
1865. objavio je svoja<br />
prva velika odkrića o diapedezi · crvenih krvnih bobičica i o kontraktilitetu žilnih stienka.<br />
1866. postao jo kod O p p o l z era adjunktom experimentalnog iztraživanja, 1868. izv. profesorom<br />
experimentalne pathologije, a 1872. red. profesorom obće i experimentalne pathologije.<br />
Strick er uveo je u iztraživanje promatranje na živućoj tkaničevini, te je tako<br />
mogao učiniti mnogo znamenitih odkrića, kano diapedezu crvenih krvnih bobičica, kontratilitet<br />
capillara, dieljenje stanica u živućoj tkaničevini, odkriće<br />
mehanične sekrecije<br />
žliezda, nauku o gradji roženice i o odnošaju stanica prema temeljnoj substanciji. Taj mu<br />
je način i pomogao, da je njegova nauka nauka o zapali napokon pobjedila u dugotrajnoj<br />
borbi, koju je vodio osobito proti Cohnheimu i njegovoj školi. Njegova viviseetorna<br />
iztraživanja pružila su mnogo veoma važnih rezultata, tako je odkrio vasomotorni centrum<br />
trbušnoga droba, korjena nerv. accelerant., živce za razširivanje žila ti stražnjih, sensibilriih<br />
korjenih ischiadica, način djelovanja diuretica itd. On je usavršio experimenat, te je u tu<br />
svrhu obreo mnogo raznih aparata, od kojih mu je osobito služio stolić za objekte, koji<br />
se može grijati i u naučne svrhe veliki mikroskop, kojim je mogao projicirat( slike<br />
20.000 puta povećane. Osim toga radio je gotovo il avih granah prirodnih znanosti, mnogo<br />
se ba 'fi o naukom o elektricitetu; a i filozofijom. Literarno je veoma<br />
do<br />
mnogo radio, te od,<br />
njega imade 134 vlastitih radnja, dočim ih je pou nj egovim nadzorom izradjeno malne 400. ·<br />
Od njegovih većih dj ela treba iztaknuti "Studien aus dem Institute fiir experimentelle Pathologie<br />
in Wien" (1869.), "Vorlesungen iiber allgmeine und experimentelle Pathologie"<br />
(1877.-1883 ), te u zajednici s znamenitimi histoloi onoga doba "Handbuch der Lehre<br />
von den Geweben des Menschen uud. :der Thiere" (1871-1873.) Kako je imao oštro oko,<br />
da upozna sposobnosti svojih suradnika, svjedoči · to, što je od nj egovih bivših učenika danas<br />
Br. 4. Liećnički Viestnik 189S. 139<br />
. . .... --------- --- --<br />
4_1) profesora i 17 docenta. Vanjskih časti nije postigao, . a tomu je uzrok ,<br />
što se nije izticao<br />
već samotno živio i što je u borbi za svoja načela bio o§tar, često dapače bezobv.lrau,<br />
te s toga imao dosta neprijatelja.<br />
Sitne viesti.<br />
Osobne viesti. Sekundarni liečnik u zem. zavodu za umobolne u Stenjevcu<br />
tir. Jaroslav Daneš imenovan je liečnikom zem. kaznione u Mitrovici. - Asistent na<br />
kr. zem. primaljskom učilištu, dr. Milivoj Dežman zahvalio se je na službi i postao<br />
Hekundarnim liečnikom u bolnici milosrdne braće, a na njegovo mj esto imenovan je asilllentom<br />
dr. Ivan Haslinger. -<br />
Sekundarni liečnik u bolnici milosrdne braće u Zagrebu<br />
dr. Mihalj M u s u l i n zahvalio se je na službi. _;_ Mj esto dra. P. pl. Or e š k o v ić a,<br />
koj i se je na službi zahvalio, poRtao je dr. Edmund Ma i kupalištnim liečnikom u Krapinskih<br />
Toplicah. - Mj esto dra. T. Marschalka, koji je postao profesorom u Kološvaru,<br />
Imenovan je dr. Bertala·u pl. Szemerey oficielnim knpalištnim liećnikom u Lipiku.<br />
Bolnica u Brodu na Savi. Novosagradjena bolnica imovne obćine predana je l.<br />
travnja javnosti. Nj egu bolestnika preuzele su milosrdne sestre reda sv. Križa iz Dj akova.<br />
Sveučilištne viesti. Beč. E. Schwarz hubilitirao se je kano docent za unutarnj<br />
u medicinu.<br />
Ministarstvo za javnu hygijenu_. U Ruskoj ustrojeno je ministarstvo zaj•wnu<br />
hygijenu, koje .će upravljati i virni zdravstvenim! poslovi.<br />
Sahranjivanje spaljivanjem (cremacija). U k. k. Geselschaft der Aerzte<br />
u Bečn podnio je nedavno Mauthner izvje§će odbora, kojemu je bilo povjereno, da<br />
prouči pitanje o spaljivanju mrtvaca. Najprij e je pročitao mnienje pokojnoga H ofmanna,<br />
kqji ovo pitanje razpravlja poglavito sa sudbeno-liečničkoga gledišta. Tekom 20 <strong>godina</strong>,<br />
to je bio sudbeni anatom bečkoga suda, vidio je samo 6 exhumacija i od ovih samo 2<br />
radi sumnje otrovanja. Vriednost takovih exhumacija je veoma dvojbena, tako da H o fm an n<br />
dolazi do zaključka; da se ut> moze braniti ovaj način sahranjivanja sa sudbeno-liečničkoga<br />
gledišta .j to tim manje, to se u slučajevih, gdje nije uzrok smrti sigurno ustanovljen, može<br />
cremacija zabraniti. Podsjeća, da je balzamiranje lj ešina svigdje dozvoljeno, a ipak ovo<br />
čini nemogućim, da se dokaže e\·entualno otrovanje. Govori obsežno o polaganom gnjilenj<br />
u i trulenju lj ešina, te o aesthetskih i drugih protimbah ovoga ,,mira u grobu", pa<br />
iztičr, da je proti obligatornom spaljivanju, nu da sa sudbeno-liečuičkoga gledišta ne ima·<br />
ništa proti fakultativnoj cremaciji uz stanovita ograničenja. %atim je pročitan referat M.<br />
Grubera, koji ustaje proti tomu, što se pretjeravaju pogibelji groba u zemlji. Noviji pokui<br />
su dokazali, da u pokopanoj lj ešini brzo postaju neškodljivimi klice 'bolesti, osim bacilla<br />
bedrenice· (anthrax), koj i još dugo vremena ostaje virulentan. Dopušta, da proti ovom<br />
načinu sahranjivanja s hygijenskoga gledišta ne ima prigovora, te se izjavljuje samo proti<br />
obligatoruom spaljivanj u. Družtvo je primilo sliedeću rezoluciju : "spaljivanje mrtvaca s modernim<br />
i crematoriji je s hygijenskoga gledišta bez prigovora ;<br />
pokapanje ·u zemlji ne ima<br />
takovih manjka i štetnosti, da bi cremacija bila nu,ždna hygijenska reforma. Obligatorno<br />
spaljivanje nalazi neodoljive zapreke, te pobudjuje sa sudbeno-liečničkoga gledišta važne<br />
sumnje. Proti fakultativnom spaljivanju ne imade<br />
niti liečničkih, niti hygijenskih prigogovora,<br />
ako se lj ešine spaljuju -uz brižjivq provedeno mrtvozorstvo ".<br />
Kola za prevoz bolestnih od priljepčivih bolesti. Gradsko poglavarstvo<br />
u Zagrebu nabavilo je posebna kola za prevoz bolestnika, te 8e od sada smiju bolujući od<br />
priljepčivih bolesti prevažati samo na takovih kolih. Ordinirajući liećnik imade slučaj .Prijaviti<br />
gradskom liečniku dotičnoga kotara, .. koji će tn dl\ odrediti prevoz na sanitarnih kolih.<br />
Proti prekditeljem ove odredbe ustHnovljene su stroge kazne, a fij akerom je naloženo, da<br />
ne smiju prevažati nijednoga bolestnika, ako se dotični ne izkaže liečnićkom svjedočbom,<br />
da ue boluje od priljepčive bolesti. Ova uredba poglav11rstva našega · glavnoga grada zavriedjuje<br />
svaku hvalu. jer se tako opet odkbnja jedtn uzrok za širenje priljepčivih bole8ti .<br />
Kretanje priljepčivih bolesti u gradu Zagrebu tečajem ožujka<br />
8. D i p h t. h er i t i s preost.alo '
Change language