1898. godina

102 Liečnički Viestnik 1898. Br. 3.
Br. 3. Liečnički Viestnik 1898. 103
posve pri sviesti, čas samo na polak, te bulazni. Radi na3tale phlegmone na lievoj nozi bi
premješten na nekoliko tjedana na chiruržki odiel.
Predmnievali smo, da je bolestnik padom zadobio haematoma dm·ae matris, pa da
taj izljev krvi sada kao kakav tumor cerebri t .•. zv. obćenite cerebralne symptome prouzrokuje.
U ostalom nije slučaj bio posve jasan. Kako gospoda na anatomskom preparatu vide,
bio je i sbilja na desnom occipitalnom režnju haematom, koji se je 'resorbirao, pa ostao
kao orah veliki porus (p orencephalija), pokrit piom i izpunjen čistim liquorom.
Od kud i kamo veće važnosti je nalaz na :T.ihth krvnicah toga mozga. Iste izgledaju
pune, kano injicirane (osobito basalne arterije i arter. foss. Sylvii i nj ezini razgranci), šarene,
jer su bielimi pločicami oklopljene.
To je gen eralizovana atheromatoza žila krvnica u najvećem stepen u.
Sada nam je razumljivo, zašto te transitorne i promienljive kljenuti, recte pareze, kod toga
pacienta (manjkava circulacija, anaemizovanje eorticalnih polja itd.).
Za čudo bi bilo, da u takovom mozgu, gdje su u tom stepenu prilike dane, ne bi
došlo do rhexis žila krvnica, poimence srednjega razgranka art. foss. Sylvii, koja je već
iz fizikalnih uzroka - kako ću odmah spomenuti - toli često rhexis izvršena, da ju je
Charcot kao "l'artere de l'hemorrhagie cerebrale katexohen" okrstio. Takovu haemorrhagiju
u veličini graška nalazimo i u prednjem kraku lieve capsule interne, koja dakako
nije mogla izazvati nikakovih symptoma. Zašto upravo taj razgrana.k a1ter. foss. Sylvii (za
corp. caudat., lentif. i capsulu internu) kod apoplexija prsne, kušao je M e n d e l godine
1891. u berlinskom liečničkom sboru fizikalnim.i pokusi razjasniti, koji su demonstrirali
razne tlakove u žilah krvnicah mozgovine i možgjane površine. Pokazalo se je, da je tlR.k
u corticalnih žilicah, koje medju sobom anastomoziraju, znatno upravo manji, nego n. pr.
u arter. corpor. striati i arter. lentico-capsularis, u kojih ne zaostje mnogo od tlaka iz carotide,
jer su ove arteriole t. zv. ,.konačne arterije", koje svršavaju bez anastomoza. - Taj
relativno visoki tlak čini, da u stanovitoj starosti njihova muscularis atrophira, tamo se
etablira miliarui aneurysma, koji sgodnom prilikom prsne.
Dr. Schwarz: Meynert je anatomski sveo hysteriju na spasmus ove arterije ;
uslied toga nastane anaemija ove okoline, te prouzročuje bolest t j. pojave hysterije.
Dr. Gutschy: Tako bi se dala tumačiti samo jedna vrst hysterije, a ne bi se dala
svaka svesti na ovaj uzrok. Za hysteriju baš je karakteristično, da se ne da svesti na an