1898. godina

44 Liečnički - Viestnik 1898. Br. 2.
proiznieti. To su u prvom redu oni,· u kojih kakov drugi trauma;· a· -kad kada i više njih
na jednoć, ali u isto vrieme s kontuzijom abdomena dj eluje; koji onda odvraćaju pozornost,
tako da liečnik na ove misli (fractura kosti lubanje, kralježnice, ruke, noge i t. d.). Ima
osim toga slučajeva,. gdje isti udarac, isti pad po vri edi jedan ili više .organa utrobe, kosti
ili druge bližnje organe.
Treće je pitanje : Kakva je ozljeda povriedjenog or·gana Pred oČima se
mora imati ne samo mjesto ozljede, nego. takodjer narav iste i njezin objam, prema čemu
se osniva prognoza i liečenje.
Kod čvrstil;l organa se ne može. lako pogriešiti, tako n: pr. ima razlika medju pukotinom
i sdrobljenjem bubrega ; -ali kod šupljih organa (eri eva, želudca i t. d.) je često
upravo ne moguće odmah pozitivno reći, da li je kontnzija ili mala perforacijn.
Ako je više organa ozliedjeno, to treba prosudjivati najprije svaki symptom svakog
pojedinog ozliedjenog ·organa i razliku istoga od drugih. Govornik je vidio čovjeka, koji
je zadobio prodor desnoga bubrega;. a bilo je u isto vrieme znakova prodora crieva, u
ileo-coecalnoj partiji. Liečnik bi u neznanju učinio urez u bubrežnoj okolici, što zaita ne
bi osobito koristilo. Zato· valja uviek pomisliti, da može na jedan mah i više organa biti
povriedj_eno, ma bili, oni i udaljeni jedan od drugoga.
Što se s t e p e n a o z l j e d e tiče, diPle se u više kategorija, a razdioba se može uzeti
po lVl oty u. Ima lakih slučajeva, koji i do kraja ostaju takvi ; drugi opet u početku laki,
postaJu poslije nekoliko sati, dana ili tjedana težki ; amo spadaju raztrgnuća, koja za čas
obliteriraju, ali poslije nastupi krvotok, n. - pr u želudcu, i thromboza. · Ima opet lakih
ozljeda, koje se u godnom slučaju zaraze (abces nR · peritoneju, u jetrib, na pancreasu
i t. d.)-' Ako se n. pr. oko jednoga diela crieva stvore adhenincije, može doći i do stercoralnog
abscesa ili do upale potrbušnice s klasičnimi priznaci. Da se ne dogode iznenadjenja,
dobro je bi:i na oprezu i u lakih slučajevih u pogledu izjave. Ima srednjih slučajeva,
t. j. takvih, koji, kada su se pogoršali, opet e poboljšaju, i napokon·takvih, koji su sveudilj
težki n. pr. radi sbocka ili jakol