1898. godina

354 Liečnički Viestnik 1898. HL 10.
----··-·-··----··--------·
Kašnji slučajevi odgovarahu u tečaju običnomu opisu - dočim glede potankosti i.
pojedinosti upućujemo na vrlo zanimivi original, te prelazimo na sliedeću radnju dr. K o b­
lera o bolovanju gdča,noga jezičcu (epiglottis) - t·rbtnoj po.alini. Kao bivši višegodišnji
asistent Schriitterov obično je zrcalom pregledao grklj:m bolestnikom od pošalinc,
ter je ustanovio kod ove epidemije, da je najčešća komplikacija i skoro izključivo jedin;;
- infil tracija grščanoga jezičca sa sliedećom ulceracijom, a kadšto i bez nje. (U jednom
slučaju razvila se je diphtherija u grkljanu za tečaja pošaline.\
U drugoj polovici floridnoga stadija pošaline ukaže se grščani jezičac na svojem
slobodnom rubu ili na dielu istog odebljan, živahno ili t1tmno crven, kadšto obasut haemorrhagijami,
bud točkastimi bud velikimi kao grašak. Ovo odebljanje bilo je glede 'loestine
različno - u nekih slučajevih ukazao se je jezičac tako debeo, da je pogled u
unutarnjost grkljana bio nemogućim. Za nekoliko dana mogla se je na prostranom ruba
infiltrata viditi ulceracija oštrih okrajaka sa žućkasto-bielom naslagom. Ove ulceracije zacieljuju
lagano i zaostavlj aju bielu linearna brazgotinu, a jezičac ukazuje se na tom mjesw
kao skraćen. Ova komplikacija na jezičcu ualazi Re obično kod t, žkih i najtežih slučajeva.
Subjektivno ne osjeća se ova komplikacija, kadšto je glas hrapav.
Kliničko-bakte1·ioložka op oža1ja na slttčaje1:ih maltt1"ije tečttjm gud. 18!J(j. od dra.
K o b l er a i R. Wo d y n s k o g a.
Motl·eno je 59 slučaj eva. Kod 49 nad jeno je parazita malarije, a kod 10 se nisu našli .
U onih slučajevib, gdje je bilo parazita, bilo je A. 29 slučajeva sa značajnim parazitom
tertiane, B. 6 sa typičkim parazitom quartane, a O. ostali pokazivahu Laveranovog ili polu ­
mjesec tvorećega parazita. Sve slučajeve pretraživao je W. bakterioložki.
A. U sluča,jevih, koji pokazivahu parazita tertiane u krvi, bijatie 8 krat typička febris
tertiana, 6 krat tertiana duplex, 5 krat quotidiana., 4 krat conti nua i il krat groznica, kojoj
se nije mogao ustanoviti typus, pošto je prebrzo prestala. Svi po kazi vabu typičkoga tertianparazita,
koji se je mogao ustanoviti svojimi bioložkimi i morpholožkimi svojstvi. U prvoj
mladosti ukazahu se bez pigmenta, kašnje vrlo finim pigmentom, koji se je nakupio u pe·
riferiji parazitovoga tiela. Paraziti pokazivahu živahno gibanje, iz njih proizadjoše nastavci
raznog oblika, a bijahu uključeni u nadutih jasno odbojadisanih crvenih krvnih bobicah.
Paraziti rasli su vrlo brzo, a izrasli su pod puno za 48 sati ; tada bijahu paraziti nepomični,
pigment postao je više krupnije zrnat, nakupio se bud u sredini, bud u periferij i
parazitovoga tiela. Sada nastalom sporulacijom razvilo se 15-25 vrlo malenih okruglih
spora. Bojadisanjem suhih priprema dobiveni rewltati slagali su se unutarnjom strukturom
ovih parazita s navodi u literaturi. Nu koliko se je moglo uviditi na nalnzih krvi, pojaviše
se groznički paroxysmi istodobno, kad je počela sporulacija. lazni typus groznice mogao
se je samo tumačiti na temelju toga nalaza tako, da ima raznih generacija pamzita i da
ove postupice dozrievaju. Kod pojedinih razvitih parazita moglo se je vidjeti duže vremena
u priesnih krvnih pripremah vrlo živahno gibivib dugih flagella.
B. U vrlo riedko opaženih slučajevih malarije sa quartauim parazitom u krvi -­
bilo j e raznih typa groznice : trikrat s typičnom quartanom, dvakrat s dnevnim typom, a
jedankrat nije se mogao ustanoviti typus. l tu se mora uzeti, da je typ groznice bio ovisan
od toga, da su bile dvie ili ville generacija parazita u krvi.
O. Slučajevi malarije, u kojih se je pronašao Laveranov polumjesece tvoreGi parazit,
motrili su se bez iznimke u drugoj polrJ1ici godine; prema tomu je opravdan naziv
ovoga oblika groznice kao ljetno-jesenska (aestivo-autumnalis). Tečaj bolesti bijaše većinom
sasvim nepravilan. Parazit čini se, da je ipak jednostran, akoprem su odnošaji groznice
bili raznovrstni. U svakom slučaju moglo se je ipak - ma bio nalaz glede mlarljahnih
oblika i različit - u koje god doba tečaja pronaći polumjesece i sfere_ Spisatelji pristaj u
s toga uz mnienje Janczoa i l o senbergera (Deutsches .Archiv fiir klin. Med. 57. Ud.
Hft 5.). Često mogli su se pronaći polumjeseei i sfPre u krvi istom, kad su napadaji groznice
prestali bili i kad su se OHjećali bolestnici jur posve dobro. U nijednom slučaju nisu
mogli pronaći istodobno Laveranovih parazita i običnih para;r.ita tertiane, odn. quartane.
Slučajevi s parazitom tertiane prolažahu kndšto mnogo teže, nego li oni s Laveranovim.
Neki slučajevi činili su se izprva kanda su pošalioa.
Br. 10. Liecnicki Viestnik 1898. 355
All!'ttminll riju -i muk-rućn-i c:·il-intlri kud uule.t·i e-r-ie-dj tt sa zape ko-m 6d dra. K o b l e r a.
Vasda se je držala albumiuurija i izl nčivanje mokrać nih cilindara važnom zull­
(\aj kom kolere
A. H e r m a n n , l\ll iiblhii.uer, K jel l b e r g, Kobler i r.1jećiva li 8U oh albuminuriji,
izlučivanju hyalinih, epit.helialuih, dapače i g:r:mul•>vnnih cilindara kot! akutnih kat:m·ha
erievlja za vladanja kolere i dok nije dadah, vada je postojala prije anurija ili e
1e nnwžinn mokrn.(e vrln umanjila. f:ia v tnj ni r.načaj kft a tm ne bubn·ga prošao je bez
traga ,:t nekol i ko dana. Kod svih tih rnznih bolo vanja bijaše to zajed nič ko, ela su bile
st •> ice C·est e, vrlo izdašne i nio v!lllen), neizliečeno 9 1111. S, ž. 1), umro l m., preostaje 8 (m. 7, ž. 1).
;/;ntim se u običaj noj skrižaljci izvješćuje o bole!! tih i uspjehu li eče uja za pojedine godine.
U ambulatoriju bilo je 4469 chirnržkih i 14Jf) očnih, dakle ukupno 5884 bolestnika. Ambuln.toruo
pravljeno je cbiruržkih operacija 21H(i, a očnih 104, ukupno 22\:JO. Na odjelu
ut-injen•> je u svemu 954 chiruržkih opt>racija kod 717 i!lnl'l!jeva, od ovih je ostavilo odiel
iz]i,•eeno f>fJ l, pobolj šano 118, ueizliečeiw l, umrlo H$, premješteno 15. Od operacija itičemo
10 operacija incar("eriranih, fJH ratlikalne operacije sl obodnih lternija, 10 laparotomija. (radi
holeti p roLnvila), 27 operacija kameuaea, l tra