1898. godina

340 Liećnički Viestnik 1898. ·Br. 10.
Br. 10. Liećnićki Viestnik. 1898. 341
Status praesens. Bolestnik je srednjeg uzrasta, srednje razvitoga mišićja i kostiju.
Unutarnji organi uredni. Bilo udara 76 puta u minuti. Tjelesna toplota po prilici
37·8° e.
Na granici vanjske i srednje trećine lieve obrve l cm. nad njom nalazi se 2·5 cm. dugačka
lividna, 3 mm. široka, na kosti sraštena i uvučena zarastica, kojoj je smj er paralelan
sagittalnoj osi. Zarastica odgovara vanjskoj periferiji pravilno okrugle impresije čelne kosti
u promjeru od 4 cm . Impresija je najdublja u obsegu iste zarastice, a najplića u medianoj
periferiji. Rubovi impresije su oštri.
Živčani nalaz (dr. F. Gutschy) : Bolestnik podpuno apathičan, čuje, razumije, ali
veoma sporo i jedva razumljivo odgovara. Postoji. obćenita cutana hyperaesthezija ·i lahka
razdražljivost vasomotora. Provod u živcih na obje strane napadno zakasnio. Glutealni i .
trbušni refle:rl na desnoj strani ugasli, dočim su na lievoj posve jasno izraženi ; isto je tako
i s plantarnimi. Zj enice nešto sužene (izpod sredine široke), ne reagiraj u svakiput (Liickenreaction).
Oči konstantno convergiraj u prema lievo i dolje (deviation conjugee a gauche).
Desni doljni (ustni) razgranak ličnoga živca paretičan. Jezik kadkada odmiče na desno.
Desna gornja okrajnina podpuno je paralytična, leži mlohavo uz trup. Desna doljna
okrajnina paretična, na istoj su reflexi povišeni (goljenični i dorsalni clonus). H e m i­
p l e g i a fa cio-b rachio-eru rali s d extra.
Trbuh splošten. Mokraća ide uredno, blato na klysma.
Bolestnik imade veoma često epileptične napadaje, te je od jutra do večernjega posjeta
imao ih 16, a u noći su svaka '/, do '1 sata dolazili. I to počimlju uviek klonični
trzaji u desnoj polovici lica i prelaze onda na. desnu doljnu okrajninu. Kada su klonični
grčevi na desnoj strani generalizovani, stane se glava trzajući okretati na lievo. Lieva polovica
ne participira kod ovih grčeva. Poslije napadaja ostaj e desna ruka paralytična, ne
oporavi se.
Radi zlog obćega stanja i jer su napadaji dolazili u sve kraćih razmacih, odlučimo
se na operaciju. Bilo je težko odlučiti se za postupak, jer je hemiplegija, te povišena tj e­
lesna toplota govorila za to, da bi se moglo raditi o smetnji u centrumu, i to valj da o
abscesu. Nu ipak se odlučimo, da ćemo se najprije obratiti vidljivoj promjeni, na ime
impresiji kosti, te ako bi ovakav postupak ostao bez uspjeha, da bi se pošlo na centrum.
Operacija bila je 6 .. traVllja u jutro u narkozi s morphijem i cloroformom (trajanje
2 s. 55 min., tečaj dobar i uredan potrošeno 32 gr. cloroforma i 0·01 morphina). Učinio
sam zarez u zarastici vrhu najdublje impresije, te našao dugoljastu pukotinu (2·5 cm.) u
kosti, n koju je periost urašten. Zarez se u luku oko impresij e produlji do srednje crte,
rana razvuče s kvakami, te kost oslobodi od periosta. Sada se vidi, da je čelna kost u
obsegu od preko srebl'ne forinte utisnuta, te da imprimirani komad imade nekoliko poprečnih
pukotina. Na okolo se kost dlietom oslobodi, što je veoma tegotno, jer je fragment
ne samo duboko utisnut, nego i pod gornji rub čelne kosti potisnut. Za vrieme operacije
se pokazuje, da na mjestu pukotine n najdubljoj impresiji izlazi nešta cerebrospinalne tekućine.
Iz kosti jako krvari, što veoma otegoćuje posao, jer se slabo vidi, budući je polje
operacije uviek pokrito krvi. Antrnm frontale se pokazuje u medialnom i doljnem dielu
otvora trepanacije, te se u posliednjem i otvori ; odmah na to mjesto tampon od jodofofmgazea.
Napokon se kost svigdje oslobodi, te elevatorijem podigne. Izpod nje se vidi đura,
koja se pokazuje urednom i ·pulzira, jedino imade na nekih mjestib malih adhaezija s kosti,
koje se lahko oslobode. Kost se ne izvadi, već ostavi elevirana, te koža vrhu nje sašije
do 2 otvora za draine od jodoformovoga gazea, koji idu prema mjestu, gdje je antrum
frontale slobodno.
Bolestnik je poslije operacije veoma nemiran i viče, s toga dobije jednu injekciju
(0·01) morpbina i jednu campherovog ulja. Bilo poslije operacije 72, (za operacij e bilo je
spalo do 54, ali se pod konac opet dizalo). Bol. je do 3 sata bio nemiran i vikao, ali se
zatim umirio, te zaspao. Grčeva nije bilo. Bilo 92. Odredi se, da · na večer dobije jednu
injekciju morphinom.
7/4. Bolestnik miran, pri sebi, odgovara na pitanja, ne ćuti boli, traži jesti. Desnu
ruku može dignuti, grčeva nije bilo. Topi. pr. p. 37·5", po p. 37·5°. Bilo pr. p. 64,
po p. 72.
.. 8!4. Povoj, drah:ii se promiene; bolestnik je kod toga · nemiran, baca se i plače. Rana
uredna. Top}. 37·4"-31", bifo 72-76.
9/4. Kada sam u jutro došao u bolestničku sobu, nadjem operiranoga, · gdje u krevetu
na pol sj edi naslonjen na lievi lakat, u lievoj ruci ima šalicu, a s desnom drži žlicu
i jede juhu. Veli, da mu je savim dobro i traži kući. Topl. 37·2Q-36·2 ', bilo 76-76.
11;4. se promieni povoj, bolestnik miran, ne plače. Tj elesna toplota normalna, bilo
uredno. '
16/4. bolestnik ustaje iz kreveta, može rukom i nogom dobro gibati. 20/4. Draiui
izostavljeni, a 24/4. je rana sasvim zarasla, te kost prilično čvrsta.
Bol. će se za koji dan odpustiti kUći.*
U ovom je slučaju dvoje neJasno, što se ne može lahko protumačiti. Prvo,
zašto je kod toga bolestnika, pošto je iza traume kroz deset mjeseci bio bez ikakovih
smetnja, te nije pružao gotovo nikakovih cerebralnih syrnptoma njedanput provalila
epilepsija, iz koje se je stala razvijati cerebralna hemiplegija, koja bi po
svom napredovanju za koji dan svakako podpuna postala. BoL je podpuno amnestičan
za vrieme, kada je nastupio prvi napadaj, te od nj ega ne možemo ništa
saznati. Mi znademo samo, da je nadjen bez sviesti i da su se od onda pokazali
epileptični ·· napadaji i da . se je stala razvijati desnostrana hemiplegija. Postoje
tu dvie mogućnosti ili da je pao sa stolice ili lj estva, kada je zapaljivao
svjetiljke (po navodu roditelja), te da je taj pad bio prigodni razlog, da je provalila
epilepsija ili opet, da je u to vrieme zadobio prvi epileptički napadaj, te
uslied toga pao. Prvi momenat tumačio bi nam donekle postanje epilepsije, ali
opet, ako i neznatni,' symptomi, koji su· se pokazivali zadnje vrieme (glavobolja i
motorična aphazija) govore za drugi, ali suponira:jući, da se radi o kakovoj organičkoj
promjeni u centrumu. Zašto se je takova (absces ') pojavila tek iza tako
dugoga vremena, ne mogu da si protm11ačim. Isto tako se ne može tumačiti
iljelovanje operacije. Da su prestali epileptički napadaji, pošto je odstranjen pritisak
na mozag, ne će nikoga začuditi, ali Hkroz je nejasno, zašto su t;asvim
izginuli focalni symptomi, dok se na centrumu nije ništa poduzelo. Jedino bi se
dalo tumačiti, da je postojala kakova veća adhaezija na duri, koja je pritiskivala
na centrum, a kod operacije se je riešila.
Listak.
Osvrt na razvitak zdravstvene službe u Bugarskoj .
Piše dr. F. Gundrum, gradski fizik u Križevcih.
Čelebi Soliman, 8in turskoga sultana . Bajazida; obsjedao je g. 1393. bugarski glavni
grad Trnovo, te mu je (neki tvrde izdajstvom) pošlo za rukom 31. srpnja i. g. grad osvojiti.
Padom stare priestolnice slavnih bugarskih careva, zavladala je turska ruka cielom Bugarskom,
pa je s njom upravljala 500 godina. Kako je biedni bugarski narod živio pod
jarmom nep1ijatelja krsta častnog i slobode zlatne, pripovieda nam povjest, pa zato se
ne ćemo osvrtati na petvjekovne muke, jade i boli, koje je snažni i dobri bugarski narod
pretrpio, nego ćemo reći, da je u svemu, a najpače u zdravstvenom odnošaju za ostalimi
narodi znatno zaostao. Ali kada mu je sievnula rujna zora zlatne slobode, kada se mukotrpni
bugarski narod oslobodio, a pomoću snažne ruke cara osloboditelja, ruskoga cara
. * Odpušten 1{5. Ponovno se predstavio l/6., ćuti se sasvim zdrav, zarastica n
kosti čvrsta. Opazka kod korekture.