Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
26 Liečnički Viestnik <strong>1898.</strong> Br. l.<br />
Br. 1. Liečnički Viestnik <strong>1898.</strong> 27<br />
prah suhom stanju, izvrstno uzdržaje na rublju, drvu i t. d., te može odatle s hranom,<br />
zamazanimi prsti i t. d. lahko doći u usta čovjek:.<br />
Couch. Slttčaj lobarne pnewnonje s hype·rpyret·ičnom toplotom od 109" F. ; ozd1·avljenje.<br />
(Brit. med. journ. 1896. Oct. 24.)<br />
3 god. diete obolilo je od desne lobame pnenmonije, te je u početku tj elesna topiina<br />
bila 38·6" e. Drugi dan digne se toplina do neobične visine od 109" F. ili 42·7" e.,<br />
a treći spadne na 40' e.. 5. dan nastupi pseudokriza, a tek 6. prava kriza. Tečaj bolesti<br />
bio je blag, osim te visoke toplote; diete se je od bolesti brzo oporavilo.<br />
L. Hirschberg. O prelornih k'aVežalca. (Deutsche mediz. Zeit., 1897. Nr. 64.)<br />
U sudbeno-liečničkom pogledu treba razlikovati tr:umatične i spontane prelome<br />
kralježaka. Najčešći povod traumatičnih preloma je t. zv. posredno, a mnogo 1j edje neposredno<br />
djelovanje sile. Posebno znamenovnnje imadu prelomi vratnih kralježaka kod smrti<br />
vj ešanjem. Ovi su u cielom riedki, jer treba vRnredno djelovanje sile, da nastanu, pa<br />
se zato obično ne dogadjaju kod samoubojstva vješanjem. Relntivno još su najčešći kod<br />
sudbenoga smaknuća. Nul:tz preloma vratnoga kralježka daje sigurno zaključiti, da je<br />
strangulacija nastala za života. Kod sndbeno-liečničkoga prosudjivanja treba osobito paziti<br />
na bolesti i degeneracije kraljež:tka. Kod novorodjenih mogu prelomi kralježaka nastati :<br />
a) nbnormalnim porodom, i to za pravo samo ako se plod ricši sam od sebe, b) zločinačkim<br />
postupkom majke ili treće osobe kod poroda, oba su ova slučaja veoma riedka,<br />
e) ako liečnik pruži umjetnu pomoć, i to isto tako, ako vadi diete na glavu (kod pražkoga<br />
zahvata) kao i na noge. - Spontani prelomi kralježaka imadu mnogo manje sudbeno<br />
znamenovanje nego traumatični. Nalnze se, ako sn kralježci bolestni, a višeputa već kod<br />
neznatne traume. Kod sudbeno-liečničke diagnostike i prosudjivanja preloma kralježalm<br />
treba ponajprije izključiti bolesti kralježaka. Misli li se, da je koji vratni prelomljen, to<br />
treba hrbtenicu opipati i u ždrielu. Treba upamtiti, da to ne govori proti prelomu kralježka,<br />
ako odmah ne nastupe težki merlullarni symptomi. Kod očitovanja o orudju, kojim<br />
je zadana ozlieda, ima se biti veoma opreznim. Prognoza preloma kralježaka je radi<br />
s njim skopčanih manje ili više znatnih ozljeda hrbtenoga mozgn nviek zla, ako i ne absolutno<br />
infaustna. Malne poslije svih izcie\jenih ozljeda kralježaka preostaje nemoć (uzme,<br />
gubitak plodne sposobnosti, 1j edje duševne bolesti). Nije li hrbteni mozag ozliedjen, nego<br />
samo potresen bio, to se može razviti traumatična neuroza. Sposobnost za rad je većinom<br />
znatno smanjena, ako ne sasvim uništena.<br />
Klinke. 1'ežkoće u diugnoz·i slučajeJlt du.eiYnih bolesti. (Zeitschrift fur praktiscbe<br />
Aerzte, 1897. Nr. 5.)<br />
Kada se stavlja diagnoza duševne bolesti, treba što više misliti na paralyzu, da se<br />
barem težki i jasni slnčaji u praksi prepoznaju Pisac konstatuje žalostnu činjenicu, d·a za<br />
njegove desetgodišnje psychiatri ne djelatnosti još nikada nije u prijamnom mnienju (iznzam<br />
one s klinika) stavljena diagnoza paralyze. Osobito smetnje govora, dapače najvišega<br />
stupnja s izrazitim posrtajem slovka, hezitacijom, usp0reni govor, zatim manjkava pozornost,<br />
euphorija, brza promjena razpoloženja, te slaboumnost, koja se već rano pokaZIIje u<br />
govoru i činu bolestnika, razlika i ukočenost zjenica ne op:tžaju se. Težkoća diagnoze progresivne<br />
paralyze leži i u tom, da osim promjenljivih, sad više, sad manje se iztičućib po-.<br />
četnih symptoma, uzma n raznih predjelih mišičja, pojava podraži i gubitka, promjena<br />
značaja, msnjka pamćenja i t. d., dolaze symptomi svih drugih vrsti duševnih bolesti pod<br />
slikom paralyze i da sakrivaju sliku bolesti. K. sjeća nadalje na često upravo začudne<br />
remisije kod progresivne paralyze, koje mogu kadkada trajati 1/2 do l god. Bolest traje<br />
prosječno 4-5 god., a vanredno riedko može trajati do 10 <strong>godina</strong>. Takozvani paralytični<br />
nastupi, koji se pokazuju sada kano vrtoglavica, nesvjestica ili apoplexija, sada opet kano<br />
epileptiformi grčevi, su kadkada česti, kadkada opet riedki. U aetiologiji najglavniji je<br />
uzrok sypbilis, uz to alkohol, preveliki napor, traume, sunčanica i t. d. I drugi oblici duševne<br />
bolesti, melankolija, manija, chronička paranoia, smetenost, mogu u diagnostičkom<br />
obziru težkoće praviti, što ne nastupaju samostalno, već često kano predteče ili medjutamne<br />
faze. Praktični liečnik čini u takovom slučaju najbolje, ako opiše symptome, te izjavi,<br />
da postoji duševna bolest, a ne učini specijalnu diagnozu. Radi li se o tutorstvu ili<br />
je liečnik sudqeni vještak, to preporuča pisac, da se upitni bolestuik G jedna promatra u<br />
ludnici, kako bi se mogao stvoriti siguran sud. Znanje psychiatrije će se tek onda razširiti,<br />
ako će se ona baš tako kano i nutarnja medicina, chirurgija i t. d. kod izpita pitati. Napokon<br />
preporuča, da se i bogati materijal javnih . ludnica . upotrebljuje za praktično obrazovanje<br />
Iiečnika u psychiatriji.<br />
·<br />
H. Koppe. -Iznenadna sm1·t "zdmvoga" djeteta . .J(azu-istički 1n·inos k sl1tčajevom<br />
hype1"]_Jlazije 1n·sne žliezde. (Mi'tnchener med. Wochenschrift 1896. Nr. 39.)<br />
· ,7 ' 2 mjesečno di ete, koje je hranjeno s kravjim mlieko m i prilično gojeno, bilo ye<br />
Jesno i duševno dobro razvito, a ne rbachitičoo, probudi se poslije dobroga sna, uzpravi<br />
se i .sjedne, nnjedanput zakrene očima, nešta pomodri, te se sruši mrtvo zadubivši neko"<br />
liko malih grčeva. Nalaz razndbe bio je sliedeći : veoma blieda koža, pastozni habitus,<br />
obilno podkožnoga sala. Sve žliezde, a osobito u mesenteriju, znatno otečene. Thymus<br />
6·4 cm. · duga, 6-7 cm. široka i do 2 cm. debela, svjetlo crvenkasto-sive boje,. pokriva<br />
svojim doljnim, šhim dielom gornju polovicu pericarcla, te siže gore do štitulje. Težina<br />
52·9 gr. Kada se ureže, izprazni Stl iz više jače napetih kusića žućkasto siva, gnoju slična<br />
tekućint, koja se nalazi u centralnih, pukotini sličnih, unutra sasvim gladkih šupljinah.<br />
Ostala suhstancija žliezde na prorer.u crvenkasto siva i prilično krupna. Ne ima tumora<br />
slezena. Obje žabice jako natečene, isto tako solitami folikuli i Peyerovi plaqui u crievu.<br />
Mikroskopski m pretraživanj em nad je se, da su po . cielom tielu pomnožene biele krvrie<br />
bobice. Ovaj nalaz savezno 11 natečenimi žliezdami t:ini vjerojatnim, da se je valjda radilo<br />
u leukaemiji, gdje je mjesto slezena pove(oala se prsna žliezda.<br />
J. M arty. Stfbaktttna meningit-is, koja je polazila od stražnje tTećine t1•ećega lievoga<br />
čelnoga zavoja; aphazija; suwt. (Gazette des hOpitaux. 1897. No. 81.)<br />
Meningitis je započela od circumscriptnog ognojka u stražnjoj trećini 3. · lievoga<br />
čelnogn ·zavoja. Pritisak na centrum govora prouzročio je apbaziju, koja je u početku bila<br />
glavni symptom bolesli. Zatim je zapala prošl11. na Rolandovu brazdu, te je ovdje učinila<br />
novo meningo-encepbalitično ognjište, koje je prouzročilo uzmu ličnih mišica. Aphazija<br />
nije ostala ista, već je pokazivala exacerbacije i remisije prema stupnju kompresije, koju je<br />
u stanovito doba bole8ti oguojak prouuočivao, ali nikada nije sasvim prošla. Kada se je<br />
ognojak razširio, postao je pritisak na centrum govora manji, te se apbazija uij tako iztL<br />
cala. S kliničkoga stanovišta bio je razvoj meningitjde zato zanimiv, što je bio različit od<br />
klasične symptomatologije. Nije bilo bljuvanja, niti je trbuh bio upao. I tj E>lesna toplota<br />
bila je abnormaln11. Obično po(limlje meningitis sn znatnom vrućinom, koja često traje do<br />
smrti, U ovom slučaju je u početku bila umjerena vrućica, baš tolika, da je očitovala<br />
akutni proces. Nu kasnije pala je, te je 4 dana pred smrt postala normalna. Večer pred<br />
smrt i na dau smrti bila je dapače subnormalna. Spomena vriedna bila je i disbarmonija<br />
medju bilom i tjelesnom toplotom . Čim niža je ova bila, to viši je bio broj udarl;t bila<br />
opet obratno.<br />
Pascheles. Ruzne v1·sti mozgovnoga lc'vcwenja. (Wien. klin. Wochenscbrift<br />
1897. No 14.)<br />
Zadnjih dviju <strong>godina</strong> obduciralo se je u Rti.dolfovoj bolnici u Beču 23 slučaja<br />
smrtnih krvarenja mozga. Od ovih je u 13 Rlučajeva krvarenje prodrlo u možgjanske<br />
klietke (S u sve, 3 ·samo u jednu postranu, a 2 samo u prednju klietku). Diagnoza sekundarnog<br />
izljeva krvi u možgjansku klietku mogla se je već za života staviti. Glavni pojavi<br />
za ovakovo krvarenje jesu : l. typična hemi p legija, koja se i u kasnijem stadiju može prepoznati<br />
po trajućoj uzmi facialisa i 2. coma postaje dublji i od vremena do vremena se<br />
promjene motorne ognjištne pojave i difuzni symptomi podražaja (drhtanje, tonički grčevi) i<br />
3. polyurija i glykosurija; 4. pojavi bulbarne uzme. Polyurija i glykosurija ne dokazuju<br />
nedvojbeno, da je krvarenje u četvrtu klietku, kod ove postoji kadkada nystagmus, Kod<br />
krvarenja u mostić od pada važni. i stalni symptom prvotne polustrane uzme, mlohavost<br />
okrajnina i pareza facialnoga živca iste strane. Ćesto težki ognjištni symptomi kod krvarenja<br />
u stražnj u lubanjsku dubičinu nastaju, dok je još sviest uzdržana, dočim grčevi kod<br />
krvarenja u klietku riedko kada nastupaju, a da ne ima bezsviestice.<br />
·
Change language