1898. godina

31 Liecnički Viestnik i$Qs. Br. 9.
Br. 9. · Liečnički Viestnik 1898. 313
Bolestnik oboij od desnostrane pneumonije, te · uim-e · iza 12 dana od profuznoga krvarenja
iz nosa, želudca i žućnoga mjehura (bio je haemophil). Sekcija nije doi-voljena. 2) 25-
god .. mladića udario je konj kopitom u predjel 5.-8. desnoga rebra, . te je zadobio silne
boli u predjelu žućnoga mj ehura: Kasnije dodje do pneumoničke · iri:filtracije pluća desilo, ·
napried, dolje! do exsudata . ti desnoj pleuri i kašlja s izbacivanjem čiste ·žući. Aspiracijom
izvadi se iz pleure preko 1/2 lit". . žućiw bojadisanoga serozno-gnojnog exsudata. Pleura se
otvori i drainira, teje dulje vremena iztica9 žućno bojadisani gnoj. Poslije se je' opet pokazalo
žućno izbacivanje i povećala se muklina u predjelu jetara, pa se je reseciralo 6. i
7. rebro u pazušnoj crti ; i iz tog otvora izticala je žuć i sluz. Bolestnik je jo š u liečenju,
ali se oporavlja. · ·
G. misli, da se je u ovom slučaju radilo u dj elomičnom zatvoru
.
duet. e holedoci ' te
je nastao subphrenični absces, koji je komunicirao s žućnim mjehurom; zatim je došlo
do direktne komunikacije žućnih prohoda s pleurom i bronchiji. Kakova je bila prvotna
. .
ozljeda i kako je nastala, ne može se pisac izjaviti.
C. Fere. Bilježka o slučaju epileptičnog ictera. (Progri'ls medicale 1897. No. 24.)
·
Kod 47. god. žene pojavila se prviputa epilepsija u tipičnom nastupu. Sliedećega
dana započe žutica, koja se brzo razširi po cielom tielu, te je bila dosta ja ka, bilo spalo
na 28 udarca u času, stolica bila slabe boje, koža jako svrbilR. Kasnije su se nastupi često
opetovali i svakiput se pojavio icterus. Kada su 'na liečenje bromom ·nastupi padavice
rjedji postali, bilo je i rj edje ictera, ali pojedina žutica ostala je isto jaka. Bez padavice
nijt> bilo žutice, smetnje jetara i želudca nisu se nikada pojavile. Ova postojanost pokazuje
sigurno, da imade savez izmedju epileptičnoga paroxizma i ictera ; to se slaže s obćenitim
izkustvom, da duševno uzbudjenje može prouzročiti icterus. Po Potainu može se to
tako tumačiti, ·da duševno uzbudjenje prouzroči smetnju želudca, a ova ,,infekcijom" icterus.
Fournier. Nespoznani oblici syphilisa. (Le monde mdicale. 1898. Nro. 2.}
Mnogo češće, no što se obično misli, se ne spoznaje syphilis. Tako je F. od 4142
bolestnika opažaQ 193 slučaja, gdje se nije syphilis upo_znala. · Imade dakle 4-5 bolestnika
na 100, koji imadu tercijarne pojave, a ne znadu ništa o svojoj bolesti. Ovi oblici BU
kod žena mnogo češći, nego kod muž karaca ; od 3755 muž karaca 120 ·ih · nije znalo, da je
syphilitično t. j. 3·19"/o, dočim je od 387 žena bilo 73 nespoznanih slučajeva t. j. 13·19%.
Ovo nerazmjerje se tumači time, da žene obično syphilis niti po imenu n poznavaju, te
tako laglje postRju, žrtvom okuženja, koje nisu opazile. Uzroci, da se ne spozna prava
narav bolesti, jesu ·1. extragenitalni contagium. Obični ljudi smatraju -syphilis veneričkom
bolesti, pa ni ne misle, da bi se mogla i drugim putem zadobiti. Nu · poznato je, da je
razmjer extrageuitstlriih čirova 8 10 na · 100: čir ·na ustih, licu, trbuhu, gnjatovih i t. d.
2. Može se dogoditi, da se Ryphilitički znakovi ne upoznadu ili ne opaze. Čir može da je
malen, rudimentaran, površno pod praepucijem sakrit; moe i veoma brzo pro6i. Otečena
žliezde ne bole, pa ih bolestnici četo niti ne opažaju; isto je i kod syphilida na koži; ne
bole, . pa se bolestnici na nje ne obaziru. Za papule u -ustih i u ždrielu može se misiiti,· da
je aphthen ili običha angua. Alopt'ciji, syphilitičnoj glavobolji,· bolim u sglobovih, iritidi,
često se uzrok drugdje traži. -3. Sekundarna lues · pojavljuje se kadkada u sasvim blagom
obliku, njezini pojavi mogu biti slabo izraziti (samo nekoliko roseola ·j erozija u ždrielu),
te proći, a da se ne opaze. 4. Da žena ne upozna bolest krivo je što se višeputa sve čini,
da ne sazna istinu, (ako ju n. pr. lj ubovnik okuži). Zatim još dolaze u obzir : lahkoU:mnost
mladeži, nepoznavanje pogibelji, nemar, neograničeno povjerenje mužkarca prema ljubovci,
koju smatra vj ernom i t. d. . .
Glavna pogibelj nespoznanoga syphylisa su osbiljne tercijarne povriede : gnmata
nebca, koja razaraju ždrielo, tercijarne ostitide s težkimi nekrozanii, atrophične scleroze
muda i gubitak organa iza sarkokele, syphilis možgjana i hrbteujače s uzmami ili neizliečivinii
kontrakturami i t. d. Vidi li se. lues, to liečnik odrdi liečenje i bolestnik je
spašen ; ako je recidiva, n. pr. visceralna, to prouzročuje smetnje funkcija,· tako syphilis
možgjana smetnje inteligencije, gibanja, osjetljivosti. Nespoznana sypbilis je mnogo osbiljnija,
nego · spoznana i liečena, pa · reba uvažiti Ray erov savjet : ·"ako mi koji slučaj
-nije jasan, to predmnievam syphilis ; tako sam često i:tliečio bolestnike, koji bi bili urli.
Fere. B{lježka - slučajih naglog osie4jenja. (Progri'ls -medicale 1897. No. 4.)
F.· iz . vj ešćnje 'o dva slučaja. naglog osiedjenja. Dječak · od 5 · godina silno se je pre·
plašio, kada su se kod vožnje poplašili konji, te je za dva daria dobio prolRzni exanthem
o ielom tielu, a za 8 dana mu je oiedila kosa na lievoj strani glave. Čudno je, što je
.
s1edJ predJel imao oblik pet prsta ruke, te je i sbilja odgovarao mjestu, na koje mu je u
času pogibelji majka položila ruku. U drugom slučaju pala je hyeierična gospoja iz kola,
te se qzliedila DR lievoj strani glave. Ozljeda zarasla je liepom zarasticom, koja nije bila
na podlogu prirasla, nije ju bolila, te je bila normalno osjetljiva. Kada e je gospoja iza
4 godina jedanput silno uplašila, posiedili su joj sa,svim do drugoga dana svi vlasi, koji
su rasli u predjelu zarastice.
Therapeutičr'le crtice.
Woolsey. ll!asaža u liečenju kos tolo ma. (Medical news 1897 . March 20.)
W. dolazi glede uporabe maaže u liečenju kostoloma do sliedećih zaključaka
l. Liečenje kostoloma, i to osobit.o onih u blizini sglobova, immobilizacijom imade m,nogo
nedostataka i glede vremena cieljenja i glede funkcionalnog Uflpjeha, što se ga postiže.
2. Liečenje takovih kostoloma masažom i pasivnimi kretnjami skraćnje vrieme, dok se kot
sraste, za trećinu ili dapače I>olovicu, te vanredno poboljšava .ueposredni fu nkcionalni
uspjeh. 3. Ovaj je način liečenja osobito sgodan kod preloma u blizini sglobova. 4. Masaža
je jednostavna, -ul!\žuje .bol i oteklinu, poflpješuje konsolidaciju, zaprečuje .
atrophiju mi"
šičja, . te )lkočenost sglobova i tetiva. 5: Prvih 10-20 dana neka . se stavlja okrajnina na
udl
u za vrieme medju masažom, koja ima traj ati 15-20 minuta 6. Ovaj način liečenja;
spoJen s ambulatornom metodom, daj e idealne posljedke. 7. Kosi prelomi obih kostiju podgoljenice
ili gnjata ili prelomi u sredini diaphyze, koj i naginju na dislokacij u, neka se
immobiliziraju, dok se ne učvrste. 8. Amhulatorno liečenje je na mjestu kod kostoloma
starih ljudi i alkoholičara.
E. Bennecke. K pitanju forcirane taxe. (Berliner klinische Wochenschrift 1898.
Nro. 12.) . .
·
Kod mužkarca od 41 god., koji je imao incarceriranu desnu inguinalnu kilu, pravilo
se. u n•ukozi dugotrajne i žestoke poknARje repozicije. Stanje bolestnika Re pogoralo,
te Se iza 2 dva danll moralo Operirati, pR se OSim nekroze Crieva kano posljedicu nasilne
taxe naqo, da je Sadržaj kile jako u inguiualni kanal potisuut, da je omot kile pretrgnut,
te da je crievo i plena urinuta u šupljinu izmedju peritoneum parietale i fascia transvers.
Pisac svjetuje, da se ne pravi taxis kompreaijom u ntrkozi, gdje se laglje no inače uporabi
prevelika· sila. Poslije forcirane ·tax e može nastati nek roza crieva i peritonitis i onda,· ka_da
je- -uspjelo povratiti kilu. B. preporuča, da se radi s umjerenom silom, dok zdjelica leži uzvišeno;
te su noge u kuku lahko privinute, pokušaj .taxe neka tr11je samo deset minuta, zatim
neka se pokuša još jedanput kraće vrieme, pošto je bolestnik jedan sat ležao i imao vrećicu
s ledom na kili. (Najsigurnije je svakako, da se samo ·kod svježih hernija prave lahki
pokušaji repozicije, a ako ova ne uspije, da se bolestnika pošalje nR operaciju. Forciranom
ta:Jom _ može se ne samo ozliediti crievo, nego i otvor kile, da se ovaj odtrgne, te da se u
trbušnu kilu povrati incarcerirana kila, 'repositio en mase. U obće se kod taxe, ako ona
uspije; nikada ne zna, što se je p()vratilo i u kakovom stanju je bio sadržaj kile, kada je
povraćen ; ne uspije li taxa, to se je njom samo pogoršala prognoza operacije, jer su dielovi
gniečeni i suffundirani. Ref.)
W. Koelzer. O 'IJriednosti nekih adst1·ingenciju c1'ieva (tannigen, tannalbin, tribenzoylgallusove
kiseline) u liečenju bolest·i C1'ievtt za 1JI'ieme .sisanja. (Jahrbuch f. Kinderheilkunde.
46.. Bd. 3. u. 4. Heft.)
Kod· akutne dyspepsije . tannalbin i tanriigen u većini slučajeva sigurno dj eluju,
pošto su odstranjeni prvi pojavi piouzročeni patholožkim raztvorom -sadržaja crieva. Kod
chroničke dyspepsije; ·gdje su stienke crieva već znatnije promien:jee, imade već .
kod ovih
sredstava neuspjeha, ili opet pogoršice poslije prolazne poboljšice; Opaža $e dj elovanje na
lokalnu afekciju, ali bolesnici ne postaju odporni proti štetnostim, koje . su skopčane