1898. godina

.298 Liečnicki. Viestnik 1898. Br .. 9.
.Qr .. 9; L_i.ečn;či-,V.iestnik,- . 1.898. ,
Slučaj papilloma conjunctivae. *
Priobćuje dr. V. Lušić-Matković, primarni liečnik u bolnici milosrdne braće u Zagrebu.
Medju jako riedke novotvorine conjunctive ubraja se . papillome. P a n n a s .
u svoj em "Traite des maladies des yeu", veli da su hystoložka iztraživanja
papilloma još u malom broju i neizcrpljena, te da je za želiti, da se ista nadopune.
Sliedeči slučaj , kojega sam potanko. hystoložki izradio, možda će služiti
da razjasni još obstojeće kontroverze, koje su zaista tako raznolike, da se je
težko orientirati o hystoložkoj entiteti papilloma. Tako
n. pr. M a g n u s stavlja
kao karakterističnu oznaku : mn'ogo leukocyta u pupoljcih ( villosite) sa stanicam,i
u kariokinezi ; dočim H ir s (l h b er g nalazi : jednostavnu hyperplaziju co nj undti
valne strom e s papilloidliom proliferacij om epithela. N asu prot F u e h s tvrdi,
. da je str6ma fibrozne naravi, da su samo stanice na periferiji bile aplatirane
i u kariokinezi, a epithelium da papilloidno proliferira bez hyperplazije stt·ome . .
Uz tako razne, dapače kontradiktorne hystoložke nalaze, dade se zaključiti,
da se je: kod iztraživanja napomenutih autora radilo ili o novotvorinah; koje
inače klinično jako sliče papillomu, ali se u bitnosti razilaze (fibroma papi!Iarf.,
granuloma papillare, papilloma genuinum) ili, što je još i vj erojatnije, ela
različnost strukture strome zavisi od raznih stepena, u kojem se nalazi papilloma.
Po tom nazoru kod prvoga razvitka takve tvorine, nalazi se stroma bogat
leukocyti, sa stanicami u kariokinezi, zatim gine sve više i više, stanice pre
tvaraju se u fibrozne elemente, kako tvorina postaje starija, te napokon ne
nalazimo nego samo na periferiji aplatirane stanice. Sb·oma u prvom začetku
jako proliferira skupa s epithelom, koji proliferira papilloidno, dok u daljnem
razvitku prestaje svaka hyperplazija strome i epithela.
Moj slučaj . pokazat će nam i u kliničnom i . u hystoložlrom pogledu, da
se može uzpostaviti stalne karakteristike za entitet papilloma.
M. M.7 62 g. star, iz Vicenze, nastanjen u Kl. Ivaniću, tuži se, da mu na lievom
. oku u predjelu do ljne vj edje već o !;i l godine raste bradavica, koja · mu jako · smeta gibanje
oka. Od 2 mjeseca tako je ponarasla, d\\ mu sprečava zatvoriti oko, te da mu je
uzkraćen vid u doljnem vidnom polju.
· Pretražen izpostavlja se, da nije nikada imao mane na oku, od zdrave obitelji, ima
zdravu djecu, .nikada inficiran ni luesom ni drugimi infekcioznimi bolesti. DO sasvim normalno
.. LO %o i čita br. 4, ali da to vidi, treba . da jako prigne glavu, inač u, normalnom
položaju broji prste na 2 met. Doljni preujel vidnoga polja sasvim izgubljen, inače vidno
polje u ostalih kvadrantih normalno.
Promatranjem nalazi se, da se doljna vjedja u medialnom i nosn!)m segmentu za
2 mm. odalečuje od bulbusa ; iz iste proviruje u visinu 1'/f ·mm, a u širinu 5 mm. duga
crljenkasta novotvorina poput bradavice ; u predjelu pinguecule viri ista masa više plosnata
1/1 mm. elevirana nad sclerom, te se vijugasto previja preko cieloga doljnega kvad·
· ·
-ranta roženice.
Preobraćaj ući doljnu vjedju ualazi se conjunctiva tarsi sasvim normalna, vanjski
predjei prelaznoga ruba prostire se kao obično, dočfm onaj, . koji . graniči s bulbusom u
svojoj je cielosti zauzet od novotvorine, koja se penje po scleri sve do corneo-sclenilnoga ruba;
dapače u nosnom predjelu zarašten je s corneom preko 2 mm. Novotvorina izgleda poput
cvjetače u doljnem predjelu od kuda raste plosnata, jer je pritištena od doljne vj edje, 11
gornjem više okrugla, dosta tvrda na pipanje, donekle giblji va, crve.ne · boje, obasuta ma•
limi pupoljci (villosite), mjeri u duljini 18 mm, a najveća joj je širina li · mm. · '
!!', Predavao na:slrupštini sbora liečuika u. Zagrebu dne.:2it ·prosinca 1897. . .
: Na obični; način . provadja s a bl at i,o, npvot,voripe Wlla§i od predjela zaraštenog a
s COJ:'DeQm) zršUj)lp\ ()dstranjenjem U predj_el· prelazp ga ruba
. gdje dosta duboko prub .
žile. Galvanok:au.terizira se epithelialni defekt ria rofenici. ''Mietija se povoj treći dan. Iza·
14 dana odpušta se sasvim zdrav· S. doljnim; prelainiin rUbom ne§to skraćenim.*
· Tumor bijaše· po obillnoin nalliriu u raznih raztOpinah aohola :utvr.djeU:, ;:atim mikro to ­
miran. Structlira papilloma odmah je na prvi pogled karakterističn, .. te:Je4nostavn&r i. svagdje
jednaka, sastoji i malih dugačkih pupoljaka, koji; s,e ;razg , njuJl 'PP.!lt,; ()nibr lliferae od
debeloga podn()žja tunora. Svaki pupoljak · sastoji iz D:u1ožtv · )pitl:J.elialnib stanica, koje
su rapo:rediu;e uz os, koja stoji po sredini, te koja se 'izkazuj)kao ' prdlierirana conjunctivalna
tkanina gdje i gdje s kariotillnimi stanicami. Orl ove 'centralue osi: razgranjuju se
tanki stupci fibrozne tkanine, koji se neredovuo· !lire, :te· krfajući se ._astayljl\}.u .razne .alveole.
U glavnoj osi svakoga manjeg i većega p,upolJk _ nal L-e, v,rl.o :mag: •. sanj p a, jer
fibrozni elementi prednjalle. Medju fibrami nalazi se množtvo ektaziranih krvnih žila, koje
so većinom još pune krvi, te nam se prikazuju u obliku okruglih ili ovoidnih točaka, iztičući
se tizmeaju jedn:Oličue' tkanin.e l! VOj om ·ctvenp-smedjoin lJoj omi, ' O,ve ·kijll " razne
su veliqine, .nekoje su u .formi malih tollaka, a 'neke pao zauzimlju debljinu • ciele . osi, te
_
šalju. ramifikacije_ u stupce pupoljka, -ko često nalazi se te E)tazirane krvne žile i u perifernih
pređjelih pu po ljka izmedju skupine' epithelial stania.. .
Ove ektazije. nemaju svojih vlastitih žitnih stienka, one su više 'praztr mjesta (lacunae)
u proliferiranoj tkanini, zaodjevena· endotbelijem i za ' stalno proiztiču od ea. pilJarnoga
rširenja; gdje i gdje na1aii se njih e:tythrocyta.
· Pupoijak naaii se.pokriven epitheli!tlno s' irialimi koi:iičnhni i cilindtičnimi, a_·u dubljini
s k!:'ugljstimi i irregularnimi stanicanii, koje spominju na pavimentozni epithel. Naročito
pk ne stanice;. koje _graniče sa stromom,jako su neredovile s jasnimi koilturi i s velikim
nucleon:i;· koji se liepo iztiče po sredini. Stanice, koje se nalaze u blizini centralne osi razlikuj
s od ostalih, jer su nešto pigmenovane, ali nisu ni najmanje pritisnute ili plosnaste;
Iz .cielog ovog 'nalaza dad se zaključiti, .da se. hystoložki entitet papilloiha
dade uzpostaviti, te kao karakteristikon nalaze se a) pupoljci, koji sastoje iz
proliferacije epithela s raznimi evolucijami 'epithelialne stanice ; b) centralne osi
u .svakom pupoljku sa svojim razgranjenjem, koj e nam predstavljaju proliferaciju
conjunctivalne tkanine s _gradjom kad i kad jako 'gustom; a kad i kad opet
1 : jedjom ;, e) ektazije, krvnih žila, koje. pod!tju već dosta karakterističnoj slici još
jači izražaj , pošto se takove ektazije nalaze jedino kod fibrpma i condyloma,
ali i to ne u takvom razporedu kao kod papilloma.
O' kliničiiom pogledu 'iztaknuo bih neke podatke, :koji nas vode do diagnoze
p_apiloma; nad.Qdajući kratki pregled sličnih novotvorina c.onjunctivalnoga lista.
Izuzamši jako česte granu)ome, ;koje nalazimo na ' conjunctivalnom predjelu,
ostale benigne novotvorine nio su riedke, medju ove spada: .
L i p o m a, al da ne uviek congenitalne naravi, s karakterističnim položa.jem
na cmjunctivi u predjelu izmedju muse. rect. extern. i muse. reet. sup. ;
· ·
p o l y p' koji se predilektivno nastanjuju u commissura interna, p lica
semilunaris i ca;runcula, mehke su graqje, ružičaste boje, u formi evjetace
s ·-razgranjenimi pupoljci, jako naličuju na papillome, nu razlikuju se sbog tanke
petlje, s bog fibrozne naravi. · Polypi su nzne veličine kao zrno · od pšenice, a
mogu dorasti do _. veličine lešnj aka ;
.
O y s t e podižu se u ob1iku kukuruznoga zrna krug lj asto riad conjunctivom
s prozračnim sdržajem,. obično su ,!legibljive ; · dočim d er m o i d nf; e y ste; 'koje
su tvrdje konzistencije, lahko se ' pod conjunctivom giblju, a ll .. takvoj ' foqni
pokazuj e nam se i riedki e y s tre er e u s; ·
* Iza 6 mjeseci prikazao se je bolestnik, ne nalazi se nigdje recidive, već samo
macula corneae u predjelu katiterizacije.-, ·
·
. .· ·· ·•
.
·