1898. godina

292 Liečnički Viestnik 1898. Br. 8.
Br. 8. Liečnićki Viestnik 1898. 293
-- -----·------··
Laudenheimer. Pamlytična dtševna s-metnja ttslied diabeta (diabetična pseudo ­
paralym). (Archiv fiir Psychiatrie I3d. XXIX. Heft 2.)
Pisac si je stavio zadaću, da iztraži još ne dokazane odnose medju paralyzom 1
dinbetom. Imade 3 slučaja pamlyzi sličnih pojava kod dia beta, koje je sam op:tžao ; n dva
sluč:tja mogao je osim diabet:t ustanoviti još kano aetioložki momenat zloporal>u alkohola,
a jedino u jednom im!tde se diabetes smatrati faktorom oboljenja. Radilo se je o diabetičaru,
kod kojega je već više nego 20 godina dokaz:tna mellitnrija i kod kojega su se u
sredini četrdesetih godina pokazali obćeniti psychičui defekti, koji su započeli sa slaboćom
pamćenja. Dobivao je karlovarsku vodu, te se je u po(etku stanje poboljšalo, nu kasnije
su recidivirale pojave duševne slabosti, značaj se je sa svim promienio, te je bolestuik
počinjao protuzakonite čine i dojerao do radjanske propasti. Razne pol>oljšice nastupale
su uviek, kada se je uslied stroge diaet.e snizilo izlučivanje šećera.
Ako i je u ovom slučaju nedvojbena dial>etična aetiologija, to misli L., rla nije dokazano,
da se duševni defekti imadu smatrati paralyzom. Opažaue duševue i jelesne
smetnje spadaju u obće paralyzi, uu sve se mogu tumačiti kano prigodni symptomi di:t­
het:t. Izkustvo nam pokazuje, rla se kod di:tbetičarn pokazuju kano pojedini defekti ele·
menti, iz kojih je sastavljena opaž:tna dnševn:t smetnja ; neobično kod ovoga slučaja jest
to, iito su se spojili u kombinaciju, koja se pokazuje kano podpuna duševna smetnja.
Pisac zaključuje, da nije doka1.ano, da može diabete prouzročiti pravu progresivnn paralpat,
te predlaY.e, da se ovakove komplekse symptoma naziva diahetičnom pseudopamlyzom.
P. K. Pe!. Očne k-r·i::e ko(l talics clorscdis. (Berl. klin. Wochenschrift ll:l!l8. No. -)
Pisac tumači kano chemički podražaj stanovitoga diela Y.ivl:evlj:1 pa.roxysmnlne krize,
koje se kod tabes:t /:esto već kano početni symptom pojavlj uju. Takove su želn(]a(ne,
ericvne, bubrežne, mjehurne, rodnične, clitoridne i penisove, laryngealne i pharyngealne,
jetarne i srdčane krize. U slučaju, kojegrt P. opiuje, dobivao je 41. -!:Od. tabičar p:troxysmalni
skup symptomn u oba oka: Y.areće boli u oči_juh i oko njih, suzenje, spojnica se
r.acrveuila i natekla je, ci ela okolicrt bila je byperaesthetična, bolestnilm je rnetalo svjetlo.
Ove nastupe smatra P. podražajem trigemiua, a boli u oku ciliarnimi nenralgijami. Da su
ovi pojavi krize govori to, što su se n paroxysmih pojavljivale i što je bila velika hyperaesthezija.
P. Furniwall. Stcmovite af'ekcije živčcmogn .mstu-vn kod cydistn. (Lancet 1897.
May 29.)
F. opažao je često poslije dugotrajne vožnje kod sebe i drugih bicyclista gubitak
oćuti na noguh, nesiguran hod i čuvstvo obamrloti na perineju, pn težlw puštanje mokral-.e,
a dapače i, da je mokraća i blato izašlo proti volji. Ovi su se pojavi poslije mirovanja
i:r.gubili. F. misli, da je posliednjim smetujmn uzrokom neJSgodno sačinjeno sedlo,
koje tišti na medjicu, a ostalim možda tre!inja kotačn, pa autoiutoxikacija s konačnimi
produkti pretvora, kakovi nastaju kod prevelikogn napora, n kadkada pronzročuju groznicu
ili živi:anu prostracijn i razdražljivost, te uslied toga smetnje teka i sna_
M. de Montyel. IJif'enncialn(t clictgnoza med.j-u Jn·og,·esit•nom i ulkoltol·ičnom pantlyzo-m.
(Rćvue de medecine, fe vrier 18!l8.)
U početku imade progresivna ol.>ća paralyza mnogo sličnosti s t. zv. alkoholičnom,
kako se kadkada pojavljuje u tečaju chroničkog lkoholizma. Dop;adja se i njizkusnijim
psychintrom, da prvu diagnosticiraju i prema tomu stave prognozu, dočim se iz daljnega
tečaja i osobito odatle, što bolestnik za nekoliko tj edana or.dravi, uvidi, da se je radilo o
posliednjoj. Najglavniji i najočitiji diferencialuo diagnostični znak je način početka, koji
je kod ob