1898. godina

278 Liečnički Viestnik 1898. lk 8.
------ ---·----- · --
Br. 8. Liečnički Viestnik 1898. 279
deset liečnika, a da se možda broj stanovničlva i njego1•ih imu\-Lvenih prilika u uwem
nije promienio. Kultura se je podigla, reći će se, pa lj udi više traže lieenika. Jest, kultnra
'se je podigla, ali kultura je sa sobom donesla većih potreba, vried1JOst novca se je umanjila, a
liečnički honorari ostali su igti, kao i prije. Prije su morali bolestnici tražiti liečnika, a sada
moraj u liečnici tražiti bolestnika, gdjekoji s Diogenovom svj etilj kom. Čndnovat je pojav ovaj :
čim većma raste broj liečnika, čim se više medicinskih fakulteta ustraja, čim se vie popularizira
znanstvena medicina, tim se više pomnaža nadriliečničtvo. N e mislim tradicionalnu,
praznovjernu medicinu neukoga puka, nego onu vrst naclriliečničtva, koja se okružuje nekim
svjetlom učenosti, koja se razhubnjava po novinah, bujicom brošura poplavljuje pui:anstvo,
koja se dapače razpravlja u formi naučnih knjiga. Sasvim je ponjatno, ela glup seljak često
više vjeruje tajinstvenomu čaranju habe vračare, nego li najjasnijemn razlag:wj11 11čena
liečnika ; što je prosvietlj enu razumu jasno poput sunca, može slab n razu nJu bio nedohvatno,
pa će on vii\e pouzdanja imati prema trrjinstvenoj gluposti, koja je tradicijom
uvriežt>na i posvećena, nego li premrr novotariji, koja mu je jednako nedokučiva. l'ovrh
toga mora se u obzir uzeti prirodjeua i priučeoa seljačka nepovjerljivost prama kaputašu ;
ja sam bar vidio, ela selj ak nije vjerovao srtdržaj pisma, kad mn ga je pročitao gopoclin,
nego tekar onda, kad mu ga je pročitao piBmen seljak Ali čucluo je, da ljudi svih staleža,
poput mušica na noćno svjetlo, naletavaju mt svaku novu metodu liečeuja, koja se raztmbi,
bila ona magnetizam, mesmerizam, voda, zrak, sunčana topliua, piesnk, blato, čudotvorni
talismani ili iua kakova god nesruislica. Bit će tomu uzrokom ona pohlepnost za novotarijami,
što no je poput neke vrtoglavice zahvatila ljucltvo našeg!t doba, koje svaki dan
traži po novinah kojekakove senzacionalne viesti i nove izume, pn mu ih zaistrr modernrr
žurnalistika pruža u obilnoj mjeri, makRr da Au samo tako zvane novinske patke ili morske
zmije.
Kada tko oboli, sabere se oko njega sa svih strana pomagača, sval:ko od svojbine,
prijatelja, znanaca pripravan je svojim savjetom priteći. Nn nekom dvoru bio dvoranin,
šaljivdjija, pa se kod večere izmedju kralja;; i njega zapodjeo razgovor, koje da je zvanje
medju gostovi najbrojnije zastupaoo. Dvoranin će reći : "liečničko". "Kako to", zapita kralj ,
"ta baš večeras nije ni jedan liečnik pozvan " "Ipak je tomu, kako rekoh", odvrati dvo
ranin i ponudi kralju u šali okladu, koju ovaj prihvllti. Na to stane naš šaljivdj ijn glano
pripoviedati o kojekakovih holih i nepoćuclnostih, koje da ga spopadaju, a gosto vi , jedan
za drugim, počeše mu svaki štogod savjetovati. "Eto", reče dvoranin, "nisam li ja rekao,
da medju nami ima najviše liečnika".
Gorku ironiju sadrži i .sliedeća anekdota. Mlad neki liečnik pokušao je llvojn sreću
na više mj esta sa slabim uspjehom. Napokon se preselio u velik grad, ali ga i tnj srera
izbjegavala, dapače ga udes toliko progaujao, da je napokon morao shtžiti svoj svakdanj i
kruh kao konobar u kavani. Dogodi se, da je kavauarovo diete oholilo od diphlherij e, a naš
konobar, bivši prvi pri mei i upoznavši za vremena bolest, stao diete liečiti i i;diečio ga.
Gospodar bio mu u veliko zahvalan, stadoše ga i drugi zvati k bolestnikom i doskora
proneo mu se glas vj ešta liečnika. Nije dakako uzmnnjlmlo, te ga prijavilo redarstvu sbog
nadriliečenja. Pozvan pred oblast, zapita ga redar, kojim pravom da on vrši li0.čničko
zvanje. On odvrati : Gospodine, evo moj e diplome, tako i tako se desilo sa mnom, a ja
vas molim i zaklinjem, ueka moja diploma ostane me(lj u nami taj ua, jer clo!.mtdu li ljudi,
da sam ja ovlašten liečnik, izgubit ću praksu i eksistenciju.
Veli se, da izvrst.nim liečnikom može postati samo onnj, tko je za to rotj en. Kako
kod izbora staleža ne odlučuje vasda prirodjeni nagon, nego većiuom prigojene ponuke i
slučajne ohstojnosti, moralo bi biti mnogo loših liečnika. N u tomu nije tako. J stina, mnogi
okrene ledja toj znanosti, ne mogavši svladati gnjušenja pred grozotami čovječje tvari,
što no ih odkriva bolest i smrt, tl'ari, quae inter faeces et urinas nascitur, koja u mnogovrstnih
bolestih razgalj uje svu hieclu lj udske naravi, a po smrti gnjije i razpad:t se poput
svake druge organične materije. Ima i drugih povoda odvrati . .Mnogogodišnjega jednoga
clj aka, "staru hižu", zapitaše, zašto jednom ue svrši izpita. Oo im odgovori, da mu se ue
svidja liečničko zvanje, pa je odlučio odustati, - jer liečnik, ako ima mnogo posla, ne
ima kada ela živi ; a ako ima malo posla, ne ima od česa ela živi. - l'ametno ueinil