1898. godina

276 Liečnički Viestnik 1898. Br. 8.
Br. 8. Liečnički Viestnlk 1898. 277
velikih i umnih liečnika, čija su literarna djela još i dandanas od velike vriednosti. Razvrštenjem
ljudskoga družtva u razne slojeve razvio se je s vremenom i posebni liečnički
stalež, koji je tečajem stoljeća ostao na dosta nizkoj stepenici, pa su se kod starih kulturnih
naroda bavili liečničtvom ponajviše robovi, dočim su u srednjem vieku, gdj e je surova
sila, razbijnje i krvoproliće pod imenom junačtva bilo glavnim obilježjem odlične
plemenštine, spadali liečnici, kao što i literati, umjetnici i pisari, u jude manje vriednosti.
Surovost tadanjega vremena udarila je svoj biljeg i lječitbenomu pol!tupku, koji
se je u medicini izvodio bio zalievanjem bolestnika gnjusnimi varivi, mazanjem odurnimi
mazali, a u chirurgiji okrutnim, bezdušnim mrcvareujem. Ugled liečničkoga staleža bio je
dostojan njegovoga postupka, ne samo po sebi surova i silovita, nego i vanjskom svojom
formom očita šarlatanstva, koje se je na vašarih, po trgovih, pod šatori prostituovalo sljeparskim
svojim zanatom. S toga valjda razloga odlučila se je bila interna medicina, - za
koju je trebalo više znanja i naobrazbe, od surove nizke chirurgije, koju su obavljali većim
dielom brijači.
_
Medju timi chirurgi ustrojile su se opet posebne struke, pa su lithotomi i herniotomi ,
poput današnjih svinjskih škopljara, putovali od kuće do kuće za svojim poslom. Pripovieda
se za herniotome, da su kod operacije odrezali i dotično mudo, te ga potajno dobaćili
u gubicu svom dresiranom psu. Nu i iz tih nizina liečničkih slojeva, iz priprostih
brijačkih naučnika, podigli sn se pojedini obdareni lj udi svojim getiijent, vlastitim učenjem,
motrenjem i razmišljanjem na visok stepen znanja i . umienja, te su postigli velik glas,
sj ajne uspjehe, a potomstvu ostavili dično ime i liečničkih stečevina trajne vriednosti.
Davno već ustrojile sn državne vlasti- visoke škole, na kojih . se naučala i medicina, te je
vršenje liečničke prakse dozvoljeno samo uz dokaz osposobljenja. Tako sn nastali diplomirani
liečnici, di eleći se prije u razne stepene; dočim se u naše vrieme, gdje se je sa ·
·sveobćiro napredkom znanosti i liečnička nauka podigla na viši niveau, zahtjeva od svakoga
liečnika jednako obsežno strukovno znanje, . kao uvjet za vršenje prakse. Tim sve:
obćiro znanstvenim naobraženjt>m prestale su gradacije liečnika i oni su se svi podigli u
jedinstven,· odličan stalež, družtveno ugledan i ravnopravan ostalim naobraženim staležem.
J e li .ta ravnopravnost zail!ta pod puna Zalibože nije. .
· Filozof neki rekao je, da u _ljudskom družtvu vladaju tri moći: mač, novac i strpljenje.
· Što !!e ne da postići mačem ili novcem, za tim se mora nastojati strpljenjem; i
sbilja, zvanje liečnikA osniva se samo na toj snazi, živ-ot njihov je protkan strpljenjem i
· trpljenjem. Sve boli čovječanstva, - mušice, hirovi, utvare, bezkr:jna zapitkivanja, tužbe,
jadikovke,· bojazni. slutnje - bruje oko naše glave, svuda i svaki čas, neprestano ; a mi
slušamo strpljivo, rodjeni smo da trpimo, kao i žemski spol, -zato valjda ima naše zvanje
privr'ačivn snagu 118. moderne ženske dj ake. Položaj liečnika prema lj udstvu je posebne
vrsti ; njegovo dj elovanje mora da se osniva . poglavito na pouzdanj u u njegovo znanje
i izkustvo, · inače ne može imati dovoljna uspjeha. Mi ne možemo preustroji ti našega
bolestnika, ne možemo promieniti poriekla njegovoga, ne možemo odstraniti njegove
okoline, niti izbrisati pojesti njegovoga života. Naši liekovi ne mogu u čovječjem organizmu
djelovati onom preciznosti, kojom se izvadjaju chemičke reakcije u reagens-staklu.
Jamačno mora dakle postojati još jedan faktor, koji podupire ili osujećuje liečničko djelovanje,
a taj faktor jest utjecaj na volju bolestnikn ili, kako dandanas velimo, sugestivnost.
Tim faktorom raztumačuje se uspješno dj elovanje ne samo glasovitih liečnika, nego i
svake babe vračare, svakoga liečnika pastira, vodenog i zračnog apostola, homoeopatha
· i modernoga novinskog ·inseratora. Kako se ljudska sugestivnost očituje izvanrednom
· lahkovjernošću prema najvećim glupostim, to vidimo u lj ečitbenom postupku najčudnijih
stvari ; a one bacaju sjenu- i na postupak znanstvene medicine, koja se ipak time iztiče,
·da se ne zadovoljava samo ljudskom sugestivnosti, već zahtjeva od svojih sredstava unu­
·tarnju absolutnu vriednost, koju kritičnim umom proučava, experimentalno izkušava i onda
tekar znanstvenom sigurnošću uporablj uje. Nu tu opet vidimo, da i djelovanje tako sigurnoga
lieka može biti osujećeno voljom bolestnika. Malo imademo lieko-oa, koji takovom
· sigurnosti djeluju, kao chi nin proti malaričnoj groznici. Pa ipak doživismo u praksi često,
"da se ljudi opiru toinu lieku, dapače nekoji naročito zahtievaju, neka im se samo ne prapie
cbinina: proti groznici. A zašto - Možda radi gorčine Ni pošto, već samo zato, jer ne
imaju pouzdanja u taj liek, pošto je obće poznat i mnogo rabljen, makar da je njegovo
djelovanje pozitivno i sigurno. Što je tajinstveno, nepoznat{) ili novo, više vriedi ic zao
uspieva u naše vrieme upravo vrtoglava moda ljekarija, koje se svake godine: mienj,aju
poput ženskih šešira, te pod kojekakovimi glupo barbarski skovanimi imeni obsjenjuju
obćinstvo i liečnike same, jer ovi moraju da idu u susret· zahtjevu svojih klienata, ako ne
će da im se spočitne, da su 7nanstveno zaostali.
Prividno dakle nije ništa laglje, nego vršenje liečničke prakse: dovoljno j poznavati
nekoliko latinskih i grčkih rieči, kojimi su okršteni liekovi, označujući svoje odredjenje
proti toj i toj bolesti, tomu i tom n symptom u. Ali polagano! Liekovi su većinom otrovi,
a vrhovni princip svakoga pra voga liečnika ima biti : nil no cere l Valja dakle poznavati
chemičku naav lieka, - pbarmakodynamičnu njegovu vriednost, a povrh svega narav i vrst
bolesti i bolestnika; to se pako -ne da naučiti pukom empirijom, nego dubokim i obsežnim
izučavanjem, dugotrajnim izkustvom, kojim upravlja stečeno pozitivno ·znanje. Uviek će
dakle ljudstvo trebati učenih liečnika, koji svoj život i svoje znanje posvećuju ljudstvu,
da ublaže i odstrane njegove boli ; a nikad ne će moći zvanične liečnike_ izrinuti i nadomjestiti
laici diletanti. Makar bila navala k posliednjim tako velika, uviek će se razuman
bolestnik i njegova razumna svojbina uteći k pravomu liečniku po znanju i zvanju. Ćesto
dakako biva, da bolestnici tekar onda dospiju u ruke "naravnih" liečnika,-kad su bez uspjehl!
tražili pomoć u znanstvene medicine. To je pako sasvim prirodno i nei_zbježivo, a roi se
moramo podvrći neumoljivoj nuždi, koja našemu lječitbenomu .p ostupku suprotstavlja na"
ravne granice i neodklonive zapreke. Gdje prestaje moć znanja, tu počima moć nade i vjere.
Kako je liečnik svojim znanjem i umienjem autoritativna ličnost, a povrh toga u
nuždi i boli savjetnik, prijatelj i tješitelj ; kako se najponosniji, najmoćniji i najumniji ljudi
rado podvrgavaju odredbam liečniČkim, . nadajući se u bolesti pomoći i spasu od . njih:
njegov je položaj n lj udskom družtvu dovoljno učvršćen i ugledan. Za svoj trud i znanje
dobiva liečnik od bolestnika malu nagradu, pa je na tom temelju osnovao svoju eksistenciju.
Mislilo bi se dakle, da je liečniku, premaučvršćenomu njegovomu položaju, a uz nepresahnjeno
vrelo ljudskih boli i nevolja, osiguran udoban i lagodan život i obezbiedjen
starost. Takovo je i obće mnienje, naročito kod mladih medicinskih kandidata. A žalibože
tomu ipak nije tako ; ne samo da velik:t većina liečnika samo toliko zaslužuje, da n;tože
tiesno i štedljivo proživotariti, nego je i bieda već pokucala ha vrata mnogih liečničkih
patnika. Sjećam se iz mladosti ladanjskoga liečnika veoma ugledne i mnogotražene ličnosti.
On baš je i mene bodrio na medicinski studij, izličući materijalne blagodati liečničke
prakse. Živio je liepo i obilno, a imao skrbiti samo za ženu i jedno diete. N: u kako je ljudska
narav tašta, nije ipak bio zadovoljan, već je težio za gradskim životom i pošlo mu za ru-kom,
te je premješten u glavni grad. Kako je tuj bio zadovoljan, ne znam, ali faktum jest, da
se je kod nekoga bolestnika inficirao · diphtherijom, naglo umro, a u njegovom · imetku
našlo se - ciglih pet forinti. Drugovi sakupiše novac za pogreb nesretnoga kolege. Jamačno
!Ji se i kod mnogih drugih liečnika našlo slično bogatstvo.
Liečnički stklež može e dobro stajati samo usried pučanstva imućna, ili bar takova,
koje je priučeno marljivu radu, privriedi, štednji i po vlastitom izkustvu znade cieniti
· vriednost rada, kojemu je aequivalent novac. Zato ćemo lahko vjerovati, kad čitamo o bogatt,·u
liečnika u Englezkoj ili Francuzkoj, gdje su državni i družtveni odnošaji konsolidirani,
gdje se je stoljetnim radom nakupilo imetka, ustalio solidan, imućan, širok srednji
stalež, gdje se u gmdovih s milijuni stanovnika nagomilalo blaga i bogatstva, a velika
industrija razprela svoje mreže po čitavom svielu, odakle kroz bezbrojne kanale pritiče novac
n velik rlomaći reservoir. Ako s ove, za nas bajne visine sidjemo u naše kukavne odnošaje,
badava ćemo tražiti, ui ne govoreći o bogatstvu, davno pripoviedano i umišljeno blagostanje
· liečničkoga staleža, makar da uporabimo znatno · sniženo, našim oj:>stojnostim razmjerno
mjerilo. Nu i od naprenijih; boglitijih naših susjeda čujemo odasvuda jadikovke
o propadanju liečničkoga blagostanja, dapače o nevolji i biedi, koja se pojavlja medju
lieč:ilici.
Jednoglasno pripisuje se uzrok toga pojava nerazmjernomu pomnažanju liečničkog
osoblja. A to je posve jasno · i razumljivo; Dok su u jednom mj estu prakticirala dva, tri
liečnika, mogli su zaslužiti· dosta ; ali eto u istom mjestu prakticira sada dvadeset do ·tri-