Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
274 Liečnički Viestnik <strong>1898.</strong> Br. 8.<br />
Br. 8. Liečnički Viestnik <strong>1898.</strong> 275<br />
-- -------- --· ---- ·----- --- ------·-··- · .. --<br />
Status praesens: diete, za svoje doba dosta veliko, .s dobro razvijenim kosturom,<br />
slabo je uzgojeno, mlohavih je mišica i bliede, na dolujih okrajninah marmorine kože ;<br />
b li ede su i vjedje i vidljive sluznice. Duševno je stanje nepomućeno ; obće razpoloženje<br />
nešto žalostna, uslied poremećenoga kretanja; gibanje očiju je slobodno, zjenice su srednje<br />
širine, jednake, na svjetlo i accomodacij u dobro reagiraju. Patellarni ref\ex je skoro sasma<br />
minuo. Je.ik je čist. gutanje slobodno, tek dobar, stolica retardirana. - Vrat je tanak,<br />
udubine iznad i izpod ključne kosti su znatne. Prsište je dobro gradjeno, široko (habit.<br />
emphysem.) s:uno mt pada izbočenost, dočim je hrbat veoma udubljen (lordosis). Kod disanja<br />
se obj & polovice prsišta jednako i<br />
istodobno razširuju. Perkusijom i<br />
auscultacijom ne može se ništa ahnormalnoga<br />
konstatovati. Bilo je<br />
puno, 82 puta bije u času. Trbuh.<br />
odgovorno grudim, sasma je konveksan<br />
, izvrnutom koritu sličan ,<br />
elastičan, ali tvrd, mišičje i u ležećem<br />
položaju, s pritegnut.imi dalj,<br />
okraj inami dosta napeto ; inače pri<br />
opipu ne pokazuje ništa neobičnoga.<br />
Vegetativne su funkcije posvema<br />
uredne.<br />
Glava je neobično četverouglaatog<br />
oblika, sa zaokruženimi ugli, obseg<br />
joj iznaša 15 cm. (mali hydrocephalus<br />
ext.) Skrajna dva zuba sjekutića još<br />
nisu izrasla, desni kano da sada probija,<br />
srednji su široki s nepravilnimi<br />
rubovi. Mišičje tiela i gornjih okrajina<br />
skoro da je aamo markirano,<br />
tako n. pr. najveći obseg nadlaktice<br />
(desno) iznaša samo 14 cm., dočim<br />
imadu listovi debljinu od 32-33 cm.,<br />
a stegna samo 30 u gornjoj daklem<br />
najdebljoj trećini. Isto tako su guzovi<br />
atrophirali, dotično u razvitku<br />
zaostali, obseg oko njih, dotično<br />
kukova, iznaša samo G2 cm. Najzazanimivije<br />
kod toga slučaja, što me<br />
je i obodravalo, da ga opišem, je<br />
to, da dječak nije u stnnju noge<br />
sastaviti uzprkos tome, da. je inače.<br />
kretanje u kukavnih sglobovih sasma<br />
gJobodno, te ne ima nikakove luxacije<br />
niti subluxacije. Najmanj a dalj<br />
ina izmedju tabftna, kada ih bolestnik<br />
aktivno približava, iznaša 2 cm., a 33 cm., kada stoji, kako uviek običaje. Kada<br />
hoda, kreće za pravo zdjelicu i noge jednu za drugom napried baca, na IJ.jesto da pravilno<br />
koraca. Ako sjedi ili kada padne, potonje se dogodi, čim ravnotežje samo malo<br />
izgubi, nije nikako u stanju, da se sam podigne,· kao što to nekoji bolestnici mogu, da<br />
se tako rekući na vlastitih noguh uzpinju, već uviek mora čekati, dok ga tko podigne i<br />
dotle drži, dok nije noge prama težištu namjestio. Sve to prouzrokuje konstantni tonus<br />
mišica (gastrocnemius, abducens tensor fasciae latae), koje je tako znatno, da nije ni<br />
pasivna d01·salna f!exija nogu moguća, a pokus izvedenja toga prouzrokuje dulje trajući<br />
clonus sa znatnimi boli. Fibrillarnoga trzanja ne ima; električna podražljivost kao i mehanična<br />
je snižena, sphincteri su intaktni.<br />
Dosadanja th e ra p ij a sastoji u elektrizovanju i masaži sa spirituoznimi sredstvi.<br />
Histoložko pregledanje harpuniranih mišica nisam preduzeo, jer nisam prama tome uredjen.<br />
O anatomiji gornje bolesti dosele je malo poznato, jer je u obće samo<br />
.i"dno 30 slnčajeva do razudbe došlo, pa su mozag i hrbtenjaa zdravimi prona-<br />
1lj1mi. MišiQje je žutkasto uslied lipomatoze, te se lmdkada granice mesa i sala<br />
IW mogu razlikovati. Nazori o histoložkom nalazu su razni. - Pri:-;tanu li roditelji<br />
djeteta na odpremu u bolnicu, to će se tamo moći to iztraživanje sproveti.<br />
Listak.<br />
O prililmh liečničkoga staleža.<br />
Napisao dr. Ivo Žirovčić.<br />
"(ovjck se rudi, mriet počima", veli pj esnik. - Zaista, lj udski je život samo kratkn<br />
epizoda u igri prirode, koj a iz svoj e ogromne zalihe neprekidno stvara i pretvara individualna.<br />
bića, a tla se od svega toga materijala ništa ne gubi, već se prašina ruševine sklada<br />
11 nove oblike, n iz živih se individualnih oblika odkidaju klice, da iz nj ih nastaju uviek<br />
i uviek istovrstna nova bića. Priroda. živi traj no, a individuum umire; i sunce, vrelo svega<br />
uašega života, obladt1it će jednom, pa ka.ko bi maleno ljudsko srce moglo viekom kucati !<br />
Smrt znači razpad, a život je razvitak i propadanje individua, valovit put, koji do stanovite<br />
granice označuje narast, zatim zastoj i napokon nagibanje nizbrdice, gdje se individuum<br />
sastavlja s prašinom. Na tom putu, u tom razvitku ima se individuum baviti mnogimi protivtitinami<br />
i neprilikami. Već porod sam završuje često život rodjenčeta. Ako je srećom zagledalo<br />
svjetlo svi eta, izvrženo je nejakošću svoje tvari stostrukim pogibeljim ; a nijedno<br />
živo · biće nije tako slabašno i nepodpuno, kao čovjek, koj i tekar nakon godine dana počima<br />
tež.knm mukom učiti hodanje, a još je čitavim nizom <strong>godina</strong> upućen na hranu i pomoć<br />
svojih roditelja, pa. je tako gotovo trećinom svoga života pa.rasitarna existencija ; mnogi<br />
čovjek dapače za čitav svoj život, ako ne živi od svoga rada, već od baštine ili milostinje<br />
- ou tudjega truda.<br />
Uovjek, po svojoj tan11hnoj i sastavjenoj organi1.aciji izvržen je raznovrstnomu obaljenj<br />
u, više nego mnoga druga živu ća bića ; on donaša sa sobom na s viet često razne defekte,<br />
u klici preformirauu dispoziciju za stanovito oboljenje, ili dapače gotovu baštinjeno<br />
bolest, - s toga se za pravo može reći, da je samo onaj potomak "dobrih" roditeja, koji<br />
je baštinio zdravu, krepku i nepokvarenu J}arav. Napokon težka borba za životni obstanak<br />
dovadja do mnogovrstnih sukoba, povrieda, oštećenja, ili pako strasti i<br />
nerazumni preužitci<br />
troše, kvare i izcrpljuju životnu snagu. Poradi tih slaboća, manjkavosti i bolesti<br />
tmži lj udstvo pomoć od liečnika, koj i umiju uporabiti prirodne proizvode i sile uz svoju<br />
Hmllll snagu, da poprave, pokrpaju, oj ačaju manjkavi, oslabljeni ili oboljeli organizam.<br />
U prvobitnom slanju lj udskoga družtva bavili su se i bave se tim poslom \j udi,<br />
koj i su mnogo motrili prirod n, pastiri, -izkusni starci - čuvari tradicije, naročito stare žene,<br />
vmčnre, kojim se je pripisivalo ne samo znanje iz dugotrajnog izkustva, nego i posebna<br />
neka čarobnjačka obdarenost, napokon svećenici i proroci, koji<br />
su vasda bili posrednici<br />
izmedju lj uđstva i božanske svesile, te su stranom iz vlastite inicijative i koristi izrabljivali<br />
lj udsku lahkovj ernost, stranom su bili od samoga lj udstva ponukani i prisiljeni, da prave<br />
čudesa - to jest izvanredne čine, koji se rado i lahko vj eruju. Izmedju tih ličnosti, koje<br />
je ljudstvo tražilo i pita.lo poradi svojih mnogovrstnih slaboća i boli, bilo je jamačno lj udi<br />
umnih i prirodno obda.renih, koji se nisu zadovoljavali ulogom hotomičnih varalica, već su<br />
dublje prouikunli u stvar. Nu niti indijska, niti egipatska, niti stara židovska kultura nije<br />
proizvela znanstvene medicine, već je ona bila i otala<br />
tradicionalna empirij a, pomiešana<br />
H vj erskim misticizmom, a. posliednje nam raztnmačuje, zašto su se u staro vrieme dogadjaJa<br />
tolika čudesa u ozdravljenju bolestnika. Tekar grčka i latinska kultura, u kojoj je<br />
um ljudski zasjao sj ajnim svjetlom, koja je prirodu uzveličava.la i idealizovala, proizvela je
Change language