1898. godina

256' Liečnički Viestnik 1898. Br. 7.
-------- --
Srpski arhiv za celokupno lekarstvo. Urednik dr. J. Đanić. God. IV.
Sv. 5. I . .Originalni rad·ovi. Intubacija larinksa kod krupa od dra. Papakostopulosa.
Nekoliko napomena· k rekrutovanju, od dra. V. A. P o povi ć a. Sekcije treba da
vrše po dva lekara, od dra. I. Lazarevića. - II. Pregled literature. - III. Izv e š­
taji o radu lekarskih z aj edn ica i udružen j a. Rad srpskog lekarskog društva;
18., 19. i 20. redovni sastanak. - 16. nemački kongres za unutarnju medicinu. - IV.
Izveštaji o radu sanitetski h vlasti. - V. Zakoni i naredbe. VI. Vesti o
stručnim zavodima·i ustanovama. - VII. Be.leške. - VIII. Staleške i lične
vesti. - Dodatak. Emocija, ludilo i zločin, jedan sl učaj iz sudske psihijatrije, od dra.
V. M. Subotića ml. - Prilog "N arodno zdravlj e".
Sv. 6 I. Originalni rndovi: Vreme i bolesti, jedan prilog za studiju ovih odnosa,
od dra. R. Laza r e v i ć a. Intubacija larinka kod krupa (Svršetak). od dra. Papakostopulosa.
-IL Pregled literature. - III. Izveštaj i o radu lekarl!kih
zajedniea i udruženja: R:ad srpskog lekarskog društva, l. i 2. redovni sastanak god.
1898. Treći internacionalni kon gre za primenjenu herniju. IV. I z v e š taj i o rad u s a­
nitetskih vlasti. - V. Vesti o stručnim zavodima. i ustnnovama. - VI. Beleške.
- VII Pabirtli. - VIIL Staleške i lične vesti. - IX. Bibliografij a.
- Doda tak: Emocija, ludilo i zločin, od dra. V. M. Su botić a ml. (nastavak). - Prilog
"Narodno zdravlje".
Iz stranih listova.
G. Kobi er. O pojavih sa strane bub1;ega kod obstipacije i crievnih lcolika. (Wiener
·
klinische Wochenschrift 1898. Nro. 20.)
K. izvješćuj e o 3 slučaja, gdje · se je kod akutnih i subakutnih bolesti crieva bez
proljeva, dapače s obstipacijom poka:r.alo, da imade u mokraĆi hyalinih cylindra, cyliudroida
i bubrežnih epithelija, kadkada takodjer crvenih i bielih krvnih bobičica,a da ne ima
u svih tih slučajevih uz to takodjer albuminu\·ije. Čim bi obstipacija prestala, izginule bi
ove tvorine iz mokraće. Kod akutne incarceracije crieva opaža se albuminuriju ·j cylindrP.
Kod svake znatnije smetnje u crivu. trebalo bi uviek pretražiti mokraću, jer može s njimi
započeti nephritis ; nu ova samo onda sbilja postoji, ako ne izginu spomenute tvorine,
kada je obstipacija prestala. Kod bolnih nast!lpa trbušnoga p01·ietla može se pojavit i cylindrurija
bez albuminurije.
T. pl. Openchowski. K haematologiji abdominalnoga typha i pneumonije.
(Klinisch-therapeutische Wonhenschrift 1898. Nr. l.)
Kod 22 god. mladića, koji je bolovao od tipiČne trbušne pošaline na 12. dan bolesti
nastupi krvarenje iz ustiju i znakovi krvarenja. u . crievu. Krvarenje u crievu usta vilo se
podavanjem ergotina, opija i ledom, ali krvarenje iz ustiju, poglavito iz lieve strane jezičnoga
korjena, nije se dalo nikako ustaviti, te je bolestnik posvema collabirao. U noći od 13. na
14. dan pojavi se u ustih mala gruševina, bilo se digne, krvarenje prestade, uz to se
povisi tjelesna toplota. Sliedećega . dana konstatira se desnostrana fibrinozna pnenmonija.
Krvarenje se nije ponovilo, bolestnik je ozdravio. O. tumači ovaj slučaj, da kako kod typha
ima .subnormalni broj leukocyta, to se nije mogla krv sgrušati, jer gruševnost krvi zavisi
o množini generatora fibrina u nj em, koji nastaju poglavito razpadom leukocyta. Kada je
nastupila pneumonija, te time nastala povišena leukocytoza, stala je krv, jer se povećala
gruševnost krvi nslied hyperleukocytoze. S toga treba kod nesustavivoga krvarenja u
nekih težkih infekcioznih bolestih tražiti obća' sredstva, da se povisi leukocytoza.
HUtinel. Bronchopulmonalne komplikacije kod dob1·aca. (Presse medicale 1897.
Mai 10.)
Dobrac čine pogibeljnim komplikacije sa strane pluća, od kojih kadkada umire trećina
oboljele dj ece. Uzroci tomu jesu : l. neobična virulencija pyogenih cocca, koji su
u§li u pluća; 2. već postojeća- bolest pluća, koja se usli ed do braca brzo pogoršava ; 3. nanakupljanjem
oboljele djece prouzročen veći malignitet bolesti. Kano kliničke forme raz-
Br. 7. Liečnički Viestnik. 1898. 257
likuju se·: 1. jako akutna forma u slici catarrha sa snffokacijom, 2. obična akutna "broncho
pnenmonija, 3. forma, koja je slična tuberculozi, te se može nazvati psendotuberculozriom
pneumonijoin kod dobraca. Mjere, koje se imadu poduzeti, da se predusretne· zapala pluća
kod dubraca, imadu biti sliedeće : djeca bez pneumonije imaln se od ostalih osamiti, a i
ona u početnom stadiju imadu se izolirati od one n konačnom. oobito se imade čisto
držn.ti koža, možebitne rane, eczemi i t. d. Usta se imadu izpirati , nos namazati: s borovim
vaselinom. H. je trtko. u svojoj bolnici postigao, da je pomor sprto s 50 na 12"fo.
Roger i Bayeux. La1"Y1l.cJitis kocl kozica. (Bulletin de la societe anatomiqne de
· ·
Paris 1897. No. 9.)
Diete od 16. mjes. bolovalo je od gangraenozue varicelle, te je imalo nekoliko mjehurića
na sluznici ustna, a slobodna usta i ždrielo. Šesti dan bolesti pojavi se hrapavost
i stridor. Pojavi stenoze dušnika poslajali sn sve jači, tako da se je 7. dan morala učiniti
intubacija, ·ali se' stanje nije poboljšalo, te je još isti dan nastupila smrt. Kod sekcije
nadjena je pnenmonija obij u do!jnih režnja, oteklina epiglottirle, desne glasiljne vezice, a
na lievoj vezici ovalna, podrovana erozija. Kod bacterioložkoga pretraživanja nis11 nadjeni
niti Liifflerovi bacilli, niti streptococci ni taphylococci, tako da pisci smatraju promjene u
dušniku varicellom sluznice.
A. E. Pearson i H. Litlewood. Slui3ttj latsne gttngmene obiju doljnih okmjuina
kano lcompWcac-ija škrleta. (Lan cet 1897. J nly 10.)
Pisci priobćuju slučaj riedke komplikacije škrleta, gdje je kod 4 god. dječaka 9.
clan nastupila suha gangraena obiju dojnih okrajnina, koja se je do 22. dana . nad ko- .
ljenom ograničila. Obostrano1i1 amputacijom gojata izcfelila je gangraen.n..
Salman. Slučaj težkog oboljenjct .s.c;lobova poslije škrleta. (Deutsche medizinische
Wochenschrift 1896. Nr. 52.)
Do sada su riedki objavljeni slučaj i težkih škrletnih zapala aglo ba, te S. "priobćuje
svoja opažanja kod 21 god. vojnika, gdje su se javljala multipla obolj enja. U grnjih
okrajninah čil1i se, da sq bila više serozne naravi, 11koprem je dugotrajna smetnja gibivosti
u jednom ramenom. i laktenom sglobu i visoka vrućica govorila za to, da. je exsudat
bio gnjan. KaHnije nastupi i zapala bedrenoga sgloba, gdje su bile težke obće pojave,
visoka vrućica, jako .znoj enje, velika slaboća, meteorizam, krvavo bojadisani s pu tum;· exsudat
·bio je gnojan, te se je pod puno resorbirao. Osim toga pojavila se je zapala . . koljenoga
sgloba iste strane, koja se je pokazala kano paraarticulama oteklina u formi
tumoris albi, ali nije bila tuberculozne naravi, te se je znatno popravila. U nazočnom
slučaj u je povoljno j elovao natr. salicyl. , osobito na boli.
Therapeutičrle crtice.
Marfan. Ličenjc choreae. (Prese medicale 1897. Nro. 44.)
Čini se, dn se postizavaj n kod choreae najbolji uspjesi podavanjem antipyrina i
arsena. M. ·daje antipyrin u mjeavini ; dnevni obrok podaje se u tri diela kod jela. U po-.
!:etku se daje na dau 1·5, kasnije se daje dnevno 0·5 više· do 30 pro die. Ova se doza
daje dalje, dok znatno ne popusti choreatično uzbudjenje, tada se opet daje manje obroka
do 1·5 dnev no. Uz takovo liečenje se brzo poprave smetnje kretanja; poslije tj edan dana
su bolestnici mnogo mirniji, nu podupuni mir nrtstupa istom iza mjesec dana. Imade slučajevt,
u kojih antipyrin ne djeluje, pa kod takovih treba podavati arsen, koji se daje
kano acid. arsenicos, u rastućih obrocih. Sgodan je t. zv. liqtter de Bondin (raztopina acid.
arseuicos. ·1: 1000 ; dakle 1·0 liqnera im:t 0·001 arsenove snkiseliue). Daje se u početku
dnevno 4·0 liquera u mješavini od 125·0, te se daje svaki dan 20 više, dok ne nastupe
pojavi intolerancije, ali se ne smije prekoračiti dnevni obrok od 0·030 acid. arsenicos. Čim
se sredstvo više ne podnaša dobro, daje se opet manje obroke; pojavi obično prestanu,
kada se je dnevni obrok snizio za 4 O; a kada sn prestali može se opet više davati. Iza ·
14 dana obično bolestnici ozdrave. Djeca dobro podnašaju arsen u visokih obrocih. Intolerancija
riedko nastupa prije 20·0 liquera dnevno. Liečenj e arsenom ili antipyrinom treba