1898. godina

Liečnički Viestnik -1898. Br. 7.
Br. 7. Li.ečnički Viestnik 1898. · 241
pl. Bra;mann ,(Halle) : O primarn!JjA ... sek1fndarnoj resekciji crieva kod gangraenoznih
he1·,ni,jah. Od 24!) n; J)jegov()j. klinici Brimljenih kila, bile su 66.gangraenozne. Pogil)Plj
gangraene crieva_.ne prieti Ramo od .inanjcij,E,> nego. osobit\) od sepRe. Značajno je,
da .imade kod incarcerirapih kila četo komplikMija od pluća., ovim su često uzrokom
male .embolije od sep,tičnoga materijal!\ crieva; .Treba to prije odstraniti. infekeiozui ,materi jn.!.
što se može Ramo postići, ako se načini anus praeternat., a ne resekcija i primarna ·šav.
Za hranjenje je. važno; kako je to Mer .
ing svojimi pokusi dokazao, da preitane_ peristaltika
eludca, čim je . _tanko crievo puno, a .kada se ovo izprazni započne opet peristl).ltika.
. Prutz (Konigsberg) : /( operaciji c1·cinoma .gužnjaka . . Pretražio je iza 12 god:
bolestnike, kojim j iza resekcije radi carcinoma učinjen okret gužujaka; da se ·11ađomjesti
sphincter; nije : našao ni traga okretl Preporuča ipak taj način, jer pomaže bolestniku u
prvo .vrieme i operacije, dok se izvježba i nauči, da si urel;li stolicu. Preporuča g ua.s.e n­
ba:uerovu t,mporarnu resciju :krstače, jer imade kod nje dsta mjeta i bez, potežkoće
šavom zacieli.
·
·
.
Fdqi-;oy (M,:nskva) . pkazuje slike, koje je dobio rectoskopom, te iztiče' 1jnalll.euovanje
rectok J _,>pije za _diagi10zu i therapiju. Može se vidjeti gornja granica carcinomJ;. )coja
se prstom n.e može dokučiti, papillarne ekskrescencij. polypi se mogu cau.therizo;vati ili
- galancaerom odstraniti, čirove se može cautherizovati i to do 30 cm; nad šupkom.
Hocpemegg (Beč) je 104 puta učinio tipičnu resekci,ju jkrstače, a da nije imao
štetnih posljedica ; .. sacralne je hernije ·opažao 3 puta, . ali iz .. drugih razloga, n. pr. jer je
. popustila ŠR:· Čini mu se, da je i to . predpost, jer. akQ popusti šav gužnjaka, to . se. naj- ·
b@lje može ,pos.tupati proti blatnoj phlegmoni. Ne. pravi više okret, jer je n jednom, !lu,čaju
nastala gangraena, valjmije, u ostalih. nije bilo. recidiva. U .20% nastala
je trbušna kila, žuČna fistnla . zaatala je u 8 sluč. ; fi.stula izostaje, od kada s pod
konac operacije umeće drain, a tek onda sašije s parietalnim peritonejom. Žuč je l}. 50
sluč .. bacterioložki pregledana,, te je 46 puta dobiven pozitivni posljedak, najčešće je nadjen l
. bacterium coli ; iza ·operacije je žuč, što je tekla iz fistule, pomalo postala sterilna. U 2 _slučaja
nastala je gnojna srtna peritouitida-, gdje je žuči prodrlo u _trbušnu utlinu .. Jednomu
dj etetu, kojega su kola prevezla, . tekla je 5 tjlodna žuč neprestano u peritonealnu §up,ljinu,
8,. da nije došlo do .peritonitide. Od oni·h. 16 sluč. našlo se. je u 30 carcino, a u 3::S;&room
jetara. Da se ustavi krvarenje iz jetara, obiuo su dovoljni duboki šavovi i tamponada;
P: preporuča u tu svrhu još vrući zrak s Hollii.nderovim_ apparatom. ·
· ·
Pop pert (Giessen): O· tehnici cholecy!ftotomije.. P. ne fiksira žučni .mjehur. na
trbušne stienke, nego ga ureže i umetne dugi · drain od gumme, oko koje . točno sije
ranu, Žučni mjehur spusti u trbuh, tai,D.pon o.q jodof(}rmovoga gazea omata .drain od v.cška
mjehura. Ciev se. na kožu pričvrsti jedni šavom, te sv.ede u posudu napunjenu tekućinom.
Šav mjehura drži 10 12 dana, tada većinom .prolazi sekret, ali granulacije prieče, da ud je
u trbušnu utlinu. Drain se izvadi za 3...:...4 tjedna. Od god. Ui96 •. operirao je na taj .način
dobrim uspjehom u 57 sluč. Ovaj način preporuča P. radi jednostavnosti osobito za male
.žučne mjehure,,koj1 leže iza jetar!' i za takove, gdje su ,stienke V:fhke. Zaprečuje se time
peritonitida i potezanje žučnoga mjehur;t uslied sraštenja s trbušilimi stienkami, jer se on
iza operacije može vratiti u svoj normalni položaj. ·
Heidenhain (Worms) pokazuje praeparat cat·cinoma žučnoga mjehura u .veličini
trešnje, koji je izvadio kod prividno zdravih jetara. Rana je jzcieljla za 3 tj edna. 5 ,tjedna
·
kasnije je bolestnik umro od carcinoma jetara.
.
Haas l er (Halle) : O chi1·u1·giji žučnih p1·ohoda. Od god, 1890. _operirao je ua
klinici u Halli 70 puta, te je 18 puta učinjena choledocotomija. Retroduodenalna fiksacija
kamenca uvjetuj e tipični način operacije. Duodenum ·se na 2-3. cm. odlju§ti, preloži na
lievo, zatim se tupo, ili i nožem, prodje kroz pancreas. U 3 slučaja bio je kamen _zabrtven ·
u papillaruom kraju prohoda, 2 puta je već prošao u crievo, l puta je duodenum prorezan,
te kilmen izvadjen, pa je rana gladko zacielila. .Ako nisu žučni probodi zapaljeni,
·
to odmah šije i spušta. Vanjski zarez pravi paralelan Juku rebara.
H o ll a n d er (Berlin) pokazuje aparat za vrući zrak, kojim je kod lupusa postigao
dobre uspjehe i kojim je ustavio krv u jednom slučaju, gdje je radi carcinoma sasvim
izvadio žučni mjehur i resecirao jetra ; bolestnica je ozdravila. - Kad er (Vratisava) prepornča
za ustavljivauje krvi kod operacija na jetrih acupressuru s tupimi iglami. Upozoruj e
na neobične pojave iza obsežnih operacija na jetrih, koji sjećaju na akutnu lutu atrophiju
jetara, te u pojedinih slučajevih prouzroče smrt za 48 sati. - St e rn (Dii.sseldorf) poka
zuje preparat pdrodjene stenoze pylora kod djeteta od 6 tjedana. Učinjena je gastroenterostomija;
diete je umrlo iza 24 sati. - Hochenegg (Beč) : Kod operacije velikoga
tumora jetara zaderana je veća vena, smrt je nastupila 2'ill s. iza operacije od embolije
zraka. H. misli, da je zrak unišao u venu, kada se je čvrsto tamponiralo s gazeom, koji
je sadržavao zraka. Jedan bolestnik, kojega je prije 3 god. operirao radi carcinoma jetara,
umro je uz i eteru s, a da nisu bila jetra povećana. - Rie d e l (J ena) : Uspjesi kod opera . ­
cija na jetrih bivaju bolji, što je tehnika savršenija i poglavito što se sada ne operira
toliko kod bolestnika, gdje je žuč inficirana. Da li je žuč inficirana, ne može se sigurno
ustanoviti. Obično je ilseptična, tako da ne smeta, ako u trbuh teče. Inficirana žuč je
mutna; takovi bolestnici su jako slabi, ćute se zlo, dočim se bolestnici sa zdravom žuči
odmah dobro ćuw, čim je napadaj prošao. Bolestnici, gdje je žuč inficirana; jednako su
izgubljeni, da li se operira ili ne. - Kr a u s e (.Alto na) da ustavi krvarenje, ·izvuče jetra .
iz rane, te daje s rukom komprimirati, pa podveže arterije, koje se iztiču, jer su im
stienke debele, zatim šiva i tek sada popusti kompresiju. - K immel (Hamburg) preporuča
idealnu cholecystotomiju, jer brže zacieljuje. - Fr a n k e (Braunschweig) : Internisti su
preporučivati, da se iztisne žučni mjehur, kako bi se kamenci odstranili. U jednom slJlčaju,
gdje se je tako postupalo, ozliedili su komadi kamenaca mjehur i prohod, . pa je
došlo do abscesa u jetrih. - Holliinder (Berlin) nije imao uspjeha od Krauseovoga:
načina, te je morao uporabiti lokalnu vaporizaciju. - L o b eker (Bochum), potvrdjuje
Ri edelove navode, nu veli, da se žuč može i kod operacije in:ficjrati. On uviek drainira
žučni mjehur, da odstrani pogibelj infekcije. Opažao je, da su nastali primarni careinomi
od podražaja žučnih kamenaca. - G er s u n y (Beč) : Nije pravo, da se principielno odluči
za ovaj ili onaj način operacije ; isto tako se mora prema slučaju odlučiti, da li se rana
imade zatvoriti ili ostaviti otvorena.
pl. Bruns (Tii.bingen) : O nečovječnih tanetih u ratu. Englezka vojna uprava ra,bi
u indijskih ratovih taneta, gdje je šiljak ovoja od nikla odbrušen (t. zv. dum-dum taneta).
Ova dj eluju upravo grozno, jer olovo na otvor u ovoju provre u slici gljive i razbije ovoj,
te tada tane užasno razara, raztrga kožu i mišice, izbija velike škulje iz kostiju.
Til mann (Greifswald) : O puščnnih ozljedah mozga. Iz daljine od 2500 met. ostane
tane u lubanji, iz manjih daljina od 2000 met . .ju probije. Puca li se na mozag izvan lubanje,
to se isti razleti, a ako je u platno omotan, to ostane ciel ; pokrije li se svodom lubanje;
to se ovaj kod hitca malo podigne, a mozak se ne razprši, ali se na.dme. Manjak u
mozgu se izpnni kaša stom mozgovinom, · stienke kanala od hitca su hrapave, siva . mozgavina
je jače razorena nego biela, radiarno od hitčanoga kanala idu razderine. Pokusi na
psih sn dokazali, da najviše krvari u blizini kanala od hitca, a zatim radi arno biva manje.
Kanal od hitca, koji je kod 9 mm. taneta blizu ulaza 15-20 mm. povećava se do sredine
mozga do 40 mm., a zatim opet smapjuje. Ozljeqe puškom pronzročuju natezanje mozga