You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
230 Liečnički Viestnik <strong>1898.</strong> Br. 7.<br />
Br. 7. Liečnički Viestnik <strong>1898.</strong> 231<br />
U progresivnoj paralyzi, koja se klinično sastoji iz raznih faza već spomenutih<br />
depresivnih i ekspanzivnih psychotičnih slika, ima takodjer podražujućih<br />
momenata na silovitu djelatnu provalu, i to već u prvom začetku bolpsti,<br />
gdje često manično podpirena inteligencija obasjava utrnuli pepeo prijašr{e<br />
ethične vatre. I u periodičnih psychozah plane često iznenada bolest provalom<br />
silovitih djela.<br />
U svih duševnih bolestih dakle nalazimo nutarnje motive, koji nam donekle<br />
raztumačuju umorstvene čine u mo bolnika ; motive, izviruće iz nezdrayoga<br />
spolnoga ćućenja ; iz groznih strasti, koje podpiruje, iz prikaza, koje stvara<br />
bolest ; iz nagona samouzdržavanja proti umišljenim opasnim navalam, iz odpora<br />
proti ćutilnim varkam ; iz normalnih čustava, bolešću razdraženih i pojačanih ;<br />
iz burnih žestokih prisilnih misli i podražaja. S toga nije opravdano, da se po- .<br />
stavi posebna neka umorstvena vrst psychoze, neka "umorstvena manija" ili<br />
"foli e rouge". Davno je već dokazano, da sppcijalne manije ne obstoje kao<br />
posebna bolest, pa se naziv· takovih monomanija sa.mo symptomatično zlorabi.<br />
Folie rouge može se dopustiti kao poetična oznaka krvoločnoga ludovanja, ali<br />
kao kliničan kompleks symptoma ona ne obstoji; vasda se umorstveno ludovanje<br />
temelji u kojoj sveobćoj i klinično poznatoj psycbozi.<br />
Kako da se doskoči pogibelji, prietećoj lj udskomu životu od nutarnjih duševnih<br />
poriva ludjaka Oni se ne kazne za svoj P. zločine, pošto u nj ih ne ima<br />
one duševne slobode, koja se pripisuje zdravoj duši, na ime slobodne volje. U<br />
duševnom djelovanju nastaju iz čuvstava i misli težnje, koje može viša 'duševna<br />
snaga, volja, svojom većom ili manjom zalihom ustaUenih moralnih i ethičnih<br />
protumotiva razbirati, razrediti, suzpregnuti i do razumnoga, cilju shodnog<br />
očitovanja dovesti. U duševnoj bolesti je ta viša snaga oslabljena, a provale<br />
čuvstava ili misli nadvladadu ju elementarnom silom. Kazna je takodjer preslab<br />
protumotiv djelovanju umobolna čovjeka. Ona bi bila puka socijalna osveta bez .<br />
ine ethirne vriednosti ili praktične svrhe.<br />
Duševnih bolesti ne možemo izkorjeniti ; mogli bi ih umanjiti, kad bi se<br />
povratili k prvobitnijemu načinu življenja, nu to je neizvedivo.<br />
Ali mi možemo prophylaktično zlo zapriečiti, ako pogibeljnog umobolnika<br />
za vremena suztegnemo u njegovoj slobodnoj akciji. Ni to sredstvo ne<br />
može se radikalno provesti, jer su provale bolestne duše često nagle i iznenadjujućP.,<br />
dok još pojavi bolesti nisu očiti.<br />
Kadgod se obćinstvo uzruja strašnimi viestmi, da se je ovdje ili ondje<br />
pojavila neka ljudska neman, koja ludjačkim biesom ili himbenom tajinstvenom<br />
hladnokrvnošću kolje i davi nedužne ljude, pa se pripovieda, da je ta neman<br />
već jednom u ludnici bila i odmah navali na liečnike, kako su mogli tako<br />
pogibeljna ludjaka na slobodu pustiti.<br />
S druge opet strane podpiruje se u javnosti neprestano sumnja, kao da<br />
psychiatri nepovlastno zatvaraju zdrave ljude u ludnici, i stvaraju se zakoni,<br />
kojim je temeljna misao nepouzdanje u ludničke glavare, ljude visoka znanja<br />
i čistoga čovjekoljublja ; zakoni, koji imaju svrhu, da umire neopravdane bojazni<br />
obćinstva, a rode uspjehom, da osujete pravodobno smještanje bolestnika u zavod.<br />
Osobito u Nj emačkoj imju se zavodski ravnatelji neprestano boriti za neporočan<br />
glas požrtvovnoga svojega zvanja. A odkuda potiče to potvorno sumnjičenje<br />
Ponajvše od ludjaka samih, kojim obćinstvo više vjeruje, nego liečnikom. Sulud,<br />
nemoralan, raztrošan, nepriličan, često i pogibeljan čovjek bude na želju obitelji<br />
u ludnici interniran, ne bi li se tuj izliečio. On kopa i ruje svom snagom svoje<br />
još sačuvane, tP zlobom i ograničenjem slobode podpirene inteligencije, i podje<br />
mu za rukom da uteče, obično podporom iz vana: Sad nastane hajka na liečnike,<br />
koji da su iz osobnog interesa ograničili slobodu čovjeka. Nadje . se odvj<br />
etnika, koji se zauzmu za quaerulanta, osobito ako je iz porodice odlične<br />
imenom ili novcem ; razpredu se tužbe i parnice, a novinstvo cieloga svieta<br />
stostrukimi trubljami razglasuje senzacionalnu affairu i producira za dokaz počinjene<br />
nepravde - protuslovna liečnička mnienja (!) ; napokon stvar umukne,<br />
pošto je obično začetnik i povod sve te huke i buke iznova gdjegod ludtiici<br />
zatihnuo, ali sya ta halabuka ostavila je trjnu sjenu · sumnje glede pravilnosti<br />
ludničkog interniranja. Mnog'i paranoici su najneugodniji i na:jnesnosniji stanovnici<br />
ludnice.<br />
Bitnost bolesti paranoika je precienjivanje vlastite osobe i umišljeno progonstvo.<br />
Sad ga silom zatvoriše u ludnicu, eto jasnoga dokaza, da je zaista<br />
progonjen. Što bi dakle imao biti liE-k proti bolesti, još podpiruje ludu ideju<br />
bolestnika. Za većinu paranoika ludnica zaista nije ništa drugo, nego zatvor, da<br />
ne budu na nepriliku i pogibelj ljudskomu družtvu ; a ovo je radi svoje sigurnosti<br />
svakako ovlašteno na takovu preventivnu mjeru, brineći se ujedno za<br />
pristojnu obskrbu bolestnika, koji na slobodi svojom ludom glavom udara o<br />
mnogostruke protivštine i često u neprekidnoj ludoj borbi proti cielomu svietu<br />
kukavno nastrada. Takav paranoik, nadvisujući ostalu ludničku družinu kao<br />
umni gorostas svojom sačuvanom inteligencijom, sije nemir medju bolestnici, dodijava<br />
neprestanim tužakanjem, spisavanjem, kriomčarenjem, denuncijacijami, dok<br />
mu napokon ne podje za rukom, da se bjegom ili kojim inim načinom oslobodi ludnice.<br />
Sad se on tekar razmahao tužbami, da se osveti za počinjenu mu nepravdu, a<br />
komu drugomu nego ravnatelju zayoda. U Njemačkoj, gdje svaki inteligentni<br />
čovjek napiše bar jednu naučnu kn,jigu kakve takve znanosti, baci se i ludjak<br />
na pisanje brošura, kojimi svietu objavlja počinjenu krivicu. Kako neuki ljudi<br />
misle, da ne može biti duševno bolestan čovjek, koji zna razumno govoriti, dapače<br />
nešto pisati, koji odaje dobro pamćenje i oštro mišljenje, nadje takovo literarno<br />
ludovanje dosta vjerujućih, a krivi ostanu ludnički ravnatelji.<br />
Bivši ravnateljem dobio sam u zavod jednoga quaprulanta (paranoia quaerulans).<br />
Bio je to čovjek, koji je porad svoje lude nemirne glave s častničkoga<br />
zvanja sbačen i odsjedio kaznu zatvora, a napokon se dao na bunjenje seljaka,<br />
uznemirivanj e svih oblasti tubami i denuncijacijami. Napokon dodijalo oblasti<br />
te ga, nakon nedvojbeno ustanovljene njegove parničarske ludosti, poslala u<br />
ludnicu, sapeta, u pratnji dvojice oružnika i jednog oboružanoga stražara. Tu<br />
je nastavio svoju borbu bezkrajnim pisanjem, tužbami do niviših instancija, dapače<br />
se je obratio na francuzki senat molbenicom za pomoć, za koju da će odvratiti<br />
uslugom, pripravan da odkrije neke austrijske ratne osnove. Pošlo mu<br />
za rukom, te je nekoje takove spise i na poštu prekriomčario. Jedina osoba njegova<br />
roda, koja se je za njega popitavala, bijaše njegov stric, viši častnik i taj
Change language