1898. godina

196 Liečnički Viestnlk 1898. Br. 6.
·------ -·------
Br. 6. Liečnički Viestnik 1898. 197
"'r j e n i e a je djelomice odebljana, s razširenimi i produženi mi čepići, nu
dj elomice i tako protanjena, da kao njen trag zaostaje uzan rub ; napokon može
sasma manjkati na mjesti h, gdje su erozije ili vriedovi. Osobito u odebljanoj
tj enici nalazimo dosta često otvore (lacune), koji su maleno-staničnim bacilli
obilujućim, granulujućim tkivom gušće ili rjedje izpunjeni. Kadkada prodire
infiltrat izdnbine u dugačkih, uzanih vrpcah medju pojediuimi naslagami tjenice.
S l u z n i e a je skoro sva gustim, dubokim in:filtratom od okruglih stanica
ili jednako ili na većih plohah protkana. Kad kada vidjamo, da je infiltrat izgubio
svoj prvotni okruglo-stanični značaj, te da se je u vretenaste stanice, pače u
spojno tkivo promienio. IT ovom slučaj u protežu se konopci od spjnoga tkiva
u dubljinu, čim podaju infiltrovanom tkivu lik lepeze. Infiltrat je silno bacilli
prepnnjen. Bacilli leže djelomice pojedince, djelomiee u majih ili većih hrpah
koli unutar toli izvan stanica infiltracije. Uz to nalazimo još znatne, velike,
okrugle, ovalne, dugoljaste, bubrežaste i drugačije, bojenje bacilla primjuće
tvorine, koje okružuje uzan, svjetao kolobar. 'l'aj
kolobar je prama vani od
infiltrata oštro ograničen. Opisane tvorine pokazuju često okrugle, jasne točkicevacuole
; ako je bojadisanje dobro, vidimo sasma jasno, da se u tvorinah, k o j e
su po mom mnienju istovj etne s Virchowovimi stanicami
pr o k a z e, nalaze vrlo guste hrpe bacilla. Gdje su te velike stanice izpale,
vidjamo velike, oštrorubne, svjetle otvore, nu kadkada, kod stanovitog-a položaja
tubtma, vidimo jasno od okruglih stanica i vlakanaca spojnoga tkiva pod
ravninom ležeću mrežicu, u kojoj leži očito izpala stanica.
O i e v o v lj e je razšireno, njegove stiene odebljane, pune bacilla, endothel
je često nabubren,
isto pun bacilla. Otvor je kadkada čist, često ali krvlju
napunjen, ili organizujućim se, bacilla punim thrombom začepljen. Stiene cievovlja
su skoro stalno gustim, bacilli obilujućim infiltratom obkoljene.
Hjedje i puno slabije su promjene na m e z gr a n i e a h ; ve1;inom su nepromienj
ene, u nekojih slučajevih razširene, s jače ili slabije odebljanimi stienami,
u kojih, kao i u endothelu možemo kadkada bacille naći. Nj ihov okoliš
riedko je infiltrovan.
Niti u žliezdah niti u njihovih izvodnicih ne nadjoh promjena, nu
za to im je stroma češće protkan okruglo staničnim infiltratom, koji je pun
baci !la.
Sasma zanimive su promjene hr s k a v i e e. Perichondrium je većinom
infilt.rovan, kadkada toli silno, da ga jedva prepoznajemo. Dogadja se, da iz
perichondrija manje ili veće skupine infiltracionih stanica, koje su pune bacilla,
prodru u stanice hrskavice, uslied česa ili promiene zrna hrskavičinih stanica
svoj položaj
ili sasma propanu. Izim tih promjena našao sam jednom sried
hrskavoga tkiva spojnotkivom kapicom okruženo, bacilli prepunjeno infiltraciono
lt>glo. Uza sve to valja spomenuti, da hrskavica vrlo riedko oboli prokazom.
Pregledavanje g lj o ta (6 puta) poučilo nas je o istom, o čem i poklopčić.
l ovdje se t j e n i e a razno vladala. Riedko je bila nepromienjena, obično bijaše
odebljana ili protanjena ili pako manj kaše sasma. Legla s bacilli, kao i vlakanca
infiltracije iz dubine, nadjosmo takodjer u tjenici g·ljota.
S l u z n i e a bila je sva jače ili slabije in:filtrovana, no ovdje bijaše promjena
u spojno tkivo češća i jača u dubljini. )3cilla bilo je svuda vrlo mnogo, nu
stanica prokaze bijaše manje, dapače riedko. I veličina im je ovdje manja.
U jednom slučaj u okruživaše jednu površnu skupinu prokaznih stanica leglo
co cca.
Cievovlje i mezgranice bijahu kao u poklopčiću.
Jednom vidjeh na rubu hr s k a v i e e nekoliko malenih hrpa ha.cilla, perichondrij
bijaše nekoliko puta infiltrovan, jednom spojnotkivno ollebljan, nu
češće i sasma nepromienjen.
S t r o m a ž l i e z d a bijaše ili infiltrovan ili spojnotkivno promienjen.
.Jednom nadjosmo u stieni žliezda bacille i stanice prokaze.
Samo u nekojih točk ah razlikuje se nalaz u d u š n i k u (8 slučajeva).
'l' j e n i e a je bila n njemu ili sužena ili manjkaše posvema ; samo jednom bijaše
nepromienj ena.
Rub infiltracije na s l u z n i e i bijaše obično vrlo uzak, kad kada omedjen
na subepit.helialni kraj ; u dubini bijaše sluznica većinom protkana spojnim
tkivom, koje dopiraše sve do hrskavice. Samo jednom nadjosmo dublji, okruglo
stanirni infiltrat. Bacilli ne bijahu ovdje tako stalni, kao u gornjem dielu gljota,
isto tako bijaše i sa stanicami prokaze.
Cievovlje i mezgranice u dušniku bijahu jednake onim u gljotu.
S tr o m a s l u z a v k a bijaše ili infiltrovan ili u spojno tkivo promienjen.
Jednom nadjoh bacil le u j a g o d i e a h, u drugom
spojnim tkivom protkane i djelomice razpale.
sluaju bile su jagodice
S t a n i e e hr s k a v i e e u dušniku ne oboli še prokazom, nu i ovdje
bijaše perichondrij kadkada specifično infiltrovan.
Literatura.
l. d e s I n n o e e n s, G., Examen des Elephantiq u es on Lepreux. Lyon 15\!5.
2. Fr a n e i s e i P or t i, Oris pi ensis Valesii, medicique Paris i ensis "M ed ica Decas"
ej usuem authoris in singnla librorum capita commentariis illustrata etc. Lutetiae Parisiorum
1612.
3. Johannis Varandaei, Oeleberrimorum Academiae Monspeliensis medicorum
Decani et Professoris Regii, practici primarii "Tractus de elephantiasi seu lepra" etc.
Monspessuli Geneviae) 1612.
4. H e n sl er, P h. G. Dr., Vom abendlii.ndischen Aussatze im Mittelalter etc., Hamburg
1790.
5. Danielssen et Boeck, Traitć de la Spedalskhed ou Elephantiasis des Grecs.
Paris 1848.
6. Vir eho w, H., Die krankhaften Geschwiilste, Berlin 1863.
7. Rebra, Dr. F. und Kaposi, Dr. M., Lehrbuch der Hautkrankheiteu. Bd. II.
Stuttgart 1876.
8 N e u m a u n, Dr. J., Lehrbncb der Hautkrankheiten. 4. vermebrte Auflage.
Wien 1876.
9. hti, Klinische Vorlesungen liber die Lepra. Wien 1877.
10. N e i s s e r, Prof. Dr. A., Die ch ron ischen Infectionskrankheiten der Han t. v.
/';iemssen's Handbuch der spec. Pathologie und Therapie. Bd. XIV. l. Halfte. Leipzig 1883.
11. Vir chow, R., Demonstration VIlu Lepra laryngis. Berliner klinische Wocheuschr.
s. 189. 1895.
12. Leloir, H., Traite pratiqne et thćorique de la lepre. Paris 1886.
13. Paul so u, Dr. J., Ein Beitrag zur Kenntniss der Lepra in den Ostseeprovinzen
Russla.nds etc. Dorpat 1886.