1 Finansijska trzista 2009 UVOD.pdf - Univerzitet Singidunum

Finansijska tržišta
Finansijska tržišta
Prof. dr drZoran Jeremić
Mr Mr Ivica Terzić, asistent
Oktobar 2009.

Uvodno predavanje
• Sadržaj predmeta
• Metod rada
• Seminarski radovi, prezentacije
• Način ocenjivanja
• Literatura i web sajtovi

Finansijska tržišta
Obavezna literatura:
Prof. dr Zoran Jeremić: Finansijska tržišta, Univerzitet
SINGIDUNUM, Beograd, septembar 2009.
Dopunska literatura:
• Prof.dr Zoran Jeremić: Tržište akcija u Srbiji: analiza sektora i 100
kompanija sa Beogradske berze (biblioteka) / za seminarske
• Prof.dr Branko Vasiljević: Osnovi finansijskih tržišta, Zavet,
Beograd
• Miškin: Finansijska tržišta (biblioteka)

Web sajtovi
• Beogradska berza :www.belex.rs
• Centralni registar www.crhov.rs
• Narodna banka: www.nbs.rs
• Ministarstvo finansija: www.mfin.gov.yu
• NYSE – www.nyse.com
• Nasdaq – www.nasdaq.com
• London – www.londonstockexchange.co,uk
• www.bloomberg.com
• www.reuters.com
• www.smart money.com
• www.morningstar.com (sajt za investicione fondove)
• www.ft.com (Financial Times)
• Kao i drugi preporučeni web sajtovi iz knjige

Metod nastave
•predavanja
•vežbe
•seminarski radovi sa sa ppt prezentacijama
•Testovi u računarskoj učionici i i esejska pitanja
•On line posete web sajtovima
•korišćenje prezentacionih materijala finansijskih
institucija

I kolokvijum
II Kolokvijum
Završni ispit
PROGRAM RADA
Sadržaj predavanja
Nedelje i
datumi
I nedelja Uvod u finansijska tržišta
(19.okt)
I (19.okt) Uticaj aktuelne svetske finansijske krize na finansijska tržišta
I (21. okt.) Finansijski instrumenti
II (26. okt.) Devizno tržište i tržište derivata
II (28. okt.) II deo: Regulativa i institucije fin.tržišta, berze
III (2.nov.) Trgovanje hartijama od vrednosti
III (4. nov.) Fundamentalna i tehnička analiza
III(5. nov.) PRVI K o l o k v i j u m (prvih 100 strana)
IV (9. nov.) Finansijski posrednici
IV (11.nov.) Institucionalni investitori
V (16.nov.) Investicione banke
V (18.nov.) Investicioni fondovi
VI (23.nov) Finansijsko tržište u Srbiji: Karakteristike
VI (25.nov) Učesnici na Fin. Tržištu u Srbiji
VI (26.nov.) DRUGI Kolokvijum (do strane 240)
VII (30. nov) Učesnici na Fin. Tržištu u Srbiji (2)
VII (2.dec.)) Poslovanje na Beogradskoj berzi
VIII (7.dec.) Metodi trgovanja
VIII (9.dec.) Indexi, analiza trgovanja na Beogradskoj berzi
IX (14.dec.) Tržište novca u Srbiji
X (16.dec.) Devizno tržište u Srbiji
XI i XII Rezime, diskusija, prezentacije
(21, 23,28)
ZAVRŠNI ISPIT (Finansijsko tržište u Srbiji, 240-354))

Ocenjivanje
• I kolokvijum 25%
• II kolokvijum 25%
• Dolazak 10%
• Seminarski 10%
• Završni ispit 30%
• Javna PPT prezentacija “case stady”
(ocena više, za one koji su položili ispit)

Uvod u finansijska tržišta
1. Pojam i funkcije finansijskih tržišta
2. Klasifikacija finansijskih tržišta
3. Kako se finansiraju kompanije na finansijskom
tržištu
4. Kako funkcioniše tržište kapitala
5. Kako se kompanija pojavljuje na berzi
6. Tipovi Finansijskih tržišta i finansijskih
instrumenata

Finansijski sistem
Finansijska
tržišta
Štediše/Zajmodavci:
Stanovništvo
Preduzeća
Država Država
Ino Ino subjekti
Investitori/Zajmoprimci:
Stanovništvo
Preduzeća
Država Država
Ino Ino subjekti
Finansijski
posrednici

Tok štednje i investicija
Depozitne institucije
Nedepozitne institucije

Osnovna klasifikacija finansijskih tržišta
• Prema rokovima dospeća:
novčano tržište (Money Market)
tržište kapitala (Stock Market)
• Prema organizaciji tržišta:
primarno tržište i
sekundarno tržište
• Prema tipu finansijskih instrumenata:
dužnički i vlasnički instrumenti
• Devizno tržište (FX Market)
• Tržište derivativa

Funkcije finansijskih tržišta
Fabozzi, Modigliani: Capital Markets,s16:
• Mehanizam za određivanje cene
• Obezbeđivanje likvidnosti imovini
• Efikasniji promet uz manje troškove
• Realokacija sredstava

Finansiranje kompanija na finansijskom tržištu
prema veličini biznisa
Veličina biznisa mali biznisi srednji veliki biznis
Dominantni oblik
finansiranja.
bankarski krediti direktni plasman javna ponuda- berza
Dospeće kratkoročno dugoročno dugoročno
Obezbeđenje uvek vrlo često retko
Monitoring od strane intenzivan srednji nizak
investitora
Ugovaranje direktno posrednici underwriters
• Za male kompani najpogodniji oblik finansiranja su bankarski krediti.
• Sa rastom njihove veličine finansiranje putem emisije hartija od vrednosti,
• Akcija i obveznica, postaje sve pogodnije.
• Berza je najpogodnija za velike, dobro poznate kompanije

Uticaj svetske finansijske krize
na finansijska tržšta
• Uzroci nastanka krize
• Pokazatelji krize na tržištu
• Kreditno tržište, derivati, valute
• Uticaj svetske finansijske krize biće tretiran kroz sve
segmente finansijskih tržišta koji će se izučavati,
budući da je kriza ostavila dubok trag i dovela do
trajnih promena

Uzroci krize finansijskog tržišta
• Pokretač: kriza hipotekarnog trzista SAD izazvana odobravanjem
kredita i emisijom obveznica “drugorazrednim dužnicima”
• Jeftin novac posle 11.septembra 2001.
• Petnaest godina ekspanzije sektora nekretnina
• derivativi - finansijski instrumenti koji su povećali rizike i otežali
kontrolu
• Interesi bogatih akcionara, menadžera i političara, ali i siromašnijih
slojeva koji su dobili šansu da kupuju stanove zaduživanjem
• Kreiran je efekat “balona” koji se pre ili kasnije morao
ispumpati
• Krize se u tržišnom sistemu, međutim, periodično
ponavljaju, što znači da postoje duboki uzroci u sistemu

-85%
za 3godine
DJIA do 16.oktobra 2009.
1987:
-22,6%
za 1dan
Dow Jones Industrial
average (DJIA)
Velike ekonomske krize:
1929/1923 Velika ekonomska kriza
1987/ “Crni ponedeljak”
1990 Pad indexa Nikkei
1997 Azijska kriza
1998 Kriza u Rusiji
2000 Internet Bubble
2008 Svetska ekonomska krza

Uticaj politike jeftinog novca
0,25% 0.25%
Februar 2009. 2009

Referentne kamatne stope CB
Valute Referentna kamatna stopa .2009 Poslednja Predvidjanje
promena
EUR Refinance Rate 2,00% -50bp
CHF LIBOR Target Rate 0,50% -50bp -25bp
GBP Bank Rate 1,00% -50bp -50bp
USD FED Funds Target Rate 0,25% -75bp
•Referentne kamatne stope centralnih banaka su smanjene zbog
neutralisanja recesije, ali su premije rizika za Srbiju povećane, a
dostupnost izvora finansiranja smanjena.
•Centralne banke “pumpaju” likvidnost da bi ”odmrzle” kreditno tržište
•Oštar pad industrijske proizvodnje u zoni EU

Cene nafte
1 4 7
Juli 2008
02.Jan. 2008.
100$
Uzroci rasta cene:
•Debalans ponude i tražnje
•Slabljenje dolara (1.59)
•Iran, Iraq,Kavkaz...
•Spekulativne aktivnosti
•Ostalo
$70
Uzroci pada cena
Recesija smanjuje tražnju,
A špekulativni balon se
ispumpao
Dolarjeojačao

Zlato
Dugoročni rast cene zlata:

Dugoročno
slabljenje dolara
Faktori koji mogu dovesti do dugoročnog slabljenja dolara
vezani su za:
• Rastući budžetski deficit, pad kamatnih stopa i
ekspanzivne politike FEDa koji “uliva” likvidnost u sistem
• Umesto priliva može doći do odliva kapitala stranih
investitora.
• Kina kao najveći kreditor traži alternative kao što su
euro backed bonds.
• Ima li, međutim, dolar uopšte fundamentalnu vrednost i
postoji li opasnost defolta američkog duga i državnih
HOV i kakve bi bile posledice

Kriza hipotekarnog tržišta u SAD
kao pokretač finansijske krize u svetu
• Uzroci nastanka krize
• Niske kamatne stope, visoko zaduživanje kreditno
nesposobnih dužnika na bazi hipoteke (sub prime
morgage loans),
• Emitovanje obveznica na bazi hipoteka i izmeštanje
kredita iz bilansa banaka na tržište hartija od
vrednosti (“odobrenje radi distribucije”)
• Rast kamata, rast broja dužnika koji ne mogu da
izmire obaveze, prodaja hipoteka i pad cene
nekretnina

Prosperitet...

Lažno davanje podataka o kreditnoj sposobnosti

Pad cena nekretnina
•Sve je išlo “dobro” dok su cene nekretnina rasle, a kamatne stope bile niske.
• Rastom kamata i korisnika kredita sa slabom kreditnom sposobnošđu dolazi do
Pojave da sve više dužnika ne može da vrati kredite. Rast ponude nekretnina na
Tržištu dovodi do pada cena i ceo mehanizam dospeva u kolaps

Primer: Faza rasta
• Stambeni kredit 200.000 USD sa promenljivom kamatnom stopom i
problematičnom kreditnom sposobnošću dužnika odobren npr. 2005.
Kamate na kredite su više jer je rizik visok (subprime credit)
• Kamatne stope na tržištu su međutim niske, cena stanova su već
godinama rasle, pa se lako mogao naplatiti dug
• građevinska industrija pokretač privrede, hiljade siromašnijih rešavaju
stambeni problem jer je kredit odobren računajući prevashodno na
kolateral,
• Akcije rastu, menadžeri dobijaju enormne bonuse, političari glasove
everybady hapy

Faza pada
• Kamatne stope rastu, broj nesolventnih se povećava, na tržištu se
pojavljuje veliki broj kuća, cene padaju, prodajom se ne mogu izmiriti
dugovi
• Za stan od 200.000 USD dobija se npr. 150.000 uz dalji trend pada
Ključni problem: Sekjuritizacija:
• Na bazi hipoteke emitovane obveznice i prodate velikom broju
investitora. One se ne mogu naplatiti jer niko neće da ih kupi, a
investicione banke – organizatori i garanti, bankrotiraju
• Širi se panika i niko ne pozajmljuje novac, tržište novca je zaleđeno
• U sistemu gde neizmirivanje obaveza znači brzi bankrot čak i
solventne kompanije su na udaru jer ne mogu da dobiju ni kratkoročni
kredit
• Država je prinuđena da iz budžeta interveniše sa osnovnim ciljem da
ponovo uspostavi poverenje i likvidnost sistema, odnosno da spreči
domino efekat.

Prvi znaci oporavka
7 ključnih ekonomskih Indikatora za juli 2009.
Zaposlenost
gubitak 213.000 radnih mesta u
julu
manufaktura sektor se vratio u fazu rasta.
Poverenje potrošača Povećani optimizam
Vodeći indikatori četvrti mesec rasta
maloprodaja
Industrijska proizvodnja
Iznenađujući pad - potrošači se
još uvek uzdržavaju od
trošenja.
Podržava optimizam za
oporavak.
Inflacija Najveći pad od 1950
Izvor: www.cnn.money.com
Da li su svi signali pozitivni ili ima i negativvnih Koji su nepovoljni

Oživljavanje stambene izgradnje i prodaje kao indikator
izlaska iz krize (31.07.2009)