Ivana Jovanovic MT.pdf (7089 KB) - Institut tehniÄkih nauka SANU
Ivana Jovanovic MT.pdf (7089 KB) - Institut tehniÄkih nauka SANU
Ivana Jovanovic MT.pdf (7089 KB) - Institut tehniÄkih nauka SANU
- No tags were found...
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
<strong>Ivana</strong> Jovanović<br />
Magistarska teza<br />
Tabela 1.2 Opšti zahtevi za biokompatabilni polimer [45]<br />
Preduslovi za biokompatibilnost<br />
Netoksičnost<br />
Nekancerogenost<br />
Nemutagenost<br />
Ne izaziva alergiju<br />
Oslobođen prisustva kontaminiranosti<br />
(npr., aditivi, rastvarači i ostaci sinteze)<br />
Biokompatibilnost produkata degradacije<br />
Bioresorbilnost<br />
Bez sporednih imunoloških odgovora<br />
Izraz 'bioresorbilan' se odnosi na polimere koji degradiraju na produkte koji se iz tela mogu<br />
eliminisati na prirodne načine odnosno, u nekim slučajevima, na produkte koji su uključeni u<br />
normalne metaboličke procese [10]. Pored toga što toksičnost može poticati od samih polimera ili<br />
njihovih fragmenata, može nastati i zbog prisustva ostataka sinteze kao što su rastvarači,<br />
katalizatori, monomeri i stabilizatori [47, 48]. Sa stanovišta biokompatibilnosti, postoje različiti<br />
standardi i procedure za procenu biološkog i imunotoksičnog odgovora implantata. Proveravanje<br />
akutne toksičnosti i testovi implantacije in vivo su fundamentalni za odgovore ovog tipa. Prvi korak<br />
za procenjivanje biokompatibilnosti polimernog sredstva je test citotoksičnosti na biološku aktivnost<br />
materijala na jednoslojnim ćelijama sisara. Prvi internacionalni standard biološke ocene medicinskih<br />
sredstava, ISO 10993, je izdat 1992. godine od strane Internacionalne organizacije za standarde<br />
(ISO). FDA je usvojila modifikovanu verziju 1995. godine. Ovi standardi služe kao smernice za<br />
adekvatnu procenu biokompatibilnosti. Senzitivnost na iritaciju je različita za različita tkiva u telu. Iz<br />
tog razloga je biokompatibilnost usko vezana za mesto injekcije. Na primer, zečje oko predstavlja<br />
visoko senzibilan životinjski model za studije biokompatibilnosti. Površinska morfologija je drugi bitan<br />
parametar biokompatibilnosti. Oštre ivice inkorporiranog polimernog sredstva mogu izazvati iritaciju i<br />
povećati lokalni odgovor tkiva. Zbog svojih atraktivnih svojstava mikrosfere polimera su našle veliku<br />
primenu u mikroinkapsulaciji lekova i antigena [49].<br />
1.3 Polimeri u kompozitnim česticama<br />
Polimerni biomaterijali prema strukturi, osobinama i nameni obrazuju<br />
široku grupu biomaterijala. U zavisnosti od ponašanja in vitro i in vivo,<br />
polimerni biomaterijali se mogu podeliti u dve grupe: biostabilne i<br />
biodegradabilne. Na slici 1.10 je prikazana polimerna čestica u kojoj je<br />
inkorporirana aktivna supstanca.<br />
Slika 1. 10 Polimerna čestica u kojoj je<br />
inkorporirana aktivna supstanca [41]<br />
14
Change language