Ivana Jovanovic MT.pdf (7089 KB) - Institut tehničkih nauka SANU
Share Embed Flag
Download ePaper

Ivana Jovanovic MT.pdf (7089 KB) - Institut tehničkih nauka SANU

Ivana Jovanovic MT.pdf (7089 KB) - Institut tehničkih nauka SANU Ivana Jovanovic MT.pdf (7089 KB) - Institut tehničkih nauka SANU

itn.sanu.ac.rs
from itn.sanu.ac.rs More from this publisher
26.01.2015 Views

Ivana Jovanović Magistarska teza promeni površine matrice. Šematski prikaz površinske erozije je dat na slici 1.4b. U kontrolisanoj dostavi lekova poželjnije su polimerne matrice koje degradiraju površinskom erozijom [33]. Kod polimera koji nisu dovoljno hidrofobni da bi sprečili prodiranje vode, degradacija unutrašnjeg materijala se odvija brže od erozije površinskog sloja. 1.1.2 Načini doziranja terapeutskih agenasa inkorporiranih u kompozitnim česticama U farmaceutskoj industriji prvo je razvijeno doziranje leka oralnim putem. Lokalna sredina tkiva u telu se razlikuje u zavisnosti od same pH vrednosti i enzimske aktivnosti, tako da samo mesto administracije može značajno uticati na performanse bioaktivnog sredstva. Karakteristike polimera se moraju prilagoditi samom načinu aplikacije. Da bi se ostvario specifični profil otpuštanja aktivne supstance i zahtevani način administracije neophodni uslov je najčešće specifična veličina sfera [32, 39]. U tabeli 1.1 navedeni su najčešći načini administracije terapeutski aktivne supstance [39]. Poslednjih desetak godina interesovanje za procesiranjem sredstava za kontrolisanu dostavu lekova je u velikom porastu. Korišćenjem injektibilnih mikrosfera se može izbeći unošenje velikih implantata. Tabela 1.1 Načini administracije leka inkorporiranog u kompozitnim česticama [39] Način administracije leka Intraokularno Intravenozno Intra-arterijalno Inramuskularno Intraspinalno Intrakoštano Intra-artikularno Površinski Subkutano Transdermalno Nazalno Auralno Intrarespiratorno Vaginalno Mesto administracije Oko Vena Arterija Mišić Kičma Kost Koleno/tečnost u kolenu Površina kože Pod kožu Kroz kožu Nos Uho Pluća Vagina Mikrosfere veće od 6 μm ne bi trebalo da se primenjuju intravenozno, pošto mogu izazvati kritične toksične reakcije koje su povezane sa zapušavanjem kapilara [20, 26]. Mikrosfere su primarno namenjene za intramuskularnu ili potkožnu implantaciju. Na slici 1.8 je prikazano formiranje tromba. Živi organizmi su izgrađeni iz ćelija čiji je tipični poprečni presek oko 10 µm. Slika 1.8 Formiranje tromba [41] 12

Ivana Jovanović Magistarska teza Delovi ćelija su, međutim, dosta manji i nalaze se u submikronskom domenu. Proteini predstavljaju još manje delove sa tipičnom veličinom oko 5 nm. Nanočestice, kao veoma male probe, bi mogle direktno da uđu u ćeliju. Poznavanje bioloških procesa na nanoskali predstavlja jaku pokretačku silu iza koje stoji razvoj nanotehnologije. Brojne kompanije su uspešno komercijalizovale nanomaterijale za biološke i medicinske aplikacije [30]. Na slici 1.9 je dat hronolški dijagram zavisnosti različitih produkata sa kontrolisanim dejstvom od nastanka do danas. Slika 1.9 Hronološki prikaz porasta produkata za dostavu lekova sa kontrolisanim dejstvom [41] 1.2 Biokompatibilnost kompozitnih čestica Jedan od problema koji se može javiti prilikom unošenja biomaterijala u organizam je negativna reakcija domaćina na strani materijal koji zaostaje u telu tokom dužeg vremenskog perioda. Polimerni materijal koji treba da se integriše u takav delikatni sistem kao što je ljudsko telo, mora biti biokompatibilan [5]. Biokompatibilnost se definiše kao sposobnost materijala da deluje u skladu sa adekvatnim odgovorom domaćina u specifičnim aplikacijama. Aspekt uključuje sve reakcije do kojih dolazi u telu između materijala i tkiva: početne promene na površini, promene materijala tokom vremena, kao i sudbinu produkata degradacije polimera. Da bi se polimer smatrao biokompatabilnim, biodegradabilni polimer mora zadovoljavati brojne zahteve koji su navedeni u tabeli 1.2 [45, 46]. 13

<strong>Ivana</strong> Jovanović<br />

Magistarska teza<br />

Delovi ćelija su, međutim, dosta manji i nalaze se u submikronskom domenu. Proteini<br />

predstavljaju još manje delove sa tipičnom veličinom oko 5 nm. Nanočestice, kao veoma male<br />

probe, bi mogle direktno da uđu u ćeliju. Poznavanje bioloških procesa na nanoskali predstavlja jaku<br />

pokretačku silu iza koje stoji razvoj nanotehnologije. Brojne kompanije su uspešno komercijalizovale<br />

nanomaterijale za biološke i medicinske aplikacije [30]. Na slici 1.9 je dat hronolški dijagram<br />

zavisnosti različitih produkata sa kontrolisanim dejstvom od nastanka do danas.<br />

Slika 1.9 Hronološki prikaz porasta produkata za<br />

dostavu lekova sa kontrolisanim dejstvom [41]<br />

1.2 Biokompatibilnost kompozitnih čestica<br />

Jedan od problema koji se može javiti prilikom unošenja biomaterijala u organizam je<br />

negativna reakcija domaćina na strani materijal koji zaostaje u telu tokom dužeg vremenskog<br />

perioda. Polimerni materijal koji treba da se integriše u takav delikatni sistem kao što je ljudsko telo,<br />

mora biti biokompatibilan [5]. Biokompatibilnost se definiše kao sposobnost materijala da deluje u<br />

skladu sa adekvatnim odgovorom domaćina u specifičnim aplikacijama. Aspekt uključuje sve<br />

reakcije do kojih dolazi u telu između materijala i tkiva: početne promene na površini, promene<br />

materijala tokom vremena, kao i sudbinu produkata degradacije polimera. Da bi se polimer smatrao<br />

biokompatabilnim, biodegradabilni polimer mora zadovoljavati brojne zahteve koji su navedeni u<br />

tabeli 1.2 [45, 46].<br />

13

logo

products

Resources

Company

Terms of service
Privacy policy
Cookie policy
Cookie settings
Imprint
Change language
Made with love in Switzerland
© 2024 Yumpu.com all rights reserved

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!