Ivana Jovanovic MT.pdf (7089 KB) - Institut tehničkih nauka SANU

Ivana Jovanović
Magistarska teza
Veličina polimerne čestice u kojoj je inkorporiran lek značajno utiče na njegova terapeutska
svojstva. Generalno posmatrano, brzina otpuštanja terapeutskog agensa se povećava sa
povećanjem veličine čestice. Sposobnost kontrole veličine čestice u kojoj je inkorporiran lek
omogućuje kontrolu trenda otpuštanja leka. Takođe, veličina čestica može uticati na odgovor ćelije
[51]. Porozne čestice, zbog svoje male gustine, imaju prednosti pri pulmonalnom načinu doziranja.
Pokretljivost čestica bilo u gasnim ili tečnim sistemima dosta zavisi od oblika i veličine čestica; zbog
toga oblik i veličina čestica moraju biti poznati kako bi moglo da se kontroliše njihovo kretanje i
translociranje [80]. Iz ovih razloga je neophodno da se pronađe generalna metoda za procesiranje
polimernih mikrosfera kontrolisanih veličina [133].
Inkapsulacijom enzima u polimernoj čestici povećava se njegova stabilnost tokom
produženog vremenskog perioda, u poređenju sa slobodnim enzimom prisutnim u vodenom rastvoru
[27, 29]. U našim eksperimentima je, na osnovu vrednosti apsorbance na talasnoj dužini od 403 nm,
iz kalibracione krive izračunata koncentracija peroksidaze u supernatantu koja iznosi 0.0212 mg/ml
[134]. Iz početne količine peroksidaze unete u sistem, koja iznosi 1 mg, izračunata je količina
peroksidaze u supernatantu od 0.54 mg i efikasnost inkapsulacije od 46%. Proces inkorporiranja
peroksidaze u mikrosfere PDLLA nije prouzrokovao sekundarnu strukturu HRP i protein nije izgubio
aktivnost [122, 135]. Peroksidaza je protein koji nije skup, i izabran je kao model protein iz razloga
što je vrlo osetljiv na rastvarače i povišenu temperaturu [27, 122].
Brojni faktori ukazuju na efikasnost ove metode za pripremu čestica sa vrlo dobrim
karakteristikama kao što su sferični oblik i opseg veličina, kao i procenat inkapsulacije proteina.
Veličina sfera u kojima je inkorporiran protein, kao što se iz rezultata može primetiti, zavisi od
koncentracije surfaktanta i ko-rastvarača, ali ne i od tipa proteina koji je inkorporiran [28]. Ako
proteini kao što je HRP mogu biti inkorporirani u sferama bioresorbilnog polimera PDLLA bez
gubitka aktivnosti, postojala bi mogućnost da se istom metodom dobiju novi kompoziti u kojima bi
mogli da se inkorporiraju i ostali proteini kao što su faktori rasta, interferoni, insulin itd.
113