Ivana Jovanovic MT.pdf (7089 KB) - Institut tehničkih nauka SANU

Ivana Jovanović
Magistarska teza
inkapsulacije od 65% i 75% (w/w), dok toluen, nitroetan i dimetil karbonat rezultuju srednjom
efikasnošću od 41%-58%. U našim eksperimentima kao rastvarač korišćen je hloroform, koji se
pokazao kao dobar rastvarač (efikasnost inkapsulacije proteina HRP od 46% i činjenica da protein
nije izgubio aktivnost), dok se toluol, zbog trenutne difuzije proteina iz polimerne matrice, nije
pokazao kao poželjan. Dosadašnji podaci ukazuju na to da za većinu sistema baziranih na
rastvaračima, erozija iz matrice je inverzno proporcionalna efikasnosti inkapsulacije. Sistemi
rastvarača koji imaju najveću efikasnost inkapsulacije skloni su najmanjoj eroziji iz matrice, što je
jedan od neophodnih uslova za efikasno inkorporiranje proteina u polimernoj matrici. DCM, EtAc i
1,4 dioksan su se pokazali kao superiorni rastvarači.
Pošto se biodegradabilne mikrosfere najčešće koriste za kontrolisanu dostavu lekova u periodu
od nekoliko nedelja ili meseci, erozija iz matrice se mora redukovati (biti manja od 10%) i
kontrolisati. Za inkapsulaciju proteina (BSA i HRP) u polimerne sfere bolje je koristiti PDLLA [130]
od PLLA, zbog kraćeg perioda degradacije. Kopolimeri L-laktida sa DL-laktidom su sintetisani kako
bi se narušila kristaliničnost L-laktida i na taj način ubzao proces degradacije [130].
U našim eksperimentima, u prva četiri eksperimenta kao model protein korišćen je BSA. Iz
rezultata dobijenih strereološkom analizom može se videti da su čestice u prvoj i četvrtoj seriji, u
kojima je korišćen 1% PVA, veće sa srednjim prečnikom 1.50 µm i 1.15 µm (tabela 5.3),
respektivno. U drugoj i trećoj seriji, u kojima je korišćen 5% PVA, su dobijene manje čestice sa
uskom raspodelom veličina. Srednji prečnik čestica treće serije u kojoj je kao ko-rastvarač korišćen
etanol, je 530 nm, dok je srednji prečnik čestica četvrte serije u kojoj je kao ko-rastvarač korišćen
metanol, 490 nm (tabela 5.3). Na osnovu dobijenih rezultata se može zaključiti da se najmanje
čestice dobijaju sa metanolom i 5% PVA.
U ostalim serijama kao protein je korišćen HRP. U svim serijama kao ko-rastvarač korišćen
je etanol, osim u trećoj seriji, u kojoj je kao ko-rastvarač korišćen metanol. U prvoj i drugoj seriji, u
kojima je korišćen 1% PVA, dobijene su veće čestice sa srednjim prečnikom 1.13 µm i 0.96 μm,
respektivno (tabela 5.4). Čestice u trećoj, četvrtoj i petoj seriji, u kojima je korišćen 5% PVA, su
drastično manje i približno uniformne (slika 5.4). Srednji prečnik čestica je 460 nm, 530 nm i 590 nm,
respektivno (tabela 5.4). Na osnovu dobijenih rezultata može se zaključiti da se najmanje čestice
dobijaju sa metanolom i 5% PVA.
Na osnovu SEM fotografija, primenom elektroforeze i spektrofotometrije, može se videti da
su modifikovanom precipitacionom metodom [130] uspešno dobijene sferne čestice PDLLA u kojima
su inkapsulirani proteini, BSA ili HRP. U svim serijama su uspešno inkapsulirani proteini, osim u
četvrtoj seriji sa BSA, u kojoj je BSA korišćen u svojstvu stabilizatora i drugoj seriji sa HRP, u kojoj je
kao rastvarač korišćen toluol. Lociranje prisutnog proteina je utvrđeno na osnovu elektroforetskih
merenja i indirektnom spektrofotometrijskom metodom koja je korišćena za izračunavanje
koncentracije proteina u supernatantu. Dobijene mikrosfere su stabilne, značajno su manje od
eritrocita i mogu se primenjivati intravenozno [24, 78].
Mikrosfere u kojima je inkapsuliran protein imaju široku biomedicinsku primenu na polju
kontrolisane dostave lekova [81]. Lekovi bazirani na proteinima su skloni smanjenju biološke
aktivnosti tokom agresivnih procesa pripreme [50, 122]. Za upotrebu u sistemima koji se koriste za
109