OBUKA U FOKUSU OBUKA U FOKUSU
24.01.2015 • Views
Share Embed Flag

OBUKA U FOKUSU OBUKA U FOKUSU

OBUKA U FOKUSU OBUKA U FOKUSU

OBUKA U FOKUSU OBUKA U FOKUSU

SHOW MORE
SHOW LESS
ePAPER READ
DOWNLOAD ePAPER
  • No tags were found...
odbrana.mod.gov.rs

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.

START NOW

Godina I V Broj 62 15. april 2008. cena 100 dinara 1,20 evra www.odbrana.mod.gov.yu<br />

Intervju<br />

General-major Qubi{a Dikovi},<br />

komandant Komande za obuku<br />

<strong>OBUKA</strong><br />

U <strong>FOKUSU</strong><br />

Ga|awe na Pasuqanskim livadama<br />

SNAGA<br />

VATRENOG DEJSTVA<br />

16<br />

Specijalni<br />

prilog<br />

ARSENAL

31<br />

Magazin Ministarstva odbrane Srbije<br />

„Odbrana” nastavqa tradicije „Ratnika”,<br />

~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.<br />

Izdava~<br />

Novinski centar „ODBRANA”<br />

Beograd, Bra}e Jugovi}a 19<br />

Direktor i glavni i odgovorni urednik<br />

Slavoqub M. Markovi}, potpukovnik<br />

Zamenik glavnog urednika<br />

Radenko Mutavxi}<br />

Urednici<br />

Dragana Markovi} (specijalni prilozi)<br />

Mira [vedi} (arsenal)<br />

REDAKCIJA:<br />

Aleksandar Anti}, poru~nik fregate,<br />

Du{an Gli{i} (feqton, istorija i tradicije),<br />

mr Sne`ana \oki} (svet),<br />

Branko Kopunovi} (dru{tvo),<br />

Aleksandar Petrovi}, potporu~nik,<br />

Vladimir Po~u~, major (odbrana),<br />

Sawa Savi} (internet)<br />

Stalni saradnici<br />

Bo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{,<br />

Igor Vasiqevi}, Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},<br />

Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi},<br />

dr Milan Mijalkovski, mr Zoran Miladinovi},<br />

Predrag Mili}evi}, Miqan Milki},<br />

Krsman Milo{evi}, dr Milan Milo{evi},<br />

dr Aleksandar Mutavxi}, Blagoje Ni~i},<br />

Nikola Ostoji}, Nikola Ota{, I{tvan Poqanac,<br />

Budimir M. Popadi}, Vlada Risti},<br />

dr Dragan Simeunovi}<br />

Dizajn i prelom<br />

Enes Me|edovi} (likovni urednik),<br />

Stanislava Struwa{, Branko Siqevski<br />

(tehni~ki urednici), Vesna Jovanovi}<br />

Fotografija<br />

Goran Stankovi} (urednik)<br />

Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)<br />

Jezi~ki redaktori<br />

Mira Popadi}, Sla|ana Mir~evski<br />

Korektor<br />

Sla|ana Grba<br />

Sekretar redakcije<br />

Vera Denkovski<br />

Dokumentacija<br />

Radovan Popovi} (foto-centar)<br />

TELEFONI<br />

Direktor i glavni i odgovorni urednik<br />

3241-104; 3241-258; 23-809<br />

Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808<br />

Sekretar redakcije 3241-363; 23-078<br />

Redakcija 3241-104; 23-810; 3201-576; 23-576<br />

Prelom 3240-019; 23-583<br />

Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481; 21-481<br />

Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765<br />

Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995<br />

TELEFAKS 3241-363<br />

ADRESA<br />

11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19<br />

e-mail<br />

odbrana@beotel.yu<br />

redakcija@odbrana.mod.gov.yu<br />

Internet<br />

www.odbrana.mod.gov.yu<br />

@iro-ra~un<br />

840-49849-58 za NC „Odbrana”<br />

Pretplata<br />

Za pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC<br />

mese~no 160 dinara.<br />

Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionice<br />

mese~no 180 dinara.<br />

[tampa „POLITIKA” AD, Beograd,<br />

Makedonska 29<br />

ODBRANA ISSN 1452-2160<br />

Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu<br />

SADR@AJ<br />

Snimio Radovan POPVI]<br />

22<br />

I N T E R V J U<br />

General-major Qubi{a Dikovi},<br />

komandant Komande za obuku<br />

<strong>OBUKA</strong> U <strong>FOKUSU</strong> 8<br />

Per aspera<br />

TESTAMENT CARA NIKOLAJA 13<br />

U F O K U S U<br />

@ivotni standard u sistemu odbrane<br />

MATEMATIKA KROVA I TAWIRA 14<br />

T E M A<br />

Mediji o sistemu bezbednosti<br />

DOVOQNO RAZLOGA<br />

DA BUDEMO ZADOVOQNI 18<br />

O D B R A N A<br />

Obuka na Intervidovskom poligonu „Pasuqanske livade“<br />

SNAGA VATRENOG DEJSTVA 22<br />

Zavod za preventivno-medicinsku za{titu<br />

Vojne bolnice Ni{<br />

BOQE SPRE^ITI NEGO LE^ITI 26<br />

Me|unarodno delovawe u slu~aju poplava<br />

AKCIONA GRUPA 28<br />

P R I L O G<br />

ARSENAL 16 31<br />

Sa galerije<br />

RATNE IGRA^KE 55<br />

„Odbrana" je ~lan<br />

Evropskog udru`ewa vojnih novinara<br />

4<br />

15. april 2008.

RE^ UREDNIKA<br />

66<br />

D R U [ T V O<br />

Civilna slu`ba vojnika martovske generacije<br />

DANI NOVIH ISKUSTAVA 56<br />

Biv{i pripadnici Vojske u novim zanimawima<br />

USPE[NI I POSLE STROJA 58<br />

Neboj{a Milanovi}, kolekcionar vojnih predmeta<br />

U KU]NOM MUZEJU 60<br />

Prequba bogiwe pravde<br />

PONOVO DODEQENA<br />

NEVINOST 63<br />

Novi po~asni gra|ani Ni{a<br />

QUDI VELIKOG SRCA 64<br />

S V E T<br />

Sistem bezbednosti Perua<br />

MRAK NA SVETLIM STAZAMA 66<br />

Paralele<br />

ZAPADNI BALKAN I NATO 69<br />

Call of Duty 4: Modern Warfare<br />

^ETVORKA<br />

ZA ^ISTU PETICU 70<br />

F E Q T O N<br />

Nesmrtonosna oru`ja (2)<br />

INTENZIVNA PRIMENA 74<br />

EUFEMIZAM<br />

Neretko se za ne{to neprijatno, stra{no, ru`no ili r|avo<br />

upotrebqava bla`a i lep{a re~, ponekad i potpuno<br />

suprotnog zna~ewa. Tako smo tek ovih dana saznali da je<br />

hrvatski logor Kerestinec nadomak Samobora, u kom su<br />

mu~eni i zlostavqani vojni i civilni zato~enici, uglavnom<br />

Srbi, bio u stvari „kona~i{te za ratne zarobqenike“.<br />

Tragi~na zbivawa u tom vojnom logoru i istraga za ratne<br />

zlo~ine, uzburkali su javnost u toj susednoj zemqi koja se<br />

suo~ila sa istinom da ratni zarobqenici nisu u Kerestinac<br />

svratili na odmor i okrepqewe, ve} da su tu bili izlo`eni<br />

bestijalnim mu~ewima za koja do sada niko nije odgovarao.<br />

Niko jo{ nije odgovarao ni za zlo~ina~ku agresiju Natoa<br />

na na{u zemqu 1999. godine, koju tako|e pamtimo po<br />

eufemisti~kom nazivu – „Milosrdni an|eo“. Ta cini~na,<br />

ve{to plasirana propagandna poruka mobilisala je narod<br />

na odbranu i otpor vi{estruko nadmo}nijem neprijatequ,<br />

a do danas je ostala primer za osudu bezdu{nog Zapada.<br />

I famozne ratne dnevnice dobile su lep{e ime. Negde se<br />

pomiwu kao naknada, a negde ~ak i kao nacionalno priznawe<br />

ratnim veteranima (rezervistima vi{e prija da ih tako<br />

oslovqavaju) za u~e{}e u odbrani zemqe, dok u pregovorima<br />

sa dr`avnim zvani~nicima postaju jednokratna pomo} za `iteqe<br />

nerazvijenih podru~ja. Sam Bog zna kako li }e ih krstiti kad<br />

na red za ostvarivawe tog (ne)prava, protestima i blokadama<br />

saobra}ajnica, jer to je po dosada{woj praksi najdelotvorniji<br />

na~in, do|u `iteqi razvijenih podru~ja.<br />

Leskova~ki rezervisti (ratni veterani), pou~eni<br />

iskustvima svojih saboraca iz Topli~kog okruga, smogli su snage<br />

za {trajk gla|u, okupili se na zborno mestu ispred Vlade,<br />

postigli dogovor i razi{li se zadovoqni. Koji region je<br />

slede}i na redu<br />

Naknada dela tro{kova za zakup stana, po novom<br />

Pravilniku koji je nedavno stupio na snagu, nije eufemizam.<br />

Zna~i isto {to i stari dobri UTS, a mo`e postati i „naknada<br />

tro{kova za re{avawe stambenog pitawa“ ukoliko se<br />

profesionalni pripadnik Vojske odlu~i da taj `ivotni problem<br />

trajno re{i kori{}ewem subvencionisanog kredita.<br />

I ne samo to, pravo na takvu naknadu, uve}anu za deset odsto,<br />

zadr`avalo bi se sve do kona~ne otplate kredita, a najdu`e<br />

do dvadeset godina.<br />

Po tom modelu stambeno pitawe re{ava}e mla|i vojni<br />

profesionalci. Za ostale, koji ne}e imati prilike da kreditnu<br />

sposobnost dokazuju u poznijoj starosti, i daqe }e va`iti<br />

raniji propisi o stambenom zbriwavawu, odnosno Pravilnik<br />

o re{avawu stambenih pitawa u Ministarstvu odbrane,<br />

koji je ovih dana delimi~no izmewen, a o ~emu mo`ete<br />

podrobnije da se obavestite u ovom broju „Odbrane”.<br />

Istina, mnoge stvari u toj oblasti jo{ nisu potpuno<br />

definisane ali va`no je da je pitawe stambenog zbriwavawa<br />

vojnih besku}nika, na konstruktivan i odr`iv na~in, kona~no<br />

pokrenuto sa mrtve ta~ke.<br />

5

DOGA\AJI<br />

DELEGACIJA MINISTARSTVA ODBRANE<br />

MINISTRI [UTANOVAC I DINKI]<br />

U FABRICI „PRVI PARTIZAN“<br />

IZVOZNA<br />

ORIJENTACIJA<br />

Bi}e pokrenuta inicijativa za izgradwu<br />

objekata u koje bi se premestili pogoni<br />

„Prvog partizana” koji su pod zemqom<br />

PODR[KA<br />

PRINCIPIJEL<br />

POLITICI SR<br />

Dr`avni sekretar Du{an Spasojevi}<br />

predvodio je delegaciju Ministarstva<br />

odbrane Republike Srbije na Bukure{tanskoj<br />

konferenciji od 1. do 3. aprila.<br />

Konferencija je odr`ana na marginama samita<br />

Natoa, a weni organizatori su Ministarstvo<br />

spoqnih poslova Rumunije, Chatham House<br />

i German Marshall Fund.<br />

NNa Bukure{tanskoj konferenciji, na kojoj su u~estvovali predsednici<br />

dr`ava i {efovi vlada, te ministri dr`ava evroatlantskog<br />

regiona, razmeweni su stavovi i ekspertska mi{qewa o najaktuelnijim<br />

pitawima svetske bezbednosti. Glavne teme bile su anga`ovawe<br />

Natoa u Avganistanu, budu}a uloga Alijanse na globalnom<br />

planu, protivraketna odbrana i Ugovor o ograni~ewu konvencionalnih<br />

snaga u Evropi. Tako|e, razgovarano je o situaciji na Kosovu i<br />

Metohiji i bezbednosnoj situaciji u regionu Zapadnog Balkana, ali i<br />

o odnosu Natoa prema Srbiji, BiH i Crnoj Gori. Iskazan je nedvosmislen<br />

interes svih u~esnika da su stabilnost i nastavak integracionih<br />

procesa u regionu veoma va`ni za budu}nost Balkana.<br />

Tokom konferencije, dr`avni sekretar Spasojevi} imao je niz<br />

bilateralnih sastanka na kojima je iskazao sna`no protivqewe jednostranom<br />

progla{ewu nezavisnosti Kosova i Metohije i kr{ewu<br />

me|unarodnog prava. Na tim sastancima razgovarano je i o pitawima<br />

vezanim za politi~ko-bezbednosnu situaciju u regionu.<br />

Dr`avni sekretar Spasojevi} sastao se i sa ministrom spoqnih<br />

poslova Slova~ke Janom Kubi{em. Obostrano je konstatovano da su<br />

Ministar odbrane Dragan [utanovac i ministar ekonomije<br />

i regionalnog razvoja Mla|an Dinki} posetili su 7. aprila<br />

fabriku „Prvi partizan“ u U`icu. Prema re~ima ministra [utanovca,<br />

svrha posete bila je iznala`ewe na~ina kako bi se, uz pomo}<br />

dr`ave i ministarstava odbrane i finansija, unapredila i<br />

pojeftinila proizvodwa u toj fabrici namenske industrije.<br />

[utanovac je istakao da je fabrika „Prvi partizan“, koja<br />

ove godine slavi 80 godina postojawa, prema asortimanu i kvalitetu<br />

proizvoda najboqa fabrika na Balkanu i jedna od vode}ih<br />

te vrste u isto~noj Evropi. On je dodao da podzemne delove fabrike<br />

treba prebaciti na zemqu kako bi se pojeftinila proizvodwa<br />

i omogu}ili boqi uslovi za zaposlene i samim tim ukinuo<br />

beneficirani radni sta`.<br />

Ministar Dinki} je naglasio da }e se izna}i na~in da se<br />

li~ni dohoci pove}aju i da }e Ministarstvo ekonomije i regionalnog<br />

razvoja sa deset miliona dinara mese~no do kraja godine<br />

subvencionirati proizvodwu.<br />

Dinki} je istakao da }e se na Vladi Srbije pokrenuti inicijativa<br />

za izgradwu objekata u koje bi se premestili pogoni koji<br />

rade pod zemqom. Za taj poduhvat, rekao je on, u prvoj fazi bi}e<br />

potrebno oko tri i po miliona evra, a u drugoj oko tri miliona,<br />

dok }e se investicije isplatiti u roku od tri godine, budu}i da je<br />

„Prvi partizan“ na{a najrentabilnija fabrika namenske industrije.<br />

Generalni direktor „Prvog partizana“ Dobrosav Andri}<br />

zahvalio je ministrima za napore koje ula`u radi poboq{awa<br />

nastupa te fabrike na svetskom tr`i{tu i unapre|ewa uslova rada<br />

zaposlenih.<br />

A. PETROVI]<br />

Snimio R. POPOVI]<br />

6<br />

15. april 2008.

NA<br />

BUKURE[TANSKOJ KONFERENCIJI<br />

NOJ<br />

BIJE<br />

PARTNERSTVO ZA MIR PRAVA MERA<br />

Dr`avni sekretar Ministarstva odbrane Srbije Du{an Spasojevi}<br />

izjavio je FoNetu da su Srbiji otvorena vrata za daqu saradwu<br />

sa Alijansom, ali da je pozicija Srbije takva da je Partnerstvo<br />

za mir prava mera u~e{}a dr`ave, kada je re~ o saradwi sa Natoom.<br />

– Srbiji su otvorena vrata za daqu saradwu sa Alijansom, a mi<br />

smo rekli da je Partnerstvo za mir prava mera na{eg u~e{}a u saradwi<br />

sa Natoom i da bi svaka eventualna odluka morala biti doneta<br />

u skladu sa Ustavom i zakonom na demokratski na~in – izjavio je<br />

Spasojevi} na kraju rada konferencije u Bukure{tu.<br />

Spasojevi} je, govore}i o sastancima koje je delegacija imala<br />

na samitu Natoa, rekao da je Srbija dobila potvrdu dosada{wih saveznika<br />

za svoju poziciju kada je re~ o Kosovu i Metohiji.<br />

On je rekao da je od slova~kog {efa diplomatije dobio uveravawa<br />

da }e Slova~ka ostati principijelna u stavovima prema Kosovu,<br />

a sli~ne stavove iznele su delegacije [panije, Gr~ke, Rumunije,<br />

^e{ke i drugih dr`ava koje nisu priznale nelegalnu i jednostrano<br />

progla{enu nezavisnost Kosova i Metohije.<br />

mir i stabilnost pitawa od vrhunskog interesa, ne samo regiona ve}<br />

i Evropske unije. Spasojevi} je preneo srpske stavove u vezi sa jednostranim<br />

progla{ewem nezavisnosti Kosova i Metohije i ponovio<br />

da Srbija nikada ne}e priznati ovaj nelegalni akt.<br />

Slova~ki ministar Kubi{ naglasio je da evropska perspektiva<br />

Srbije ne sme da se povezuje sa pitawem statusa Kosova i Metohije,<br />

da Unmik mora i daqe biti anga`ovan na Kosovu i da Kfor mora<br />

ostati neutralan, u skladu sa rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti<br />

UN. Tako|e, bilo je re~i o unapre|ewu bilateralne vojne saradwe.<br />

Dr`avni sekretar Du{an Spasojevi} razgovarao je i sa predsedavaju}im<br />

Vojnog komiteta Natoa generalom Rejmondom Enoom, koji<br />

je potvrdio da }e Kfor ostati neutralan i istakao veoma dobru saradwu<br />

Vojske Srbije i Kfora.<br />

Na Bukure{tanskoj konferenciji u~esnicima su se obratili<br />

predsednik Rumunije Trajan Basesku, predsednik SAD Xorx Bu{ i generalni<br />

sekretar Natoa Jap de Hop Shefer.<br />

GODI[WA KONFERENCIJA IZASLANIKA<br />

ODBRANE SRBIJE<br />

ZNA^AJ VOJNE<br />

DIPLOMATIJE<br />

Ministar odbrane Dragan [utanovac u~estvovao je u radu<br />

godi{we konferencije izaslanika odbrane Republike Srbije,<br />

~iji je osnovni ciq analiza rada izaslanstava tokom prethodne<br />

godine i unapre|ewe u narednom periodu.<br />

Na konferenciji, koja je odr`ana u Domu Garde u Top~ideru,<br />

7. aprila, ministar [utanovac naglasio je va`nost saradwe<br />

u oblasti odbrane<br />

i ukazao<br />

na potrebu wenog<br />

stalnog unapre-<br />

|ivawa, budu}i<br />

da su uloga i zna-<br />

~aj izaslanika<br />

odbrane i vojne<br />

diplomatije kao<br />

oblika predstavqawa<br />

dr`ave i<br />

zastupawa wenih<br />

interesa nezamewivi.<br />

Ministar [utanovac izneo je i smernice vezane za vojnu<br />

politiku, bilateralnu vojnu i vojnoekonomsku saradwu.<br />

Vojne izaslanike Srbije primio je dr`avni sekretar Ministarstva<br />

odbrane Du{an Spasojevi} i tom prilikom istakao<br />

zna~aj posla izaslanika odbrane, koji su, pored ostalog, uspe-<br />

{no organizovali niz poseta na{ih delegacija inostranstvu.<br />

Postignuti rezultati na unapre|ewu vojne saradwe sa zemqama<br />

u kojima su na slu`bi, govore da na{i vojni izaslanici poseduju<br />

stru~ne kvalitete koji imponuju, naglasio je dr`avni sekretar<br />

Spasojevi}.<br />

SARADWA SA ^E[KOM<br />

Na~elnik Uprave za me|unarodnu vojnu saradwu Ministarstva<br />

odbrane, Milorad Peri}, potpisao je 1. aprila Plan bilateralne<br />

vojne saradwe sa ^e{kom Republikom za 2008. godinu.<br />

Potpisivawu Plana prisustvovao je ~e{ki izaslanik odbrane<br />

pukovnik Vladimir Huqak.<br />

Planom su obuhva}ene aktivnosti u oblasti {kolovawa i<br />

obuke, upravqawa standardizacijom odbrane, vojnog prava, vojne<br />

geografije, a kao rezultat obostranog interesovawa uspostavqena<br />

je saradwa Vojne akademije i Univerziteta odbrane ^e-<br />

{ke Republike.<br />

7

INTERVJU<br />

GENERAL-MAJOR<br />

QUBI[A DIKOVI],<br />

KOMANDANT<br />

KOMANDE<br />

ZA OBUKU<br />

<strong>OBUKA</strong> U <strong>FOKUSU</strong><br />

U obuku su uvedene nove standardizovane procedure<br />

za dono{ewe odluka. Takav pristup planirawu<br />

osposobqavawa omogu}io je da se svi sastavi Vojske<br />

pripremaju za predstoje}e, a ne za prethodne<br />

izazove i zadatke, {to predstavqa novi kvalitet<br />

u funkcionisawu sistema obu~avawa – istakao je<br />

general Dikovi}.<br />

8<br />

15. april 2008.

Posle zaokru`ivawa organizacionih promena u Vojsci Srbije,<br />

obuka je vra}ena u fokus aktivnosti wenih pripadnika. Sa<br />

general-majorom Qubi{om Dikovi}em, komandantom Komande<br />

za obuku, razgovarali smo o kvalitetu obuke i novinama u<br />

toj oblasti `ivota i rada pripadnika Vojske Srbije.<br />

– @ivotni ciklus svake vojske odvija se u dve faze – priprema<br />

za upotrebu i upotreba vojske. Faza pripreme za upotrebu<br />

vojske je period u kome se weni resursi dovode na nivo potreban<br />

za uspe{no anga`ovawe u okviru projektovanih misija i planiranih<br />

zadataka. Pripreme, kao deo `ivotnog ciklusa Vojske, realizuju<br />

se preko procesnih funkcija kao {to su komandovawe, dejstva<br />

i protivdejstva, obezbe|ewe, logisti~ka podr{ka i osposobqavawe.<br />

Da bi se ostvario strategijski zna~aj priprema, one moraju<br />

da se obavqaju neprekidno i po odre|enoj dinamici. Sadr`aji<br />

priprema su neposredno u funkciji izgradwe, odr`avawa i pove-<br />

}awa sposobnosti vojske za izvr{avawe definisanih misija i<br />

zadataka. Osposobqavawe vojske jedan je od najzna~ajnijih sadr-<br />

`aja priprema za wenu upotrebu i obuhvata obuku, {kolovawe i<br />

usavr{avawe.<br />

Obuka, kao kqu~ni deo osposobqavawa vojske, usmerena je<br />

na obu~avawe vojnika na odslu`ewu vojnog roka i profesionalnog<br />

vojnog kadra. U odnosu na prethodni sistem, koji se zasnivao<br />

na obuci po unapred pripremqenim planovima i programima nezavisno<br />

od prirode nare|enih zadataka, novi sistem obuke u VS<br />

direktno je usmeren na predstoje}e misije i zadatke Vojske. U tome<br />

je su{tinska novina novog koncepta obuke VS.<br />

ΠDa li je savremeni koncept obuke pripadnika Vojske ve}<br />

za`iveo unutar novog doktrinarnog okvira<br />

– Novi sistem obuke jeste jedinstven razvojni model koji se<br />

koristi u jedinicama, komandama i {tabovima VS radi identifikovawa<br />

potreba i zahteva za obu~avawem, Vojske u celini ali<br />

i wenih delova, u skladu sa definisanim misijama i zadacima,<br />

uz izu~avawe i kori{}ewe iskustava iz operativne upotrebe jedinica.<br />

To se radi unutar novog doktrinarnog okvira koji je proiza{ao<br />

iz dve me|usobno povezane potrebe – da komande, {tabovi<br />

i jedinice Vojske uspe{no izvr{e dodeqene misije i zadatke<br />

i da se dostignu znawa i ve{tine koje su pojedincima, komandama<br />

i jedinicama neophodni da bi to i postigli.<br />

Obuka, kao stalna aktivnost Vojske, odvija se u tri domena:<br />

institucionalnom, operativnom i u domenu samostalnog usavr-<br />

{avawa. Institucionalni domen primarno je usmeren na individualnu<br />

obuku za sticawe op{tevojnih i specijalisti~kih znawa,<br />

ve{tina i navika neophodnih za samostalno obavqawe formacijskih<br />

du`nosti. Realizuje se u centrima za osnovnu i specijalisti~ku<br />

obuku. Komanda za obuku, kao intervidovska komanda operativnog<br />

nivoa, objediwava funkcionisawe centara za osnovnu<br />

i specijalisti~ku obuku i upravqa procesom individualne obuke<br />

vojnika, profesionalnih vojnika i podoficira u institucionalnom<br />

domenu obuke.<br />

Operativni domen je fokusiran na kolektivnu obuku, odnosno<br />

obuku komandi, {tabova i jedinica i izvo|ewe zajedni~kih<br />

ve`bi. Wime je tako|e obuhva}en i deo individualne obuke.<br />

Oblast samostalnog usavr{avawa slu`i da se nadograde ste~ena<br />

znawa i odra`ava li~ni napor pripadnika VS da tokom ~itave<br />

karijere stalno pove}avaju svoju osposobqenost.<br />

ΠIscrpno ste govorili o funkcijama obuke, a kako stvari<br />

stoje kada je re~ o novim planovima i sadr`ajima obuke<br />

u VS<br />

– Tokom protekle godine Uprava za obuku i doktrinu G[ VS<br />

izradila je u saradwi sa Komandom za obuku izmene i dopune postoje}ih<br />

planova i programa obuke vojnika i jedinica rodova i<br />

slu`bi. U planove i programe ugra|eni su novi sadr`aji koji se<br />

prevashodno odnose na obu~avawe Vojske za zadatke u okviru misija<br />

podr{ke civilnim vlastima u suprotstavqawu nevojnim pretwama<br />

bezbednosti. Tako|e, pomo}u organizacionih oblika prakti~ne<br />

obuke oficira, podoficira i komandi u obuku su uvedene<br />

TERITORIJALNE BRIGADE<br />

Polaze}i od na~ela trokomponentnosti snaga, osnovnu organizaciju<br />

Vojske ~ini}e profesionalna vojska, aktivna i pasivna<br />

rezerva. Snage za reagovawe ~ini}e potpuno razvijene<br />

profesionalne jedinice. Glavne odbrambene snage bi}e vojni<br />

efektivi koji imaju odre|eni stepen razvijenosti u miru i koji<br />

se do pune formacije popuwavaju aktivnom rezervom. Tre}a<br />

komponenta, snage oja~awa, deo su Vojske koji se popuwava na<br />

teritorijalnom principu, pasivnom rezervom. Komanda za obuku,<br />

pored funkcije obuke kadra VS u institucionalnom domenu<br />

obuke, ima zadatak i da razvija teritorijalne brigade i formira<br />

teritorijalne snage, prerastaju}i u ratu u Komandu teritorijalnih<br />

snaga, dok centri za osnovnu obuku i centar za obuku<br />

KoV u slu~aju rata formiraju teritorijalne brigade.<br />

CENTAR ZA SIMULACIJE<br />

Vojska Srbije, za razliku od mnogih armija regiona i sveta,<br />

nema centar za simulacije. Osnovu takvog centra ~ine savremena<br />

informati~ka sredstva koja omogu}avaju obuku oficira<br />

i komandi u realnom vremenu, uz simulaciju protivnika. Ranije<br />

je bilo predvi|eno da se otpo~ne sa izradom projekta i<br />

stvore uslovi za formirawe centra za simulacije, ali zbog nedostatka<br />

opreme on do sada nije razvijen. Centar je nezamenqiv<br />

u obuci oficira i komandi, posebno za proveru re{ewa<br />

predvi|enih operativnim planovima.<br />

STRU^AN KADAR<br />

Shodno stavu da „samo metodski i stru~no obu~en instruktor<br />

mo`e da obu~ava”, centri za obuku popuweni su profesionalnim<br />

kadrom iz razli~itih jedinica, pri ~emu je osnovni kriterijum<br />

za wihovo raspore|ivawe bila stru~nost. Da bi se<br />

osposobqenost kadra podigla na vi{i nivo, od formirawa Komande<br />

za obuku realizovana su 44 kursa na kojima je 988 lica<br />

stru~no osposobqeno za najraznovrsnije sadr`aje. Kursevi za<br />

upravqawe kursevima obuke i za osobqe inspektora me|unarodne<br />

organizacije za zabranu hemijskog oru`ja imali su me|unarodni<br />

karakter.<br />

nove standardizovane procedure za dono{ewe odluka. Takav pristup<br />

planirawu obuke omogu}io je da se svi subjekti Vojske pripremaju<br />

za predstoje}e, a ne za prethodne izazove i zadatke, {to<br />

predstavqa novi kvalitet u funkcionisawu sistema obuke.<br />

ΠKakva nas re{ewa ubudu}e o~ekuju na poqu planirawa,<br />

kontrole, organizacije i realizacije obuke<br />

– Planirawe obuke i daqe izvodimo u skladu sa Planovima<br />

i programima obuke vojnika i jedinica rodova i slu`bi. Posle<br />

usvajawa Uputstva za upravqawe obukom i Liste te`i{nih<br />

zadataka za Vojsku, nametnu}e se potreba za novim pristupom u<br />

planirawu obuke. U institucionalnom domenu obuke, osnovu za<br />

planirawe ~ini}e programi individualne obuke, dok }e komande<br />

i jedinice obuku planirati u odnosu na predstoje}e zadatke.<br />

Posle po~etnih iskustava, o~ekuje nas dosledna primena<br />

novog Uputstva o kontrolama u VS. Sve kontrole ima}e dvojaki<br />

karakter. Prvo, da proverimo i vrednujemo funkcionalnu sposobnost<br />

centara za obuku za obu~avawe vojnika na slu`ewu vojnog<br />

roka, kandidata za profesionalne vojnike i profesionalne<br />

podoficire. Drugo, trudi}emo se da sagledamo usagla{enost<br />

programa obuke i wenih sadr`aja sa verifikovanim re-<br />

{ewima.<br />

Opredeqewe VS da se obuka vojnika na odslu`ewu vojnog<br />

roka realizuje po instruktorskom modelu poseban je izazov za<br />

Komandu za obuku. Izradili smo programe kurseva za instruk-<br />

9

INTERVJU<br />

tore osnovne i specijalisti~ke obuke. U januaru ove godine osam<br />

oficira i 24 podoficira zavr{ilo je prvi kurs instruktora<br />

osnovne obuke, a u martu smo u centrima za specijalisti~ku<br />

obuku obu~ili ukupno 105 podoficira za instruktore specijalisti~ke<br />

obuke. Sve to obja{wava za{to smo u obuci kadra Komande<br />

za obuku za osnovni moto izabrali re~i „Obuka za obuku!”.<br />

ΠUvo|ewe instruktora za obuku jeste svetski standard koji<br />

primewujemo. Koje }emo jo{ standarde uvoditi u budu}nosti<br />

– Naravno da }emo nastojati da primenimo pozitivna iskustva<br />

iz sveta. Karakteristi~no je da su, na primer, u armijama<br />

zemaqa Natoa uspostavqeni ~vrsti i merqivi standardi u obuci<br />

– ukoliko zahtevi nisu ispuweni, obuka se ponavqa sve dok se<br />

ti standardi ne dostignu.<br />

PASUQANSKE LIVADE<br />

Obuka vojnika i jedinica u miru nije mogu}a bez ure|enih<br />

i namenski opremqenih objekata i terena. To se naro~ito odnosi<br />

na aktivnosti obuke koje predstavqaju wen vrhunac – takti~ke<br />

ve`be i ga|awa naoru`awem KoV i ViPVO ve}eg kalibra.<br />

Sa aspekta namene i funkcije, poligon „Pasuqanske livade”,<br />

koji je u nadle`nosti Komande za obuku, jedinstven je u Srbiji i<br />

kao takav, prema re~ima generala Dikovi}a, zavre|uje naro~itu<br />

pa`wu i zna~ajno unapre|ewe i modernizaciju. U 2008. godini,<br />

za kapitalno odr`avawe poligona izdvojeno je ~etiri miliona<br />

dinara za urbanizaciju, pet miliona dinara za adaptaciju<br />

stacionarnog centra veze i 15 miliona dinara za izradu nadstre{nica<br />

za borbena vozila.<br />

Usvajawem podele obuke na tri pomenuta domena doktrinarno<br />

smo unapredili sistem obuke u VS. [to se ti~e organizacije,<br />

obezbe|eno je da u centrima za obuku svi podoficiri na du`nosti<br />

komandira odeqewa budu ujedno i instruktori obuke. Pored<br />

toga, u sastav centara za osnovnu obuku ugra|eno je najmawe po<br />

jedno automatizovano streli{te za ga|awe iz pe{adijskog naoru`awa,<br />

a u centrima za specijalisti~ku obuku za`iveli su poligoni<br />

za realizaciju prakti~nog dela obuke.<br />

Kada govorimo o standardima koje pojedinci moraju da ispune<br />

u individualnoj obuci treba imati u vidu da je u toku rad na<br />

wihovom propisivawu i pripremi za verifikaciju. Dok se ne izrade<br />

i verifikuju novi standardi obuke primewiva}emo postoje-<br />

}e norme za proveravawe i ocewivawe osposobqenosti u Vojsci.<br />

Komanda za obuku radi i na sertifikaciji individualne obu~enosti.<br />

Nameravamo da posle verifikacije standarda, u junu ove godine,<br />

organizujemo kurs za sertifikatore, ~ime }emo po~eti sa<br />

novim na~inom provere individualne obu~enosti.<br />

ΠKomanda za obuku formirana je 23. aprila pro{le godine.<br />

Kakva su prva iskustva te intervidovske komande operativnog<br />

nivoa Koje biste rezultate i inicijative Komande<br />

posebno istakli<br />

– Pre svega, uspostavqen je stabilan sistem obuke vojnika<br />

na odslu`ewu vojnog roka. Izradili smo programe kurseva za<br />

instruktore osnovne obuke i 14 kurseva specijalisti~ke obuke.<br />

Uspe{no smo prekvalifikovali 82 podoficira u rod pe{adije i<br />

28 podoficira u rod oklopnih jedinica. Za instruktore osnovne<br />

obuke osposobili smo osam oficira i 24 podoficira, a za instruktore<br />

specijalisti~ke obuke 105 podoficira, dok su 42 pripadnika<br />

VS i MO obu~ena za rukovaoce sredstvima integralnog<br />

transporta. Otpo~ela je centralizovana obuka novoprimqenih<br />

profesionalnih vojnika u centrima za specijalisti~ku obuku. Do<br />

sada je obu~eno 150 kandidata.<br />

ΠCentri za obuku vojnika postali su glavni oslonac obuke u<br />

VS. Sa kojim se problemima suo~avaju u svakodnevnom radu

– U centrima za obuku osposobqeno je pet generacija regruta,<br />

odnosno 18.700 vojnika. Na obuku se u proseku prima<br />

oko 4.500 regruta po generaciji, {to prema{uje kapacitete<br />

centara. U toku protekle godine izvedeno je 1.259 ga|awa iz<br />

pe{adijskog naoru`awa, koja su ocewena vrlo dobrom ocenom<br />

(3,55), {est ga|awa iz naoru`awa roda artiqerije, sa prose~nom<br />

ocenom odli~an (4,55), 104 ga|awa iz naoru`awa oklopnih<br />

jedinica, koja su nadle`ni vrednovali vrlo dobrom ocenom<br />

(3,71) i 48 ve`bi sa bojnim MES, sa prose~nom ocenom vrlo<br />

dobar (4,25). Pri tome, nije bilo vanrednih doga|aja.<br />

ΠKako }e se ubudu}e izvoditi obuka profesionalnih vojnika<br />

– Oficiri }e se {kolovati na Vojnoj akademiji, kao i do<br />

sada. Podoficire vi{e ne}emo {kolovati na jednogodi{wim<br />

specijalisti~kim kursevima. Posledwih 26 podoficira osposobqenih<br />

po tom modelu upu}eno je pro{le godine u jedinice. Imamo<br />

nameru da osmislimo novi model obuke kandidata za podoficire.<br />

On }e se bazirati na kursevima za konkretne du`nosti.<br />

MODERNIZOVANA STRELI[TA<br />

Komanda za obuku sagledala je stawe infrastrukture za<br />

obuku sa aspekta bezbednosti prilikom ga|awa i ve`bi, te<br />

preduzela mere da se to stawe poboq{a. U saradwi sa Vojnotehni~kim<br />

institutom izra|eni su balisti~ko sigurnosni<br />

uslovi za tri streli{ta koja su u sastavu Komande za obuku.<br />

Pokrenut je i projekt za izgradwu za{titnog bedema na ATS<br />

„Me|a”. Planira se izme{tawe ve`bali{ta „Zapadna Kraqevica“<br />

kod Zaje~ara na streli{te „Krivul“, za {ta su odobrena<br />

sredstva od milion dinara. Pored preduzimawa mera<br />

bezbednosti, na streli{tima i poligonima modernizovana je<br />

i streli{na oprema, ugradwom modifikovanih inicijalnih<br />

dava~a koji registruju pogotke pri ga|awu naoru`awem kalibra<br />

5,56 mm.<br />

Kandidati za podoficire bira}e se iz redova profesionalnih<br />

vojnika i pre potpisivawa ugovora zavr{ava}e osnovne kurseve<br />

za podoficire.<br />

Aktuelno je sprovo|ewe kurseva za podoficire u jedinicama<br />

ranga ~ete–baterije i za glavne podoficire u komandama od bataqona<br />

do General{taba, {to su nove podoficirske du`nosti. Planirana<br />

su ~etiri kursa za 140 podoficira i jedan kurs za 35 glavnih<br />

podoficira do kraja godine, ~ime }e se stvoriti preduslovi za<br />

stvarawe podoficirskog kora u VS.<br />

ΠNa koji na~in obuka korespondira sa planiranom profesionalizacijom<br />

VS<br />

– Predvi|a se da proces profesionalizacije Vojske potraje<br />

do 2010. godine. U periodu tranzicije do te godine osnovni<br />

izvor popune profesionalnim vojnicima bi}e kandidati koji su<br />

odslu`ili vojni rok i osposobili se za pojedine vojnoevidencione<br />

specijalnosti. Kada se Vojska potpuno profesionalizuje,<br />

posle 2010. godine, popuwava}e se i kandidatima koji budu dobrovoqno<br />

slu`ili vojni rok i civilima koji nemaju prethodnu<br />

vojnu obuku. Centri za obuku obu~ava}e kandidate za profesionalnu<br />

vojnu slu`bu. Po isteku prvog ugovornog perioda, iskazanoj<br />

`eqi za razvijawe u vojnoj karijeri i nakon selekcije, vojnici<br />

}e postajati kandidati za podoficire.<br />

Novi koncept obuke podoficira predvi|a da se kandidati<br />

za podoficire biraju od profesionalnih vojnika u ~inu desetara<br />

koji se upu}uju na kurs za podoficire. U daqem toku slu`be<br />

podoficiri }e se razvijati u dva smera – funkcionalni razvoj<br />

(karijerni podoficir) i specijalisti~ki razvoj (stru~no-specijalisti~ki<br />

podoficir). Uslov za napredovawe bi}e uspe{no zavr{eni<br />

odre|eni kursevi. Formirawem podoficirskog kora,<br />

podoficiri }e u institucijama za obuku, jedinicama, komandama<br />

i {tabovima preuzeti odgovornost za izvo|ewe individualne<br />

obuke, sprovo|ewe reda i discipline i re{avawe li~nih pitawa<br />

vojnika i podoficira koji su im pot~iweni.<br />

Aleksandar ANTI]<br />

Snimio Radovan POPOVI]<br />

11

DOGA\AJI<br />

DR@AVNI SEKRETAR SPASOJEVI] NA SASTANKU MAG-a U MOLDAVIJI<br />

BEZBEDNOST<br />

JUGOISTO^NE<br />

EVROPE<br />

Delegacija<br />

Ministarstva odbrane<br />

Republike Srbije,<br />

sa dr`avnim<br />

sekretarom<br />

Du{anom Spasojevi}em<br />

na ~elu, u~estvovala je<br />

na godi{wem sastanku<br />

Multinacionalne<br />

savetodavne grupe<br />

(Multinational Advisory<br />

Group – MAG) Centra<br />

za bezbednosnu<br />

saradwu – RACVIAC,<br />

koji je odr`an 10.<br />

aprila u Ki{iwevu<br />

u Moldaviji<br />

Tema godi{weg sastanka MAG-a je razmatrawe<br />

aktuelnih pitawa funkcionisawa,<br />

predstoje}ih aktivnosti i transformacije<br />

RACVIAC-a, kao i bezbednosna<br />

i politi~ka pitawa od zna~aja za region<br />

jugoisto~ne Evrope. U radu u~estvuju<br />

predstavnici 23 zemqe regiona, Evrope i<br />

sveta i predstavnici pet me|unarodnih organizacija.<br />

Tokom boravka u Moldaviji, Spasojevi}<br />

je imao bilateralne sastanke sa predstavnicima<br />

zemaqa koji u~estvuju u radu<br />

MAG-a, a sastao se i sa ministrom odbrane<br />

Moldavije, Vitalijem Vrabijem, sa kojim<br />

je razgovarao o uspostavqawu bilateralne<br />

vojne saradwe i o aktuelnim regionalnim<br />

pitawima.<br />

Dr`avni sekretar Spasojevi} izjavio<br />

je Tanjugu da Moldavija apsolutno podr`ava<br />

stavove Srbije o re{avawu budu}eg statusa<br />

Kosova i Metohije i jednostranom progla-<br />

{ewu nezavisnosti pokrajine.<br />

„Ministar Vrabi i ja smo se slo`ili<br />

da su evropske integracije zajedni~ki ciq i<br />

12<br />

te`wa obe dr`ave i da su one najboqi na-<br />

~in za odbranu teritorijalnog integriteta<br />

i suvereniteta na{ih zemaqa“, rekao je<br />

Spasojevi} u telefonskoj izjavi nacionalnoj<br />

agenciji. On je naveo da je delegacija<br />

Srbije principijelno pru`ila podr{ku teritorijalnom<br />

integritetu Moldavije i tome<br />

da se do re{ewa problema statusa Pridwestrovqa<br />

do|e putem pregovora i kompromisa<br />

obe strane.<br />

Spasojevi} je rekao i da je dogovoreno<br />

da tokom posete ministra Vrabija Srbiji,<br />

koja se o~ekuje uskoro, srpski ministar odbrane<br />

Dragan [utanovac i ministar odbrane<br />

Moldavije potpi{u bilateralni sporazum<br />

o saradwi u oblasti odbrane.<br />

Multinacionalna savetodavna grupa je<br />

upravno telo Centra za bezbednosnu saradwu<br />

– RACVIAC, osnovanog 2000. godine na<br />

inicijativu specijalnog koordinatora Pakta<br />

stabilnosti jugoisto~ne Evrope. Uloga<br />

Centra je pomo} zemqama jugoisto~ne Evrope<br />

u izgradwi poverewa i stabilnog bezbednosnog<br />

okru`ewa.<br />

PREDAVAWE GUVERNERA<br />

NARODNE BANKE U<br />

VOJNOJ AKADEMIJI<br />

Guverner Narodne banke Srbije<br />

Radovan Jela{i} odr`ao je 9. aprila<br />

u [koli nacionalne odbrane predavawe<br />

pod nazivom „Monetarna politika<br />

i finansijski sektor Srbije”. Tom<br />

prilikom, guverner je istakao da je<br />

osnovni ciq Narodne banke, utvr|en<br />

Zakonom o Narodnoj banci Srbije, postizawe<br />

i odr`avawe stabilnosti cena,<br />

dok su druga dva ciqa o~uvawe finansijske<br />

stabilnosti i podr`avawe<br />

sprovo|ewa ekonomske politike Vlade<br />

Srbije, bez dovo|ewa u pitawe<br />

osnovnog ciqa.<br />

– Odre|enim merama Narodna<br />

banka mo`e odr`ati stabilnost cena,<br />

kontrolisati inflaciju i ubla`iti posledice<br />

makroekonomskih {okova, ali<br />

ne mo`emo zaustaviti veliku javnu potro{wu,<br />

pove}ati izvoz, rast zaposlenosti.<br />

To ne mogu ni znatno ve}e zemqe<br />

– rekao je guverner nagla{avaju}i da<br />

je Narodna banka nezavisna i da nije<br />

servis Vlade.<br />

Jela{i} se osvrnuo i na inflaciju<br />

i istakao da gra|ani, umesto da<br />

zahtevaju od politi~ara da garantuju<br />

fiskalnu ravnote`u i stabilnost cena,<br />

tra`e br`e pove}awe zarada od<br />

stope inflacije.<br />

Guverner Jela{i} je naglasio da<br />

je dinar slika i prilika Srbije, u kojoj<br />

se vi{e od 90 posto {tedwe nalazi<br />

u devizama, iako je kamatna stopa na<br />

dinarska sredstva uvek vi{a od inflacije.<br />

On je, uz to, procenio da }e<br />

Narodna banka i u 2008. godini uspeti<br />

da baznu inflaciju odr`i u ciqnom<br />

rasponu izme|u tri i {est posto.<br />

Predavawu su prisustvovali i<br />

pomo}nik ministra odbrane za qudske<br />

resurse dr Bojan Dimitrijevi} i na-<br />

~elnik Vojne akademije general-major<br />

Vidosav Kova~evi}.<br />

S. \OKI]<br />

15. april 2008.

P E R A S P E R A<br />

Pi{e<br />

Qubodrag<br />

STOJADINOVI]<br />

Averzija prema<br />

Natou mo`e se<br />

razumeti kao<br />

neizbrisiv<br />

o`iqak u<br />

nacionalnom<br />

pam}ewu. To nam<br />

ionako niko ne<br />

mo`e oduzeti, ako<br />

se}awe pre`ivi<br />

napade<br />

iracionalnog<br />

mazohizma.<br />

Interesi od nas<br />

tra`e da ne<br />

ostanemo po<br />

strani, da ne<br />

be`imo sa<br />

magistrala ka<br />

urasloj divqini,<br />

jer ne mo`emo<br />

biti sami sebi<br />

dovoqni.<br />

TESTAMENT CARA<br />

NIKOLAJA<br />

P<br />

re nekoliko dana zavr{en je veliki samit Natoa u<br />

Bukure{tu. Zapadna alijansa je dokazivala drugima<br />

ali i sebi neodoqivu privla~nost sile. Kad je neko<br />

jak, lako sebi na|e dru{tvo.<br />

U principu, ~lanstvo u vojnom paktu je jednostavna<br />

stvar: postaje{ prijateq sa onim ko bi mogao da te bije, a<br />

prijateqski obziri ga spre~avaju u tome. Kad je neko<br />

silan, mogao bi i da {titi, ali to je samo hipoteza o<br />

neprobojnom ki{obranu.<br />

Sa ta~ke gledi{ta bliske istorije dogodile su se<br />

nezamislive stvari: mnoge ~lanice Var{avskog ugovora<br />

promenile su dresove, i sada igraju za protivni~ki tim.<br />

Biv{e republike SFRJ, koje su u kratkom me|uvremenu<br />

postale dr`ave, imaju posebne sudbine. Nije lako, a<br />

mo`da ni te{ko izlicitirati ~ije je najgora.<br />

Bratski narodi a i narodnosti sa promenqivom<br />

sre}om idu u zagrqaj briselskoj vojnoj centrali. Hrvati su<br />

pozvani da se „pridru`e“ Natou, a Makedonci su jedva<br />

pre`iveli gorko razo~arawe. I to zbog imena, na koje su<br />

Grci uzeli tapiju i stavili veto na put Skopqa ka kolektivnoj<br />

sili.<br />

Albanija je novi ~lan Alijanse. Ina~e, tu dr`avu<br />

pamtimo kao kolektivni bunker Envera Hoxe, zlo mesto za<br />

`ivot odakle su o~ajnici be`ali na sve strane, pa ko<br />

pre`ivi.<br />

Pre devetnaest godina u direktnom TV prenosu<br />

gledali smo spektakularni pad Nikolaja ^au{eskua. Tada<br />

se tvrdilo da je to posledwi (ili mo`da pretposledwi!)<br />

komunisti~ki diktator, koji je svrgnut pobunom krotkog<br />

naroda. ^au{esku je zavr{io svoju misiju na nedostojan<br />

na~in: vojni sud u nekoj kasarni odrezao mu je smrtnu kaznu<br />

streqawem, bez vremena za pisawe `albe. Tako je<br />

okon~ana era Nikolaja i Elene, po{to je i wegova politi~ka<br />

muza oti{la u istoriju neporecivom odlukom prekog<br />

vojnog sudije.<br />

a{to nam je taj slu~aj uop{te va`an za pri~u o Natou<br />

Te 1989. godine pro{loga veka, videli smo<br />

Z Bukure{t kao grad pun o~ajnika, bez plate, grejawa<br />

i struje, bez nade u spasewe. ^ak i posle egzekucije para<br />

koji im je bilo kakvu nadu osporavao, izgledalo je da mora<br />

pro}i bar pola stole}a da se Rumunija oporavi od<br />

dugog kora~awa u tamu.<br />

Iste godine Dunav je preplivao tamo gde je to najlak{e<br />

(ako takvih mesta ima!) Miodrag Mile Belodedi},<br />

sjajni libero Steaue i do{ao u ulicu Qutice Bogdana. „Ja<br />

sam Srbin iz Bukure{ta“, rekao je „`elim da igram za<br />

Zvezdu!“<br />

„Mnogi to `ele, de~ko“, rekao mu je navodno Dragan<br />

Xaji}. „Kako se zove{“<br />

„Mile Belodedi}“, rekao je pliva~ iz nu`de, odeven<br />

u izno{eni xemper i demodiranu ko{uqu.<br />

„Onaj Belodedi}!“ – pitao je Xaja!<br />

„Da, onaj...!“<br />

Dve godine kasnije Zvezda je sa Miletom postala<br />

{ampion Evrope. Za Rumune toga doba Srbija je bila nedosti`ni<br />

raj. [to se ti~e Bugara, stvari stoje uglavnom<br />

isto ili sli~no. Wihov najboqi fudbaler, Hristo<br />

Stoi~kov nije prebegao u Partizan, ali je bio po{tovalac<br />

i kum Miroslava Ili}a.<br />

Ova fudbalska digresija zanimqiva je kao i sam<br />

`ivot tih godina. U nadolaze}em sumraku, ni{ta nije bilo<br />

va`nije od fudbala, jedine oblasti gde smo jo{<br />

pobe|ivali. U jedno smo bili sigurni: {ta god da bude, gde<br />

god se i{lo, nikada nas ne mogu prete}i isto~ni susedi,<br />

tek oslobo|eni zar|alih moskovskih mengela.<br />

Jo{ samo ne{to o gra|evinskim poduhvatima toga<br />

doba. Pune dve decenije Nikolaje ^au{esku dizao je<br />

bezumno veliki projekt, koji je i danas mo`da najprostranija<br />

gra|evina na svetu. Zvao se, a i danas ga zovu<br />

„Dom naroda!“. Neko je izra~unao da pod wegovim<br />

svodovima lagodno mogu da se smeste tri „Vembli“ stadiona,<br />

i da ostane komocije za neki trgovski centar.<br />

Nisam siguran, ali verujem da je samit Natoa<br />

zasedao ba{ u tom Nikolajevom spomeniku, koji }e ipak<br />

odr`avati nekakav sumanuti privid o ve~nosti diktatora.<br />

foristi~ar ka`e: „Mi smo ponosan narod, ne}emo<br />

dozvoliti da nam rade to {to nam rade!“ Dakle, skup<br />

Ajakih u na{em prvom kom{iluku nismo mogli da ignori{emo.<br />

Mada je srpski odnos sa Alijansom pun emocija<br />

i kontroverzi. Oni su nas ‘99. ru{ili i uni{tavali<br />

`ivot u Srbiji, pred tom slikom obuzima nas opravdani<br />

bes, a pod nepravdom depresivna nemo}. Izgleda da niko<br />

ne}e odgovarati za velike zlo~ine, zato {to je i me|unarodno<br />

pravo, pre svega, pitawe odnosa snaga.<br />

U razumevawu te kategorije, pre~esto smo i{li do<br />

granice samouni{tewa, prate}i tu|u racionalnost kao<br />

gubitak samopo{tovawa. Ali, i to je ose}awe koje pokazuju<br />

samo `ivi narodi. Oni koji su pre`iveli sve istorijske<br />

kataklizme.<br />

Za{to su nas, bar u poimawu relacija izra`enih u<br />

vojni~koj snala`qivosti, pretekli svi oko nas Da li nas<br />

zaista toliko mrze oni ~ija je qubav spasonosna, ili postoje<br />

i drugi razlozi za sumwi~avo gledawe preko<br />

kom{ijskog plota.<br />

Averzija prema Natou mo`e se razumeti kao<br />

neizbrisiv o`iqak u nacionalnom pam}ewu. To nam ionako<br />

niko ne mo`e oduzeti, ako se}awe pre`ivi napade<br />

iracionalnog mazohizma. Interesi od nas tra`e da ne<br />

ostanemo po strani, da ne be`imo sa magistrala ka<br />

urasloj divqini, jer ne mo`emo biti sami sebi dovoqni.<br />

Neke ovla{ne pozive Srbiji koji su se ~uli u<br />

Bukure{tu, mo`emo pojmiti kao probne signale, kao uvid<br />

u stawe na{ih rovova. Dakle, koliko smo se duboko i<br />

kratkovido ukopali! Da li je stvarawe te{kih barikada<br />

protiv integracija interes ~itave Srbije ili nekih oligarhija<br />

To je ina~e te{ko odvojiti, jer se danas svaki stav,<br />

ma kakav on bio, mo`e definisati kao kapitalni interes<br />

dr`ave. Ali, Srbija nikako ne bi smela da bude i ostane<br />

„rupa na svilenom tepihu Evrope“.<br />

Ina~e bismo za godinu ili dve mogli ~e`wivo da<br />

posmatramo odavde ble{tave svetlosti Tirane, kao va`ne<br />

evropske metropole.<br />

Autor je komentator lista „Politika“<br />

13

U <strong>FOKUSU</strong><br />

@ I V O T N I S T A N D A R D Z A P O S L E<br />

MATEMATIKA KROVA<br />

Socijalni status<br />

pripadnika Vojske Srbije<br />

i Ministarstva odbrane<br />

godinama je bio veoma lo{<br />

i usled ekonomske krize<br />

u zemqi nije bilo na~ina<br />

da se postignu zna~ajniji<br />

rezultati na planu wegovog<br />

poboq{awa. Ipak,<br />

posledwih meseci, nakon<br />

dono{ewa potrebnih<br />

sistemskih zakona, otvorio<br />

se prostor za re{avawe<br />

tog problema,<br />

a rezultati su ve} vidqivi.<br />

Ukoliko se pozitivan trend<br />

rasta zarada nastavi i<br />

ostvari dugoro~ni plan<br />

stambenog zbriwavawa,<br />

oru`ane snage bi}e ponovo<br />

jedan od najpo`eqnijih<br />

poslodavaca u dr`avi.<br />

U Sektoru za qudske<br />

resurse MO ne sumwaju<br />

u takav epilog.<br />

Kada je pre nekoliko meseci<br />

obelodawen plan o poboq{awu<br />

`ivotnog standarda u sistemu<br />

odbrane, mnogi nisu krili<br />

skepsu i nevericu. Obe}ano<br />

pove}awe plata tokom 2008. godine,<br />

u proseku izme|u 30 i 40 posto, zvu-<br />

~alo je skoro neverovatno.<br />

Nedostatak normativnog okvira<br />

za ozbiqnije delawe u tom pravcu vezivao<br />

je ruke Ministarstvu odbrane.<br />

Ipak, stru~waci Uprave za kadrove<br />

Sektora za qudske resurse vredno su<br />

radili na nacrtima novih pravilnika<br />

~ekaju}i da kroz skup{tinsku proceduru<br />

pro|u potrebna akta. Pred<br />

sam kraj zimskog zasedawa pro{le godine<br />

Parlament je usvojio zakone o<br />

Vojsci i odbrani koji su posle dugo<br />

vremena omogu}ili da se Ministarstvo<br />

odbrane formalno prepozna<br />

kao ravnopravan ~lan Vlade sa svojim<br />

obavezama i pravima.<br />

Ve} sa januarskom platom 2008.<br />

nov~anici zaposlenih u Vojsci Srbije<br />

i Ministarstvu odbrane bili su<br />

Pukovnik Sla|an \or|evi}, na~elnik<br />

Uprave za kadrove<br />

puniji za nekoliko hiqada dinara. Neki su dobili vi{e, neki mawe, ali gotovo da<br />

nema zaposlenog kome plata nije ve}a u odnosu na kraj pro{le godine. Kako je najavqeno,<br />

politika rasta zarada }e se nastaviti, a u zavr{noj fazi je i izrada<br />

odr`ivog modela stambenog zbriwavawa putem subvencionisanih kredita.<br />

Obja{wewa dosada{wih poteza, predstoje}i koraci i perspektiva unapre-<br />

|ewa socijalnog statusa, bili su neke od tema u razgovoru ekipe magazina „Odbrana”<br />

sa qudima iz Sektora za qudske resurse, odnosno Uprave za kadrove ~ijim<br />

stru~nim timom rukovodi pukovnik Sla|an \or|evi}.<br />

KRAJ URAVNILOVKE<br />

Posao Uprave za Kadrove Sektora za qudske resurse, kako obja{wava wen<br />

na~elnik pukovnik \or|evi}, u osnovi jeste briga o qudima.<br />

– Uspe{na izgradwa novog sistema upravqawa qudskim resursima, pored<br />

transformacije postoje}e kadrovske funkcije, zahteva i niz reformskih zahvata.<br />

Izrada strate{ko-doktrinarnih i normativnih dokumenata, zatim planova, programa,<br />

projekata, uredbi, pravilnika,<br />

uputstava i direktiva<br />

je posao sa kojim smo se<br />

uhvatili u ko{tac i pre<br />

dono{ewa za-<br />

14<br />

15. april 2008.

N I H U<br />

S I S T E M U O D B R A N E<br />

I TAWIRA<br />

kona o Vojsci i odbrani. Taj proces jo{ traje, a qudi u sistemu odbrane<br />

ve} ose}aju pozitivne pomake – ka`e pukovnik \or|evi}.<br />

Ono {to najvi{e zanima sve koji su na{li uhlebqewe rade}i<br />

u Vojsci i za Vojsku svakako je pitawe zarada i ostalih nov~anih<br />

prinadle`nosti.<br />

– Dono{ewem novog Pravilnika o platama stvorili smo<br />

pretpostavke za osetno poboq{awe `ivotnog standarda na{ih<br />

pripadnika koliko god nam to dozvoqavaju planirana buxetska<br />

sredstva – isti~e \or|evi}. On obja{wava da su ti normativi pode{eni<br />

tako da se, za razliku od prethodnog na~ina obra~una zarada,<br />

adekvatno vrednuju odgovornije i zahtevnije du`nosti<br />

– @eleli smo da ukinemo takozvanu „uravnilovku”, odnosno<br />

princip da qudi istog ~ina primaju gotovo identi~ne plate bez obzira<br />

na te`inu posla i odgovornosti koje nose – nagla{ava \or-<br />

|evi}.<br />

Na~elnik Odeqewa za status i standard Uprave za kadrove<br />

pukovnik Sa{a Trandafilovi} i wegovi saradnici bili su kqu~na<br />

karika u procesu izrade novog pravilnika.<br />

– Uskla|ivawe zarada zaposlenih u sistemu odbrane na osnovu<br />

novih normativa sa januarskom platom donelo je pove}awe u proseku<br />

oko 17,6 procenata. Pri tome su zarade najvi{e porasle profesionalnim<br />

vojnicima, to jest nekada{wim vojnicima po ugovoru,<br />

i licima koji zauzimaju najodgovornije<br />

komandne du`nosti. Izuzetno<br />

je zna~ajno {to je obra~un<br />

plata na osnovu<br />

novog pravilnika daleko<br />

jednostavniji<br />

i primereniji.<br />

Osnovica koju,<br />

kako je<br />

predvi-<br />

|eno<br />

STUDENTI DOSTOJANSTVENO<br />

„Plate“ studenata Vojne akademije i u~enika Vojne gimnazije<br />

do nedavno bile su veoma niske. Godinama su vojni pitomci<br />

bili dva kopqa iza kolega iz srodnih policijskih {kola. Odlukom<br />

ministra odbrane budu}i oficiri imaju daleko pristojniji<br />

„xeparac”.<br />

Primera radi – plata studenta prve godine Vojne akademije<br />

iznosi 6.509 dinara, dok wihove kolege zavr{nih godina<br />

mese~no dobiju 10.426 dinara, a pomenuto pove}awe od 10,29<br />

posto ni wih ne}e zaobi}i.<br />

Zakonom o Vojsci, propisuje Vlada, jednaka je za sve. Ona se mno`i<br />

sa koeficijentom koji ima specifi~nu vrednost za gotovo svaku du-<br />

`nost u VS i MO. Specifi~ni poslovi, koji zahtevaju ve}a naprezawa,<br />

odgovornost i opasnost adekvatno su dodatno valorizovani –<br />

obja{wava pukovnik Trandafilovi}.<br />

Iako postoji zna~ajna razlika izme|u najni`e i navi{e plate,<br />

taj raspon, kako ka`e pukovnik Trandafilovi}, daleko je mawi<br />

od raspona me|u dr`avnim slu`benicima i name{tenicima.<br />

– Primera radi, odnos najvi{eg i najni`eg koeficijenta plate<br />

pripadnika Vojske u koji ulazi ~in i polo`ajna grupa je 4,48,<br />

{to predstavqa raspon izme|u razvodnika i generala. Me|u dr-<br />

`avnim slu`benicima ta razlika je jedan prema devet, dakle dvostruko<br />

ve}a – ka`e Trandafilovi}. Prema wegovom mi{qewu u takvim<br />

normativima vidqiva je i socijalna komponenta.<br />

Komentari{u}i malu razliku koeficijenta prema ~inovima,<br />

na~elnik Uprave za kadrove pukovnik Sla|an \or|evi} ka`e da je<br />

to rezultat jo{ nedovoqno ure|ene kadrovske piramide. Od dodaje<br />

da je pravilnik ipak fleksibilan i pru`a {irok spektar mogu}-<br />

nosti {to }e posebno do}i do izra`aja nakon dono{ewa novih organizacionih<br />

dokumenata.<br />

– U svim vojskama sveta uobi~ajeno je da se plate me|u vojnim<br />

licima razli~itih ~inova bitnije razlikuju. Takve razlike }e s vremenom<br />

biti uspostavqene i kod nas zajedno sa kadrovskom piramidom<br />

koja podrazumeva i znatno mawi broj vi{ih ~inova u odnosu<br />

na ni`e – nagla{ava \or|evi}.<br />

POMIREWE REALNOG I SOCIJALNOG<br />

Li~ni dohoci zaposlenih u sistemu odbrane sa uplatom po~etkom<br />

maja bi}e ve}i za 10,29 posto. Time }e, kako ka`u ~elni qudi<br />

Uprave za kadrove, plate u odnosu na decembar biti ve}e u proseku<br />

za 30 procenata. Sa povi{icom koja se o~ekuje krajem leta, obe-<br />

}awe o ukupnom rastu zarada u 2008. trebalo bi u potpunosti da<br />

se ispuni.<br />

Postojala je i nedoumica u vezi sa osnovicom po kojoj su se<br />

obra~unavale zarade do marta ove godine. Kako obja{wava pukovnik<br />

\or|evi}, Vlada je na sednici 17. januara 2008. utvrdila<br />

osnovicu (20.128 dinara neto) na osnovu posledwih poznatih podataka<br />

Republi~kog zavoda za statistiku o prose~noj mese~noj zaradi<br />

po zaposlenom u privredi Republike Srbije (saop{tewe od<br />

20. decembra 2007). Iako je u decembru 2008. do{lo do rasta<br />

prose~ne zarade, obra~unska osnovica za plate u Vojsci nije mogla<br />

biti promewena, jer ti podaci nisu bili objavqeni u trenutku<br />

kada je Vlada donela takvu odluku.<br />

Na sednici Vlade 3. aprila utvr|ena je nova (aprilska) osnovica<br />

u bruto iznosu od 31.669,04 dinara, odnosno 22.200 dinara<br />

neto. Pukovnik \or|evi} nagla{ava da je time presko~en zakonski<br />

minimum od 75 posto prose~ne zarade u privredi za preko 1.000<br />

dinara.<br />

Jo{ jedan veoma bitan dokument koji je potekao iz Sektora za<br />

qudske resurse jeste Pravilnik o naknadi putnih i drugih tro{kova<br />

u Vojsci Srbije. Zajedno sa dono{ewem novog pravilnika naknada<br />

dela tro{kova za zakup stana (nekada{wi UTS) pove}ana je<br />

za oko 10 posto, pa iznos boda od marta 2008. iznosi 18,44 dinara.<br />

Kako saznajemo, dodaci prema novom obra~unu i korektivne<br />

15

U <strong>FOKUSU</strong><br />

razlike bi}e upla}ene sa<br />

aprilskim zaradama.<br />

Novi Pravilnik o naknadi<br />

putnih i drugih tro{kova,<br />

koji je usvojila Vlada Srbije,<br />

predvi|a i mogu}nost da se naknada<br />

dela tro{kova za zakup<br />

stana prevede u „naknadu tro-<br />

{kova za re{avawe stambenog<br />

pitawa” ukoliko se profesionalni<br />

pripadnik Vojske odlu~i<br />

da svoje stambeno pitawe trajno<br />

re{i putem kredita, a ne<br />

prema propisima o stambenom<br />

zbriwavawu u VS. Pravo na<br />

takvu vrstu naknade, uve}ane<br />

za 10 procenata, zadr`avalo<br />

bi se do otplate kredita, ali<br />

ne du`e od 240 meseci. Kako<br />

ka`u nadle`ni u Upravi za kadrove,<br />

precizna uputstva o takvom<br />

modelu kreditirawa<br />

uskoro bi trebalo da budu gotova<br />

i dostavqena svim zaposlenima.<br />

Jo{ jedna dobra vest za<br />

vojna lica trebalo bi da bude<br />

odluka o naknadi za de`urstvo<br />

u visini polovine dnevnice za<br />

slu`beno putovawe. Iako je<br />

bilo predloga da se takva vrsta<br />

naknade ispla}uje prema<br />

procentu od zarade, za de`urstva<br />

}e svi, od razvodnika do<br />

generala, dobijati isto. Prema<br />

visini dnevnice za slu`beno<br />

putovawe za april koja iznosi<br />

2.034, naknada za dan de-<br />

`urstva iznosila bi preko<br />

1.000 dinara.<br />

Stambeno zbriwavawe<br />

ve} skoro dve decenije je rakrana<br />

sistema odbrane. U odnosu<br />

na period kada je vojna<br />

stanogradwa cvetala, godi-<br />

{wi broj pripadnika Vojske<br />

kojima se dodeli stan danas je<br />

daleko mawi. Ipak, i pored<br />

toga, na osnovu rang lista Odeqewa za stambene poslove Uprave<br />

za kadrove, odre|en broj lica re{i pitawe krova nad glavom.<br />

Kako obja{wava pukovnik Sla|an \or|evi}, sistem ve} dugo<br />

ima problema sa pravilnicima koji su omogu}avali sa se „odricawem<br />

od prava na utvr|enu strukturu” i „u~e{}a li~nim sredstvima”<br />

rang liste mewaju preko no}i.<br />

– Postoji mno{tvo primera u kojima su se qudi odricali od<br />

nekoliko kvadrata stambenog prostora da bi dospeli na drugu<br />

rang listu i na taj na~in „istisnuli” nekoga ko takvu mogu}nost<br />

nije imao. Sli~no se de{avalo i sa onima koji su nov~anim u~e-<br />

{}em sticali prednost – ka`e \or|evi}. On obja{wava da je u<br />

takvim uslovima, naro~ito pred podelu stanova, dolazilo do<br />

promene redosleda na rang listama u posledwem momentu, a<br />

GOVORNI AUTOMAT<br />

Dok izmene Pravilnika o stambenom zbriwavawu ne stupe<br />

na snagu, stambeni interesenti se preko govornog automata<br />

mogu informisati o mestu na rang listi i broju bodova koje }e<br />

imati po stupawu na snagu tih izmena.<br />

Kona~ne rang liste bi}e zavr{ene do kraja meseca. One<br />

se za razliku od dosada{we prakse ne}e mewati „preko no}i”<br />

putem odricawa od prava na utvr|enu strukturu i u~e{}a li~nim<br />

sredstvima i bi}e javno dostupne svim aktivnim i penzionisanim<br />

pripadnicima MO i Vojske.<br />

REGRES I TOPLI OBROK<br />

Plate profesionalnih vojnih lica utvr|ene su Zakonom o<br />

Vojsci Srbije koji ne propisuje pravo na regres i topli obrok.<br />

Na sli~an na~in utvr|ene su i plate dr`avnih slu`benika i name{tenika<br />

koji tako|e ne dobijaju pomenute prinadle`nosti.<br />

Zakon o radu predvi|a ispla}ivawe naknade za regres i topli<br />

obrok jedino „ako zakonom nije druga~ije odre|eno”.<br />

Nadle`ni u Sektoru za qudske resurse MO ka`u da ukoliko<br />

bi se ti dodaci utvrdili zakonom, plate bi za toliko morale<br />

biti mawe, budu}i da su buxetska sredstva za tu namenu ograni-<br />

~ena. Tako|e, bilo bi diskutabilno da li bi se ta primawa ura-<br />

~unavala u penzijski osnov ili ne.<br />

Uprava za kadrove bila je zatrpana<br />

`albama na re{ewa.<br />

De{avalo se, kako ka`e pukovnik<br />

\or|evi}, da kandidat za<br />

stan izjavi da }e u~estvovati<br />

sopstvenim novcem, a da se posle<br />

ispostavi da ga nema. Onda<br />

je nadle`na komisija morala<br />

da poni{ti doneto re{ewe<br />

o dodeli, a stan bi ostao bez<br />

vlasnika do narednog kruga<br />

podele.<br />

Budu}i da takva praksa nije<br />

u skladu sa Uredbom Vlade Republike<br />

Srbije o re{avawu<br />

stambenih potreba izabranih,<br />

postavqenih i zaposlenih lica<br />

kod korisnika sredstava u<br />

dr`avnoj svojini, odlukom ministra<br />

odbrane ukinut je sporni<br />

~lan 13. Pravilnika o<br />

stambenom zbriwavawu. Veli-<br />

~ina stana koji se mo`e dodeliti<br />

ograni~ena je ~etvorosobnom<br />

strukturom.<br />

Kako isti~u ~elni qudi<br />

Uprave za kadrove, time je<br />

ukinuta mogu}nost „kombinatorike”<br />

odricawa i u~estvovawa sopstvenim novcem i postignuto<br />

da rang liste za dodelu stanova budu javne, uvek dostupne i stabilne.<br />

One }e se, kako je najavqeno, a`urirati i dostavqati organizacijskim<br />

celinama i zainteresovanim vojnim penzionerima.<br />

Koraci kojima se ide ka ekonomski stabilnijem, izvesnijem<br />

i dostojnijem `ivotu zaposlenih u sistemu odbrane, mo`da izgledaju<br />

sitni, ali nesporno usmereni ka pravom ciqu. Godine zanemarivawa<br />

nije lako nadomestiti. Nadle`ni u Sektoru za qudske<br />

resurse Ministarstva odbrane i Upravi za kadrove, kako ka`u,<br />

razumeju nezadovoqstvo odre|enog broja qudi, ali ~vrsto veruju<br />

da }e takvih mi{qewa s vremenom biti sve mawe.<br />

Aleksandar PETROVI]<br />

16<br />

15. april 2008.

VENCI<br />

NA SPOMENIK<br />

BRANIOCIMA<br />

BEOGRADA<br />

Na Spomenik pilotima braniocima Beograda na Zemunskom keju kod hotela „Jugoslavija”,<br />

6. aprila polo`eni su venci i odata vojna po~ast jedanaestorici pripadnika<br />

Ratnog vazduhoplovstva Kraqevine Jugoslavije, koji su poginuli 6. aprila 1941,<br />

na nebu iznad prestonice, u borbi protiv vi{estruko nadmo}nijeg neprijateqa.<br />

U ime Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, venac je polo`ila delegacija Vazduhoplovstva<br />

i protivvazduhoplovne odbrane u kojoj su bili pukovnik Neboj{a<br />

\ukanovi}, zamenik komandanta ViPVO, i pukovnici Sreto Malinovi} i Dragoslav<br />

Milenkovi}.<br />

Vence su polo`ili i predstavnik Ministarstva rada i socijalne politike Dejan<br />

Risti} i predstavnici udru`ewa penzionisanih i vojnih leta~a, padobranaca,<br />

bora~kih organizacija i potomaka ratnika. Venac je polo`io i Nikola [trbnek, ~iji<br />

je otac Karlo poginuo brane}i otaxbinu i<br />

POMEN PILOTU<br />

MAJORU ZORANU<br />

RADOSAVQEVI]U<br />

Pripadnici Vojske Srbije i ~lanovi<br />

porodice obele`ili su na beogradskom<br />

grobqu Le{}e devetu godi-<br />

{wicu pogibije pilota majora Zorana<br />

Radosavqevi}a, stradalog 1999. godine<br />

u sukobu sa Nato avijacijom.<br />

Pomenu su prisustvovali i Radosavqevi}evi<br />

ratni drugovi iz nekada-<br />

{weg 204. lova~kog avijacijskog puka.<br />

Major Zoran Radosavqevi} poginuo<br />

je tre}eg dana Nato agresije na<br />

biv{u SRJ, 26. marta 1999. godine, u<br />

vazdu{noj borbi sa broj~ano i tehni~ki<br />

znatno nadmo}nijim neprijateqem.<br />

Sa wim je te ve~eri oboren i major<br />

Slobodan Peri} koji se spasio iskakawem.<br />

Osim Radosavqevi}a, u sukobu sa<br />

Nato avijacijom, 4. maja 1999. iznad<br />

Vaqeva, u avionu mig-29, poginuo je i<br />

komandant 204. lova~kog puka pukovnik<br />

Milenko Pavlovi}.<br />

Komandant 241. lova~ko-bombarderske<br />

eskadrile iz Kraqeva potpukovnik<br />

@ivota \uri} stradao je u avionu<br />

orao iznad Kosova 25. marta 1999.<br />

pru`aju}i vatrenu podr{ku jedinicama<br />

VJ u borbi protiv terorista.<br />

U Nato bombardovawu poginuo je<br />

41 pripadnik tada{weg Ratnog vazduhoplovstva<br />

i protivvazdu{ne odbrane<br />

VJ, dok su ukupno stradala 1.002 pripadnika<br />

vojske i policije.<br />

N. ANDRI]<br />

pilotsku ~ast.<br />

Glavni gradski arhitekta \or|e Bobi}<br />

polo`io je vence na Spomenik pilotima<br />

braniocima Beograda kod hotela „Jugoslavija”<br />

i na Kosan~i}evom vencu, gde je<br />

u bombardovawu sru{ena Narodna biblioteka<br />

Srbije.<br />

Prve bombe iz nema~kih te{kih bombardera<br />

u Drugom svetskom ratu pale su na<br />

Beograd 6. aprila 1941. u 6,50 sati, dok<br />

je ve}ina wegovih stanovnika jo{ spavala.<br />

Napad armade Hitlerovog „Tre}eg rajha”<br />

po~eo je bez objave rata, uprkos tome {to<br />

je Vlada Kraqevine Jugoslavije nekoliko<br />

dana ranije Beograd proglasila „otvorenim,<br />

nebrawenim gradom”.<br />

Prema doma}im izvorima, poginuo je<br />

2.271 stanovnik prestonice, koja je tada<br />

imala 370.000 `iteqa, dok nema~ki izvori<br />

govore o 4.000 `rtava.<br />

Grad je pretrpeo i neprocewivu materijalnu<br />

{tetu. Potpuno je razoreno 714<br />

objekata, a te`e je stradalo 1.888 zgrada,<br />

dok je vi{e hiqada objekata o{te}eno.<br />

B. KOPUNOVI]<br />

KOMEMORATIVNI SKUP<br />

NA MAQENU<br />

Pripadnici 126. centra VOJIN<br />

i ove godine okupili su se na mestu pogibije<br />

svojih ratnih drugova potporu~nika<br />

Sini{e Radi}a i @eqka Savi~i-<br />

}a na planini Maqen.<br />

Potporu~nici Radi} i Savi~i}<br />

poginuli su 6. aprila 1999. kada je radarska<br />

kabina iz koje su obavqali du-<br />

`nost oficira za navo|ewe avijacije,<br />

pogo|ena Nato projektilom.<br />

KURS<br />

ZA OPERATIVNE<br />

OFICIRE<br />

U organizaciji Uprave za operativne<br />

poslove General{taba Vojske Srbije, od<br />

31. marta do 4. aprila realizovan je kurs<br />

za operativne organe u komandama bataqona,<br />

diviziona i eskadrila. Kurs je organizovan<br />

radi osposobqavawa oficira<br />

za obavqawe du`nosti u operativnim organima<br />

komandi i jedinica Vojske Srbije,<br />

po novim procedurama.<br />

Kurs je poha|alo 46 slu{alaca iz<br />

pot~iwenih jedinica General{taba Vojske<br />

Srbije, komandi Kopnene vojske, Vazduhoplovstva<br />

i PVO i Komande za obuku. Rukovodilac<br />

kursa bio je kapetan bojnog broda<br />

Aca Ili}.<br />

Realizacija sli~nih kurseva bi}e nastavqena.<br />

PRIPADNICI<br />

VOJSKE SRBIJE<br />

U SIMULACIONOM<br />

CENTRU U NEMA^KOJ<br />

Trojica oficira Vojske Srbije u~estvovala<br />

su, od 31. marta do 4. aprila,<br />

na me|unarodnom seminaru CAX (computer<br />

assisted exercise – ve`ba sa kompjuterskim<br />

simulacijama) u Simulacionom centru<br />

oru`anih snaga Nema~ke (Army Warfighting<br />

Simulation Centre) u Vildflekenu.<br />

Tokom seminara u~esnici su imali<br />

prilike da vide simulacione modele koji<br />

se u OS Nema~ke koriste u obuci komandi<br />

i {tabova, saznaju vi{e o organizaciji<br />

i nameni centra, wegovoj tradiciji i<br />

iskustvima.<br />

Pored pripadnika Vojske Srbije, seminaru<br />

su prisustvovali i oficiri iz<br />

Pakistana, Jordana, Uzbekistana, Hrvatske,<br />

Ukrajine i Makedonije.

M E D I J I O S I S T E M U B E Z B E D N O S T I<br />

DOVOQNO RAZ<br />

Ministarstvo odbrane<br />

i Vojska Srbije ove<br />

godine nemaju razlog<br />

da budu nezadovoqni<br />

medijima – ni u<br />

pogledu publiciteta ni<br />

kada je re~ o<br />

objavqenim porukama<br />

koje su se odnosile na<br />

sistem odbrane. Iako<br />

javna slika o odbrani<br />

nije bila idealna u<br />

2007. godini, dovoqan<br />

razlog za zadovoqstvo<br />

donosi ve} ~iwenica<br />

da je pristup medija<br />

sferi odbrane bio u<br />

najve}oj meri<br />

objektivan, i to u<br />

procentu koji je<br />

nadma{io sve godine<br />

od kada je vojska<br />

napustila ime<br />

Jugoslovenska<br />

narodna armija.<br />

Uprava za odnose s javno{}u Ministarstva odbrane analizirala je<br />

priloge o sistemu odbrane koje su objavila sredstva javnog informisawa<br />

u Srbiji tokom 2007. godine. Iz 33 doma}a glasila izdvojeno je<br />

16.090 priloga ~ija se sadr`ina odnosila na Ministarstvo odbrane i<br />

Vojsku Srbije. Analiza sadr`aja u selektovanim prilozima ukazuje na<br />

nekoliko bitnih promena kada je re~ o odnosu javnosti prema pojedinim<br />

segmentima odbrane.<br />

Tokom pro{le godine do{lo je do zna~ajnih kvalitativnih promena (moglo<br />

bi se re}i ~ak i prelomnih) u odnosu javnosti prema nekim segmentima<br />

odbrane koji su dugo bili ne samo prvi na udaru komentatorskih olovaka,<br />

18<br />

15. april 2008.

LOGA ZA ZADOVOQSTVO<br />

nego su u javnom mwewu tretirani kao kqu~ne prepreke reformi<br />

i ~ak me|unarodnim integracijama Srbije. Re~ je o civilnoj<br />

kontroli Vojske i o vojnim slu`bama bezbednosti.<br />

BROJ^ANI POKAZATEQI<br />

Broj priloga o sistemu odbrane u 2007. bio je neo~ekivano<br />

veliki, budu}i da je objavqeno 200 priloga vi{e nego u godini<br />

pre, iako su tokom 2006. uz medije Srbije pra}ena i glasila<br />

Crne Gore. Mo`da koli~inu boqe ilustruje prosek za 33 medija:<br />

ta glasila su u 2007. objavqivala prose~no 44 priloga o<br />

sistemu odbrane dnevno, odnosno 1.340,8 mese~no.<br />

Povodom izbora medija za uzorak, logi~no je da nisu mogla<br />

biti obuhva}ena sva postoje}a glasila u zemqi. Odeqewe za<br />

analizu javnog informisawa u Upravi za odnose sa javno{}u<br />

obradilo je priloge dve novinske agencije, zatim priloge o sistemu<br />

odbrane koje su objavili {tampani mediji – 13 dnevnih<br />

novina i osam nedeqnih, i priloge koje je emitovalo deset TVku}a<br />

(s tim {to su pra}ene po jedna informativna TV-emisija<br />

dnevno i sve specijalne emisije u kojima se govorilo o Ministarstvu<br />

odbrane i Vojsci).<br />

Uz agencije Tanjug i Beta, obrada se odnosila na Ve~erwe<br />

novosti, Politiku, Danas, Glas javnosti, Blic, Kurir, Dnevnik,<br />

Pres, Pravdu, Borbu, 24 sata, Alo, Gazetu, Svedok, NIN, Nedeqni<br />

telegraf, Evropu, Vreme, Standard, Reviju 92, Tabloid,<br />

zatim na TV B92, RTS 1, RTS 2, TV Enter, TV Pink, TV Ko{ava, TV<br />

Foks, TV Vojvodina, TV Avala i TV StudioB.<br />

Najvi{e priloga o sistemu odbrane objavile su agencije<br />

Tanjug – 2.339 i Beta – 1.574 priloga. U dnevnim novinama najve}e<br />

zanimawe za sistem odbrane pokazali su Politika (objavila<br />

1.033 priloga), Ve~erwe novosti (980) i Glas Javnosti<br />

(971 prilog), dok su Svedok (sa 126 priloga), Nedeqni telegraf<br />

(115) i NIN (113 priloga) nedeqnici koji su predwa~ili u odnosu<br />

na druge periodi~ne novine.<br />

Televizije koje su emitovale najvi{e priloga o sistemu odbrane<br />

bile su: RTS 1 (513 priloga u selektovanim emisijama),<br />

TV B92 (476) i TV Studio B (441 prilog).<br />

MINIMALNA PRISTRASNOST<br />

Pokazalo se da su mediji Srbije imali uglavnom nepristrastan<br />

pristup problematici odbrane. O nepristrasnosti govori i podatak<br />

da ~ak 89,2 odsto tekstova o sistemu odbrane iz 2007. uz date informacije<br />

nije imalo komentatorske opaske.<br />

Jasnije re~eno, bez obzira na to da li su informacije bile pozitivne<br />

za sistem odbrane ili ne, u Analizi je to tretirano kao neutralan<br />

pristup sve dok (uz informacije) nisu davani i komentatorski<br />

sudovi. U vezi s tim, va`no je podsetiti da je u 2006. neutralni pristup<br />

medija bio za sedam procenata mawi nego u 2007. godini.<br />

^iwenica da takav odnos medija nije znatnije varirao tokom<br />

svih 12 meseci, bez obzira na to {to je godina obilovala<br />

krupnim de{avawima, dozvoqava konstataciju da odnos javnog<br />

mwewa prema sistemu odbrane i Vojsci karakteri{e odre|ena<br />

stabilnost.<br />

19

TEMA<br />

ISTRA@IVAWA JAVNOG MWEWA<br />

Agencije Stratexik marketing, Medium Galup, Cesid,<br />

Politikum, Skan, Ipres, Galup Evropa, Transparensi interne{nel,<br />

Faktor plus i druge objavqivale su u 2007. istra`ivawa<br />

javnog mwewa koja su se odnosila, uz ostalo, i<br />

na sistem odbrane. Prema wima, kada se radilo o poverewu<br />

gra|ana u institucije dr`ave, poverewe u Vojsku Srbije<br />

imalo je, uglavnom, iznad 40 odsto gra|ana. Ovaj podatak<br />

ima jo{ ve}i zna~aj u relaciji sa mi{qewem o ostalim institucijama.<br />

Vojska je, prema ve}ini istra`ivawa, bila na<br />

tre}em mestu prema rejtingu (a u jednom od istra`ivawa na<br />

drugom). Odnosno, gra|ani su iskazivali najve}e poverewe<br />

Srpskoj pravoslavnoj crkvi, zatim predsedniku Srbije, a<br />

potom Vojsci Srbije. Na osnovu svih istra`ivawa, rejting<br />

Vojske bio je ispred Skup{tine, Vlade Srbije, policije, sudstva,<br />

{kolstva...<br />

Osim istra`ivawa o poverewu, bila su ~esta ispitivawa<br />

stavova javnosti o Natou, Partnerstvu za mir i eventualnom<br />

ratu zbog Kosova i Metohije. Rezultati su ukazali<br />

da oko 30 odsto gra|ana ima pozitivne stavove o Natou,<br />

odnosno o potencijalnom ukqu~ivawu Srbije u taj savez. Odnos<br />

prema Partnerstvu za mir bio je znatno povoqniji, ali<br />

podr{ka u~e{}u Srbije u Partnerstvu, prema istra`ivawima,<br />

unekoliko je opala krajem godine. Pokazalo se i da<br />

izrazita ve}ina stanovnika Srbije (70 odsto i vi{e) ne bi<br />

podr`ala rat kao sredstvo za odbranu Kosova i Metohije.<br />

[to se ti~e priloga u kojima su nagla{ene poruke o sistemu<br />

odbrane, evidentno za 2007. jeste da su i pozitivno usmereni<br />

stavovi i stavovi sa negativnom intencijom procentualno<br />

smaweni u odnosu na 2006. godinu. Poruke sa pozitivnim vrednosnim<br />

stavovima sadr`alo je 5,6 odsto priloga, a sa negativnim<br />

5,2 odsto. Radi paralele: u 2006. pozitivni stavovi ~inili<br />

su 7,9 odsto, a negativni 9,4 odsto.<br />

Raspore|enost vrednosnih usmerewa prema `anru bila je<br />

u 2007. pribli`na relaciji tokom 2006. Informativni `anr<br />

(vesti, izve{taji, saop{tewa), koji je bio zastupqen u vi{e od<br />

polovine priloga o sistemu odbrane – 53,2 odsto, karakterisao<br />

je i najve}i procenat neutralnosti. Drugi, i prema brojnosti<br />

i prema nepristrasnom pristupu, bio je interakcijski `anr<br />

(izjave, intervjui, konferencije za novinare) - za 40,3 odsto<br />

svih priloga o sistemu kori{}en je taj `anr. U interpretativnom<br />

`anru (komentari, osvrti, ~lanci, kolumne) bilo je najvi{e<br />

nepo`eqnih poruka o sistemu odbrane i Vojsci, ali je on bio<br />

zastupqen sa samo 6,1 odsto. Neo~ekivano malo, s obzirom na<br />

mogu}nosti, bio je zastupqen fotopublicisti~ki `anr (fotoreporta`e,<br />

crte`i, karikature) – samo 0,2 odsto, a novinarskoliterarni<br />

(feqtoni, memoari) jo{ mawe – 0,1 odsto.<br />

[TA JE NAJVI[E ZANIMALO MEDIJE<br />

U bazi podataka Uprave za odnose sa javno{}u, prilozi o sistemu<br />

odbrane razvrstani su u 49 tema, {to je omogu}ilo pra}ewe<br />

promena u odnosu medija prema pojedinim segmentima odbrane.<br />

Pokazalo se da je tretman sistema odbrane i Vojske u kontekstu<br />

de{avawa sa Kosovom i Metohijom (KiM), tokom 2007. godine, bio<br />

najzastupqenija tema u zbiru priloga o odbrani. Objavqena su 3.182<br />

priloga u kojima se, na primer, govorilo o eventualnom povratku Vojske<br />

na KiM, o mogu}nosti vojne intervencije u toj pokrajini, o borbenom<br />

potencijalu za takve akcije, o saradwi sa Kforom, stavovima<br />

pripadnika VS u vezi sa Kosovom... To {to je takva problematika bila<br />

na prvom mestu interesovawa u medijima nije neo~ekivano s obzi-<br />

rom na sve {to se de{avalo u vezi sa statusom Pokrajine tokom<br />

2007. Ono {to donekle za~u|uje proizilazi iz pore|ewa sa 2006.<br />

godinom – samo godinu pre ta tema je bila tek na 23. mestu u redosledu<br />

zanimawa medija za pojedine elemente u oblasti problematike<br />

odbrane.<br />

Jo{ ve}a promena u zanimawu medija odnosi se na temu koja je,<br />

~esto, i{la zajedno sa temom Kosmet. „Agresija Natoa na SRJ“, kao<br />

tema, pre{la je veliki put od po~etka 2006. do kraja 2007. godine.<br />

Ona se sa 42. mesta u pretpro{loj godini na{la na osmom mestu u<br />

pro{loj, i to u prilozima koji su razmatrali situaciju na KiM u kontekstu<br />

1999. godine, a zatim u informacijama o uni{tavawu zaostalih<br />

neeksplodiranih sredstava ili o dnevnicama nekada{wih rezervista<br />

i sli~no. Ali, slu`ila je i kao upozoravaju}e podse}awe na zlo<br />

napravqeno pre skoro deceniju – u komentarima i izjavama o sada-<br />

{woj me|unarodnoj vojnoj saradwi, mirovnim misijama UN, potencijalnom<br />

ukqu~ewu Srbije u Nato...<br />

Izrazito velike promene interesovawa medija u 2007. godini<br />

evidentne su i u okviru vi{e drugih tema.<br />

Blizu vrha stigla je tema imenovana kao „Politi~ki ~inioci i<br />

Vojska“. U 2007. na{la se na sedmom mestu prema zastupqenosti, dok<br />

je u 2006. bila na dalekom 28. mestu. Iako definicija teme upu}uje<br />

na veoma {iroku oblast, Odeqewe za analizu je tim nazivom obuhvatilo<br />

samo one priloge koji su sadr`ali izjave ili saop{tewa o<br />

sistemu odbrane i Vojsci sa jasnim motivom: politi~kom opredeqeno{}u,<br />

zatim one u kojima su potencirani stavovi pojedinih politi~kih<br />

struktura o sistemu odbrane, bez obzira na to da li su stavovi<br />

bili navedeni ili su predstavqeni kao interpretacija novinara.<br />

Zanimqivo je i da su teme „Ratko Mladi}”, „Saradwa sa Ha-<br />

{kim tribunalom” i „Nesre}e u Vojsci”, koje su 2006. bile me|u najfrekventnijim<br />

(nalazile su se na drugom, tre}em i ~etvrtom mestu<br />

prema zanimawu medija), u 2007. oti{le na 20, deveto i 16. mesto.<br />

Pripadnicima Vojske Srbije verovatno se ne}e dopasti {to su<br />

glasila bila relativno malo zainteresovana za neka pitawa koje<br />

oni smatraju izuzetno zna~ajnim. Tema „Standard i status pripadnika<br />

Vojske“ u 2007. godini udaqila se od javnosti sve do 29. mesta, a<br />

„Stambena problematika pripadnika VS“ pro{la je jo{ gore – na-<br />

{la se na 39. mestu u opadaju}em nizu liste sa 49 tema.<br />

KVALITATIVNE PROMENE<br />

Kvalitativna promena, koja je verovatno najzna~ajnija kada se<br />

radi o relaciji sistem odbrane-javno mwewe, pokazala se i u na~inu<br />

na koji su mediji tretirali problematiku civilne kontrole Vojske i<br />

vojnih slu`bi bezbednosti.<br />

Ne treba podse}ati da su godinama javne cene o ta dva segmenta<br />

u na{em sistemu odbrane bile krajwe nepovoqne i da su ~esto slu-<br />

`ile kao ilustracija tezi da je Vojska nereformisana, konzervativna<br />

i potencijalno opasna za demokratsku orijentaciju zemqe. Sve<br />

vreme je isticano i da me|unarodna zajednica reformu u tim oblastima<br />

svrstava me|u prioritetne zadatke Srbije, odnosno va`ne<br />

preduslove za napredovawe zemqe ka Evropskoj zajednici.<br />

Zbog ~ega je 2007. donela ne samo promenu nego, moglo bi se re-<br />

}i, i obrt u gledawu medija na civilnu kontrolu Vojske Arhivirani<br />

prilozi u Upravi za odnose sa javno{}u svedo~e da se relacija pozitivnog<br />

i negativnog usmerewa u vezi s tom temom okrenula naglava~ke<br />

za samo godinu dana. U 2006. o civilnoj kontroli objavqeno je svega<br />

3,6 odsto pozitivnih poruka i ~ak 23,4 odsto negativnih, dok su u<br />

2007. pozitivna usmerewa bila zastupqena sa 21,3 odsto, a negativna<br />

sa 5 odsto. Pitawe se odnosi i na vojne slu`be bezbednosti<br />

koje su bile dugogodi{wi neslavni rekorderi kada se radilo o nepoverewu<br />

javnosti, a koje su u 2007. godini (sude}i prema objavqenom)<br />

zaslu`ile ne{to drugo. Procenat pozitivnih stavova o slu`bama pove}an<br />

je za 2,8 odsto u odnosu na 2006. godinu, {to ne bi bila ba{<br />

zapawuju}a razlika da nije, istovremeno, procenat negativnih smawen<br />

za impresivnih deset procenata – opao je za 9,8 odsto tokom samo<br />

12 meseci.<br />

Razlozi za ovakve promene su mnogobrojni. Jedan od wih je {to<br />

su u javnosti pitawa ukupne civilne kontrole Vojske, ukqu~uju}i i kontrolu<br />

slu`bi bezbednosti, preme{tena vi{e na plan politike nego<br />

{to su, kao ranijih godina, mediji forsirali teze o otporima kon-<br />

20<br />

15. april 2008.

PORAST BROJA IZJAVA O<br />

SISTEMU ODBRANE<br />

Evidencija o izjavama povodom sistema odbrane u 2007.<br />

pokazala je jednu od ve}ih promena. Broj takvih izjava je, u odnosu<br />

na 2006, pove}an za 21,6 odsto. Mediji su objavili 4.904<br />

priloga u kojima su bile izjave u vezi sa Ministarstvom odbrane<br />

i Vojskom. Od toga se u 2.892 slu~aja radilo o izjavama<br />

iz civilnih struktura, a u 2.012 – o izjavama pripadnika Ministarstva<br />

odbrane i Vojske Srbije.<br />

Li~nosti koje su tokom godine dale najvi{e takvih izjava<br />

bili su: ministar odbrane Dragan [utanovac (27 odsto svih<br />

izjava), predsednik Srbije Boris Tadi} (8,7 odsto), na~elnik<br />

G[ VS general-potpukovnik Zdravko Pono{ (8 odsto), ministar<br />

Rasim Qaji} (6,1 odsto), biv{i ministar odbrane Zoran<br />

Stankovi}, u vreme svog mandata (5,1 odsto), premijer Vojislav<br />

Ko{tunica (4,5 odsto), ministar spoqnih poslova Vuk Jeremi}<br />

(3,9 odsto) i zamenik predsednika SRS Tomislav Nikoli}<br />

(3 odsto).<br />

Prilozi sa izjavama (intervjuima) pripadnika Ministarstva<br />

odbrane i Vojske Srbije imali su povoqne efekte, najpre<br />

zato {to su bili pra}eni porukama sa pozitivnim usmerewem<br />

~iji je procenat bio znatno ve}i od proseka svih priloga zbirno<br />

– iznosio je 13,8 odsto (ukupni prosek je 5,6 odsto). A ono<br />

{to je bar na prvi pogled mawe uo~qivo – izjave su, uglavnom,<br />

imale jasno istaknut povod. Kada se radilo o izjavama koje su<br />

bile motivisane neposrednim doga|awima – one su stizale do<br />

javnosti brzo i bile su, sadr`ajem, sinhronizovane, zahvaquju}u<br />

Upravi za odnose s javno{}u. Pogre{no bi bilo zakqu~iti<br />

kako se sinhronizacija podrazumeva. Ranijih godina se, ne ba{<br />

retko, de{avalo da se vi{e pripadnika Vojske ili Ministarstva<br />

oglasi u medijima povodom iste teme, a da wihove informacije<br />

budu me|usobno kontradiktorne.<br />

troli unutar Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, posebno unutar<br />

slu`bi bezbednosti koje su, kako se tvrdilo, funkcionisale samostalno<br />

i u skladu sa sopstvenim politi~kim opredeqewima.<br />

Presudne ~inioce za promenu predstavqali su i usvajawe Zakona<br />

o odbrani, Zakona o Vojsci i zakonska regulativa o osnovama<br />

ure|ewa slu`bi bezbednosti, ali i formirawe Saveta za nacionalnu<br />

bezbednost. Efekat su postigle, sigurno, i ocene Evropske komisije<br />

i izjave pojedinih stranih zvani~nika o poboq{awu u civilnoj<br />

kontroli Vojske, kao i pozitivne izjave vi{e javnih li~nosti u<br />

Srbiji. U javnosti je, dakle, sasvim napu{tena teza, ranije neizbe-<br />

`na u mnogim medijima, prema kojoj odbegli ha{ki optu`enici imaju<br />

naj~vr{}e upori{te u vojnim slu`bama bezbednosti.<br />

DVOSMERNA KOMUNIKACIJA<br />

Uprava za odnose s javno{}u zna~ajno je unapredila na~in komunicirawa<br />

sa javno{}u, a samim tim i sa medijima. To se odrazilo<br />

i na boqu komunikaciju koju su ostvarili i pripadnici Ministarstva<br />

odbrane i Vojske Srbije.<br />

Primera radi, pripadnic vojnog {kolstva su se sjajno sna{li u<br />

tome. Informacije o redovnom obrazovawu u vojnim {kolama, pre<br />

svega Vojnoj akademiji, bilo je do pre dve-tri godine tema za koju su<br />

mediji bili relativno malo zainteresovani. Sada je druga~ije. Nije<br />

najva`nije samo {to je tokom 2007. Vojna akademija bila kontinuirano<br />

prisutna u glasilima, koliko je zna~ajno {to su prilozi o woj<br />

nalazili istaknuta mesta u medijima i, jo{ va`nije, {to su te informacije<br />

prestale da budu {ablonizirane.<br />

Uprava za odnose s javno{}u uspela je da ~ak tre}ina priloga<br />

o nekom doga|aju bude objavqena kao najava onoga {to predstoji,<br />

~ime je postizana po`eqna radoznalost javnosti.<br />

I ovo sugeri{e da je pro{lo vreme kada se o relaciji sistem<br />

odbrane - mediji govorilo sa iskqu~ivo{}u. Relacija je, kao i uvek,<br />

dvosmerna.<br />

Zorica STANKOVI]<br />

21

ODBRANA<br />

O B U K A N A I N T E R V I D O V S K O M P O L I G O N U<br />

SNAGA VATRENOG D<br />

Vojnici decembarske generacije<br />

svih rodova i brigada Kopnene<br />

vojske nastavili su na poligonu,<br />

u realnim uslovima, daqe<br />

osposobqavawe i sticawe<br />

prakti~nih znawa.<br />

Na desetodnevnom logorovawu<br />

i integrisanim ve`bama<br />

predstavqen je novi oblik<br />

obu~avawa – jedna jedinica<br />

dobila je zadatak da bude<br />

integrator, organizator<br />

i nosilac ve`be. Alfa i omega<br />

ove prole}ne aktivnosti<br />

na poligonu Pasuqanske livade<br />

bila je Prva brigada.<br />

Sve`e i jasno utisnute u tlo duboke {are gusenica osamdeset~etvorki<br />

i gvozdika iznova ukazuju da se Intervidovskim poligonom<br />

Pasuqanske livade kretala mo}na vojna tehnika. A logorski<br />

prostor, propisno ure|en, na~i~kan {atorima i zavijen u oblak<br />

mirisnog dima koji se {irio iz kuhiwe auto-prikolice, otkrivao<br />

je da je i vojska mnogobrojna. I sve se uklapa u uobi~ajene slike<br />

s terena. Tu su i ki{a, sneg, vetar i splet svakojakih vremenskih neprilika.<br />

Ne znamo da li je to dah varqivog prole}a ili terenski usud, ali<br />

tako vazda biva od kad se ide na poligone.<br />

Samo je vojska nova – decembarska. U uobi~ajen kontekst doga|awa<br />

utkana je jo{ jedna novina – vi{e na Pasuqanke ne}e izlaziti po jedna<br />

brigada ve} }e obuka vojnika iste generacije iz svih rodova i jedinica<br />

KoV biti objediwena. Re~ je o slo`enijem obliku wihovog ospospobqavawa.<br />

Samo jedna brigada bi}e integrator, organizator i nosilac ve-<br />

`be. Alfa i omega ove prole}ne bila je Prva brigada. Wene stare{ine<br />

integri{u aktivnosti svih vojnika i izvode obuku. A po zavr{etku logorovawa<br />

i ve`bi, profesionalni sastav i vojnici vrati}e se u mati~ne<br />

jedinice – vojnici osposobqeni da se slu`e svojim oru`jima i oru-<br />

|ima, a stare{inski kadar dodatno kondicioniran u svom zanatu.<br />

Na taj na~in pojeftiwuje se obuka i {tede dr`avne pare, me|usobno<br />

se upoznaju vojnici i sna`e drugarske veze izme|u stare{ina. A komandni<br />

kadar, rukovode}i brojnom vojskom, ima priliku da oseti snagu<br />

wenog vatrenog dejstva.<br />

<strong>OBUKA</strong> JE IMPERATIV<br />

Jednoga dana su pod budnim okom najvi{e komande – zamenika<br />

na~elnika General{taba general-potpukovnika Miloja Mileti}a<br />

i komandanta KoV general-potpukovnika Mladena ]irkovi}a – bi-

„ P A S U Q A N S K E L I V A D E ”<br />

DEJSTVA<br />

li najodgovorniji na ve`bi – komandant Prve brigade pukovnik<br />

\okica Petrovi}, na~elnik {taba pukovnik Sreten Egeri} i<br />

wihovi saradnici. Prisutni su komandanti brigada KoV. Zahvaquju}i<br />

izuzetnoj predusretqivosti potpukovnika Dragana<br />

Zaklana, koji je novinskoj ekipi obezbedio da istovremeno budu<br />

na dva mesta, nastala je pri~a…<br />

Trag sveprisutne poligonske pra{ine pokupili smo onog<br />

dana kada je bilo najvatrenije, posmatraju}i jedan segment obuke.<br />

Pra{talo je sa vatrenih polo`aja na Vencu i Mihailovoj<br />

rupi, a detonacije su odjekivale u rejonu ciqa na Kr~oru, Dobrim<br />

vodama i Velikom Antravequ. Komande su izdavane na<br />

osmatra~nici, u rejonu trigonometrijske ta~ke 719, koja je<br />

uspe{no odolevala naletima vetra.<br />

Od komandanta Prve brigade i na~elnika {taba saznali smo<br />

da se u slo`enim vremenskim uslovima realizuju sadr`aji takti~kog<br />

uve`bavawa i takti~kog osposobqavawa jedinica pe{adije,<br />

artiqerije, PVO i roda oklopnih i mehanizovanih jedinica. Do<br />

sada su realizovali takti~ko uve`bavawe i pripremna ga|awa naoru`awem<br />

roda i li~nim i kolektivnim naoru`awem jedinica pe-<br />

{adije. Predstoji da pe{adijske jedinice nivoa odeqewe, voda,<br />

ali i sredstava za podr{ku, na poligonu izvedu takti~ke ve`be sa<br />

bojnim ga|awem.<br />

Artiqerijsko-raketne jedinice PVO iz sastava brigada KoV<br />

ga|ale su ciqeve na zemqi iz protivavionskog topa bofors. Tokom<br />

na{e posete, artiqerijske i oklopne i mehanizovane jedinice otpo~ele<br />

su takti~ku ve`bu sa bojnim ga|awem.<br />

Poslu`ioci na artiqerijskim samohodnim i vu~nim oru|ima<br />

uglavnom su vojnici decembarske generacije, a profesionalni sastav<br />

~ine stare{ine, s tim {to je oko tre}ine tog sastava profesionalna,<br />

a ostalo su ro~ni vojnici. Oru|a koja koriste za izvr-<br />

{avawe obuke su iz jedinica i iz sastava poligona.<br />

Pratili smo posredno artiqerijsko bojno ga|awe jedne topovsko-haubi~ke<br />

baterije iz Me{ovite artiqerijske brigade, posredno<br />

artiqerijsko bojno ga|awe 13. diviziona samohodnog vi-<br />

{ecevnog lansera raketa ogaw, neposredno bojno ga|awe oklopnomehanizovanih<br />

jedinica 12. samohodnog haubi~kog diviziona iz<br />

Prve brigade, u ~iji su sastav u{li vojnici i stare{ine svih samohodnih<br />

artiqerijskih diviziona iz brigada KoV. Tako|e, realizovan<br />

je deo iz takti~ke obuke – tenkovski vod u napadu sa takti~kom<br />

ve`bom i bojnim ga|awem. Jedan mehanizovani vod ga|ao je projektilima<br />

20 mm iz topa i spregnutim mitraqezima.<br />

ARTIQERIJSKA PODR[KA<br />

Hladan vetar nemilosrdno duva i rasteruje oblake i<br />

maglu. Vi{e nema ki{e, niti snega koji je tokom desetodnevnog<br />

logorovawa napadao i do 10 santimetara, pa artiqerci ka`u<br />

da su idealni uslovi za ga|awe. Vidqivost je odli~na, a vetru<br />

}e se ve} nekako suprotstaviti meteorolo{ko odeqewe na vatrenom<br />

polo`aju udaqenom ~etrnaestak kilometara od osmatra~nice.<br />

Oni odre|uju popravke, odnosno na osnovu podataka<br />

iz meteo-biltena zauzimaju elemente za ga|awe.

POLIGON<br />

Na osmatra~nici je komandir baterije major Aleksandar<br />

Mi{i} sa komandirom komandnog voda, izvi|a~kog odeqewa,<br />

izvi|a~ima i vezistima. Instrumenti su postavqeni, a sa vatrenog<br />

polo`aja poslat je izve{taj o tome da su spremni za dejstvo<br />

i o~ekuju daqa nare|ewa. Gotovost je u 10 sati.<br />

Sa Venca }e se, sem nora, oglasiti i samohodni vi{ecevni<br />

lanseri raketa (SVLR) kalibra 128 mm ogaw. Sve je spremno<br />

za po~etak ga|awa. Atmosfera je uzavrela. Glasno se izgovaraju<br />

komande, posluge ih ponavqaju i brzo izvr{avaju. Razaznaje<br />

se:<br />

– Osnovni pravac! Ciq 101. Gotov. U osnovni pravac!<br />

U me|uvremenu je ra~una~ko odeqewe saop{tilo elemente za<br />

ga|awe iz ogwa:<br />

– Pa`wa! Azimut osmatrawa 2322, daqina osmatrawa<br />

1990... Osnovnim, jednu, pripremi!<br />

Ni`u se i ostale komande, pa i ona najvi{e o~ekivana za<br />

opaqewe. Artiqerija dejstvuje. Je~e Ku~ajske planine. Po zavr{etku<br />

ga|awa, me|u artiqercima je posebna atmosfera. Za<br />

ga|awe su se pripremali dugo, pa je i zadovoqstvo ve}e jer su<br />

bili uspe{ni.<br />

– Ovo mi je prvi put da ga|am iz ogwa. Bilo je malo treme,<br />

ali sam prezadovoqan rezultatom. Ranije sam kao posmatra~<br />

prisustvovao ga|awu iz tog sistema na poligonu u Nikincima,<br />

i mogu da ka`em da je sasvim druga~iji utisak kada se rukovodi<br />

ga|awem. Ve}a je odgovornost, sve je zahtevnije i treba poprili~no<br />

vremena da se ga|awe dobro organizuje – ka`e potporu~nik<br />

@arko Pavlovi}, komandir voda u divizionu SVLR.<br />

On smatra da }e, ako se nastavi sa praksom da pripadnici<br />

artiqerijskih jedinica svakih nekoliko meseci ga|aju na<br />

poligonu Pasuqanske livade, jedinice biti pravilno pripremqene<br />

za svoje zadatke i na taj na~in potpuno ispuniti osnovnu<br />

namenu.<br />

Nedaleko od Pavlovi}evog ogwa jo{ je jedan mladi stare{ina.<br />

Dok sa poslugom posprema oru|e, presabira utiske:<br />

– Drugi put sam na ga|awu iz ovog sistema i odavde }u poneti<br />

izuzetno lepe utiske. Nadam se da je to slu~aj i sa ostalim ~lanovima<br />

posluga artiqerijskih oru|a. Vreme nam nije bilo naklo-<br />

KUVARSKI MIKS<br />

I kuvari su na ovoj ve`bi bili pravi profesionalci. Anton<br />

Na| iz Ba~ke Topole i Vladimir Be{ir iz Novog Sada, zajedno<br />

sa Bojanom Risti}em iz Ni{a, spremali su dnevno, od jutra<br />

do ve~eri, vi{e od 3.500 obroka. Iz kuhiwe auto-prikolice<br />

izlazile su prave kulinarske poslastice. Naravno, u trpezarijskom<br />

bloku bilo je i petnaestak vojnika iz razli~itih jedinica<br />

– Sremska Mitrovica, Ba~ka Topola, Novi Sad, Ni{.<br />

Taj kuvarski miks od prvog dana bio je na istoj talasnoj<br />

du`ini, pa su verovatno zato i jela bila ukusna. Najtra`enija<br />

su bila ~orbasta jela, a pasuq sa rebarcima i slaninom zauzeo<br />

je slavno prvo mesto. Kuvari ka`u, a to potvr|uje i upravnik<br />

vojni~kog restorana poru~nik Branislav Gaji}, da je svaki<br />

ru~ak bio dobro skuvan. Najboqu ocenu dali su oni koji su uvek<br />

tra`ili tawir vi{e.<br />

weno, ali se na{ rad i trud isplatio. Prevazi{li smo te{ko}e<br />

zbog nepovoqnih vremenskih uslova, a ga|awe su nadle`ni vrednovali<br />

najvi{om ocenom – isti~e potporu~nik Dejan Filipovi},<br />

iz vaqevskog 24. diviziona.<br />

Da bi se na pravi na~in komandovalo, prema re~ima potporu~nika<br />

Filipovi}a, mora postojati poverewe i po{tovawe me-<br />

|u stare{inama i vojnicima. A od wihove efikasnosti i ume{nosti<br />

najvi{e zavisi uspeh ga|awa. Osim toga, i prema oru|u se<br />

mora odnositi s po{tovawem, s velikom odgovorno{}u, jer artiqerci<br />

od svojih borbenih sredstava o~ekuju mnogo.<br />

– Predstoji nam ~itav niz obaveza – ~i{}ewe cevi, pripremawe<br />

lansera za transport, pokret... A kad se vratimo u<br />

mati~ne jedinice, „dotera}emo” sistem da izgleda kao pre ga-<br />

|awa. Nau~eni smo da o oru|u brinemo kao {to brinemo o sebi,<br />

jer je svakom artiqercu ono svetiwa – dodaje Filipovi}.<br />

Ne{to kasnije, na drugom kraju poligona, u punom jeku je<br />

tenkovska takti~ka ve`ba s bojnim ga|awem. Tenkovi M-84 kre-<br />

}u se po zami{qenoj liniji razvoja i po stazama prelaze u na-

General-potpukovnik Miloje Mileti}, zamenik na~elnika<br />

General{taba VS:<br />

– Bila je ovo prilika da se komandanti i komandiri jedinica<br />

uvere u osposobqenost vojnika u centrima za obuku. Takve<br />

ve`be bi}e redovne i u narednom periodu. Iskustva sa ove ve-<br />

`be koristi}emo prilikom organizacije narednih, kojih }e do<br />

kraja godine biti sigurno tri do ~etiri.<br />

General-potpukovnik Mladen ]irkovi}, komandant KoV:<br />

– Rezultati koje su postigli u~esnici ve`be pokazuju da<br />

pripadnici Vojske ume{no rukuju tehnikom i naoru`awem. Te-<br />

`i{ni zadaci sastava KoV jesu – obuka, grupna obuka, obuka<br />

posluga i posada, vodova, baterija do bataqona i diviziona.<br />

Pukovnik \okica Petrovi}, komandant Prve brigade:<br />

– Ovde smo izveli takti~ka uve`bavawa i takti~ke ve`be<br />

sa bojnim ga|awem, kao najvi{im i najslo`enijim oblikom<br />

osposobqavawa pojedinca i jedinica u rodovima KoV. Posle<br />

ove ve`be, i vojnici i jedinice osposobqeni su za namenske<br />

zadatke.<br />

pad. Kod belih zastavica otvara se vatra po prvim ciqevima,<br />

nastavqa napad, sledi drugi i tre}i red ciqeva, i na kraju,<br />

ga|awe iz protivavionskog mitraqeza. Po zavr{etku napada,<br />

tenkovi se vra}aju u o~ekuju}i rejon, kako bi se izmenile posade.<br />

Ina~e, svaka jedinica na ve`bi ima svoje tri podsade koje<br />

~ine vod.<br />

NADIGRAVAWE TENKOVSKIH POSADA<br />

– Do sada nismo imali problema, sve je bilo dobro organizovano.<br />

Po planu Prve brigade realizovali smo takti~ka uve`bavawa,<br />

{kolsko ga|awe, posadno bojno ga|awe i sada takti~ku ve`bu<br />

sa bojnim ga|awem – ka`e kapetan Dejan Milenkovi} iz 36. tenkovskog<br />

bataqona iz ni{ke Tre}e brigade.<br />

Na pitawe da li je bilo straha me|u ~lanovima posada dobijamo<br />

odri~an odgovor od wega.<br />

– Sa vojnicima smo dobro uve`bali sve propisane radwe tako<br />

da su oni bili spremni za ovo ga|awe, i oslobo|eni od straha,<br />

ako ga je i bilo.<br />

Stariji vodnik Goran Stankovi} iz istog tenkovskog bataqona<br />

smatra da ima razloga za zadovoqstvo:<br />

– Obu~ili smo vojnike decembarske generacije da upotrebe<br />

mo}no borbeno sredstva kao {to je tenk, ~ime je ispuwen ciq wihovog<br />

slu`ewa vojnog roka.<br />

On isti~e da je najva`nija uloga komandira tenka, jer rukovodi<br />

vatrom, navodi ni{anxiju na ciqeve i komanduje kuda da voza~<br />

usmeri tenk. Posada tenka mora da, predvo|ena komandirom, funkcioni{e<br />

istovremeno, jer ako neko ne obavi svoj zadatak nema uspe-<br />

{nog manevra i vatrenog dejstva, otkrivawa i uni{tewa neprijateqskih<br />

ciqeva.<br />

– Lepo je biti ni{anxija. Na posledwem ga|awu postigli smo<br />

odli~ne rezultate – sla`u se vojnici Sini{a Matijevi} iz jedinice<br />

u Sremskoj Mitrovici i Igor Nikoli} iz Vrawa, ali i stariji vodnik<br />

Mile Videnovi}.<br />

Mlade ni{anxije ka`u da ima adrenalina tokom ga|awa, ali<br />

se ose}aju mo}no. Kada smo ih zapitali po ~emu }e pamtiti logorovawe,<br />

a da to nije ki{a, vetar i sneg, odgovorili su – po vojnicima.<br />

Pamti}e rivalitet i takmi~arski duh unutar posada brigada, one<br />

vojnike koji dobro pri~aju viceve, pa uz {alu i smeh prekra}uju sate<br />

pauze. A i po ra~unima za mobilne telefone, jer je ove godine na<br />

Pasuqankama obezbe|ena dobra telefonska veza.<br />

Tako misli vojska, a rukovodioci ve`be `ele da Intervidovski<br />

poligon Pasuqanske livade zaista u budu}nosti to i postane.<br />

Mira [VEDI]<br />

Aleksandar ANTI]<br />

Snimili Radovan POPOVI] i Zvonko PERGE

JEDINICE<br />

ZAVOD ZA<br />

PREVENTIVNO-<br />

MEDICINSKU ZA[TITU<br />

VOJNE BOLNICE NI[<br />

BOQE SPRE^ITI<br />

NEGO LE^ITI<br />

Vojni preventivni<br />

zavod je, tokom sto<br />

godina postojawa,<br />

uvek stajao u vojni~kom<br />

stroju kao prepreka<br />

uzro~nicima bolesti<br />

i pojavama oboqevawa<br />

u vojnim kolektivima.<br />

Tako je bilo i pro{le<br />

godine, kada je u Ni{u<br />

zapo~ela epidemija<br />

infektivne `utice.<br />

Kre}u}i se izme|u ratnih popri{ta, materijalne oskudice i neophodnosti daqeg razvoja<br />

preventivne medicine, Zavod za preventivno-medicinsku za{titu (ZPMZ) Vojne bolnice<br />

Ni{ je tokom devedesetih godina pro{log veka izrastao u va`nu preventivno-medicinsku<br />

ustanovu. Danas u Zavodu ima desetak specijalista razli~itih profila, koji,<br />

potpomognuti iskusnim laborantima i tehni~arima, mogu da izvr{e sve zadatke iz<br />

oblasti preventivne medicine.<br />

A zadataka je mnogo, o ~emu svedo~e podaci da su ekipe Zavoda u 2007. godini provele<br />

na terenu 335 dana, prevaliv{i pri tom vi{e od 46.000 kilometara. Izvr{avali su ih ~esto<br />

u nepovoqnim meteorolo{kim uslovima i u razli~itim objektima, po~ev od najbli`ih<br />

kasarni pa do najudaqenijih baza i osmatra~nica u Kopnenoj zoni bezbednosti.<br />

– Ne `alimo se – ka`e komandant Zavoda pukovnik Milisav Stanojevi}. – To je sastavni<br />

deo na{eg posla, jer u preventivnoj medicini samo ta~ni i blagovremeni podaci mogu se<br />

upotrebiti za otkrivawe uzro~nika oboqewa i faktora rizika koji pospe{uju wihovo pojavqivawe.<br />

UNAPRE\EWE KVALITETA @IVOTA<br />

Specijalisti~kim nivoom preventivno-medicinske za{tite ZPMZ obezbe|uje teritoriju<br />

od Zaje~ara do Pre{eva i od Kopaonika do granice sa Bugarskom. U zoni nadle`nosti<br />

Zavoda nalazi se veliki broj jedinica Kopnene vojske, centara za obuku, vazduhoplovnih sastava<br />

i 18 baza. Godinama unazad, stare{ine i vojnici tih vojnih kolektiva prepoznaju pripadnike<br />

Zavoda kao lekare, in`ewere i tehni~are u ~izmama, koji na terenu prikupqaju podatke<br />

i materijale. Nakon laboratorijske obrade, oni podatke pretvaraju u relevantne nau~ne<br />

informacije i dostavqaju nadle`nim vojnozdravstvenim ustanovama i vojnim jedinicama.<br />

Vojni kolektivi te dragocene informacije koriste za unapre|ewe kvaliteta `ivota i<br />

zdravqa.<br />

Zavod za preventivno-medicinsku za{titu u svom sastavu ima pet odeqewa – epidemiolo{ko,<br />

higijensko-hemijsko, mikrobiolo{ko, medicine rada i informatike. ^lanovi epidemiolo{kog<br />

odeqewa sprovode kontinuirani epidemiolo{ki nadzor i obavqaju sanitarne<br />

preglede qudi. Oni se bave i jednim od zna~ajnijih vidova o~uvawa zdravqa, a to je uni-<br />

{tavawe potencijalnih prenosilaca zaraznih bolesti – insekta i glodara.<br />

Prema re~ima epidemiologa majora Gorana Krsti}a, na ovim poslovima anga`uje se<br />

ekipa koja godi{we uradi deratizaciju u oko dve hiqade objekata (ukupna povr{ina preko<br />

300 hiqada metara kvadratnih) i dezinsekciju u vi{e od 200 objekata, odnosno na povr{ini<br />

od preko 100.000 metara kvadratnih. To je jedan od retkih timova na teritoriji koji je<br />

26<br />

15. april 2008.

ANGA@OVAWE NA TERENU<br />

U preventivno-medicinskom smislu, poseban problem, koji<br />

zahteva gotovo svakodnevno anga`ovawe Zavoda, predstavqa<br />

Kopnena zona bezbednosti. Razlozi za ovo su u nepoznatoj epidemiolo{koj<br />

situaciji na teritoriji Kosmeta, registrovanim<br />

prirodnim `ari{tima mi{je groznice, pojedina~nim slu~ajevima<br />

tularemije, pojavi {umskog besnila i postojawu endemskih<br />

podru~ja infektivne `utice.<br />

Higijensko-epidemiolo{ku situaciju dodatno komplikuje<br />

udaqenost vojnih objekata od centara snabdevawa, konfiguracija<br />

terena, lo{e saobra}ajne komunikacije, nesigurno<br />

vodosnabdevawe i sme{taj u monta`nim objektima privremenog<br />

karaktera. Sve to iziskuje neprekidan oprez i pronala`ewe<br />

optimalnih mera prevencije, koje se uskla|uju sa<br />

specifi~nim uslovima `ivota i rada jedinica na ovoj teritoriji.<br />

Zastavnik Bojan Novkovi} i mr Vesna Kova~evi}<br />

u hemijskoj laboratoriji<br />

Ispitivawe uzorka hrane iz vojni~ke kuhiwe<br />

SUZBIJAWE EPIDEMIJA @UTICE U NI[U<br />

Epidemija infektivne `utice u Ni{u po~ela je novembra<br />

2007. godine. Suo~eni sa opasno{}u {irewa na vojne kolektive,<br />

ekipe Zavoda sprovele su vanredne sanitarne nadzore u<br />

svim vojnim sredinama, gde su se mogla o~ekivati oboqevawa.<br />

Nakon obrade rezultata predlo`ene su mere prevencije, koje<br />

se ti~u odr`avawa li~ne higijene, ishrane i vodosnabdevawa.<br />

Tako|e, organizovana su predavawa na temu crevnih zaraznih<br />

bolesti.<br />

U saradwi sa komandama Tre}e i ^etvrte brigade KoV, centara<br />

za obuku i drugih jedinica, pripadnici Zavoda kontinuirano<br />

su pratili sprovo|ewe svih mera prevencije. U me|uvremenu,<br />

pojavili su se pojedina~ni slu~ajevi oboqevawa od infektivne<br />

`utice i me|u pripadnicima Vojske. Oni su mogli biti<br />

izvor {irewa epidemijskog procesa unutar vojni~kih kolektiva,<br />

ali je ova pojava izbegnuta. Zaslugu pojedinih aktera u spre~avawu<br />

epidemije te{ko je izmeriti, ali jedno je sigurno – Zavod<br />

za preventivno-medicinsku za{titu ne mo`e se zaobi}i.<br />

stru~no i materijalno osposobqen za obavqawe poslova dezinfekcije,<br />

dezinsekcije i deratizacije.<br />

Savremena medicina postavqa pred mikrobiolo{ke laboratorije<br />

sve ve}e zahteve, tra`e}i precizniju i br`u identifikaciju<br />

biolo{kih agenasa. Zato se i u mikrobiolo{kom odeqewu Zavoda<br />

broj analiza pove}ava iz godine u godinu. Samo je u pro{loj godini,<br />

obradom 28.000 uzoraka, ura|eno vi{e od 150.000 analiza.<br />

Odeqewe medicine rada tokom 2007. uradilo je 11 ispitivawa<br />

uslova rada, a o slo`enosti tih poslova govori 3.630 merewa i pregledi<br />

860 lica koja rade na poslovima sa posebnim uslovima rada.<br />

ZDRAVQE ZA SVE<br />

Odeqewe higijene rukovodi se devizom boqe spre~iti, nego<br />

le~iti, tako da u kontroli rada i predlagawu mera prevencije ide<br />

korak napred, po{to se pored pra}ewa higijensko-epidemiolo{ke<br />

situacije anga`uje i na pru`awu pomo}i u sprovo|ewu higijenskoprofilakti~kih<br />

mera op{teg nivoa. To ~esto nije lako, naro~ito<br />

kada je re~ o jedinicama na terenu ili izdvojenim sastavima u Kopnenoj<br />

zoni bezbednosti. Da bi se higijenske norme „pomirile” sa<br />

izvr{avawem zadataka na te{ko pristupa~nim terenima, daleko<br />

od urbane sredine, saobra}ajnih komunikacija i gradskih vodovoda,<br />

neretko se mora improvizovati kako bi se rizici po zdravqe<br />

qudi sveli na najmawu mogu}u meru.<br />

Od 2000. godine po~elo se sa kontinuiranom dezinfekcijom<br />

vodnih objekata, a istovremeno su osposobqavani i pojedini pripadnici<br />

jedinica za samostalno izvo|ewe dezinfekcije vode i kontrolu<br />

prisutnosti indikatora wene higijenske ispravnosti. Kona-<br />

~an sud o kvalitetu `ivotnih namirnica daje hemijska laboratorija,<br />

koja godi{we obavi ispita dve hiqade uzoraka hrane i vode.<br />

– Transformacijom Vojske Srbije i smawivawem broja wenih<br />

pripadnika moglo se o~ekivati da }e se uloga i zna~aj Zavoda tako|e<br />

umawiti – govori pukovnik Milisav Stanojevi}. – Me|utim,<br />

situacija je potpuno druga~ija. Prate}i zahteve savremene medicine<br />

pred nama se otvaraju novi zadaci. To }e u skladu sa promovisanim<br />

konceptom Svetske zdravstvene organizacije – zdravqe za sve<br />

– nametnuti potrebu intenzivnijeg pra}ewa hroni~nih nezaraznih<br />

oboqewa. U perspektivi je i otvarawe higijensko-dijetetskog savetovali{ta<br />

i kontinuirano pra}ewe ishrane, uhrawenosti i zdravstvenog<br />

stawa pripadnika specijalnih jedinica Vojske Srbije. Tako<br />

bismo znatno doprineli formirawu i pra}ewu fizi~kog izgleda i<br />

spremnosti za izvr{avawe borbenih zadataka savremenog vojnika<br />

Vojske Srbije – ka`e pukovnik Stanojevi}.<br />

Stru~waci Zavoda ostvarili su intenzivnu saradwu sa civilnim<br />

zavodima za javno zdravqe. Kao deo Vojne bolnice Ni{,<br />

oni su preuzeli i neke od problema sa kojima se ova stacionarna<br />

ustanova suo~ava i to pre svega u delu suzbijawa bolni~kih<br />

infekcija.<br />

Zoran MILADINOVI]<br />

27

SARADWA<br />

M E \ U N A R O D N O D E L O V A W E U S L U ^ A J U P O P L A V A<br />

AKCIONA GRUPA<br />

U okviru saradwe<br />

u Evroregionu Dunav–Kri{<br />

–Mori{–Tisa (DKMT),<br />

uz finansijsku podr{ku<br />

Evropske unije, u toku je<br />

realizacija zajedni~kog<br />

regionalnog projekta Srbije,<br />

Rumunije i Ma|arske pod<br />

nazivom „Formirawe akcione<br />

grupe u ciqu zajedni~ke borbe<br />

protiv izazova nastalih zbog<br />

poplava”<br />

28<br />

Akciona grupa osposobqena je za zajedni~ko delovawe na prevazila`ewu<br />

vanrednih situacija izazvanih poplavama i to kako u smislu zbriwavawa<br />

ugro`enog stanovni{tva i materijalnih dobara, tako i u pogledu samostalnog<br />

delovawa i funkcionisawa na ugro`enom terenu.<br />

Prema re~ima dr Gabora Lodija, potpredsednika IV AP Vojvodine i predsednika<br />

Radne grupe za za{titu od katastrofa u okviru Evroregije DKMT, koja<br />

obuhvata teritoriju Vojvodine, tri `upanije u Ma|arskoj i ~etiri u Rumuniji, nakon<br />

nekoliko velikih poplava u Vojvodini i susednim dr`avama u kojima su, zahvaquju}i<br />

entuzijazmu i napornom anga`ovawu svih struktura, a posebno Vojske,<br />

izbegnute qudske `rtve i ve}e materijalne posledice, zakqu~eno je da je neophodno<br />

formirawe posebne, vrhunski osposobqene i opremqene mobilne grupe<br />

koja }e biti u stawu da za veoma kratko vreme pru`i pomo} najugro`enijima na<br />

teritoriji Evroregije.<br />

MOBILNO SELO<br />

U osnovi delovawa Akcione grupe je formirawe „mobilnog sela”, koje je,<br />

izme|u ostalog, svojim qudskim i materijalnim resursima, u mogu}nosti da veoma<br />

brzo i kvalitetno zbrine najmawe trista ugro`enih i pru`i im svu neophodnu<br />

pomo} od sme{taja i ishrane, do zdravstvene i psiholo{ke podr{ke.<br />

Akcionu grupu ~ini ukupno 210 pripadnika raznih specijalnosti, 90 iz Ma-<br />

|arske i po 60 iz Srbije i Rumunije, koji su, od sredine marta do sredine aprila<br />

ove godine, poha|ali posebnu petodnevnu obuku organizovanu u tri navrata u<br />

Nastavnom centru Ki{homok u blizini Segedina.<br />

15. april 2008.

Kako smo saznali od potpukovnika Slobodana Milenkovi-<br />

}a, na~elnika Referata za slu`bu osmatrawa i obave{tavawa<br />

u Upravi za vanredne situacije MO Republike Srbije i komandanta<br />

nacionalne Akcione grupe, obuku za rukovo|ewe na{om<br />

nacionalnom grupom uspe{no je zavr{ilo devet polaznika, dok<br />

je za spasioce, odnosno one koji neposredno izvr{avaju zadatke<br />

za{tite i spasavawa na vodi i pod vodom, i za pru`awe neophodne<br />

psiholo{ke pomo}i, obu~en 51 polaznik.<br />

Tom prilikom, polaznici su izu~avali i sistem reagovawa<br />

OUN u katastrofama po metodologiji INSARAG, prakti~ne postupke<br />

akreditacije i prelaska granice tokom anga`ovawa u tre-<br />

}im zemqama.<br />

Poseban akcenat dat je na obuci ekipa koje se anga`uju u tragawu<br />

za postradalima i wihovom spasavawu, obuci u primeni<br />

svih kriterijuma i standarda za postupawe, te primeni sistema<br />

rane prognoze.<br />

Va`no je napomenuti da formirana Akciona grupa mo`e biti<br />

aktivirana i kada stanovni{tvo treba da se za{titi i zbrine od<br />

drugih katastrofa, kao {to su na primer zemqotresi i tome sli~no.<br />

PRIJEMNE VE@BE<br />

Kako je Akciona grupa DKMT– RIZIK formirana za dvojako<br />

pru`awe me|unarodne pomo}i, odnosno pru`awe pomo}i u regionu<br />

i u tre}im zemqama, i na~in wenog aktivirawa je razli~it.<br />

Kada do|e do poplava na teritoriji jedne od ~lanica Evroregije<br />

DKMT, tada ona prvenstveno anga`uje sve svoje potencijale<br />

(civilnu za{titu i sve ostale organizovane snage dru{tva),<br />

ukqu~uju}i i nacionalnu akcionu grupu, pa tek ukoliko oni nisu<br />

dovoqni, preko vlade svoje zemqe tra`i daqu podr{ku i pomo}<br />

celokupne Akcione grupe. U tom slu~aju aktiviraju se akcione<br />

grupe i ostale dve ~lanice i upu}uju na ugro`eno podru~je, s tim<br />

da im osnovu logisti~ke podr{ke predstavqa doma}a akciona<br />

grupa.<br />

Od zna~aja je i to da }e nacionalna Akciona grupa sa svojim<br />

kapacitetima, prema ukazanoj potrebi, mo}i da se anga`uje i u drugim<br />

delovima Republike Srbije koji nisu obuhva}eni regijom DKMT.<br />

Anga`ovawe Akcione grupe u pru`awu me|unarodne pomo}i<br />

tre}oj zemqi podrazumeva, u prvom redu, polagawe svojevrsnog<br />

ispita putem prijemnih ve`bi po zadacima OUN i na taj na~in<br />

sticawe potrebnog sertifikata o osposobqenosti u pru`awu me-<br />

|unarodne pomo}i.<br />

U tom slu~aju akciona grupa okupqa se prvo u nacionalnim<br />

zemqama, za na{u grupu mesto prikupqawa je Paragovo u neposrednoj<br />

blizini Novog Sada, nakon ~ega se spajaju akcione grupe<br />

na unapred predvi|enom mestu. Nijedna nacionalna akciona grupa<br />

ne mo`e sama da pru`a pomo} tre}oj zemqi. Stoga, jedino glavni<br />

komandant ima pravo da akcionu grupu alarmira, uzbuni, prikupi,<br />

transportuje, razvije, da komanduje wome i tako pru`i potrebnu<br />

pomo} u tre}oj zemqi.<br />

Krajem meseca, ta~nije od 21. do 24. aprila, u organizaciji<br />

Uprave za vanredne situacije MO Republike Srbije, IV<br />

Vojvodine i Odeqewa za vanredne situacije APV, i uz u~e{}e<br />

svih struktura od Crvenog krsta, MUP-a, lokalne samouprave<br />

do javnih preduze}a, na teritoriji jedne od poplavama najugro-<br />

`enije vojvo|anske op{tine Titel, predstoji izvo|ewe trilateralne<br />

prijemne ve`be Akcione grupe DKMT pod nazivom „[AJ-<br />

KA-2008”.<br />

Prema re~ima Milenka Vasili}a, na~elnika Odeqewa za<br />

vanredne situacije AP Vojvodine i zamenika komandanta nacionalne<br />

Akcione grupe, ova ve`ba, na kojoj }e, izme|u ostalih, u~estvovati<br />

i svih 210 pripadnika Akcione grupe iz sve tri zemqe,<br />

predstavqa prvu u nizu predstoje}ih prijemnih ve`bi koje }e biti<br />

izvedene i na teritorijama Ma|arske i Rumunije, nakon kojih<br />

predstoji i izvo|ewe kvalifikacione ve`be za sticawe sertifikata<br />

OUN za me|unarodno u~e{}e Akcione grupe u pru`awu tra-<br />

`ene pomo}i i zemqama van Evroregije DKMT.<br />

Budimir M. POPADI]<br />

PRIPADNICI<br />

VOJSKE SRBIJE ME\U<br />

PRVIM DOBITNICIMA<br />

NOVIH PASO[A<br />

Trojica pripadnika<br />

Vojske Srbije<br />

posta}e prvi vlasnici<br />

novih putnih isprava<br />

Republike Srbije.<br />

Pukovnik Milosav<br />

Simovi}, komandant<br />

^etvrte brigade<br />

Kopnene vojske, i<br />

stariji vodnici prve<br />

klase Goran Todorovi}<br />

i Dragan Stojadinovi}<br />

iz Specijalne<br />

brigade, zajedno<br />

sa jo{ 201 dobitnikom,<br />

izabrani su izme|u<br />

vi{e od 2.000<br />

predlo`enih kandidata<br />

iz Srbije i inostranstva<br />

u akciji<br />

Vlade Srbije „Novi<br />

srpski paso{ – novo<br />

lice Srbije”.<br />

U konkurenciji<br />

su bili kandidati sa<br />

qudskim i profesionalnim<br />

kvalitetima,<br />

uspe{ni studenti,<br />

stru~waci u svim<br />

sferama, nau~nici,<br />

profesori, plemeniti,<br />

humani, hrabri<br />

dr`avqani Srbije,<br />

koji afirmi{u<br />

na{e vrednosti u<br />

dijaspori.<br />

@irijem je predsedavala<br />

Bojana Stepanovi},<br />

jedna od najpoznatijih<br />

hraniteqica<br />

u Srbiji, a, pored<br />

we, o prvim nosiocima<br />

paso{a Srbije<br />

odlu~ivali su peva~<br />

Zdravko ^oli}, geneti~ar<br />

Miodrag Stojkovi},<br />

najboqi svetski<br />

menaxer u 2006.<br />

godini Dejan Ili},<br />

ko{arka{ Aleksandar<br />

\or|evi}, generalni<br />

direktor i<br />

glavni urednik „Novosti”<br />

Manojlo Vukoti}<br />

i urednik u RTS-u Bojan Brki}.<br />

Pukovnik Milosav Simovi}<br />

Stariji vodnik prve klase<br />

Goran Todorovi}<br />

Stariji vodnik prve klase<br />

Dragan Stojadinovi}<br />

Dodela prva 204 paso{a, povodom 204-godi{wice uspostavqawa<br />

dr`avnosti Srbije, bi}e uprili~ena po~etkom maja<br />

na sve~anosti u Domu Narodne skup{tine.<br />

S. SAVI]<br />

29

DOGA\AJI<br />

S E M I N A R O B U X E T I R A W U<br />

U organizaciji Uprave<br />

za strategijsko planirawe<br />

Ministarstva odbrane u<br />

Domu Garde u Top~ideru, 1.<br />

i 2. aprila, odr`an je seminar<br />

„Predlog programa u<br />

vezi sa buxetirawem, implementacijom<br />

i upravqawem<br />

tro{kova predvi|enim<br />

za odbranu”.<br />

Seminar je odr`an u<br />

okviru trodnevne posete<br />

delegacije Ministarstva<br />

odbrane Kraqevine Norve{ke u kojoj su bili pukovnik Esben As, vi{i savetnik Ingun<br />

Skaden i potpukovnik Bjom Gaute Herling, koji su u~estvovali kao predava~i.<br />

Na~elnik Uprave za strategijsko planirawe pukovnik dr Mitar Kova~, na otvarawu seminara,<br />

osvrnuo se na proces reformi u sistemu odbrane naglasiv{i zna~aj planirawa, programirawa,<br />

buxetirawa i izvr{ewa za efikasno funkcionisawe oru`anih snaga.<br />

U~esnici su bili u prilici da ~uju predavawa o organizaciji dokumenata, politi~kim<br />

smernicama i zadacima sektora odbrane u Kraqevini Norve{koj, a gosti su predstavili i<br />

na~in dugoro~nog i sredworo~nog planirawa resursa i implementacije buxeta, ali i izradu<br />

takve vrste planova i dokumenata. A. P.<br />

SASTANAK PRAVNIKA<br />

VOJSKE SRBIJE<br />

Radni sastanak pravnika<br />

Vojske Srbije sa temom<br />

„Upravni postupak vojnoupravnih<br />

organa i nova zakonska<br />

re{ewa” odr`an je<br />

3. aprila u Klubu Vojske u<br />

Ni{u.<br />

Tom prilikom, vojni<br />

pravnici su detaqno razmotrili<br />

pitawa ujedna~avawa<br />

prakse vojnih upravnih<br />

organa u primeni novih<br />

zakonskih i podzakonskih<br />

propisa, utvrdili probleme<br />

u dosada{wem radu i<br />

predlo`ili na~ine unapre|ewa funkcionisawa pravne slu`be u Vojsci Srbije.<br />

Sastanku su prisustvovali na~elnik Pravne slu`be Vojske Srbije potpukovnik Ilija \oki},<br />

predsednik Vi{eg vojnodisciplinskog suda pukovnik Neboj{a Nikoli}, na~elnik {taba<br />

komande Kopnene vojske pukovnik Vojin Jondi} i drugi gosti. Z. M.<br />

RADIONICA O ODBRAMBENOJ STANDARDIZACIJI<br />

Predstavnici Ministarstva odbrane<br />

i Vojske Srbije u~estvovali su nedavno u<br />

radu radionice „Odbrambena standardizacija“<br />

u okviru Foruma za pomo} zemqama<br />

Jugoisto~ne evrope (South East Europe<br />

Clearinghouse – SEEC). Doma}in je bio Direktorat<br />

logistike Ministarstva odbrane<br />

Republike Slovenije.<br />

Ciq radionice je predstavqawe implementacije<br />

Nato standarda u vojsci Slovenije<br />

i razmena iskustava izme|u eksperata<br />

iz Slovenije, Srbije, Bosne i Hercegovine,<br />

Hrvatske, Makedonije i Crne Gore.<br />

Rad u radionici omogu}io je neposredno<br />

sagledavawe dostignutog nivoa uvo|ewa<br />

Nato standarda u oblasti odbrane zemaqa<br />

u okru`ewu. Pokrenuta je inicijativa da se<br />

ovakvi stru~ni skupovi organizuju jednom<br />

godi{we, {to bi doprinelo daqim unapre-<br />

|ewima u oblasti standardizacije. G. G.<br />

POSETA<br />

PREDSTAVNIKA<br />

CRNOMORSKIH<br />

ZEMAQA<br />

U~esnici Regionalnog programa<br />

za bezbednost crnomorskih zemaqa<br />

posetili su 8. aprila Vojnu akademiju,<br />

gde ih je primio dekan te visoko{kolske<br />

ustanove pukovnik prof. dr Jo`e<br />

Siva~ek sa saradnicima. Tokom posete<br />

gosti su informisani o istorijatu<br />

Vojne akademije, wenom razvoju i sada{woj<br />

reorganizaciji, ali i o naporima<br />

koji se ~ine na modernizaciji<br />

{kolovawa budu}ih oficira i realizaciji<br />

Bolowske deklaracije. Pove}awe<br />

efikasnosti i kvaliteta obrazovnog<br />

procesa ostvareno je u saradwi sa<br />

fakultetima Beogradskog univerziteta<br />

i realizacijom zajedni~kih projekata,<br />

{to je jedinstven slu~aj u regionu.<br />

Dvadesetak predstavnika institucija<br />

i ustanova iz nacionalnih sistema<br />

odbrane i bezbednosti Rumunije,<br />

Bugarske, Hrvatske, Gr~ke, Ukrajine,<br />

Jermenije, Gruzije, Moldavije, Rusije i<br />

SAD, prisustvovali su i predavawu<br />

pukovnika dr Mihaila Basare, na~elnika<br />

Instituta za strategijska istra-<br />

`ivawa, u kome je bilo re~i o naporima<br />

te ustanove da odgovori brojnim<br />

izazovima istorijske nauke, ali i sada{wih<br />

doga|awa.<br />

Gosti iz Regionalnog programa za<br />

bezbednost crnomorskih zemaqa posetili<br />

su i Centar za mirovne operacije<br />

General{taba Vojske Srbije.<br />

D. G.<br />

INOSTRANI VOJNI<br />

PREDSTAVNICI U<br />

SOMBORU<br />

Inostrani vojni predstavnici iz<br />

22 zemqe posetili su nedavno Prvi<br />

centar za obuku Vojske Srbije u Somboru<br />

i prisustvovali pokaznoj ve`bi<br />

vojnika koji drugi deo obuke nastavqaju<br />

u centrima za specijalisti~ku obuku.<br />

Inostrani vojni predstavnici<br />

posetili su i Bawu Junakovi} i razgovarali<br />

sa predstavnicima Severnoba~kog<br />

okruga, op{tine Sombor i sa<br />

predsednikom op{tine Apatin.<br />

30<br />

15. april 2008.

ARSENAL16<br />

Specijalni prilog<br />

ZAVR[NO<br />

ISPITIVAWE<br />

RAKETE<br />

PLAMEN-D<br />

PUT<br />

VATRENIH<br />

STRELA<br />

RUSKI TENK T-90<br />

NOVA<br />

MLADOST<br />

STAROG<br />

RATNIKA<br />

HELIKOPTER<br />

SIKORSKI S-55<br />

LETEO<br />

I NA[IM<br />

NEBOM

R A K E T A P L A M E N - D<br />

PUT<br />

VATRENIH<br />

STRELA<br />

SADR@AJ<br />

Raketa plamen-D<br />

PUT VATRENIH STRELA 32<br />

Budu}nost pu{ke M-16 i<br />

karabina M-4<br />

NASLEDNIK NA POMOLU 37<br />

Ruski tenk T-90<br />

NOVA MLADOST<br />

STAROG RATNIKA 41<br />

Laki transportni avion PC-6B<br />

LETE]I XIP 45<br />

Nove ruske korvete steregu{~ij<br />

(Stereguschy)<br />

BROD SA STELT<br />

ODLIKAMA 50<br />

Helikopter sikorski S-55<br />

ZA^ETNIK VERTIKALNOG<br />

MANEVRA 51<br />

Urednik priloga<br />

Mira [vedi}<br />

Ispitivawima nove rakete na poligonu<br />

Tehni~kog opitnog centra u Nikincima<br />

modernizovan je raketni sistem<br />

plamen, i {to je va`nije, to sredstvo se<br />

sada kompletno proizvodi u Srbiji.<br />

U zavisnosti od potreba i finansijskih<br />

sredstava Vojske, uigran tim iz<br />

Vojnotehni~kog instituta ve} ima ~itav<br />

niz novih re{ewa – oko automatizacije<br />

sredstva i raketa paletom<br />

bojnih glava u ovom i Nato kalibru.<br />

32

Nedavno su se na poligonu Tehni~kog<br />

opitnog centra Nikinci, otisnule sa<br />

vatrenog polo`aja nove rakete plamen<br />

-D. Na taj na~in je vi{ecevni<br />

raketni sistem 128 mm plamen-S,<br />

zna~ajno unapre|en. Let su sa velikim<br />

i{~ekivawem i pa`wom pratili predstavnici<br />

radnog tima TOC-a, konstruktori iz<br />

VTI i proizvo|a~i iz „Kru{ika”.<br />

I dok su na vatrenom polo`aju odjekivale<br />

re~i komandanta opitne posade<br />

majora Vladana Milo{evi}a: tri, dva, jedan,<br />

pali, sve o~i pratile su putawu vatrenih<br />

strela dok se nisu izgubile na horizontu.<br />

Jo{ dugo je kao eho u prostoru odjekivala<br />

samo posledwa, mnogo puta ponavqana<br />

komada – pali. A i ona se uskoro<br />

zaglu{ila u silovitom rafalu tog tridesetdvocevca.<br />

Kroz {est sekundi zavladao<br />

je nestvaran mir, a talas olak{awa i odu-<br />

{evqewa niko nije mogao sakriti. Dobri,<br />

stari plamen, sada mnogo mo}niji, nastavqa<br />

svoju istoriju.<br />

^lanovi radnog tima TOC-a proveravaju<br />

za svaki projektil koordinate padnih<br />

ta~aka, po~etne brzine, vreme leta<br />

rakete, oscilacije u toku lansirawa,<br />

funkcionisawe paqbenih kola. Sve se meri<br />

i prera~unava.<br />

RAZVOJ<br />

Pri~a o plamenu, prvom jugoslovenskom<br />

vi{ecevnom baca~u raketa, po~ela<br />

je da se ispisuje 1958. godine. Tada je zapo~eo<br />

razvoj tog sredstva, a ve} je 1963.<br />

tada{wa JNA naru~ila prototipsku partiju<br />

vi{ecevnog baca~a raketa (VBR) 128<br />

mm M63 plamen i nultu seriju raketa plamen-A.<br />

Sredstva je nameweno vatrenoj podr-<br />

{ci jedinica na frontu, izvo|ewem sna-<br />

`nih i iznenadnih vatrenih udara po neprijateqevoj<br />

`ivoj sili i neoklopqenim<br />

borbenim sredstvima u rejonima prikupqawa,<br />

vazdu{nog desanta ili na mar{u.<br />

Koristi se i protiv drugih prostornih i<br />

neutvr|enih ciqeva velikih razmera poput<br />

pozadinskih baza, aerodroma, industrijskih<br />

postrojewa, komandnih centara,<br />

centara veze, skladi{ta i sl.<br />

Sistem plamen ima 32 cevi kalibra<br />

128 mm iz kojih se ispaquju par~adno-razorne<br />

i ve`bovne rakete na daqine do<br />

8.600 metara. Efekat raketa na ciqu bio<br />

je ekvivalentan efektu artiqerijske granate<br />

kalibra 105 mm. Pun rafal od 32<br />

projektila ispaqivao se, u zavisnosti od<br />

kadence, za 6,4, 12,8 ili 19,2 sekunde.<br />

Vu~na varijanta sistema plamen VBR montirana<br />

je na lafet. Sistem je opslu`ivalo<br />

sedam vojnika.<br />

Svetski trendovi u oblasti naoru-<br />

`awa nalagali su mnogim armijama da<br />

33

varijanta je predstavqala uspe{an nastavak<br />

dva prethodna prototipa – prvog<br />

zapo~etog pre po~etka rata u fabrici<br />

„Bratstvo” u Novom Travniku i drugog zapo~etog<br />

u „Lola korporaciji” u Beogradu.<br />

Fabrika „14. oktobar” iz Kru{evca je<br />

posao privela kraju.<br />

Realizacijom tog vi{egodi{weg projekta<br />

ujedno je izvr{en prenos tehnologije,<br />

pa je proizvodwa vi{ecevnog baca~a<br />

raketa napokon po~ela u na{oj zemqi.<br />

Bio je to zna~ajan uspeh jer su raniju vu~nu<br />

varijantu plamena radile fabrike koje<br />

su ostale u otcepqenim republikama.<br />

MODERNIZACIJA<br />

[ta su sve konstruktori i proizvo-<br />

|a~i morali da re{e na tom putu modernizacije<br />

i {ta je od wih zahtevano Najpre<br />

da osmisle kako na platformu TAM-ovog<br />

vozila smestiti lansirnu kutiju (sa 32 cevi)<br />

i rezervni komplet tako da to sredstvo<br />

bude stabilno i bezbedno za posadu. Tra-<br />

`eno je da bude mobilno – da za mawe od<br />

~etiri minuta pre|e iz mar{evskog u borbeni<br />

polo`aj i obrnuto (sa ranijih sedam),<br />

da vreme potrebno za puwewe lansera<br />

raketama iz rezervnog kompleta bude<br />

kra}e od tri minute, da se pove}a brzina<br />

kretawa po asvaltnom putu za 20 kilometara<br />

(sa 60 na 80 km/~), smawi broj<br />

poslu`ioca sa {est na ~etiri, omogu}i<br />

opaqewe daqinsko i iz kabine vozila. To<br />

su samo neki od zahteva koje je tada{wa<br />

Uprava artiqerije postavila.<br />

I kada je sve to ura|eno i ispitano,<br />

razvoj plamena-S tu nije zavr{en. Sredstvo<br />

se danas nalazi u na{oj vojsci i na<br />

wemu su do sada ura|ene dodatne modifirazvoj<br />

novih sredstava i wihova dugogodi{wa<br />

ispitivawa zamene kratkotrajnijim<br />

i izvesnijim modifikacionim re{ewima.<br />

Pri tom je nagla{avana potreba<br />

za poboq{awem wihovih ubojitih i manevarskih<br />

karakteristika.<br />

Uklapaju}i se u te tokove, devedesetih<br />

godina 20. veka u na{oj vojsci postavilo<br />

se, izme|u ostalog, i pitawe modernizacije<br />

stare vu~ne varijante vi{ecevnog<br />

baca~a raketa plamen, sredstva koje<br />

su artiqerci kudili zbog pra{ine koja<br />

se podizala prilikom opaqewa i ~iwenice<br />

da na taj na~in samog sebe demaskira.<br />

Potreba za samohodnim modelom kojim<br />

bi se ostvarili sna`ni, iznenadni i<br />

brzi vatreni udari po `ivoj sili i neoklopnim<br />

sredstvima – bila je vi{e nego<br />

o~ita. I kao prirodni nastavak razvoja<br />

u naoru`awu tada{we Vojske Srbije i<br />

Crne Gore izvedeno je konstruktivno<br />

re{ewe koje }e biti ozna~eno kao lanser<br />

raketa samohodni vi{ecevni, skra-<br />

}eno LRSV 128 mm M63/94 plamen, ubrzo<br />

prozvan plamen-S.<br />

On je nastao postavqawem vu~ne<br />

varijante lansera na platformu kamiona<br />

6h6 TAM-150 i ugradwom sistema za<br />

blokadu gibweva, sistema za eliminisawe<br />

elasti~nosti oru|a. Na platformu<br />

optere}ewa ugra|eno je rezerno puwewe,<br />

obezbe|en sme{tajni prostor za posadu.<br />

Ali ni tu se nije stalo. Nekoliko godina<br />

kasnije, modernizovano je sredstvo ugradwom<br />

novog elektronskog okida~a ~ime je<br />

trasiran put potpunoj automatizaciji<br />

plamena.<br />

Put modernizacije sredstva bio je<br />

zamr{eni i neizvestan. Naime, kona~na<br />

OSNOVNI TEHNI^KI PODACI<br />

kalibar rakete ............................128 mm<br />

du`ina rakete sa upaqa~em<br />

UTI, M84 ......................................975 mm<br />

masa rakete ...............................25,670 kg<br />

masa upaqa~a UTI, M84..............0,356 kg<br />

masa eksploziva u bojnoj glavi......2,950 kg<br />

kacije i poboq{awa. Nedavnim uvo|ewem<br />

novog elektronskog okida~a EO-32 (od koga<br />

zavisi pravilno funkcionisawe celog sistema<br />

i bezbednost posluge), sistem je osavremewen<br />

i omogu}en je potpuno automatizovan<br />

na~in izbora re`ima paqbe, broja<br />

i redosleda cevi iz kojih }e se obaviti<br />

paqba, a i kadence. Uz pomo} novog elektronskog<br />

okida~a mo`e se bezbedno ga|ati<br />

iz kabine vozila i iz zaklona.<br />

Za plamen je te davne 1963. konstruisana<br />

raketa 128 mm M63 plamen - A, koja<br />

se i danas nalazi u naoru`awu na{e vojske.<br />

Stotine hiqada tih raketa izra|eno<br />

je za doma}e potrebe i za izvoz (zajedno sa<br />

oru|em). Mnoge armije i danas ih kriste.<br />

U `eqi da unaprede sistema po svim<br />

karakteristikama, stru~waci iz Vojnotehni~kog<br />

instituta razvili su i novu raketu<br />

plamen-D („D” kao Danica), koja ostvaruje<br />

domet ve}i za oko 50 odsto od plamena-A i<br />

ima efikasniju bojnu glave na ciqu za oko<br />

30 odsto od postoje}e. Namewena je za neutralisawe<br />

neprijateqeve `ive sile i vatrenih<br />

sredstava na odre|enom borbenom<br />

prostoru. Obezbe|ena je potpuna unifikacija<br />

te rakete sa prethodnicom plamen-A<br />

kad je u pitawu kori{}ewe lansera. Nova

aketa sastoji se od poboq{anog raketnog<br />

motora, usavr{ene trenutno fugasne<br />

glave i upaqa~a UTI, M84.<br />

U[TEDA<br />

In`ewer Zoran Gaji}, zadu`en za<br />

izradu tablica ga|awa za tu raketu,<br />

uspeo je da numeri~kom simulacijom, na<br />

osnovu dugogodi{weg iskustva, a kori{}ewem<br />

podataka malog broja ispitanih<br />

raketa, defini{e po~etne<br />

tablice ga|awa.<br />

RAKETNI MOTOR<br />

Raketu je potpisao radni tim konstruktora<br />

iz VTI sa saradnicima iz preduze}a<br />

odbrambene industrije Srbije HK<br />

„Kru{ik” iz Vaqeva i „Milan Blagojevi}”<br />

iz Lu~ana.<br />

Da bi mogli projektovati i izraditi<br />

raketu sa takvim poboq{anim karakteristikama<br />

bilo je neophodno dizajnirati,<br />

konstruisati, izraditi i ispitati nove<br />

pogonske i metalne delove rakete.<br />

– Novi raketni motor konstruisan je<br />

tako da ima tanku ~eli~nu komoru koja se<br />

izra|uje tehnologijom hladnog rotacionog<br />

izvla~ewa. Ta tehnologija omogu}ava visoke<br />

karakteristike u pogledu izdr`qivosti<br />

i istovremeno i `ilavosti strukture. Mala<br />

debqina zida komore omogu}ava da se<br />

u raketni motor smestiti znatno ve}a koli~ina<br />

pogonske materije, {to zajedno sa<br />

smawewem mase komore, obezbe|uje pove-<br />

}awe dometa rakete za 50 odsto – ka`e in-<br />

`ewer Danica Veli~kovi}, rukovodilac<br />

projekta i deseto~lanog radnog tima, a<br />

istovremeno i konstruktor rakete. Po~etno<br />

slovo wenog imena je i u radnom nazivu<br />

rakete.<br />

Da bi se ostvario domet rakete ve}i<br />

od 12 km, kako isti~e in`ewer Veli~kovi},<br />

bilo je potrebno da se konstrui{e,<br />

proizvede i ispita i pogonsko puwewe veoma<br />

visokih tehnolo{kih zahteva i odre-<br />

|enih geometrijskih karakteristika. Radni<br />

tim iz VTI sa saradnicima iz preduze-<br />

}a „Milan Blagojevi}” iz Lu~ana uspeo je<br />

da u rekordnom roku defini{e hemijski<br />

sastav visokih mehani~kih karakteristika,<br />

proizvede i ispita pogonsko puwewe<br />

koje zadovoqava energetske zahteve neophodne<br />

za ostvarewe `aqenog dometa, te da<br />

obezbedi tehnolo{ku ponovqivost karakteristi~nu<br />

za visoku serijsku proizvodwu<br />

i time pove}a preciznost te rakete. A kako<br />

bi se postigle `eqene performanse<br />

raketnog motora ispitane su u toku razvoja<br />

i tokom proizvodwe, na opitnoj stanici<br />

VTI, desetine raketnih motora na slo`enom<br />

opitnom stolu.<br />

– U toku tih ispitivawa meri se pritisak,<br />

potisak, vreme rada raketnog motora<br />

i registruje broj obrtaja. Sa dobijenih<br />

dijagrama o~itavaju se ostvarene vrednosti<br />

koje se potom obra|uju i analiziraju.<br />

Nakon toga, slede eventualne izmene u konstrukciji<br />

ili u sastavu pogonskog puwewa.<br />

Kod plamena-D maksimalni broj obrtaja je<br />

30.000 u minutu i nije lako zamisliti rotacioni<br />

sto na kome se taj motor dr`i i pri<br />

tome obr}e toliko puta. Sva ta merewa su<br />

veoma slo`ena, a kako je opitna stanica<br />

sme{tena u sklopu VTI, nivo bezbednosti<br />

pri ispitivawu mora biti maksimalan.<br />

Bezbednost opita, ta~nost podataka i pouzdanost<br />

ispitivawa, garantuje specijalna<br />

opitna posada ~iji su pojedini ~lanovi i<br />

deo radnog tima TOC-a – obja{wava konstruktor<br />

rakete, i dodaje:<br />

– Kroz koso postavqene mlaznice u<br />

odnosu na osu rakete, barutni gasovi, pri<br />

isticawu, vr{e ve}i pritisak na zidove<br />

bli`e osi isticawa, pa izazivaju rotaciju<br />

rakete oko wene uzdu`ne ose ~ime se posti`e<br />

takozvana `iroskopska stabilnost<br />

leta rakete na putawi. Tako veliki broj<br />

obrtaja rakete na putawi zahteva maksimalnu<br />

disciplinu pri izradi, laboraciji<br />

i kontroli svakog pojedina~nog elementa i<br />

sklopa rakete.<br />

BOJNA GLAVA<br />

Radni tim VTI projektovao je za tu<br />

raketu specifi~ni spoqa{wi oblik ko{uqice<br />

bojne glave i time je znatno smawen<br />

otpor pri rotaciji i letu {to, sa poboq-<br />

{anim pogonskim puwewem, tako|e doprinosi<br />

wenom ve}em dometu. Debqina zida<br />

du` ko{uqice nije jednaka, a time se obezbe|uje<br />

maksimalna efikasnost par~adi na<br />

ciqu. Unutra{wost ko{uqice nalivena je<br />

eksplozivom.<br />

ZAHTEVI<br />

Raketa 128 mm plamen-D ispuwava<br />

u potpunosti slede}e takti~ko-tehni~ke<br />

zahteve: da temperaturni opseg<br />

wenog skladi{tewa i kori{}ewa bude<br />

od –30 o S do +50 o S, da se u sanduk pakuje<br />

sa navijenim upaqa~em i da zadovoqava<br />

sve zahteve bezbednosti pri<br />

upotrebi i manipulaciji, te da se mo-<br />

`e transportovati svim raspolo`ivim<br />

sredstvima. Tako|e, raketa ostvaruje<br />

maksimalni domet od 12.600 m, a radijus<br />

efikasnosti wene bojne glave je<br />

ve}i od 30 metara.<br />

Sastav eksplozivnog puwewa, tehnolo{ki<br />

postupak i metode kontrolisawa<br />

plod su rada stru~waka iz VTI i HK „Kru-<br />

{ik”. Prilikom detonacije tog eksplozivnog<br />

puwewa ko{uqica bojne glave i dno,<br />

koje je i veza sa komorom raketnog motora,<br />

rasprskavaju se na mnogo par~adi i<br />

tako se ispoqava dejstvo na ciqu. Efekat<br />

tog dejstva proverava se u stati~kim uslovima<br />

u takozvanom „oboru”, gde se pripremqena<br />

bojna glava, postavqena vrhom<br />

nadole, aktivira i proverava se dejstvo<br />

na kru`no postavqene ~amove daske u segmentima<br />

pre~nika od 10 do 30 metara.<br />

Prebrojavawem broja zadora i proboja<br />

par~adi ko{uqice bojne glave dobijen je odli~an<br />

rezultat – dva puta ve}a probojnost<br />

po jednom kvadratnom metru i 30 odsto ve}i<br />

radijus ubojnog dejstva te nove bojne glave.<br />

Prilikom konstruisawa novih elemenata<br />

i sklopova rakete, konstruktor je vodio<br />

ra~una i o unifikaciji i tipizaciji. Tako|e<br />

je bilo neophodno, na osnovu rezulta-<br />

35

ta ispitivawa ga|awem na vi{e dometa i<br />

rezultata stati~kih ispitivawa raketnog<br />

motora, definisati i tablice ga|awa kojim<br />

se garantuje poga|awe povr{inskog ciqa<br />

zadate veli~ine.<br />

[ta je jo{ novo kod te artiqerijske<br />

rakete<br />

Da bi se skratilo vreme neophodno<br />

za pripremu i puwewe lansera municijom<br />

na pripremnom polo`aju, rakete 128 mm<br />

plamen-D projektovane su tako da se pakuju,<br />

transportuju i ~uvaju u sanduku zajedno<br />

sa upaqa~em UTI, M84 (Postoje}e rakete<br />

plamen-A razdvojene su od upaqa~a i pakuju<br />

se u posebne drvene sanduke, a na<br />

pripremnom polo`aju rakete se vade i na<br />

wih navijaju upaqa~i). Za novu raketu<br />

razvijeno je i ispitano i novo pakovawe .<br />

U sanduk se sme{taju dve rakete sa navijenim<br />

upaqa~ima, postavqene u stiroporske<br />

ulo{ke. Tako upakovane mogu se transportovati<br />

bilo kojom vrstom prevoza, a<br />

pakovawe slu`i i za za{titu od o{te}ewa<br />

pri utovaru, istovaru, transportu i ~uvawu.<br />

Na taj na~in je znatno skra}eno vreme<br />

pripreme municije, smawena je koli~ina<br />

ambala`e i pove}ana bezbednost i sigurnost<br />

pri rukovawu.<br />

Provera funkcionisawa kola pripale<br />

OTPORNE NA PAD<br />

Da bi se proverio kvalitet i bezbednost pakovawa<br />

sanduk sa upakovanim raketama, sprovode se i ispitivawa<br />

prema precizno definisanim standardima u Vojsci. Sanduk<br />

se zajedno sa raketama ispituje na izdr`qivost na pad u toku<br />

no{ewa, sa visine od 0,5 metra. Zatim se pu{ta da padne<br />

na stranice, ivice i }o{kove tako da broj udara na stranice<br />

bude pet, na ivice tri i na }o{kove dva. Nakon svih<br />

tih padova raketa se vadi iz sanduka, najpre vizuelno pregleda,<br />

potom proveravaju kola pripale, a nakon delaboracije<br />

i ostali elementi rakete. Svi sklopovi i elementi moraju<br />

biti potpuno ispravni i bez ikakvih o{te}ewa. Naravno,<br />

ti pregledi se ne obavqaju u jedinicama, ve} samo u toku<br />

razvoja, a sanduci koji eventualno ispadnu tokom transporta<br />

potpuno su bezbedni, kao i rakete, i mogu se koristiti.<br />

Kvalitet pakovawa sanduka sa raketama<br />

ispitivan je na ure|aju za imitaciju<br />

transporta koji simulira razli~ite vrste<br />

terena.<br />

POSLEDWE PROVERE<br />

Bilo koje sredstvo koje ulazi u sastav<br />

naoru`awa i vojne opreme na{e vojske, pa<br />

i raketa plamen-D, mora da na svom putu od<br />

konstruktora, preko proizvo|a~a do jedinice,<br />

pro|e ispitivawa u Tehni~kom opitnom<br />

centru. Rukovodilac radnog tima TOC-a za<br />

ispitivawe nove rakete bio je kapetan Darko<br />

Maxarevi}. To sredstvo je u Centru, posle<br />

prou~avawa tehni~ke dokumentacije, dobilo<br />

pozitivnu ocenu o ispuwavawu uslova<br />

za sprovo|ewe ispitivawa.<br />

– U TOC-u su najpre pa`qivo sprovedena<br />

laboratorijska opitovawa rakete po<br />

odobrenom Programu i planu ispitivawa.<br />

Proverene su wene osnovne odlike poput<br />

mase, rasporeda mase, kalibra i du`ine<br />

zaptivenosti i elektri~ne karakteristike<br />

rakete, a onda su na red do{le i slo`enije<br />

provere. Raketa je podvrgnuta klimomehani~kim<br />

optere}ewima gde su laboratorijski simulirani<br />

realni uslovi kojima je izlo`ena<br />

tokom veka upotrebe. Simulirana su temperaturna<br />

i transportna<br />

optere}ewa, ispitan je<br />

pad sa visina od 0,5 i<br />

sa 3 metra. Na opitnom<br />

stolu posebno je proveravan<br />

raketni motor, a,<br />

naravno, i bojna glava<br />

rakete. Dobijeni rezultati<br />

su obra|eni i detaqno<br />

analizirani –<br />

isti~e kapetan Maxarevi}.<br />

Po{to nisu uo~eni<br />

nedostaci koji bi mogli<br />

ugroziti bezbednost ili<br />

funkcionalnost rakete<br />

pri upotrebi, otvoren<br />

je put za poligonska ga-<br />

|awa. Ona su kruna svih<br />

ispitivawa jer se tokom<br />

wih odjednom ispituju<br />

sve osobine koje su<br />

prethodno pojedina~no<br />

proveravane u okviru<br />

laboratorijskih opitovawa.<br />

Raketom se ga|a<br />

na vi{e dometa, od minimalnog<br />

do maksimalnog.<br />

U toku ga|awa formiraju<br />

se grupe raketa<br />

koje su prethodno laboratorijski<br />

razli~ito<br />

tretirane i onda se<br />

temperiraju na +50 ili<br />

na -30 stepeni Celzijusa<br />

ili su pak na ambijentalnoj<br />

temperaturi.<br />

Tokom jednog dana, na primer, izvedeno<br />

je ga|awe ~etiri grupe raketa – dve su grejane<br />

na +50, a dve hla|ene na -30 stepeni.<br />

Tom prilikom ispitivane su spoqne balisti~ke<br />

odlike rakete poput preciznosti i<br />

ta~nosti, pouzdanost i sigurnost na lanseru<br />

i tokom samog leta rakete, a opitovana je i<br />

ergonomi~nost upotrebe – da li raketa nije<br />

prete{ka ili prelaka pri samom puwewu.<br />

Paralelno sa tim, kako ka`e kapetan Maxarevi},<br />

kontroli{e se prate}a dokumentacija<br />

uz raketu – da li je dobro sastavqena,<br />

da li je kompletna, a`urna, da li su dobro<br />

definisani uslovi za proveru kvaliteta same<br />

raketa tokom serijske proizvodwe, tablica<br />

ga|awa, uputstvo za rukovawe i odr-<br />

`avawe.<br />

I kada se sve to proveri, paleta doga-<br />

|aja odjednom je su`ava na usko poqe vatrenog<br />

plasmana na poligonu za ispitivawe<br />

naoru`awa u Nikincima, na pravac kojim<br />

}e poleteti rakete, na oko {est sekundi koliko<br />

traje pun rafal, kada slike postaju br-<br />

`e od misli i na re~i odbrojavawa. Rafalno<br />

ga|awe je provera ne samo rakete ve} i<br />

celokupnog raketnog sistema i predstavqa<br />

jo{ jednu zna~ajnu potvrdu kvaliteta i kompatibilnosti<br />

nove rakete sa postoje}im<br />

lansernim sistemima u Vojsci. Ujedno, to je<br />

prava provera rada u najte`im uslovima<br />

kori{}ewa.<br />

HOVE IDEJE<br />

– Analizom rezultata ga|awa potvr|en<br />

je kvalitet novoproizvedene rakete 128 mm<br />

plamen-D i dokazano je da ona ispuwava postavqene<br />

takti~ko-tehni~ke zahteve. Raketa<br />

predstavqa znatno poboq{awe dometa u odnosu<br />

na plamen -A, koja je sada u upotrebi.<br />

Stari sistem je imao maksimalni domet od<br />

oko 8.600 m, a ova raketa 12.600, {to je pove}awe<br />

za oko 50 odsto. Maksimalni domet<br />

je ispitivan i proveren tokom ispitivawa –<br />

isti~e rukovodilac radnog tima TOC-a.<br />

Naravno, ni tu nije kraj. In`ewerski<br />

trio iz Vojnotehni~kog instituta, koji<br />

~ine Danica Veli~kovi}, Dragoslav @ivani}<br />

i Zoran Cimbaqevi}, jo{ nije zavr-<br />

{io realizaciju svojih ideja. Oni i daqe<br />

rade na osavremewivawu i unapre|ewu<br />

tog roda Vojske Srbije. A wihove realizovane<br />

ideje i projekti uveliko se primewuju<br />

i sve vi{e nalaze mesta i u izvoznim<br />

programima dr`ave.<br />

Ovim je, za sad, zaokru`en sistem plamen<br />

i, {to je va`nije, on se sada kompletno<br />

izra|uje u Srbiji. U zavisnosti od potreba<br />

i finansijskih sredstava Vojske, tim iz VTI<br />

ve} ima ~itav niz novih ideja – oko automatizacije<br />

sredstva i raketa sa paletom bojnih<br />

glava.<br />

Mira [VEDI]<br />

Snimio Radovan POPOVI]<br />

36<br />

15. april 2008.

B U D U ] N O S T P U [ K E M - 1 6 I K A R A B I N A M - 4<br />

NASLEDNIK<br />

NA POMOLU<br />

Iz Iraka i Avganistana<br />

uveliko sti`u kritike<br />

ameri~kih vojnika o<br />

karabinu M4. Posebno je<br />

isticana sklonost ka<br />

pregrevawu, glasniji pucaw<br />

zbog skra}ene cevi i<br />

dodatno optere}ewe delova<br />

oru`ja usled smawene<br />

du`ine gasnog sistema.<br />

O novom oru`ju se uveliko<br />

pri~a, a karabin HK416,<br />

firme „Hekler i Koh”,<br />

name}e se kao ozbiqan<br />

suparnik i mogu}i<br />

naslednik pu{ke M16 i<br />

karabina M4.<br />

Jo{ od vremena Vijetnamskog rata standardna<br />

vojni~ka pu{ka armije SAD je<br />

poznata M16 u kalibru 5,56h45 mm i<br />

varijantama od M-16A1 do A4. Me|utim,<br />

s vremenom se ukazala potreba<br />

za skra}enom verzijom te pu{ke, odnosno<br />

karabinom. Formacijski, on je prvenstveno<br />

trebalo da bude dodeqen pozadinskim jedinicama,<br />

{tapskom osobqu, a naro~ito posadama<br />

oklopnih vozila, kao zamena za automat<br />

M3 u kalibru .45, koji datira jo{ od<br />

Drugog svetskog rata. Da bi ispunili tra`ene<br />

specifikacije, „Koltovi” in`eweri su<br />

skratili cev na 14,5 in~a (36,3 cm) i izmenili<br />

wen profil tako da se mo`e pri~vrstiti<br />

potcevni baca~ granata M203, dodali<br />

teleskopski kundak, koji je na prvim serijama<br />

imao samo ~etiri, dok na novim ima {est<br />

pozicija. Uz to, projektovan je novi gorwi<br />

deo le`i{ta zatvara~a na koji se montiraju,<br />

po modularnom principu, razli~iti ni-<br />

{anski sistemi.<br />

Novo oru`je, koje je usvojeno u naoru-<br />

`awe 1994. godine, nazvano je karabin M4<br />

i sa pu{kom M16 ima vi{e od 80 odsto za-<br />

jedni~kih delova, ~ime je pojednostavqena<br />

obuka i olak{ana logistika. Odmah se uo-<br />

~ava da je nova konfiguracija karabina vrlo<br />

pogodna za borbu na bliskom odstojawu<br />

i u urbanoj sredini, a i za potrebe vazdu-<br />

{no-desantnih i specijalnih jedinica.<br />

Standardni M4 mo`e dejstvovati jedina~nom<br />

vatrom i rafalima od tri metka,<br />

dok M4A1 pri automatskoj paqbi nema grani~nik,<br />

tako da dejstvuje i dugim rafalima.<br />

Potowu varijantu usvojile su specijalne jedinice<br />

kao Delta, Seals i renxeri, a uz wih<br />

i policijski protivteroristi~ki (SWAT) timovi.<br />

Efikasan domet M4 je mawi nego kod<br />

pu{ke M16 i iznosi oko 150 metara (maksimalan<br />

efikasan domet je 400 m). Ipak,<br />

mnogi analiti~ari smatraju da na ciqeve<br />

koji su na ve}em odstojawu od 300 m treba<br />

dejstvovati samo iz snajperskog oru`ja ili<br />

mitraqeza.<br />

Na zahtev USSOCOM (Komande za specijalne<br />

operacije armije SAD), razvijena je<br />

i usvojena varijanta M4A1 SOPMOD (Special<br />

Operations Peculiar Modification), odnosno<br />

posebna modifikacija za specijalne opera-<br />

37

cije, koja se sastoji od samog<br />

karabina, skra}enog potcevnog<br />

baca~a granata<br />

M203 sa ni{anom, prigu-<br />

{iva~a KAC, zadweg mehani~kog<br />

ni{ana, laserskoinfracrvenog<br />

obele`iva~a<br />

AN/PEQ-2A, opti~kog ni{ana<br />

ACOG, no}nog ni{ana i<br />

predweg vertikalnog rukohvata.<br />

Tu varijantu je, osim<br />

USSOCOM, usvojio i britanski<br />

i australijski SAS.<br />

NEDOSTACI<br />

Poznato je mno{tvo<br />

problema koji su pratili<br />

pu{ku M16 tokom Vijetnamskog<br />

rata. Po zavr{etku tog<br />

konflikta, vojska SAD se<br />

mahom anga`ovala u mirovnim<br />

operacijama. Izuzetke<br />

~ine invazija Grenade i Paname,<br />

operacija Pustiwska<br />

oluja i anga`ovawe u Somaliji,<br />

ali su to bila vremenski<br />

kratkotrajna dejstva da<br />

bi se uo~ili eventualni nedostaci<br />

poboq{anog modela<br />

M16A2.<br />

U borbama protiv globalnog<br />

terorizma, koju je<br />

vlada SAD proglasila nakon<br />

napada 11. septembra<br />

2001, izvedene su invazije<br />

na Avganistan i Irak, zemqe<br />

u kojima je konfiguracija<br />

terena takva da predstavqaju<br />

neke od najnegostoqubivijih<br />

oblasti na svetu.<br />

U takvim uslovima ratovawa<br />

sa terena uskoro su po-<br />

~ele da pristi`u kritike u<br />

vezi sa karabinom M4. Posebno<br />

je isticana sklonost<br />

ka pregrevawu, glasniji pucaw<br />

zbog skra}ene cevi i<br />

dodatno optere}ewe delova<br />

oru`ja usled smawene du`ine<br />

gasnog sistema. Statisti~ki<br />

gledano, 34 odsto<br />

vojnika anga`ovanih u Avganistanu<br />

`alilo se da predwi<br />

rukohvat zvecka i postaje<br />

vreo pri du`em vatrenom<br />

dejstvu, 35 odsto uz pribor<br />

za ~i{}ewe oru`ja mora da koristi ~a~kalice<br />

i ~etkice za brijawe, dok je 20 odsto<br />

izvestilo o zastojima.<br />

Navedeni problemi primorali su vojnike<br />

da nose {ipku za ~i{}ewe bo~no pri-<br />

~vr{}enu uz cev karabina, kako bi mogli<br />

izbaciti metak, u slu~aju da se zaglavi u le-<br />

`i{tu. Primeri su brojni.<br />

Tokom operacije Anakonda, kapetan<br />

Nejt Self iz 75. puka renxera nalazio se u<br />

helikopteru koji se prisilno prizemqio<br />

nakon pogotka raketom iz RPG-a. Kapetan je<br />

otvorio vatru po muxahedinima, ali mu se<br />

nakon drugog ispaqenog metka karabin M4<br />

zaglavio. Povla~ewem zatvara~a utvrdio<br />

je da je metak zaglavqen u le`i{tu, te je ugurao<br />

spreda u cev {ipku za ~i{}ewe kako bi<br />

izbacio metak, ali se ona<br />

polomila. Na kraju je odbacio<br />

svoj M4 i uzeo karabin<br />

rawenog renxera. Taj oficir<br />

je za hrabrost ispoqenu<br />

tog dana u planinama<br />

[ah-i-Kot odlikovan Srebrnom<br />

zvezdom, ali ostaje<br />

~iwenica da je odlikovawe<br />

zaradio oru`jem drugog vojnika,<br />

jer je wegovo bilo neupotrebqivo.<br />

Kapetan Self<br />

napomiwe da je wegova jedinica<br />

svoje M4 ~uvala pokrivene<br />

u {atoru, kako bi ih<br />

za{titila od peska i pra-<br />

{ine.<br />

Narednik iz ~ete B, 2.<br />

bataqona 504. padobranskog<br />

puka, koji je boravio u<br />

Avganistanu od aprila 2005.<br />

do marta 2006. godine, govori<br />

o pogibiji svog kolege, koga<br />

je protivnik usmrtio pogotkom<br />

u lice ba{ zbog toga<br />

{to mu se oru`je zaglavilo.<br />

Pesak ira~kih pustiwa je samo<br />

pogor{ao postoje}e probleme.<br />

Pripadnik 3. pe{adijske<br />

divizije je za svoj karabin<br />

napisao da „zataji u<br />

lo{im uslovima i te{ko ga je<br />

odr`ati ~istim”, a wegov saborac<br />

je izjavio: „Znam da<br />

dobro i precizno radi kada<br />

je ~ist, ali ponekad zatreba<br />

da tako radi i kada je zaprqan”.<br />

Vojnik iz 25. pe{adijske<br />

divizije je rekao da M4 u<br />

pustiwskim uslovima zataji<br />

~im u wega dospe malo peska,<br />

te dodao da se ponekad de{avalo<br />

da utro{e vi{e vremena<br />

na ~i{}ewe oru`ja nego<br />

na pucawe.<br />

U dobro poznatom doga|aju<br />

iz 2003. godine, tokom<br />

prvih dana invazije na<br />

Irak, deo 507. ~ete za tehni~ko<br />

odr`avawe i remont<br />

odvojio se od glavne kolone<br />

i upao u zasedu na prilazima<br />

gradu Nasirija.<br />

Ira~ki vojnici ubili su 11,<br />

a zarobili {est ameri~kih<br />

vojnika, me|u wima i Xesiku<br />

Lin~, ~iju su kasniju sudbinu<br />

intenzivno pratili ameri~ki mediji.<br />

Mawe je poznata ~iwenica da su se zarobqeni<br />

vojnici naknadno `alili na svoje<br />

M16, a i na pu{komitraqez M249 SAW, koji<br />

su, kako su naveli, mahom zatajili tokom<br />

borbe.<br />

Razvodnik Patrik Miler, koji je odlikovan<br />

Srebrnom zvezdom, uspeo je pu{kom<br />

M16 da neutrali{e poslu`ioce ira~kog mi-<br />

Porodica HK 416<br />

NOVE TEHNOLOGIJE<br />

Biv{i zamenik na~elnika General{taba Kopnene vojske general u<br />

penziji Xek Kin, koji se anga`ovao na projektu X8, izjavio je za „Army Times”:<br />

– Mi ne tvrdimo da su M4 i M16 lo{i, ve} je su{tina stvari u ~iwenici<br />

da se tehnologija mewa svakih deset do petnaest godina i da bi<br />

se mi morali mewati uz wu, a to nije bio slu~aj. Predugo smo zanemarili<br />

ovaj problem. Na{i vojnici zaslu`uju najboqu pu{ku – ne samo dobru,<br />

ve} najboqu.<br />

DUG PUT DO IZMENE<br />

Marinski general u penziji, Vilijem Kejs, jedan od vode}ih qudi<br />

firme Kolt, proizvo|a~a M16/M4, rekao je za „Army Times”:<br />

– Kolt proizvodi ono {to vojska tra`i na osnovu ta~nih specifikacija<br />

koje vojska utvr|uje. Kada `elimo da unesemo izmenu za koju verujemo<br />

da bi poboq{ala oru`je, moramo za to dobiti dozvolu od vojske, a to nije<br />

lak postupak. Trebalo nam je 20 godina da bi se promenila opruga izvlaka~a.<br />

Uvek je odgovor bio – pa ova radi sasvim dobro.<br />

38<br />

15. april 2008.

nobaca~a, ali uz velike<br />

probleme jer je mogao dejstvovati<br />

samo jedina~nom<br />

paqbom. Posle prvog hica,<br />

drugi metak je zastao na ulazu<br />

u le`i{te. Miler ga je<br />

ubacio potiskiva~em, koji se<br />

nalazi na le`i{tu M16 (i<br />

namewen je direktnom potiskivawu<br />

zatvara~a u komoru).<br />

Problem se ponovio nakon<br />

slede}eg hica, te je promenio<br />

dva okvira ali bez<br />

rezultata, {to je zna~ilo da<br />

neispravan okvir nije uzrok<br />

problema. Shvativ{i da mu<br />

je potrebno vi{e vremena<br />

za izmenu okvira nego da<br />

udarcima po potiskiva~u<br />

ubaci metak u le`i{te, odlu~io<br />

se za potowe re{ewe<br />

i sa nekoliko udaraca ubacivao<br />

je naredni metak u cev,<br />

sve vreme pod neprijateqskom<br />

vatrom. Kada je neutralisao<br />

minobaca~ko gnezdo,<br />

primetio je da wegovi saborci<br />

imaju iste probleme<br />

sa svojim oru`jem. Okrenuo<br />

se i, videv{i da im se pribli`ava<br />

pedesetak ira~kih<br />

vojnika, uradio je jedinu<br />

stvar koja mu je ostala na<br />

raspolagawu – odbacio pu-<br />

{ku i predao se.<br />

U USSOCOM-u su jo{<br />

2001. godine uo~ene probleme<br />

pri upotrebi karabina<br />

M4 dokumentovali u<br />

izve{taju o „Nedostacima<br />

karabina M4A1 5,56 mm i<br />

sistema u vezi sa wim, uz<br />

re{ewa: operativna i tehni~ka<br />

studija sa analizom<br />

alternativa”. Prema tom<br />

izve{taju, M4 je „zastareli<br />

operativni sistem”, za koji je preporu~ena<br />

„izmena dizajna i/ili zamena postoje}eg sistema<br />

pozajmice barutnih gasova”. Skra}ena<br />

cev i gasni cilindar opisani su kao „su-<br />

{tinski proma{aj”, a problemi u radu grupisani<br />

kao „zastoji pri izbacivawu ~aura”<br />

i „zastoji pri izvla~ewu ~aura”.<br />

To nije jedina studija o toj temi. Marinski<br />

korpus je krajem leta 2002. sproveo<br />

komparativno ispitivawe karabina M4 i<br />

pu{ke M16A4 u bazi Kvantiko, dr`ava Virxinija.<br />

Tada je uo~eno da M4 ima tri puta<br />

vi{e zastoja od M16. Naime, tokom 69.000<br />

ispaqenih metaka, karabini su imali 186<br />

zastoja, a pu{ke 61. Naj~e{}i zastoji su bili<br />

pri dono{ewu metka, pri opaqewu, zastoj<br />

pri izvla~ewu ~aura i usled istro{enog<br />

ili slomqenog dela na oru`ju. Vojska je<br />

sprovela sli~no ispitivawe od oktobra<br />

2005. do aprila 2006. godine, kada je po<br />

ISPITIVAWE<br />

U jesen 2007. godine, sprovedeno je uporedno ispitivawe nekoliko<br />

modela dugih cevi u komori sa pra{inom opitnog poligona u Aberdinu, dr-<br />

`ava Merilend. Ispaqeno je po 6.000 metaka iz deset karabina M4, pu-<br />

{aka FN USA Mk16, HK 416 i HK XM-8. Potowe oru`je pokazalo je najboqi<br />

rezultat, jer je imalo 116 mawih i 11 ve}ih zastoja. Pu{ka Mk16 je zabele-<br />

`ila ukupno 226 zastoja, HK416 – 233, a karabin M4 se najlo{ije iskazao<br />

sa 863 mawa i 19 ve}ih zastoja. Ve}im zastojima smatraju se oni koji zahtevaju<br />

intervenciju oru`ara, jer ih vojnici ne mogu otkloniti.<br />

Predstavnici vojske su interpretirali rezultate kao povoqne, jer<br />

je najve}i deo zastoja svrstan u tip 1, koji zahteva do 10 sekundi za otklawawe,<br />

a uz to navode da je 98 odsto od 60.000 metaka ispaqeno bez<br />

problema. Me|utim, jedan ~lan kongresne administracije ima druga~ije<br />

mi{qewe. U izjavi za sajt military.com, on isti~e da se ovde „ne tra`i instrument<br />

za neurohirur{ke operacije. Pu{ka treba da uradi tri stvari:<br />

da opali svaki put kada se pritisne obara~, da pogodi tamo gde ni-<br />

{anite i da metak ima dovoqnu zaustavnu mo}”.<br />

S obzirom na to da je M4 imala 882 zastoja, to zna~i jedan zastoj<br />

na svakih 68 ispaqenih metaka. Okvir M4 ima 30 metaka, te bi to bio<br />

jedan zastoj na svaki tre}i okvir. Vojni zvani~nici i to ne smatraju problemom,<br />

jer se u razmeni vatre prose~no ispali do 140 metaka, a uz to<br />

navode da se rezultati testa ne mogu smatrati definitivnim jer karabini<br />

nisu redovno ~i{}eni, a {to bi vojnici na terenu svakako uradili.<br />

Me|utim, ostaje ~iwenica da su se u istovetnim uslovima testa ostala<br />

oru`ja iskazala kao daleko pouzdanija: Mk16 je imala jedan zastoj na<br />

svaki 265 ispaqeni metak, HK na 257, a XM-8 tek na svaki 472 metak.<br />

deset novih M16 i M4 ispalilo u proseku<br />

5.000 metaka izme|u dva zastoja.<br />

SU[TINA PROBLEMA<br />

Problemi ispoqeni na sistemu<br />

M16/M4 delom su povezani sa oru`jem, a i<br />

sa metkom koji se koristi. Vi{egodi{we<br />

ratne operacije u uslovima gde vladaju pesak<br />

i pra{ina samo su istakle te slabosti.<br />

Naime, oru`ja funkcioni{u na principu<br />

gasnog sistema koji preusmerava barutne<br />

gasove kako bi se ispaqena ~aura izbacila<br />

iz le`i{ta, a ubacio slede}i metak. Pri<br />

tom, barutne ~estice direktno se ubacuju u<br />

le`i{te zatvara~a, {to pre ili kasnije dovodi<br />

do zastoja. To zahteva svakodnevno i<br />

pa`qivo ~i{}ewe oru`ja, s tim da se u pustiwskim<br />

uslovima za podmazivawe ne sme<br />

koristiti uqe, ~ija bi upotreba samo pogor{ala<br />

stawe, ve} grafitni<br />

prah. Uz to, okviri se izra|uju<br />

od aluminijuma, pa<br />

im se usne relativno lako<br />

krive pri grubom rukovawu,<br />

{to doprinosi zastoju.<br />

Ameri~ki izvori navode da<br />

je ovaj gasni sistem osetqiv<br />

na barut kojim su napuweni<br />

meci, i serija baruta inferiornog<br />

kvaliteta brzo rezultuje<br />

zastojem na oru`ju.<br />

Tako|e se navodi da je od<br />

zna~aja i ~iwenica da nijedna<br />

novija juri{na pu{ka<br />

ne kopira gasni sistem i<br />

zatvara~ M-16.<br />

Jo{ tokom invazije<br />

Paname uo~eno je da metak<br />

M855/SS109, sa zrnom od<br />

62 grejna, nema dovoqnu<br />

zaustavnu mo}, te je ~esto<br />

potrebno nekoliko pogodaka<br />

da bi se onesposobio<br />

protivni~ki vojnik. Slaba<br />

probojnost tog zrna ispoqila<br />

se i pri pogocima u<br />

delove neoklopqenih vozila<br />

kao {to su vetrobrani i<br />

vrata. Da bi se neutralisao<br />

voza~, morala se koristiti<br />

municija kalibra<br />

7,62h51 mm. U Iraku su zidovi<br />

stambenih objekata<br />

mahom izgra|eni od blokova<br />

od {qake, koje tane 5,56<br />

mm ne mo`e da probije.<br />

Iz navedenih razloga<br />

pojedini marinci koristili<br />

su zaplewene AK-47, za<br />

koje priznaju da su te`i i<br />

mawe precizni od wihovih<br />

M16/M4, ali su zato daleko<br />

pouzdaniji. Ono {to su<br />

mnogi tra`ili jeste oru`je<br />

koje }e imati kompaktnost,<br />

preciznost i malu te`inu karabina sa jedne,<br />

a pouzdanost kala{wikova sa druge<br />

strane.<br />

Tokom vi{e od 40 godina, koliko M16<br />

postoji u armiji SAD, pokrenuto je nekoliko<br />

razvojnih projekata sa ciqem iznala`ewa<br />

i usvajawa nove, savr{enije standardne vojni~ke<br />

pu{ke. U posledwih sedam godina, za<br />

XM-29 potro{eno je vi{e od 100 miliona<br />

dolara i jo{ je u fazi prototipa. Ina~e, to<br />

je dvojni sistem koji sa dowe strane ima karabin<br />

kalibra 5,56 mm, a sa gorwe baca~<br />

granata kalibra 25 mm, kojim se mo`e izbaciti<br />

granata sa rasprskavawem u vazduhu<br />

do odstojawa od 1.000 m i tako, bar teoretski,<br />

neutralisati neprijateqeva `iva sila<br />

u zaklonu. Uz to, to oru`je je tri puta te`e<br />

od M4, jer ima masu od 18 funti (8 kg). Projekt<br />

XM8, koji obuhvata porodicu dugih cevi,<br />

nakon tri godine ispitivawa i 33 miliona<br />

Karabin M-4 sa<br />

dodatnom opremom<br />

39

utro{enih dolara, otkazan je oktobra<br />

2005. godine iz neutvr|enih razloga.<br />

Odgovor ipak postoji, i dala ga je<br />

firma „Hekler i Koh” (HK).<br />

OZBIQAN SUPARNIK<br />

Posle uspe{no sprovedenog programa<br />

modifikacija radi poboq{awa britanske<br />

vojni~ke pu{ke SA80/L85A1, u HK su odlu~ili<br />

da osvoje ameri~ko tr`i{te kompletom<br />

za izmenu gorweg dela le`i{ta zatvara~a<br />

na oru`jima sistema M16/M4, kako bi se<br />

otklonili svi do tada prisutni problemi.<br />

Od pu{ke HK G36 preuzet je sistem gasnog<br />

klipa kratkog hoda, koji je zamenio direktni<br />

sistem M16, tako da barutne ~estice ne<br />

zaostaju u le`i{tu ~ak ni nakon duge paqbe.<br />

Novi sistem je samopode{avaju}i i pouzdano<br />

radi u cevima razli~itih du`ina.<br />

Sama cev se izra|uje postupkom hladne obrade<br />

metala i ima mnogo du`i vek. Pojednostavqeno<br />

je rasklapawe oru`ja, kojim se<br />

rukuje na isti na~in kao i sa M16/M4. Pouzdanost<br />

je vi{estruko proverena urawawem<br />

u vodu, potapawem u blato i zatrpavawem<br />

u pesak, nakon ~ega je oru`je i daqe<br />

besprekorno funkcionisalo.<br />

Novo oru`je, nazvano HK416, mase<br />

3,31 kg uz cev od 267 mm, odnosno 3,5 kg sa<br />

cevi od 368 mm, ima kadencu od 700 do 900<br />

metaka u minuti. Proizvo|a~ uskoro planira<br />

proizvodwu jo{ dva modela sa cevi-<br />

Pu{ka HK 416 je pouzdana u svim uslovima upotrebe<br />

MONOPOLSKI POLO@AJ<br />

Pomo}nik senatora Koburna izjavio je da je Kolt nakon<br />

samog pomiwawa otvorenog uporednog nadmetawa<br />

2006. godine znatno umawio cenu M4 i dodatne opreme,<br />

{to bi moglo ukazivati na ~iwenicu da je firma koristila<br />

svoj monopolisti~ki status da oformi previsoku cenu.<br />

40<br />

ma du`ine 419, odnosno 508 mm, a osim<br />

kompleta za nadogradwu karabina M4,<br />

HK416 nudi se i kao kompletan proizvod<br />

firme HK.<br />

Specijalne jedinice armije SAD odmah<br />

su sprovele ispitivawe novog karabina,<br />

ispaliv{i oko 250.000 metaka, i utvrdile<br />

da se zastoji javqaju prose~no jednom<br />

na 15.000 metaka, {to je tri puta boqe od<br />

M4. ^im je HK416 2004. godine progla{en<br />

spremnim za proizvodwu, USSOCOM je kupila<br />

500 primeraka. Od tada do danas koriste<br />

ga pripadnici jedinice Delta i elitni<br />

mornari~ki specijalci Seals tima 6.<br />

Aprila 2007. godine, Norve{ka je<br />

potpisala ugovor o kupovini 8.200 HK416,<br />

a tako|e su ga usvojile i oru`ane snage<br />

Malezije i obalska stra`a Tajvana.<br />

U uslovima postojawa vi{e nego kvalitetnog<br />

kompleta za nadogradwu postoje-<br />

}ih karabina M4, te poznatih problema<br />

oko sistema M16/M4, logi~no bi bilo o~ekivati<br />

da vojska SAD naru~i HK416, ~ija<br />

cena iznosi od 800 do 1.400 dolara, u zavisnosti<br />

od obima i vrste dodatne opreme<br />

koja ide uz osnovni komplet. Time bi svi<br />

postoje}i problemi vezani za osnovno vojni~ko<br />

oru`je bili re{eni za du`i period.<br />

Me|utim, to se nije dogodilo. Vojska SAD<br />

je izvestila da planira nabavku jo{<br />

100.000 novih karabina M4 tokom fiskalne<br />

2008. godine, po ceni od 800 dolara<br />

za osnovni model, odnosno<br />

1.300 dolara sa dodatnom<br />

opremom, koju ~ine<br />

mehani~ki ni{ani, sedam<br />

okvira, remnik i Pikatini<br />

{ina.<br />

Ukupna cena ugovora<br />

sa firmom „Kolt” iznosi<br />

375 miliona dolara za<br />

oru`je i 150 miliona dolara<br />

za dodatnu opremu.<br />

Posebnu pa`wu privukla<br />

je ~iwenica da se novi, veliki<br />

ugovor potpisuje na<br />

osnovu specifikacija starih<br />

15 godina, bez tendera<br />

i bez razmatrawa postojawa<br />

nekog boqeg sistema<br />

koji se u me|uvremenu pojavio,<br />

a {to bi u ovom slu-<br />

~aju bio HK416.<br />

Vojska je svoj stav obrazlo`ila<br />

u saop{tewu od<br />

2. aprila 2007, gde se isti~e<br />

da je „... M4 dokazao<br />

svoju vrednost na boji{tu<br />

jer je precizan, lak za<br />

odr`avawe i upotrebu.<br />

Vi{e puta je poboq{an i<br />

u izradi se koristi najnovija<br />

tehnologija.<br />

Prema rezultatima<br />

ankete sprovedene me|u<br />

2.600 vojnika, povratnika<br />

iz Avganistana i Iraka, oni su u velikoj ve-<br />

}ini izrazili zadovoqstvo sa M4”. Me|utim,<br />

prema podacima sa sajta defensetech.org,<br />

oko 30 odsto vojnika je tokom pomenute<br />

ankete izjavilo da bi karabin M4<br />

trebalo zameniti drugim oru`jem ili usvojiti<br />

efikasniju municiju. Devetnaest odsto<br />

vojnika navelo je zastoje na M4 koji su im<br />

se desili tokom borbe, s tim da je petina<br />

napomenula kako su zastoji bili takve prirode<br />

da im je daqe vatreno dejstvo bilo<br />

onemogu}eno.<br />

Osim magazina „Army Times” i organizacije<br />

ratnih veterana Soldiers for the<br />

Truth, te drugih pisanih medija, za ceo slu-<br />

~aj zainteresovao se i senator Tom Koburn,<br />

koji se 17. aprila 2007. pismeno<br />

obratio ministru Kopnene vojske, izra`avaju}i<br />

svoju zabrinutost namerom vojske<br />

da kupi veliku koli~inu karabina bez ikakvog<br />

uporednog ispitivawa. Senator navodi<br />

da za vojnika ni{ta nije va`nije od<br />

wegove pu{ke, te da jednostavno nema<br />

opravdawa za to {to vojnicima nije obezbe|eno<br />

najboqe mogu}e oru`je. S obzirom<br />

na dugotrajne probleme vezane za pouzdanost<br />

M16, na kojoj je baziran M4, a i na<br />

~iwenicu da su pojedini proizvo|a~i tokom<br />

godina isprobali i otpo~eli proizvodwu<br />

oru`ja koja su, po dostupnim izve-<br />

{tajima, znatno pouzdanija, neprihvatqivo<br />

je da se ne organizuje slobodno i otvoreno<br />

nadmetawe tih oru`ja, pi{e senator<br />

i zahteva uvid u izve{taje iz Iraka i Avganistana<br />

o pouzdanosti M4, te o radwama<br />

koje vojska preduzima kako bi re{ila<br />

postoje}e probleme.<br />

UPOREDNI TEST<br />

Rukovodilac pogona HK u SAD general-major<br />

u penziji Mejer u izjavi za „Army<br />

Times” ka`e kako ~iwenica da se vojnici<br />

SAD posle 40 godina bore u principu istim<br />

oru`jem, koje je on kao kapetan vojne policije<br />

nosio u Vijetnamu, ukazuje da vojska<br />

pridaje nizak stepen prioriteta streqa~kom<br />

naoru`awu. Uz to, dodao je, da je odluka<br />

o kori{}ewu istog oru`ja ve} 42 godine<br />

kratkovida, i predla`e da se organizuje<br />

uporedno testirawe, pa ako se oru`je, staro<br />

42 godine, poka`e boqe od HK416, firma<br />

HK ne}e uputiti bilo kakvu `albu na rezultate<br />

testirawa.<br />

Istraga „Army Times” ukazala je da su<br />

izve{taji USSOCOM, koji su ukazivali na<br />

su{tinske nedostatke karabina M4, ignorisani<br />

zbog zaslepqenosti futuristi~kim<br />

oru`jima kao {to su XM29 i XM8.<br />

Kriti~ari odluke o nabavci isti~u<br />

da se, ako je vojska ve} odlu~ila da potro-<br />

{i 525 miliona dolara za jo{ jednu nabavku<br />

M4, pitawe uporednog ispitivawa<br />

radi definitivnog iznala`ewa boqeg<br />

oru`ja name}e kao moralni i finansijski<br />

imperativ.<br />

Dr Aleksandar MUTAVXI]<br />

15. april 2008.

R U S K I T E N K T - 9 0<br />

NOVA MLADOST<br />

STAROG RATNIKA<br />

Uspeh Rusije u izvozu<br />

naoru`awa i vojne opreme<br />

ostvaren je i vrlo dobrom<br />

prodajom tenkova T-90, koji<br />

predstavqaju znatno<br />

unapre|eni tenk T-72 koji je<br />

u upotrebi vi{e od tri<br />

decenije .<br />

Pri~a o tenku T-90 ima zanimqivu istoriju.<br />

Razvijen je u sovjetskom „Uralvagonzavodu”<br />

u Ni`wem Tagilu. Fabrika<br />

i konstrukcioni biro osnovani su<br />

„selidbom” zavoda iz Harkova, koja je<br />

usledila nakon napada hitlerovske Nema~ke<br />

na SSSR 1941. godine. Zavod je vra}en<br />

u Harkov 1958. i zvani~ni naziv mu je bio<br />

KB-60, HKBM, ali je mawi konstrukcioni<br />

biro „Uralvagonzavod” osnovan u Ni`wem<br />

Tagilu (OKB620, OKBTM) s vremenom osna-<br />

`io i postao suparni~ki harkovskom.<br />

Prvi plod te konkurentske klime bio<br />

je „Uralvagonzavodov” jubilarni tenk T-62<br />

– prvi operativni tenk sa glatkocevnim topom<br />

na svetu. Uprkos boqem topu i oklopnoj<br />

za{titi, taj tenk nikad nije dostigao popularnost<br />

T-55, opet iz Ni`weg Tagila, pre<br />

svega zbog vi{e cene. Harkovski zavod je uzvratio<br />

sa revolucionarnim T-64, tako|e<br />

opremqenim glatkocevnim topom, ali sa automatskim<br />

puwa~em, potpuno novim motorom,<br />

transmisijom, ve{awem male mase i,<br />

prvi put na nekom operativnom tenku na<br />

svetu, vi{eslojnim kompozitnim oklopom.<br />

Taj tenk je kona~no „pobedio” ranije favorizovani<br />

konvencionalniji i jeftiniji<br />

„Uralvagonzavodov” Objekt 167, razvijen<br />

na bazi T-62, izme|u ostalog i jer je na ~elo<br />

SSSR-a do{ao Leonid Bre`wev, umesto<br />

Nikite Hru{~ova.<br />

Me|utim, T-64 su pored vrlo visoke cene<br />

pratili brojni problemi, vezani za gotovo<br />

svaku novu komponentu: pregrevawe motora,<br />

nepouzdana transmisija i automatski puwa~,<br />

top je imao nedovoqnu probojnost uprkos<br />

revolucionarnim potkalibarnim projektilima<br />

stabilizovanim krilcima (APFSDS),<br />

tako da su svi budu}i tenkovi u SSSR-u dobili<br />

nov kalibar topa od 125 mm.<br />

Postojali su planovi za ugradwu motora<br />

– derivata motora V-2 sa tenka BT-7, T-<br />

34 i prakti~no svih kasnijih sovjetskih tenkova<br />

do T-62, ali je, dobrim vezama rukovodioca<br />

„Uralvagonzavoda”, iniciran razvoj<br />

novog tenka koji bi zadr`ao najva`nije karakteristike<br />

T-64, uz neznatno ni`e borbene<br />

kvalitete, ali uz kori{}ewe proverenih<br />

tehni~kih re{ewa i upola mawu cenu. Prototip<br />

tenka, pod nazivom ural, Objekt 172,<br />

koristio je mnoge komponente sa T-64, ali je<br />

zbog smawewa cene i pove}awa pouzdanosti,<br />

razvijen Objekt 172M sa pojednostavqenim<br />

hodnim delom sa Objekt-a 167 i jo{<br />

nekim modifikacijama.<br />

41

Testirawa su zapo~ela na poligonu u<br />

Kubinki 1968, a nastavqena u centralnoj<br />

Aziji i u Transbajkalskoj oblasti sve do<br />

1971. Godinu dana kasnije (1972) pojavili<br />

su se prvi proizvodni primerci, dok je masovna<br />

proizvodwa i uvo|ewe u upotrebu,<br />

sada tenka ozna~enog sa T-72, usledilo<br />

1974. godine.<br />

VARIJANTE<br />

Ve} nakon pojave tenka T-72, zapo~ela<br />

su usavr{avawa. Model T-72A iz 1979.<br />

imao je kompozitni oklop na kupoli, kontinualne<br />

antikumulativne ekrane na bokovima,<br />

top 2A46 umesto 2A26M2, laserski daqinomer<br />

TPDK-1, ni{an TPN-3-49 sa IC<br />

reflektorom L-4, sistem baca~a dimnih kutija<br />

902B, motor V46-6 i voza~ev no}ni sistem<br />

TVNE-4B.<br />

Godine 1985. pojavio se T-72B sa jo{<br />

debqim oklopom kupole, motorom V-84 snage<br />

840 umesto 780 KS, novim stabilizatorom<br />

topa 2E42-2 umesto 2E28M i mogu}no-<br />

{}u lansirawa protivoklopnih raketa iz<br />

cevi topa 9K120 svir. Model T-72B1 je bio<br />

identi~an T-72B, ali jeftiniji, jer nije imao<br />

mogu}nost lansirawa raketa. Od 1987. se<br />

na T-72A, B i B1 ugra|uje eksplozivno-reaktivni<br />

oklop (ERO) prve generacije kontakt,<br />

a od 1989, T-72B dobija ERO druge generacije<br />

kontakt 5 (po~etkom iste godine taj dodatni<br />

oklop je po prvi put montiran na T-<br />

80U) i oznaka se mewa u T-72BM. Jo{ usavr{eniji<br />

T-72BU je usledio montirawem sistema<br />

za upravqawe vatrom (SUV) sa T-80U.<br />

Gotovo svaka varijanta je imala i odgovaraju}u<br />

komandnu – K, sa mawe municije, ali<br />

boqom komunikacionom opremom.<br />

Licencna proizvodwa je pokrenuta<br />

prvo u Poqskoj i ^ehoslova~koj, gde su svetlost<br />

dana ugledale izvozne varijante T-<br />

72M, T-72M1 (ekvivalent T-72A) i T-<br />

72M1M (ekvivalent T-72B), kasnije preimenovan<br />

u T-72S. Kasnije je po licenci proizvo|en<br />

i u Jugoslaviji, gde su nastali M-<br />

84 i M-84A (T-72M i M1 sa novim motorom<br />

i SUV-om), a i u Indiji (T-72M).<br />

Kraj hladnog rata doneo je surovo otre-<br />

`wewe i suo~avawe sa izuzetno neracionalno<br />

koncipiranom proizvodwom tenkova u<br />

SSSR-u. Naime, pored nepotrebno velikog<br />

broja, u proizvodwi su vi{e godina bila ~ak<br />

tri, prema borbenim kvalitetima vrlo sli~na<br />

tenka, ne ra~unaju}i brojne varijante T-<br />

64 iz Harkova, T-72 iz Ni`weg Tagila i najnoviji,<br />

T-80, sa gasnom turbinom, razvijen u<br />

Lewingradskom KB-3 (OKBT/KBTM/OAO<br />

Specma{), dok su wegove posledwe dve varijante<br />

proizvo|ene u OKBTM Transma{ iz<br />

Omska (T-80U, sa kupolom razvijenom u Harkovu),<br />

i u Harkovu, T-80UD, sa motorom razvijenim<br />

iz serije motora sa T-64.<br />

Takva {arolikost u upotrebi oru`anih<br />

snaga Rusije predstavqala je pravu no}-<br />

nu moru za obuku i logisti~are (razli~iti<br />

motori, transmisije, ve{awe, SUV), pa je<br />

odlu~eno da se sprovede racionalizacija<br />

i odabere jedan, standardni tenk. Kako je<br />

Harkov bio u Ukrajini, Rusiji se izbor sveo<br />

na najboqu „rusku” varijantu T-80, to jest T-<br />

80U i T-72 u posledwoj varijanti T-72BU iz<br />

1993. koja je dekretom Borisa Jeqcina, iz<br />

~isto marketin{kih razloga preimenovana<br />

u T-90. To je ura|eno izme|u ostalog da bi<br />

se napravila distanca od T-72, koji se nije<br />

ba{ najboqe pokazao u operaciji Pustiwska<br />

oluja (T-72M i M1) i u ^e~eniji.<br />

Iako je T-80 oduvek bio vi{e cewen od<br />

bilo koje varijante T-72 i nikad ga nisu izvozili,<br />

{to je zna~ilo da su u wemu sazdana<br />

sva bogata znawa biv{eg SSSR-a iz gradwe<br />

tenkova, pobedu je na iznena|ewe mnogih odneo<br />

„Uralvagonzavod”, {to je objavqeno januara<br />

1996. godine. Ta odluka je mnoge iznenadila<br />

i {pekulisalo se o malverzacijama:<br />

general armije Pavel Gra~ov „forsirao” je<br />

T-90, dok je general-pukovnik Aleksandar<br />

Galkin, {ef Glavnog direktorata oklopnih<br />

jedinica, preferirao T-80U, jer je smatrao<br />

da ima ve}i razvojni potencijal. U te{koj<br />

finansijskoj situaciji nakon raspada SSSRa,<br />

direktno uplitawe sa najvi{eg vrha moglo<br />

je zna~iti i pre`ivqavawe „pobedni~kog”<br />

konstrukcionog biroa, {to se zaista i desilo,<br />

jer je „Omsktransma{“, proizvo|a~ T-<br />

80U (i prototipa crnog orla), 2002. bankrotirao.<br />

Sre}om, pobedio je boqi takmac.<br />

Tenk T-80 je oduvek, u na~elu, imao<br />

prednost u SUV-u, a pre svega u performansama,<br />

zahvaquju}i sna`nijoj gasnoj turbini<br />

snage 1.250 KS. Me|utim, T-90 je dobio SUV<br />

tenka T-80U, a gasna turbina je imala i mnoge<br />

nedostatke: vi{u cenu, kra}i radni vek i<br />

servisne intervale, performanse su znatno<br />

varirale sa ambijentalnom temperaturom,<br />

intenzivnije zagrevawe zadweg dela i<br />

izduva i daleko ve}u potro{wu goriva. Pri<br />

kretawu u terenskoj vo`wi, autonomija je<br />

kod T-80U bila za dve tre}ine mawa. Model<br />

T-90 je uz to bio jeftiniji i imao je za nijansu<br />

boqi oklop, {to je predstavqalo iznena-<br />

|ewe, s obzirom na ni`i tehnolo{ki nivo.<br />

POBOQ[AWA<br />

Kao i svi sovjetski, tj. ruski tenkovi,<br />

T-90 imaju identi~nu koncepciju, sa ekstremno<br />

malom unutra{wom zapreminom radi<br />

postizawa {to boqeg oklopa, sa upravnim<br />

odeqewem napred, borbenim u sredini<br />

i pogonskim pozadi (du`ina sa topom napred<br />

9,53 m, du`ina trupa 6,86 m, {irina<br />

3,78 m i visina do krova kupole 2,23 m).<br />

Kod serije T-72 jeste, u odnosu na T-64 i T-<br />

80, u odre|enoj meri zapostavqena pokretqivost,<br />

iako je upravo na tom poqu, paradoksalno,<br />

ostvarena najve}a prednost u odnosu<br />

na T-80U. Bez obzira na to {to je tenk<br />

T-90 opremqen daleko jeftinijim klasi~nim<br />

dizel motorom sa mehani~kim puwa~em<br />

V-84MS, snage 840 KS, ostvarena je daleko<br />

mawa potro{wa nego kod gasne turbine,<br />

uz ve}u pouzdanost nego kod serije motora<br />

5TD i 6TD sa T-64, sa cilindrima koji se<br />

kre}u jedan prema drugom i zajedni~kim radnim<br />

prostorom.<br />

Jedini problem je ~iwenica da je tenk<br />

T-90, kao posledica brojnih modifikacija,<br />

postao znatno te`i (46,5 t, u odnosu na<br />

42<br />

15. april 2008.

Ruski T-90S<br />

41,5 t za T-72M1). Tako je specifi~na snaga<br />

opala sa 18,8 KS/t na 18,1 KS/t, {to je u<br />

odnosu na T-80U (27,2 KS/t), Leopard 2A6<br />

(24,2), Leclerc (27,3) i M1A2 Abrams (23,8)<br />

ipak premalo. Iz tog razloga, Rusi su pripremili<br />

oja~ani turbo-dizel V-96S2 kojim<br />

se posti`e specifi~na snaga nekih serija<br />

T-90 (za Indiju) i poboq{anog T-90S 21,5<br />

KS/t.<br />

Fabrika u ^eqabinsku je krajem januara<br />

2000. objavila da je za proizvodwu<br />

spremna varijanta snage 1.200 KS, po snazi<br />

jednak motoru razvijenom za jugoslovenski<br />

tenk vihor (oja~ani V-46). Ugradwom tog<br />

motora, specifi~na snaga dostigla bi 25,8<br />

KS/t, ~ime bi se kona~no dostigli konkurenti,<br />

ali jo{ nema najave da }e taj motor<br />

biti kori{}en.<br />

Transmisija se zasniva na dva planetarna<br />

mewa~a za svaku gusenicu, sa sedam<br />

stepeni prenosa napred i jednim nazad.<br />

Ve{awe je sistemom torzionih poluga, sa<br />

hidrauli~nim amortizerima na prvom,<br />

drugom i {estom hodnom to~ku. Na putu dosti`e<br />

brzinu od 65 km/~, a u terenskoj vo-<br />

`wi 45 km/~.<br />

Za{tita tenkova serije T-72 u po~etku<br />

je kaskala za T-64 i T-80. Prva varijanta<br />

uop{te nije imala kompozitni oklop na kupoli<br />

ve} homogeni ~eli~ni, dok je ~ak i prvi<br />

T-64 iz 1967. godine imao kupolu koja se<br />

sastojala od dva sloja livenog pancirnog<br />

~elika, izme|u kojih je bio sloj legure aluminijuma.<br />

Kasnije verzije T-64 i novi T-80,<br />

iz sedamdesetih i osamdesetih, ve} su raspolagale<br />

sa kerami~kim insertom, dok je T-<br />

TESTOVI PROBOJNOSTI<br />

Nemci i Amerikanci su testirali<br />

probojnost na tenku T-72 nepoznate varijante,<br />

verovatno poreklom iz Isto~ne<br />

Nema~ke, opremqenim oklopom kontakt<br />

5. Nije poznato koji projektil su Nemci<br />

upotrebili ali se zna da su Amerikanci<br />

koristili M829A1 iz 1991, probojnosti<br />

oko 640 mm na 2.000 m. Prema tim<br />

rezultatima, T-72 sa ERO kontakt 5 nije<br />

probijen, a jedinu nepoznanicu predstavqa<br />

koja je varijanta T-72 bila u pitawu.<br />

Zna se da je jedino T-72B bio opremqen<br />

sa kontakt 5 i to u varijanti T-<br />

72BM, pa je o tom tenku najverovatnije<br />

re~, jer kako bi ina~e Amerikanci mogli<br />

do}i do tog tipa ERO Verovatno ni aktuelni<br />

M829A2 iz 1994. ne bi bio u<br />

stawu da probije ~elo kupole T-<br />

72BM/BU i T-90 na mestima za{ti}enim<br />

sa ERO, dok se o najnovijem M829A3, za<br />

koji se tvrdi da je optimizovan za dejstvo<br />

protiv ERO, i daqe malo zna.<br />

72A i T-72M1 tek dobio insert nastao me-<br />

{awem peska i vodenog stakla. Taj materijal<br />

se ina~e koristi za jezgra pri livewu i<br />

uz ekstremno nisku cenu obezbe|uje solidnu<br />

efikasnost protiv kumulativnih projektila<br />

(ali znatno mawu nego keramika).<br />

Kona~no, na varijanti T-72B ugra|en je<br />

insert koji se sastojao iz niza razmaknutih<br />

„paketa” sa kombinacijom ~elik (21 mm) – guma<br />

(6 mm) - ~elik (3 mm), koja je bila neuporedivo<br />

jeftinija od keramike, ali predstavqa<br />

za nijansu boqe re{ewe u odnosu na T-<br />

80U. Tenk T-90 ima ne{to poboq{anu varijantu<br />

tog oklopa. Isti je slu~aj sa oklopom<br />

predwe kose plo~e, koja predstavqa varijantu<br />

sa prethodnih serija (gledaju}i sa unutra{we<br />

strane prema spoqa): 50 mm ~elik,<br />

105 mm staklotekstolit, 60 mm ~elik, 16 mm<br />

~elik visoke tvrdo}e i sa spoqa{we strane<br />

dodatno ERO kontakt 5, sve pod uglom 68<br />

stepeni u odnosu na vertikalu, a dowa kosa<br />

plo~a ima debqinu 80 mm, {to uz dozer 20<br />

mm, pod uglom daje ukupno 240 mm.<br />

Bilo kako bilo, ~eona za{tita tenka<br />

T-90 protiv potkalibarnih projektila procewuje<br />

se u slede}em rasponu: na kupoli od<br />

oko 280 (na slabije za{ti}enim delovima<br />

do topa) do 550 mm bez ERO, a sa ERO najvi{e<br />

830 mm, dok je na trupu od 240 mm na<br />

dowoj plo~i, do pribli`no 500 mm bez ERO<br />

i 750-780 mm sa ERO (kontakt 5 dodaje<br />

250–280 mm protiv kineti~kih projektila).<br />

Ameri~ki M1A2 Abrams iz 1992. je na<br />

sli~nom nivou, mada je raspored ne{to druga~iji:<br />

kupola {titi u ekvivalentu najvi{e<br />

od oko 900 mm, dok je trup slabije za{ti-<br />

}en (370 na uzanoj jako zako{enoj gorwoj<br />

plo~i, na kojoj se javqa riko{et i do 650<br />

mm na centralnom i dowem delu ~ela), uz<br />

homogeniju za{titu u ~eonim sektorima, jer<br />

nema ERO koji pru`a 100 odsto pokrivenost.<br />

Protiv kumulativnih bojnih glava, T-<br />

90 nudi ekvivalent pancirnog ~elika od<br />

najvi{e 1.000 mm na trupu do 1.300 mm na<br />

kupoli, uz napomenu da je za{tita zbog upotrebe<br />

ERO mawe ravnomerna i na nekim<br />

mestima, gde se ERO ne pogodi, vrednosti<br />

treba umawiti za oko 600 mm. Kod M1A2<br />

je, prema procenama, ne{to druga~ije: kupola<br />

1.300–1.600 mm, a trup 800–900 mm.<br />

VATRENA MO]<br />

Vatrena mo} tenka T-90 zasniva se na<br />

topu 2A46M-2 ili 2A46-5 (kasnije serije)<br />

kalibra 125 mm, puwenom automatskim puwa~em<br />

ispod kupole sa kapacitetom 22 dvodelna<br />

metka, uz borbeni komplet 43 metka.<br />

Top je opremqen stabilizatorom u dve ravni<br />

2E42-4. Ispaquje vi{e tipova municije:<br />

potkalibarne projektile, trenutno fugasne,<br />

kumulativne i protivoklopne vo|ene<br />

rakete (POVR). Me|u potkalibarne projektile<br />

ubrajaju se: BM-32 vant (iz 1985, penetrator<br />

sa osiroma{enim uranijumom,<br />

probojnosti 500 mm na 2.000 m ili 250 pod<br />

60 stepeni u odnosu na vertikalu), BM-42<br />

mango (1986, legura volframa, 460<br />

mm/2000 m) i BM-46 svinec (1991, osiroma{eni<br />

uranijum, 600 mm/2.000 m ili<br />

300/60 o /2.000 m).<br />

Tokom razvoja, bilo je velikih problema<br />

oko postizawa deklarisane probojnosti,<br />

jer je vant na testovima od 45 ispaqenih<br />

projektila postigao svega sedam proboja<br />

plo~e 250 mm pod 60 o , a svinec svega ~etiri,<br />

ali se pretpostavqa da su ti problemi<br />

re{eni do uvo|ewa u upotrebu. Zatim,<br />

BM-42M lekalo je ne{to du`i i ne mo`e da<br />

se smesti u standardni karusel, ve} zahteva<br />

modifikaciju koja je, vrlo je mogu}e,<br />

ugra|ena na T-90S ili potpuno novi puwa~,<br />

ugra|en na crnom orlu i pru`a probojnost<br />

od 600 do 650 mm ~elika na dva kilometra.<br />

^ini se da su najboqe oklopqeni ~eoni<br />

delovi kupole i ruskih i zapadnih<br />

tenkova danas neprobojni za protivnike,<br />

{to, po svemu sude}i, definitivno zna~i<br />

da sada oklop trenutno odnosi prevagu.<br />

Iz tog razloga mo`emo o~ekivati produ-<br />

`ewe cevi topova na zapadnim tenkovima<br />

i, eventualno, prelazak na ve} razvijene<br />

topove 140 mm, dok Rusi ve} odre|eno<br />

vreme najavquju glatkocevni top od ~ak<br />

152 mm koji }e opremati najnoviji, jo{<br />

uvek neprikazani tenk iz Ni`weg Tagila,<br />

za koji se sumwa da ne}e imati klasi~nu<br />

kupolu, ve} top sa eksternom ugradwom i<br />

posadu u trupu. Taj tenk, najavqen za 2009,<br />

sigurno }e uneti malo „`ivosti” jer }e<br />

najverovatnije naterati Zapad da predu-<br />

43

ISPITIVAWE OKLOPA<br />

Dvadesetog oktobra 1999. izvr{en je test oklopne za{tite<br />

dva najboqa tenka u ruskim oru`anim snagama – T-80U i T-90<br />

– slede}im sredstvima: ru~nim baca~ima RPG-7 sa bojnom glavom<br />

PG-7VR, RPG-29 (obe probojnosti oko 750 mm pancirnog<br />

~elika), protivoklopnim vo|enim raketama maqutka-2 (600<br />

mm), metis (460 mm), konkurs (650 mm) i kornet (preko 850 mm),<br />

a i potkalibarnim tenkovskim projektilima BM-42 ispaqivanim<br />

sa 1.500 m. Svako sredstvo je ispaqivano pet puta.<br />

Tenk T-90 sa ERO je tri puta probio RPG-29, a jedanput su<br />

kornet i BM-42 probili tenk bez ERO; T-80U sa ERO je RPG-29<br />

probio tri puta i svih pet puta bez ERO. Jedan PG-7VR je probio<br />

tenk bez ERO, a dva korneta je probilo tenk sa ERO i svih pet<br />

bez ERO. Procewivati stepen oklopne za{tite dva tenka na<br />

osnovu datih rezultata je prili~no nezahvalno, jer nije poznato<br />

na kom mestu su projektili poga|ali i probijali. Ura|eni su i testovi<br />

za{titnog sistema {tora, raketama kornet bez ugra|ene<br />

bojne glave. Od 10 ispaqenih raketa, ~etiri su pogodile tenk, a<br />

ostalih {est je proma{ilo.<br />

Eksplozivno reaktivni oklop „relikt"<br />

na modernizovanom tenku T-72M1M<br />

zme radikalnije mere poboq{avawa svojih<br />

tenkova.<br />

Fugasna municija je klasi~nog ruskog<br />

tipa OF-19 ili poboq{ani OF-26, dok<br />

kumulativna podrazumeva ~itav niz projektila,<br />

me|u kojima najboqe performanse<br />

imaju BK-29 (tandem glava probojnosti<br />

650 mm) i BK-31 (sa trostrukim kumulativnim<br />

puwewem, ukupne probojnosti 800<br />

mm). POVR lansirane iz cevi topa su tipa<br />

9M119M refleks, dometa 5.000 m, sa<br />

tandem-kumulativnom bojnom glavom probojnosti<br />

700–750 mm i mogu}no{}u lansirawa<br />

iz pokreta. Sa topom je spregnut<br />

mitraqez PKT kalibra 7,62 mm sa 2.000<br />

metaka, a na krovu kupole je daqinski<br />

upravqani protivavionski mitraqez<br />

12,7 mm NSVT (kompleks Utjos). Za stvarawe<br />

dimne zavese koristi se 12 baca~a<br />

dimnih kutija 82 mm, a zadr`an je i generator<br />

gasa na izduvnom sistemu motora.<br />

SUV je 1A45T irti{, preuzet sa T-80U, ~ime<br />

su se ti tenkovi prakti~no izjedna~ili<br />

na tom poqu.<br />

ZA[TITA<br />

Prve serije T-90 koristile su pasivno/aktivni<br />

ni{an TPN-4-49-23 buran,<br />

dok su kasnija vozila dobila termalni ni-<br />

{an TO1-PO-2T agava 2, a to je petnaestak<br />

godina nakon zapadnih zemaqa. Problemi<br />

koje Rusi imaju sa termalnim ni{anima<br />

oslikavaju se kona~nom odlukom od<br />

27. avgusta 2007. da za svoje novoproizvedene<br />

T-90S naru~e francuske termalne<br />

ni{ane Thales Catherine FC, kao i na<br />

indijskim vozilima. Komandir raspola`e<br />

pasivnom dnevno-no}nom spravom TKN-4S<br />

agat-S, koja je prema performansama iza<br />

panoramskih termalnih sprava, {to je na<br />

mnogim drugim tenkovima danas standard<br />

(M1A2 Abrams, Leopard 2A5/6, Leclerc, itd.)<br />

i predstavqa mo`da najslabiju ta~ku T-<br />

90. Inercijalni navigacioni sistem TNA-<br />

4-3 poseduje samo komandni T-90K, ali je<br />

na kasnijim serijama zamewen satelitskim<br />

sistemom GLONASS, koji je ekvivalent<br />

zapadnom GPS.<br />

Godine 1999. prikazana je nova varijanta<br />

T-90S. Osnovna razlika u odnosu na<br />

prethodnika je potpuno nova kupola, dobijena<br />

zavarivawem vaqanih plo~a pancirnog<br />

~elika, {to je kona~ni raskid sa ruskom<br />

tradicionalnom metodom livewa. Time<br />

se dobijaju ravnomernija oklopna za-<br />

{tita na ~elu kupole i ve}a sloboda ugradwe<br />

kompozitnog oklopa u ~elo kupole (ve}i<br />

udeo inserta ve}e masene efikasnosti u<br />

odnosu na ~elik). Nema podataka o tipu inserta,<br />

osim naziva „napolitanka”. Sa spoqa{we<br />

strane se tako|e nalazi ERO kontakt<br />

5, a u kasnijoj fazi }e se mo`da modernizovati<br />

sa novim ERO relikt (ve}a otpornost<br />

na tandem kumulativne bojeve glave<br />

i boqa pokrivenost). Na taj na~in, ekvivalent<br />

oklopne za{tite kupole protiv projektila<br />

koji dejstvuju kineti~kom energijom<br />

pove}an je na oko 920 mm (po nekim podacima<br />

i vi{e od 1.000 mm), a od zna~aja je<br />

{to je debqina oklopa, neposredno pored<br />

topa, pove}ana sa 280 na 420 mm.<br />

Ugradwom nove kupole, pribli`no je<br />

dostignut nivo za{tite na najnovijem tenku<br />

Abrams M1A2SEP iz 1998, koji je na ~elu<br />

kupole dostigao maksimum od, prema<br />

raznim podacima, 960 mm ili vi{e od<br />

1.000 mm (oklop od osiroma{enog uranijuma<br />

zatvoren u ~eli~ne „kutije”). Tako-<br />

|e, u posledwe vreme pojavquju se fotografije<br />

koje pokazuju da je na zadwem delu<br />

trupa, koji nije sa boka pokriven sa ERO,<br />

postavqen danas sve popularniji dodatni<br />

oklop tipa „slat” u obliku kaveza (prisutan<br />

i varijantama za urbano ratovawe<br />

tenkova Abrams TUSK, Challenger 2 i Leopard<br />

PSO). Neko }e pomisliti da su Rusi<br />

kopirali Zapad, ali je slat u stvari ruski,<br />

tj. sovjetski izum i po~eo se pojavqi-<br />

vati jo{ tokom rata u Avganistanu osamdesetih<br />

godina pro{log veka na oklopnim<br />

transporterima.<br />

IZVOZ<br />

Uspeh Rusije u izvozu naoru`awa i vojne<br />

opreme, ta~nije povratak u sam svetski<br />

vrh, ostvaren je dobrim delom i vrlo dobrom<br />

prodajom tenkova T-90. Interesantno<br />

je da je Indija najboqa „mu{terija". Prema<br />

posledwem ugovoru, Indijci }e nabaviti<br />

347 tenkova T-90S, od kojih }e prva serija<br />

od 120 vozila biti isporu~eni u toku slede-<br />

}e godine, a ostatak u roku od dve godine. Sa<br />

tom nabavkom, Indija }e u svom arsenalu,<br />

pored 310 prvih T-90 i T-90S iz Rusije, isporu~enih<br />

do 2004. i narednih 1.000 koji<br />

}e se sklapati u Indiji, imati 1.657 tenkova<br />

serije T-90.<br />

Al`ir }e od 2007. do 2011. dobiti<br />

187 tenkova T-90SA, koji za razliku od indijskih<br />

imaju sistem {tora, klima-ure|aje,<br />

senzore laserskog ozra~ewa i termalnoizolacioni<br />

sistem nakidka. U toku su pregovori<br />

sa Libijom i Marokom.<br />

Ruska armija je zapo~ela sa uvo|ewem<br />

T-90 neposredno nakon wegove pojave, ali je<br />

do 1996. opremila svega jedan oklopni puk<br />

21. gardijske mehanizovane divizije sa 94<br />

vozila i jedan bataqon 5. tenkovske divizije<br />

sa 31 vozilom. Nakon toga nastala je velika<br />

besparica, pa su naredne nabavke<br />

usledile tek 2004, kada je naru~eno svega<br />

14 poboq{anih T-90S. Godine 2005. jedan<br />

bataqon elitne 2. tamanske mehanizovane<br />

divizije dobio je 17 T- 90S, koji su postali<br />

operativni maja 2006. Od tada do 2011.<br />

predvi|eno je da se svake godine uvodi po jedan<br />

bataqon od 31 vozila, ~ime }e se broj<br />

tenkova te serije dovesti na 125 T-90 i 217<br />

T-90S, tj. ukupno 342. Osim toga, pojedine<br />

komponente, naro~ito ERO relikt, koriste<br />

se za modernizaciju starijih vozila, kao<br />

{to su T-72B i T-80B.<br />

Sebastian BALO[<br />

44<br />

15. april 2008.

L A K I T R A N S P O R T N I A V I O N P C - 6<br />

LETE]I XIP<br />

Foto Pilatus<br />

[vajcarska fabrika Pilatus<br />

je svetsku slavu stekla<br />

proizvodwom turboelisnih<br />

{kolskih aviona. Me|utim,<br />

u red wenih najuspe{nijih<br />

konstrukcija spada i laki<br />

transportni avion PC-6B<br />

koji se koristi u vi{e od 60<br />

zemaqa. Karakteristi~an<br />

izgled, dobre letne osobine<br />

i izuzetno {iroka lepeza<br />

upotrebe, ~ine taj avion<br />

eoma zanimqivim izborom<br />

za razne korisnike.<br />

Tokom pedesetih godina pro{log veka<br />

{vajcarska avio-industrija dizajnirala<br />

je vi{e uspe{nih modela lakih<br />

klipno-elisnih aviona koji su u{li u<br />

serijsku proizvodwu. Sticawem neophodnog<br />

iskustva, a uva`avaju}i i specifi~ne<br />

doma}e potrebe, Pilatus je 1957.<br />

zapo~eo sa projektom jednomotornog visokokrilca<br />

sposobnog da sle}e na kratke i<br />

slabije pripremqene poletno-sletne staze<br />

koje se nalaze na velikim nadmorskim<br />

visinama. Rezultat je bio PC-6 Porter (u<br />

prevodu nosa~) koji je prvi put poleteo 4.<br />

maja 1959. godine. Nekoliko nedeqa kasnije,<br />

taj avion je predstavqen na pariskom<br />

avio-salonu gde je izazvao veliku pa-<br />

`wu. Serijska produkcija po~ela je ve}<br />

idu}e godine. Prvi primerci PC-6 bili su,<br />

kao i prototip, opremqeni {estocilindri~nim<br />

klipnim motorom Avco Lycoming<br />

GSO-480-B1A6 snage 254 kW.<br />

U operativnoj upotrebi avion je demonstrirao<br />

upravo ono {to se od wega<br />

o~ekivalo – mogao je da sleti na izuzetno<br />

kratke i lo{e terene i to na velikim nadmorskim<br />

visinama {to se upravo poklapalo<br />

sa {vajcarskim eksploatacionim uslovima.<br />

I ne samo to. Pilatus je 1960. anga-<br />

`ovao prototip PC-6, zajedno sa svojim<br />

opitnim pilotom, u podr{ci alpinisti~koj<br />

ekspediciji koja se spremala u pohod na<br />

Everest. Prilikom dotura materijala u<br />

alpinisti~ke baze, avion PC-6 sletao je<br />

na leteli{ta koja su se nalazila na visinama<br />

od 5.200 i 5.750 metara. Rekordna<br />

visinom sletawa od 5.750 metara do danas<br />

nije oborena. Iako je tokom te ekspedicije<br />

prototip imao udes, to nije uticalo<br />

na prve naruxbe koje su uskoro krenule ka<br />

kupcima {irom sveta.<br />

POGONSKA GRUPA<br />

Poboq{ana verzija sa oznakom PC-<br />

6/350 imala je neznatno ja~i motor snage<br />

261 kW i to je bilo samo prelazna stepenica<br />

ka re{ewu koje se pokazalo kao pun<br />

pogodak – ugradwa turboelisne pogonske<br />

grupe. Nakon 73 primerka sa klipnim motorom<br />

Pilatus se u potpunosti preorijentisao<br />

na tzv. turboprop – u po~etku su to<br />

bili francuski motori Turbomeca Astazou<br />

u verzijama IIE, IIG i XII, ~ija se snaga kretala<br />

u rasponu od 320 do 427 kW. Verzija<br />

opremqena francuskim motorima dobila<br />

je oznaku PC-6A, a naziv porter promewen<br />

je u turbo porter. Proizvo|a~ je nedugo<br />

potom, ta~nije 1964, pre{ao na kanadski<br />

motor Pratt&Whitney PT-6A. Taj motor je u<br />

razli~itim varijantama postao pogonska<br />

grupa najve}eg broja PC-6, koji su tada do-<br />

45

REKORDERI<br />

Naravno, PC-6B je naro~ito cewen<br />

u aeroklubovima. Bez problema<br />

vu~e dve jedrilice, a posebno je pogodan<br />

za prevo`ewe padobranaca. Kolika<br />

je wegova efikasnost govore i rekordi<br />

koje je oborio. U jednom slu~aju<br />

padobranac je tokom 24 ~asa izveo<br />

500 skokova iz jednog PC-6B. Rastere-<br />

}eni avion sa samo jednim padobrancem<br />

na visinu od 630 metara pewao se<br />

za oko jedan minut. Na istom tom primerku<br />

aviona postavqen je i drugi impresivan<br />

rekord od 424 poletawa i<br />

sletawa tokom 24 ~asa, a koje je izveo<br />

isti pilot.<br />

bili sufiks „B”. Motor oznake PT-6A 27<br />

snage 410 kW ~ini dana{wi proizvodni<br />

standard.<br />

Ugradwom turboelisne pogonske grupe<br />

znatno je promewen spoqa{wi izgled<br />

aviona. Nos je vidno produ`en i avion je<br />

dobio nezgrapnu siluetu, a time i niz epiteta.<br />

Dok su jedni umereni i taj aviona nazivaju<br />

„lete}i xip” shodno nameni i terenima<br />

na kojima se upotrebqava, drugi ga,<br />

bez imalo gri`e savesti, porede sa sme-<br />

}arskim kamionom. Realno, taj avion i nije<br />

pravqen da bude lep. Robusne konstrukcije,<br />

sa pravougaonim, visoko postavqenim<br />

krilom i prenagla{enim stajnim trapom<br />

ne mo`e da odu{evi esteti~are, ali<br />

korisnike svakako mo`e. Primewena aerodinami~ka<br />

i konstruktivna {ema bili su<br />

od velike va`nosti za postizawe STOL karakteristika<br />

(Short Take Off and Landing –<br />

kratko poletawe i sletawe). Na taj na~in,<br />

PC-6B sa maksimalnim teretom mo`e da uzleti<br />

sa staze koja je duga~ka samo 197 metara!<br />

Du`ina protr~avawa nakon sletawa<br />

i to sa maksimalno dozvoqenom sletnom<br />

te`inom iznosi impresivnih 127 metara!<br />

FUNKCIONALANOST<br />

Avion PC-6B danas bez razlike koriste<br />

i vojni i civilni operateri. Isti~e se<br />

svestrano{}u upotrebe na kojem mu konkurenti<br />

te{ko pariraju. U transportnoj varijanti<br />

PC-6B mo`e da preveze do 10 putnika<br />

ili padobranaca, odnosno teret maksimalne<br />

te`ine od 1.130 kilograma. Zahvaquju}i<br />

adekvatnim bo~nim vratima, teretni<br />

prostor dimenzija 2,30/1,16/1,18<br />

m pogodan je za brz utovar i istovar raznih<br />

vrsta tereta, ukqu~uju}i i nosila sa<br />

rawenicima. Konstrukcija teretnog prostora<br />

tako|e predvi|a postavqawe opreme<br />

za aero-foto snimawe i druge vrste izvi|awa.<br />

Olak{an pristup omogu}ava i laku<br />

monta`u rezervoara za vodu zapremine<br />

1.150 litara koji mo`e da se upotrebi za<br />

ga{ewe po`ara iz vazduha. Uz dodatnu instalaciju,<br />

PC-6B mo`e da se koristi i za<br />

tretirawe useva. S obzirom na zemqu porekla,<br />

PC-6B se ~esto mo`e videti kako sa<br />

skijama sle}e i pole}e sa snega. Ugradwa<br />

plovaka i eksploatacija sa vodenih povr-<br />

{ina je tako|e uobi~ajena pojava.<br />

Za eksploataciju sa ekstremnih terena<br />

PC-6B se odlikuje odre|enim konstruktivnim<br />

specifi~nostima kao {to su filter<br />

za motorski uvodnik vazduha, to~kovi<br />

pove}anih dimenzija zbog upotrebe sa<br />

blatwavog i mekanog tla, razli~iti za-<br />

{titnici i deflektori koji izme|u ostalog<br />

{tite repne povr{ine od blata i kamewa<br />

koje bacaju glavni to~kovi.<br />

Austrijski PC-6<br />

Snimio S.VLA^I]<br />

ODLIKE PC-6B2 H4<br />

TURBO PORTER<br />

Posada...................................... jedan pilot<br />

Pogonska grupa.......Pratt&Whitney PT-6A 27<br />

snage 410 kW<br />

Razmah krila ..................................15,87 m<br />

Povr{ina krila ............................ 30,15 m 2<br />

Du`ina ...........................................10,90 m<br />

Visina..............................................3,20 m<br />

Dimenzije teretnog prostora<br />

(d/{/v) ........................... 2,30/1,16/1,18 m<br />

Zapremina teretnog prostora ........... 3.3 m 3<br />

Te`ina praznog aviona...................1.250 kg<br />

Maksimalna poletna te`ina.......... 2.800 kg<br />

Unutra{we gorivo ............................ 623 l<br />

Maks. koristan teret .....................1.200 kg<br />

Kapacitet teretnog prostora .........10 putnika/9<br />

padobranaca ili 2 nosila sa tri<br />

pratioca<br />

Maksimalna brzina horiz. leta...... 232 km/~<br />

Brzina prevla~ewa sa maks. masom i<br />

zakrilcima na sletno ........................ 96 km/~<br />

Po~etna brzina uzdizawa<br />

sa maks. teretom......................... 5.13 m/sek<br />

Dozvoqeno preoptere}ewete}e.............+3.58/-1.43<br />

G<br />

Du`ina zaleta sa maks. teretom .........197m<br />

Du`ina sletawa sa maks.teretom ......127 m<br />

Prakti~ni plafon leta .................. 7.620 m<br />

Dolet...........730 km sa maks. teretom i<br />

1.503 km sa dopunskim rezervoarima<br />

46<br />

15. april 2008.

Ameri~ka kompanija „Fer~ajld” (Fairchild)<br />

izradila je po licenci oko 90 PC-6C<br />

koji su bili opremqeni turboelisnim motorima<br />

Garret TPE 331 u razli~itim varijantama.<br />

Deo proizvedenih aviona nosili<br />

su oznaku AU-23 mirotvorac (36 aviona) i<br />

UV-20 ~irikava. Avioni AU-23 su ujedno<br />

bili i jedini naoru`ani PC-6. Tokom Vijetnamskog<br />

rata uspe{no su upotrebqavani<br />

u protivgerilskoj borbi. Bili su naoru`ani<br />

trocevnim topom HM-197 kalibra<br />

20 mm (modifikacija poznatog topa M-61<br />

vulkan) montiranom na bo~nim vratima, a<br />

i sa dva potkrilna mitraqeza 7,62 mm. Na<br />

~etiri potkrilne i jednoj podtrupnoj ta~ki<br />

mogle su da nose razli~ite vrste bombi i<br />

Avion se ~esto mo`e videti kako sa<br />

skijama sle}e i pole}e sa snega<br />

nevo|enih raketnih zrna sa ukupnom masom<br />

do 900 kilograma.<br />

Za pet godina borbenih dejstava izgubqen<br />

je samo jedan avion. Upotrebqavani<br />

su za pratwu helikoptera, neposrednu vatrenu<br />

podr{ku i ozna~avawe ciqeva. Po<br />

zavr{etku Vijetnamskog rata ovi avioni<br />

predati su tajlandskom vazduhoplovstvu,<br />

koje ih jo{ aktivno koristi u sastavu svog<br />

501. skvadrona.<br />

ISPLATIVOST<br />

Do danas je proizvedeno 528 aviona<br />

tipa PC-6 u razli~itim verzijama, od ~ega<br />

se aktivno koristi oko 250 primeraka.<br />

Koristi ga i 28 vojnih vazduhoplovstava,<br />

FILMSKI JUNAK<br />

Avion PC-6 je bio junak vi{e filmova,<br />

od kojih su najupe~atqivije scene<br />

zabele`ene u „Er Amerika”. Film govori<br />

o istinitim doga|ajima iz perioda<br />

Vijetnamskog rata kada je firma „Er<br />

Amerika” sa pilatusima PC-6 obavqala<br />

niz prqavih poslova iza kojih je<br />

stajala CIA.<br />

LEPOTA NIJE VA@NA<br />

Realno, taj avion i nije pravqen da<br />

bude lep. Robusne konstrukcije, sa pravougaonim,<br />

visoko postavqenim krilom<br />

i prenagla{enim stajnim trapom ne mo-<br />

`e da odu{evi esteti~are, ali korisnike<br />

svakako mo`e.<br />

Primewena aerodinami~ka i konstruktivna<br />

{ema bili su od velike va-<br />

`nosti za postizawe STOL karakteristika<br />

(Short Take Off and Landing – kratko<br />

poletawe i sletawe). Na taj na~in, PC-<br />

6B sa maksimalnim teretom mo`e da uzleti<br />

sa staze koja je duga~ka samo 197<br />

metara! Du`ina protr~avawa, nakon<br />

sletawa, i to sa maksimalno dozvoqenom<br />

sletnom te`inom, iznosi impresivnih<br />

127 metara!<br />

ali i razni drugi operateri u ukupno 63<br />

dr`ave.<br />

U ponudi proizvo|a~a jo{ se nalazi<br />

PC-6B. Trenutno je aktuelan model PC-6B<br />

B2-H4, koji u odnosu na prethodnike ima<br />

ne{to uve}ano le|no peraje, oja~anu<br />

strukturu aviona i izdr`qiviji stajni<br />

trap.<br />

Avion PC-6B nije jeftin ali se velikim<br />

resursima kojima raspola`e, visokom<br />

pouzdano{}u i malim tro{kovima sata leta<br />

ve}e inicijalno ulagawe brzo isplati.<br />

Naravno, pod uslovom da godi{we leti minimum<br />

400 sati. Proizvo|a~ navodi da je u<br />

uslovima gde postoji iole ure|enije zemqi{te<br />

pribli`nih dimenzija od nekoliko<br />

stotina metara, upotreba PC-6 za transport<br />

tereta duplo isplativija nego anga-<br />

`ovawe helikoptera, naro~ito ukoliko se<br />

ima u vidu i visina terena na koji se sle-<br />

}e. Sa druge strane, ne treba zaobi}i ~iwenicu<br />

da PC-6B, bez obzira na sna`an<br />

motor, poseduje aerodinami~ku koncepciju<br />

koja ne dozvoqava razvijawe brzina ve}ih<br />

od onih koje su uobi~ajene za helikoptere.<br />

Navedene karakteristike aviona i<br />

niz tehni~kih re{ewa koje doprinose<br />

ukupnoj funkcionalnosti i daqe su neprevazi|eni,<br />

bez obzira na vreme{nost od<br />

gotovo pola veka. Model PC-6B je i daqe<br />

aktuelan na tr`i{tu, pogotovo za korisnike<br />

kojima je potreban pouzdan i ekonomi~an<br />

avion velikih resursa koji }e danono}no<br />

biti u pogonu.<br />

Mr Slavi{a VLA^I]<br />

47

V E S T I * D O G A \ A J I * Z A N I M Q I V O S T I<br />

USPE[NO PUWEWE GORIVA U LETU<br />

Prototip novog lovca vazduhoplovnih snaga<br />

SAD Lockheed Martin Lightning II F-35 uspe{no je tokom<br />

svog 34. leta izveo puwewe gorivom u vazduhu.<br />

To je va`an test pred uvo|ewe tog aviona u serijsku<br />

proizvodwu (2010), koji }e omogu}iti budu}em lovcu<br />

ve}i borbeni radijus .<br />

Za taj test upotrebqen je avion-tanker<br />

KC-135. Kada su se avioni popeli na visinu<br />

od 20.000 stopa izveden je ~itav niz manevara<br />

kako bi se proverila kompatibilnost aviona<br />

F-35 u odnosu na cev za ispu{tawe goriva<br />

i wenom otporu vazduha.<br />

Lovac F-35, ina~e, nosi vi{e od osam<br />

tona goriva, {to mu omogu}ava veliki radijus<br />

bez spoqnih rezervoara goriva ili dopuwavawa<br />

gorivom u letu. To je supersoni~ni,<br />

vi{efunkcionalni lovac pete generacije,<br />

sa stealth odlikama predvi|en da zameni<br />

veliki broj aviona ukqu~uju}i i AV-8B harijere,<br />

A-10 lovce tenkova, F-16 i F-18, te avione<br />

britanskog vazduhoplovstva GR.7 harijere<br />

i Si harijere.<br />

D. D.<br />

SENDVI^ OKLOP ZA WARRIOR<br />

Sukobi u Iraku naterali su Amerikanaca i Britance da svoje<br />

BVP Warrior opreme novim dodatnim oklopom. Prema raspolo`ivim<br />

podacima, prve pakete novog sistema oklopne za{tite dobila su vozila<br />

[kotske garde (Scots Guards). Modernizacija je ura|ena u centralnoj<br />

radionici britanske armije u Kuvajtu.<br />

Novi dodatni oklop podrazumeva kombinaciju sendvi~-oklopa na<br />

gorwim delovima bokova i poznatog „slat” oklopa od zavarenih ~eli~nih<br />

traka u obliku kaveza preko doweg dela oklopa, koji pokriva hodni<br />

deo vozila. Sendvi~-oklop je prema konfiguraciji veoma sli~an izraelskom<br />

EAAK, koji je usvojen i za opremawe ameri~kih amfibijskih oklopnih<br />

vozila AAV-7 i sastoji se od dve ~eli~ne plo~e, izme|u kojih se nalazi<br />

polimerni materijal. Jasno je da je ciq te modernizacije pove}awe<br />

otpornosti na dejstvo kumulativnih bojnih glava sa ru~nih baca~a RPG-7.<br />

S. B.<br />

SISTEM<br />

CORNER SHOT<br />

Globalni terorizam i sve izra`enija<br />

dejstva u ograni~enim urbanim sredinama<br />

doprineli su stvarawu inovativnog oru`ja<br />

i opreme koje snagama bezbednosti i vojnicima<br />

omogu}uju maksimalno bezbedno suo~avawe<br />

sa protivnikom. Izrael je u<br />

tu namenu proizveo sistem corner shot<br />

za ~iju osnovu je poslu`ila nema~ka juri{na<br />

pu{ka MP44 iz Drugog svetskog<br />

rata na koju je namontiran sistem<br />

ogledala za osmatrawe i kriva cev.<br />

Na sistemu corner shot, na<br />

predwem delu, ispod cevi pu-<br />

{ke, montirani su optika<br />

za no}no osmatrawe,<br />

Novo oru`je za dejstvo u urbanim sredinama<br />

laserski ni{an, takti~ka svetiqka i mala<br />

kamera, koja ima sposobnost merewa uticaja<br />

vetra na projektil (sli~no kao kod snajpera).<br />

Kamera je povezana sa mawim, preglednim<br />

LCD ekranom. Tehni~ki posmatrano<br />

ugra|eni be`i~ni video sistem u mogu}nosti<br />

je da predaje signal na nekoliko stotina<br />

metara udaqen prijemnik. Jednostavna je<br />

monta`a pi{toqa svih kalibara (glock, Sig,<br />

Beretta, CZ 75), a sistem omogu}ava brzo mewawa<br />

projektila.<br />

Osim osnovne, pi{toqske verzije, proizvodi<br />

se i verzija sa baca~em granata kalibra<br />

40 mm. Sistem corner shot se lako upotrebqava:<br />

korisnik jednostavno postavi sistem<br />

iza ugla i preko sistema poluga, pritiskom<br />

na okida~ sistema corner shot aktivira<br />

okida~ oru`ja, ni{ane}i na ciq preko video-osmatra~kog<br />

sistema koji je ugra|en u ni-<br />

{ansku spravu. Predwi deo postavqen je na<br />

posebno postoqe koje omogu}ava okretawe<br />

sistema za 62 stepena po horizontalnoj osi.<br />

S. A.<br />

48<br />

15. april 2008.

V E S T I * D O G A \ A J I * Z A N I M Q I V O S T I<br />

AUSTRALIJSKI OKLOPWAK<br />

Australijska firma Tenix Defence Systems proizvela je novo<br />

oklopno vozilo to~ka{ oznake Tenix S600 4x4. Vozilo je kutijastog<br />

oblika sa duplom za{titom krova kabine i predweg dela sa pokretnim<br />

vratima na sredi{wem ispup~eno delu sa obe strane. Na hodni<br />

deo pri~vr{}ena je unimagova karoserija koja bez dodataka mo`e<br />

da izdr`i eksploziju mina mase do {est kilograma projektile kalibra<br />

do 7,62 mm. Pogonski agregat je u predwem delu vozila, a posada<br />

je sme{tena na bo~nim sedi{tima u ostalom delu vozila.<br />

Proizvo|a~ je predvideo {iroki spektar naoru`awa (mitraqeze<br />

kalibra 7,62 ili 12,7 mm, baca~e bombi kalibra 40 mm,<br />

ugradwa kupole OWS) i opreme (dodatna balisti~ka za{tita, baca~i<br />

dimnih kutija, zemaqska navigacija, sistem centralne regulacije<br />

pritiska u pneumaticima itd.), koji se ugra|uju prema zahtevima<br />

kupaca. Vozilo Tenix S600 4x4 proizvodi se u vi{e verzija:<br />

sa raonikom za uklawawe barikada, kao sanitetsko, komandno,<br />

logisti~ko i vozilo za obezbe|ewe aerodroma i sa ugra|enim minobaca~em<br />

kalibra 81 mm. Do sada je 220 vozila isporu~eno kuvajtskoj<br />

nacionalnoj gardi, a 10 belgijskoj policiji.<br />

S. A.<br />

AL@IR VRATIO MIG-29<br />

IZRAELSKA LORA<br />

Izraelska firma MLM uspe{no je iznad Sredozemnog<br />

mora testirala novu artiqerijsku raketu iz familije LORA<br />

(Long Range Artilery). Te rakete mo}i }e da se lansiraju iz samohodnih<br />

vi{ecevnih raketnih baca~a po ciqevima (pokretnim<br />

i nepokretnim) na daqini od 150 do 300 km<br />

u roku od deset sekundi. Predvi|eno je da se na<br />

terenska to~ka{ka vozila ugradi po ~etiri<br />

lansera LORA. Rakete su opremqene<br />

sa kombinovanim sistemom GPS<br />

i inercijalnog sistema vo|ewa,<br />

{to im omogu}ava<br />

korekciju u sredwoj<br />

fazi leta.<br />

Ruska agencija RIA-Novosti nedavno je objavila da je Al-<br />

`ir, jedan od posledwih kupaca borbenih aviona MiG-29, vratio<br />

dopremqene letelice. Osnovni razlog tog presedana predstavqa,<br />

prema re~ima al`irskih zvani~nika, „lo{ kvalitet<br />

nekih komponenti i sklopova”. Al`ir je marta 2006. sa ruskom<br />

kompanijom „Rosbronoeksport” potpisao ugovor vredan 1,28<br />

milijarde dolara o isporuci 29 jednoseda MiG-29SMT i {est<br />

dvoseda MiG-29UB.<br />

Isporuke su zapo~ele marta 2007, ali je ve} maja 2007.<br />

Al`ir zapo~eo sa odbijawem daqih isporuka i zatra`io da se<br />

15 isporu~enih aviona vrate u Rusiju. Oktobra 2007. obustavili<br />

su i pla}awa. Rusi su sve ovo prihvatili i ponudili savremenije<br />

verzije MiG-29M2 i MiG-35, mada se ne zna da li<br />

}e Al`irci to prihvatiti. Umesto toga, u igru }e verovatno ponovo<br />

u}i francuski Rafale.<br />

S. B.<br />

NOVI JAPANSKI TENK<br />

Japanske oru`ane snage su prvi put prikazale svoj najnoviji tenk,<br />

ranije poznat kao TK-X, a sada Type-10. Re~ je o izuzetno savremenom<br />

vozilu, vrlo dobro prilago|enom japanskim uslovima, ali i {ire. U<br />

odnosu na prethodnika veoma cewenog Type-90, novi tenk je mawi (ima<br />

jedan par hodnih to~kova mawe, pet umesto {est), ima mawu masu (44<br />

umesto 50 t), ali je naoru`an istim topom kalibra 120 mm standardne<br />

du`ine cevi, mada se navodi da }e se u budu}nosti koristiti top<br />

ve}e du`ine cevi. Du`ina sa topom napred je 9,42 m, {irina 3,24 m,<br />

a visina 2,3 m. Tenk je opremqen slo`enim modularnim oklopom i aktivnim<br />

sistemima za{tite. Ve{awe je kao i kod Type-90 hidropneumatskog<br />

tipa, sa mogu}no{}u promene nagiba po obe ose, dok je SUV<br />

opremqen automatskim sistemom za pra}ewe ciqa.<br />

S. B.

R U S K A K O R V E T A S T E R E G U [ ^ I J<br />

BROD SA STELT<br />

ODLIKAMA<br />

Korveta steregu{~ij je prvi<br />

postsovjetski brod koji<br />

}e se izgra|ivati u<br />

serijskoj proizvodwi. Osnovna<br />

uloga tog novog broda<br />

bila bi patrolirawe<br />

teritorijalnim vodama i<br />

protivpodmorni~ko<br />

dejstvo, a slu`io bi i<br />

kao mawi eskortni brod.<br />

KARAKTERISTIKE<br />

Deplasman 1.900 t<br />

Dimenzije 93,9h13,0h9,4 m (gaz<br />

na pramcu je jako veliki zbog sonara);<br />

Pogon: CODOG (kombinacija ili<br />

dizel motora ili gasnih turbina) 2h<br />

10.000 kW gasnim turbinama, 2 h 3.650<br />

kW dizel motorima, 2 propelera;<br />

Brzina: 27 ~vorova;<br />

Naoru`awe: 8 protivbrodskih<br />

raketa u dva vertikalna lansera tipa<br />

SS-N-26 YAKHONT (protivbrodska krstare}a<br />

raketa), 6 protivpodmorni~kih<br />

raketa u jednom vertikalnom lanseru<br />

tipa SS-N-29 MEDVEDKA-VE, top kalibra<br />

100 mm, dva sistema KASHTAN-M za<br />

blisku protivraketnu i protivavionsku<br />

za{titu i dva mitraqeza 14,5 mm;<br />

Pored osmatra~kih i navigacionih<br />

radara i sistema za upravqawe<br />

vatrom, brod je opremqen ure|ajima za<br />

elektronsko ometawe, baca~ima mamaca<br />

i sonarom.<br />

Po okon~awu hladnog rata i raspada<br />

SSSR-a, Rusija je upala veliku ekonomsku<br />

krizu, a sa konstantnim mawkom<br />

finansijskih sredstava suo~ila<br />

se i ruska vojska, pa je usledilo veli<br />

ko „kresawe“ vi{kova borbene tehnike. Za<br />

svega nekoliko godina iz upotrebe su izba-<br />

~ene ~itave serije krstarica, razara~a i<br />

podmornica, ve}ina nosa~a aviona i helikoptera.<br />

Op{te osipawe osetilo se i u<br />

strate{kim snagama, podmornicama sa balisti~kim<br />

raketama.<br />

Od tog vremena pro{lo je oko 20 godina<br />

i tek sada se naziru neki novi projekti,<br />

za~eci sna`ne i moderne flote Rusije. Ratni<br />

brod steregu{~ij (Stereguschy), po nekim<br />

analiti~arima korveta, a po drugima fregata,<br />

jedan je od poku{aja da se nov moderan<br />

brod isporu~i mornarici u seriji, a ne samo<br />

kao pilot projekat. Od kada je Rusija po-<br />

~ela da uvodi nove ratne brodove u svoju<br />

flotu, to su sve bili samo pojedina~ni primerci<br />

koji nikada nisu dobili brodove naslednike<br />

iz svoje klase (projekti 1244.1 Novik,<br />

1166.1 gepard, 1154.0 Neustrashimy,<br />

1239 Bora/Dergach, projekat 1230 Scorpion).<br />

Osnovna uloga novog broda bila bi<br />

patrolirawe teritorijalnim vodama, protivpodmorni~ko<br />

dejstvo, a slu`io bi i kao<br />

mawi eskortni brod. Prema zamisli in`ewera<br />

iz projektnog biroa „Almaz“, plovilo<br />

mora da ispuni slede}e kriterijume: da ima<br />

radijus od minimum 10. 000 Nm, da ima autonomiju<br />

plovidbe 60 dana, opremu za pra-<br />

}ewe ratnih brodova, aviona i drugih plovila,<br />

da ima mawa plovila koja bi mogla<br />

da izvode inspekcijske poslove, da prevozi<br />

helikopter, ima sredstva za nadzirawe<br />

okru`ewa, da mo`e da ispaquje hice upozorewa<br />

i presre}e brodove krstare}om<br />

brzinom od 20 do 25 ~vorova, te da ima<br />

opremu za namotavawe i ~uvawe ribarskih<br />

mre`a i druge ribarske opreme zaplewene<br />

u ilegalnom ribarewu.<br />

Takvo plovilo moralo bi da ima deplasman<br />

izme|u 1.500 i 1.800 tona i da bude<br />

naoru`ano ~itavom paletom naoru`awa.<br />

Artiqerijsko naoru`awe ~inili bi topovi<br />

kalibra od 30 mm do 100 mm, sa ure|ajima<br />

za kontrolu vatre, od onih najprostijih opti~kih,<br />

pa do savremenih radarski vo|enih.<br />

Zavisno od misije koje bi obavqao, brod bi<br />

bio naoru`an protivbrodskim raketama<br />

ili protivpodmorni~kim sistemima, a po<br />

konstrukciji bi bio takav da se na wega mo-<br />

`e dodatno instalirati jo{ ubojnih sredstava,<br />

kako bi se oja~ao u slu~aju rata.<br />

Takvo kompleksno naoru`awe omogu-<br />

}ava brodu da dejstvuje po ciqevima na povr{ini,<br />

u vazduhu, pod vodom, ali i po postrojewima<br />

na obali. Helikopter koji bi<br />

trebalo da bude ukrcan je multifunkcionalni<br />

KA-27.<br />

U taj projekat ugra|ena su i iskustva<br />

drugih mornarica, tako da plovilo poseduje<br />

odre|ene „stealth“ karakteristike. To se<br />

ogleda i u konstrukciji nadgra|a broda, koje<br />

je nisko, bez izdu`etaka na krmi. Struktura<br />

iznad komandnog mosta je tako|e stealth<br />

karakteristika, i u woj se nalaze radari i<br />

ostala elektronska oprema. Jarbol je odmah<br />

iza i na wemu je ostali deo opreme za<br />

osmatrawe i navigaciju. Sama konstrukcija<br />

broda, glatka zaobqewa struktura, omogu-<br />

}ava smawenu radarsku vidqivost i mawu<br />

infracrvenu vidqivost, a ni`i je i nivo<br />

buke. Tome su doprineli specijalni materijali<br />

i farba koja upija delove elektromagnetnog<br />

spektra.<br />

Iako je prvobitno planirawa gradwa<br />

10 brodova te klase, kasnije je broj pove-<br />

}an na ~ak 20.<br />

Zanimqivo je to {to nema protivavionskih<br />

raketa, osim onih u sistemu KASHTAN-<br />

M, {to samo po sebi potvr|uje namenu broda<br />

– za{titu teritorijalnih voda od upada neprijateqskih<br />

brodova i podmornica.<br />

D. DURKOVI]<br />

50<br />

15. april 2008.

H E L I K O P T E R S I K O R S K I S - 5 5<br />

ZA^ETNIK<br />

VERTIKALNOG<br />

MANEVRA<br />

istorija<br />

U svetskoj istoriji S-55<br />

smatra se jednim od<br />

za~etnika vertikalnog<br />

manevra, jer je ta<br />

letelice tokom Korejskog<br />

rata primewena u prvim<br />

desantima izvedenim<br />

u realnim borbenim<br />

okolnostima. U na{oj<br />

istoriji, to je prvi<br />

helikopter izra|en u<br />

doma}oj industriji na<br />

osnovu strane licence.<br />

Kroz JRV i PVO pro{lo je<br />

45 primeraka britanske<br />

i doma}e proizvodwe.<br />

Uzavr{nici Drugog svetskog rata i prvim<br />

poratnim godinama ameri~ke oru-<br />

`ane snage koristile su helikoptere<br />

koji su u to vreme ra|ene u firmi „Sikorski”,<br />

jer su uvidele wihovu prednost.<br />

U toj fabrici su se posle rata proizvodile<br />

letelice S-51 za tri putnika. Taj limit<br />

nosivosti ameri~ke oru`ane snage `elele<br />

su da prevazi|u i da stvore ma{ine pogodne<br />

za prevoz odeqewa od deset qudi. Zato<br />

su u „Sikorskom”, 1. maja 1949, odlu~ili<br />

da od konstruktora zatra`e da u roku od samo<br />

sedam meseci stvore novu letelicu. Motor<br />

su smestili u veliko ku}i{te na nosu letelice<br />

koje podse}a na balon. Iza se nalazio<br />

prostor za teret ili putnike. Posada se<br />

morala smestiti visoko iznad motora. Konstruktori<br />

su po{tovali rokove i prvi prototip<br />

se na{ao u vazduhu 10. novembra<br />

1949, a prvi serijski primerci predati su<br />

ameri~kim oru`anim snagama 1950.<br />

U „Sikorskom” su za novu letelicu<br />

izabrali oznaku S-55, a u RV i KoV SAD dodelili<br />

su joj oznaku H-19 i ime „~iksou”<br />

(Chicksaw). U Mornarici SAD i Obalskoj<br />

stra`i, prema wihovom sistemu ozna~avawa,<br />

te letelice nazvali su HO4S, a marinci<br />

HRS. Posle unifikacija sistema ozna~avawa<br />

u sva ~etiri vida oru`anih snaga<br />

SAD, 1962. ukinute su stare oznake i uvedena<br />

nova UH-19.<br />

Porodica S-55 ima istorijsku ulogu u<br />

oblikovawu takti~ke primene helikoptera<br />

1953. posledwe ratne godine u Koreji. Tamo<br />

su S-55 bili prvi helikopteri kori{}eni<br />

u prevozu desanta, prvi su sletali u dubinu<br />

protivnikove teritorije, prvi prevozili<br />

o{te}ene letelice i vozila kao podvesni<br />

teret. Leteli su na zadacima prevoza<br />

rawenika i u~estvovali u izvla~ewu<br />

oborenih ~lanova posade aviona.<br />

Tokom deset godina serijske proizvodwe<br />

„Sikorski” je izradio 1.067 S-55 u vojnim<br />

varijantama za potrebe ameri~kih oru-<br />

`anih snaga i za tridesetak korisnika {irom<br />

sveta. Od 1964, male serije tih aviona<br />

i rezervni delovi izra|ivani su u privatnoj<br />

fabrici „Orlando” u mestu Sanford,<br />

na Floridi. U toj fabrici izra|eno<br />

je nekoliko neobi~nih derivata S-55 me|u<br />

kojima se posebno istakao QS-55 agresor<br />

– lete}a meta napravqena tako da izvana<br />

podse}a na standardni borbeni helikopter<br />

Var{avskog pakta Mi-24. Takve letelice<br />

kori{}ene su za obuku ameri~kih oru-<br />

`anih snaga.<br />

Po licenci, 550 helikoptera S-55 izra|eno<br />

je u britanskom „Vestlandu”, francuskom<br />

„Sud-Istu” i japanskom „Micubi{iju”.<br />

Francuski primerci pro{li su vatreno<br />

kr{tewe u Al`iru, u borbi protiv gerile,<br />

naoru`ani sa oru|ima kalibra 20 mm, 12,7<br />

mm i 7,5 mm i dva lansera nevo|enih raketnih<br />

zrna. Helikopteri S-55 nisu imali snage<br />

za toliki teret, pa su na kraju uglavnom<br />

imali samo mitraqez sa samoodbranu.<br />

51

BRITANSKA VARIJANTA<br />

Britanska firma „Vestland“ se posle<br />

Drugog svetskog rata odlu~ila za izradu helikoptera<br />

po licenci „Sikorskog“. Zbog<br />

u{tede tada dragocenih dolara, u „Vestlandu“<br />

su koristili doma}e delove i ure|aje i<br />

zato su sa punim pravom uz akronim „Sikorskog“<br />

dodali duplo slovo „v“. Od 1949.<br />

do 1954. za britanske oru`ane snage izra-<br />

|ivani su WS-51 sa prostorom za tri pilota<br />

i do tri putnika. Helikopteri WS-51<br />

imali su skromne performanse, ali su ukazali<br />

na zna~ajne dobitke od vertikalnog<br />

manevra. Zato se u „Vestlandu“ nisu dvoumili<br />

oko odluke o pro{irewu licencnog<br />

programa „Sikorskog“ na S-55. Posao su<br />

dogovorili 15. novembra 1950, sa posebnom<br />

klauzulom o pravu izvoza u tre}e dr-<br />

`ave. Iz ameri~kog proizvodnog lanca poslali<br />

su 1951. „Vestlandu“ uzorak S-55.<br />

Preko programa pomo}i SAD, Britanska<br />

kraqevska mornarica se od 1952. snabdela<br />

sa 25 helikoptera S-55. Ve} tada su za<br />

slu`beno te letelice odabrali „virlvind“<br />

(Whirlwind).<br />

Helikopteri koje je proizvodio „Vestland“<br />

– WS-55 izra|ivani su u „Seriji 1“<br />

sa ameri~kim motorima u podvarijantama<br />

za britanske oru`ane snage sa oznakama od<br />

Mk 1 do Mk 4, koje su za RV i mornaricu izra|ivane<br />

od 1953. do 1957. Rat protiv gerilaca<br />

u Malaji nametnuo se kao prva prakti~na<br />

proba S-55/WS-55. Me|utim, u pra-<br />

{umama Dalekog istoka umesto 10 qudi mogli<br />

su bezbedno da prevezu samo dva ~oveka.<br />

Stav Britanaca da se oslone na vlastite<br />

snage lo{e se odrazio na performanse<br />

WS-55 – zbog primene te`ih materijala<br />

oni su bili 5 odsto te`i od ameri~kih<br />

primeraka i zato su imali redukovanu nosivost<br />

koritnog tereta, kra}i dolet i znatno<br />

sni`enu vertikalnu brzinu pewawa. Zato<br />

su se u Vestland u pozabavili problemom<br />

rasta snage motora. To su uradili u dva<br />

koraka – u „Seriji 2“ na WS-55 ugra|eni su<br />

britanski motori Alvis Leonidas, snage 750<br />

KS (ameri~ki motori imali su 600 odnosno<br />

700 KS). Na prototipu HAR Mk 5 iz<br />

1955. provereni su novi motori, ali Britanci<br />

nisu taj model uveli u naoru`awe.<br />

U „Vestlandu“ su izradili 129 komada<br />

HAS Mk 7 za borbu protiv podmornica sa<br />

britanskim derivatom ameri~kog sonara<br />

AN/AQS-4 i protivpodmorni~kim naoru`awem.<br />

Prvi Mk 7 poleteo je 17. oktobra<br />

1956, a u naoru`awe prvog protivpodmorni~kog<br />

skvadrona do{li su 1957. godine. U<br />

slu`bi na moru Mk 7 zadr`ao se samo tri<br />

DINAMIKA PROIZVODWE<br />

„Soko” je 1961. predao eskadrilama<br />

pet S-55, 1962. ~etiri komada,<br />

1963. nisu imali nijedan finalizovan<br />

S-55, 1964. su zavr{ena tri, 1965.<br />

dva, 1966 – 19 komada i u posledwoj godini<br />

proizvodwe 1967 – pet komada.<br />

Po varijantama, montirana su od britanskih<br />

delova ili izra|ena 34 S-55-5<br />

(ev.br. od 11704 do 11737) i ~etiri S-<br />

55-7 (ev.br. od 11902 do 11905).<br />

S -55-5 sa evidencionim brojem 11734<br />

proizveden u „Sokolu“ 1967. godine<br />

MNOGOBROJNO JATO<br />

Tokom deset godina serijske proizvodwe<br />

„Sikorski” je izradio 1.067 S-<br />

55 u vojnim varijantama za potrebe<br />

ameri~kih oru`anih snaga i za tridesetak<br />

korisnika {irom sveta.<br />

godine. Posle demonta`e namenskih ure|aja,<br />

Mk 7 nastavili su da lete sve do 1975.<br />

na zadacima podr{ke marincima u kriznim<br />

`ari{tima Bliskog i Dalekog istoka.<br />

Britanci su od WS-55 tra`ili vi{e i<br />

zato su razvili „Seriju 3“ sa gasnom turbinom.<br />

Promenom motora dobili su zna~ajan<br />

porast performansi. Prvi WS-55 sa ameri~kom<br />

turbinom T58 poleteo je 1959. godine.<br />

Sve do prole}a 1969. ugra|ivane su<br />

britanske turbine Gnom (licencni T58), kada<br />

je zavr{ena serijska proizvodwa WS-55.<br />

U sve tri serije u „Vestlandu“ su izradili<br />

436 helikoptera WS-55 za britanske oru-<br />

`ane snage, civilne korisnike i za izvoz.<br />

JUGOSLOVENSKI MODEL<br />

Deset S-51 Mk 1B bili su prvi helikopteri<br />

u Jugoslovenskom ratnom vazduhoplovstvu<br />

(JRV)koji su uvedeni u naoru`awe 1954.<br />

godine. Poslu`ili su kao osnova za razvoj<br />

prve jedinice za novom vrstom letelica –<br />

27. helikopterske eskadrile. Na S-51 obu-<br />

~eni su piloti i tehni~ari, a na ve`bama su<br />

ste~ena po~etna iskustva u primeni. U narednom<br />

koraku predvi|eno je da se nabave<br />

ve}e letelice kako bi se pratila iskustva<br />

iz lokalnih ratova sa vertikalnim mane-<br />

52<br />

15. april 2008.

vrom. Godine 1957, za proveru je nabavqen<br />

jedan primerak S-55 „Serije 1“ sa motorom<br />

PW-1340-57, kakav su u „Vestlandu“ ugra|ivali<br />

na HAR Mk 1 za britansku mornaricu i<br />

HAR Mk 2 za vazduhoplovstvo. U evidenciji<br />

JRV dobio je broj 11551. Taj unikatni S-55 (u<br />

zvani~nim dokumentima JRV ne koristi se<br />

britanski prefiks W) najpre je bio u Vazduhoplovnom<br />

opitnom centru radi verifikacionih<br />

ispitivawa mogu}nosti letelice. U<br />

Centru su ustanovili kako S-55 mo`e do 50<br />

kilometara udaqene ta~ke prevesti pet pe-<br />

{adinaca ili 590 kg korisnog tereta lete-<br />

}i na visini od 500 fita (152 metara), brzinom<br />

leta od 76 nauti~kih miqa (140,8<br />

km/~). Za prevoz i povratak u bazu potrebna<br />

su mu 42,5 minuta.<br />

U to vreme su u komandi vida razmatrani<br />

u planovi za nabavku velike koli~ine<br />

tih letelica. U nekim dokumentima pomiwala<br />

se procena potreba i za 300 komada.<br />

Prema predlozima plana razvoja vida iz<br />

1958. godine predvi|ala se izrada S-55 na<br />

osnovu licence po programu nazvanom „Soko-IV“.<br />

U nekoliko razli~itih modela razvoja<br />

predvi|ala se nabavka 100 ili 200<br />

helikoptera S-55. Krajem pedesetih godina,<br />

paralelno sa velikom reorganizacijom vi-<br />

NAORU@AWE<br />

Prva iskustva JRV i PVO sa raketnim<br />

naoru`awem na helikopterima ste-<br />

~ena su na S-55. U VOC-u su 1966. godine<br />

primili S-55 ev.br. 11700 sa dva bo~na<br />

nosa~a za dva lansera nevo|enih raketnih<br />

zrna FFAR 2,75 in~a (VVRS 69,8<br />

mm). U inventaru JRV i PVO bile su velike<br />

koli~ine tih raketa predvi|enih za<br />

naoru`avawe lova~kih aviona F-86D.<br />

Piloti su u po~etku na ga|awima sa S-55<br />

imali problema da odr`e ni{ansku ta~ku<br />

u toku od tri sekunde, ali su posle posebnih<br />

ve`bi i to savladali.<br />

Na drugom primerku S-55, ev.br.<br />

11701, 1970. na bo~ne nosa~e postavqene<br />

su lansirne {ine za ~etiri POVR<br />

9M14 „maqutka“, koje su u to vreme masovno<br />

uvo|ene u naoru`awe JNA.<br />

U VOC-u se pokazalo da se S-55 ne<br />

mo`e koristiti kao platforma za POVR<br />

zbog jakih vibracija. Zato su oba naoru-<br />

`ana helikoptera S-55 vra}ena na<br />

osnovni standard. Kako JRV i PVO nisu<br />

odustali od namere da se „maqutkama“<br />

ga|a iz vazdu{nog prostora, to je ostvareno<br />

tek na „gazeli“, letelici znatno vi-<br />

{ih performansi od S-55.<br />

Za S-55 stacionirane u priobalskom pojasu<br />

nabavqeno je 12 pari plovaka koji su ugra|eni<br />

na helikoptere od 1969. do 1971. godine<br />

da i preimenovawem u JRV i PVO, donete<br />

su odluke o nabavci po~etne koli~ine gotovih<br />

S-55 u dve varijante – u osnovnoj S-55-5<br />

i protivpodmorni~koj S-55-7, i naknadno<br />

osvajawe licence za motor u doma}im fabrikama.<br />

Za finalistu je izabrana fabrika<br />

„Soko” iz Mostara, a za motore i transmisiju<br />

fabrika „21. maj” iz Rakovice.<br />

Za pokretawe doma}e proizvodwe sa<br />

Britancima su 1959. ugovorene po~etne nabavke<br />

od {est gotovih S-55, zatim 12 komada<br />

setova za monta`u, 30 gotovih motora i 12 u<br />

delovima za monta`u. Prvi primerci primqeni<br />

su u novembru i decembru 1960. Bili<br />

su to S-55-5 sa evidencionim brojevima od<br />

11700 do 11703 i S-55-7 11900 i 11901. U<br />

vreme kada su uvedeni u naoru`awe iz<br />

SSSR-a su ve} prido{li Mi-4 dvostruko ve-<br />

}e nosivosti i po 20 odsto ni`oj ceni. Iako<br />

je prednost bila na strani Mi-4, zbog ambicije<br />

da se razvija doma}a industrija nastavilo<br />

sa radom po licenci S-55.<br />

Nova tehnolo{ka re{ewa predstavqala<br />

su veliki izazov za doma}e fabrike, ali<br />

one su zadatak savladale po cenu velikog ka-<br />

{wewa. „Soko” je 1961. godine u eskadrile<br />

predao pet S-55, 1962. ~etiri komada,<br />

1963. nisu imali nijedan finalizovan S-55,<br />

1964. zavr{ena su tri, 1965. godine dva,<br />

1966 – 19 komada i u posledwoj godini proizvodwe<br />

1967 – pet komada. Po varijantama,<br />

montirana su od britanskih delova ili<br />

izra|ena 34 S-55-5 (ev. br. od 11704 do<br />

11737) i ~etiri S-55-7 (ev.br. od 11902 do<br />

11905).<br />

Prvobitno je trebalo da se izradi 90<br />

komada, ali se odustalo od nastavka proizvodwe<br />

zbog potpune zastarelosti letelice.<br />

Naime, odluka o nabavci S-55-5/7 doneta je<br />

u vreme kada se ta letelica ve} nalazila u<br />

zaostatku u tehnolo{kom pogledu i kada su<br />

Britanci ve} imali „Seriju 3“ sa gasnom<br />

turbinom. Naknadno se pokazalo da S-55<br />

ima ozbiqnih konstruktivnih nedostataka,<br />

limitirane performanse, a zbog ga{ewa<br />

mati~ne proizvodne linije nabavka rezervnih<br />

delova pretvorila se u no}nu moru.<br />

OPERATIVNA UPOTREBA<br />

Prvi primerak S-55, ev.br. 11551, iz<br />

VOC-a su prosledili 27. helikopterskoj<br />

eskadrili na aerodrom u Zemunu, a tom jatu<br />

se pridru`io i S-51. Jezgro pilota obu~avano<br />

na dva modela „Sikorskog“ oktobra<br />

1960. na{lo se u sastavu 107. puka iz Ni-<br />

{a (tek preformiranog iz lova~ko-bombarderske<br />

jedinice naoru`ane avionima F-<br />

53

47D „tanderbolt”), prvom helikopterskom<br />

puku u istoriji JRV. U sastavu puka bile su<br />

tri eskadrile – dve sa Mi-4, pristiglim iz<br />

SSSR-a, i 782. eskadrila sa S-55. U po~etku<br />

su u woj bili S-55, ev.br. 11551, ali i<br />

{est S-55 pristiglih iz Vestlanda novembra<br />

i decembra 1960. godine.<br />

Ve} u prvim mesecima slu`be pokazalo<br />

se da S-55 ima velikih tehni~kih nedostataka.<br />

Kvarovi su bili ~esti – lomile su se usisne<br />

i izduvne cevi, pucao ventilatorski<br />

usmeriva~ vazduh, lomila kva~ila motora.<br />

Kako su S-55 bili u odnosu na Mi-4<br />

znatno ni`ih takti~ko-tehni~kih karakteristika,<br />

dobili su pomo}nu {kolsku namenu<br />

– na wima su se od 1962. u 782. eskadrili<br />

obu~avali piloti helikoptera. Osim<br />

obuke, S-55 pru`ali su pomo} civilnom<br />

stanovni{tvu. Posade 782. eskadrile u~estvovale<br />

su u otklawawu posledica<br />

zemqotresa u Skopqu 1963. godine. U jednoj<br />

neobi~noj akciji otklonili su rizik od<br />

velikih poplava u Pomoravqu – dok je helikopter<br />

S-55 lebdeo mehani~ari su bacali<br />

dinamit na ledene plo~e na reci Moravi.<br />

Kada je u naoru`awu vojske broj helikoptera<br />

S-55 pove}an sa primercima iz<br />

„Sokola”, 782. eskadrila dostigla je pun<br />

formacijski broj od 12 komada tih letelica.<br />

U vreme preformacije JRV i PVO 1964.<br />

godine, devet S-55 i tri S-55-7 iz 782. eskadrile<br />

predati su u sastav tek formirane<br />

784. protivpodmorni~ke eskadrile u Mostaru<br />

(od 1968. bazirana na helidromu Divuqe).<br />

Ona se nalazila u sastavu 97. puka pomo}ne<br />

avijacije (od 1968. godine 97. avijacijske<br />

brigade) namewene za podr{ku Ratnoj<br />

mornarici. U po~etku se S-55-7 nisu koristili<br />

za namenske zadatke jer, iako su imali<br />

konstrukciju prilago|enu ugradwi sonara,<br />

nisu posedovali taj ure|aj. Naime, Amerikanci<br />

su zbog Berlinske krize i obnove odnosa<br />

Beograda i Moskve odlagali snabdeva-<br />

TAKTI^KO-TEHNI^KE KARAKTERISTIKE<br />

Pogonska grupa: S-55 ev.br. 11551 – motor Pratt & Whitney Wasp R-1340-40 snage 410 kW<br />

(600 KS), S-55/7 – Alvis Leonides Major 755/1 motor snage 552 kW (750 KS), rezervoar za gorivo<br />

– 470 kg<br />

Dimenzije: pre~nik nose}eg rotora 16,16 m, du`ina 19,1 m, visina 4,07 m<br />

Masa: prazan sa uqem 2.710 kg, normalna u poletawu 3.270 kg,<br />

maksimalna u poletawu 3.630 kg, dodatni teret za S-55-7 predstavqali su 351 kg podeqen<br />

na 141 kg za sonar, 160 kg za dva rukovaoca sonara i 50 kg za plovke<br />

Performanse: maksimalna brzina na nivou mora 176 km/~, brzina krstarewa 139 km/~, dolet<br />

S-55-5 485 km, S-55-7 560 km, trajawe leta 3,5 ~, vrhunac lebdewa sa uticajem zemqe<br />

2.400 m, vrhunac letewa bez uticaja zemqe 1.200 m<br />

Nosivost: tri ~lana posade, 850 kg tereta (realna nosivost 360 kg) ili do 10 vojnika ili do<br />

8 putnika ili do 6 rawenika na nosilima, hidrauli~na dizalica nosivosti 180 kg du`ine<br />

sajle 20 m<br />

we JNA sofisticiranim ure|ajima. Sonari<br />

AN/AQS-4D kona~no su 1970. godine ugra-<br />

|eni na ~etiri S-55-7, a na peti primerak<br />

tek naredne. U praksi se sonari nisu dobro<br />

pokazali. Pu{tali su vodu tokom urawawa i<br />

imali su vrlo limitiran domet.<br />

Obuka pitomaca VVA, od 1964. do<br />

1968, provodila se u 782. eskadrili na<br />

aerodromu u Mostaru, na helikopterima S-<br />

55, sve do zamene sa Mi-2.<br />

U Ni{u su od 1967. do 1973. godine<br />

S-55 leteli u 783. eskadrili. U wenom sastavu<br />

bilo je od ~etiri do osam S-55.<br />

Odeqewe od pet do {est S-55 nalazilo<br />

se od 1967. do 1970. godine na aerodromu<br />

u Zemunu, u 890. eskadrili za vezu<br />

Komande RV i PVO. Po dva S-55-5 sledovala<br />

su {tabna avijacijska odeqewa Komande<br />

11. divizije PVO u Zemunu i 15. diviziju<br />

PVO na aerodromu „Pleso”. U praksi se u<br />

tim odeqewima nalazio jedan S-55. Pukovi<br />

VVA, stacionirani u blizini mora, imali<br />

su po jedan S-55-5/7 za STS. Bili su to 185.<br />

puk sa aerodroma u Puli, 105. puk sa „Zemunika”<br />

i 172. puk sa „Golubovaca”.<br />

Kriza oko odr`avawa S-55 krajem {ezdesetih<br />

godina bila je prouzrokovana nedostatkom<br />

rezervnih delova i ka{wewem<br />

usvajawa remonta u zavodu „Jastreb“ u Zemunu.<br />

Ve}e koli~ine rezervnih delova uvezene<br />

su tek 1970. iz Francuske. Godine<br />

1971. u „Sokolu“ su po~ele popravke rotora,<br />

a u „Jastrebu“ kva~ila. Remontnu krizu<br />

ubrzalo je relativno intezivno kori{}ewe<br />

tih helikoptera (1969. godine S-55-5 leteli<br />

su prose~no 134 sati, a S-55-7 130 ~asova)<br />

i kratak resurs motora od samo 250<br />

~asova. Zato se 1971. u „Jastrebu“ nalazilo<br />

12 komada na remontu. Od 42 S-55/7,<br />

sredinom te godine u letnom stawu bila su<br />

22, a ostali su ~ekali na remont ili popravke.<br />

Tri komada su rashodovana da bi<br />

poslu`ili kao izvor rezervnih delova. U<br />

rashod su za delove 1972. oti{la dva S-55-<br />

5 i jedan S-55-7.<br />

Rezervni delovi, posebno le`ajevi za<br />

motore, ostali su glavni problem, pa su<br />

1972. od planiranih 11 remontovane samo<br />

tri ma{ine. Kona~no su svi S-55 povu~eni<br />

iz naoru`awa 1974. godine. Preostali helikopteri<br />

kori{}eni su kao mete na poligonima<br />

i u~ila u {kolama. Jedan S-55-5 ~uva<br />

se u muzejskoj zbirci na aerodromu „Nikola<br />

Tesla“ u Beogradu u glavnoj postavci.<br />

Aleksandar RADI]<br />

54<br />

Primerci obe varijante S-55-7 i S-55-5<br />

na zadatku spa{avawa od poplave u reonu<br />

]uprije februara 1963. godine

SA galerije<br />

RATNE IGRA^KE<br />

Pi{e<br />

Branko<br />

KOPUNOVI]<br />

N<br />

Na zanimqivoj fotografiji snimqenoj u severnom<br />

delu Kosovske Mitrovice, a nedavno<br />

objavqenoj u jednim dnevnim novinama, igra se<br />

grupa de~aka ispred niza parkiranih vozila sa<br />

oznakom UN. Darovitom snimatequ nije promakao<br />

kontrast: mali{ani vitlaju plasti~nim „heklerima”,<br />

dok iza wih }askaju toga ~asa nenaoru`ani<br />

vojnici mirovnih snaga. Ratne igre. Ni{ta neobi~no<br />

za mom~i}e, pa to je neka vrsta tradicije na<br />

na{im prostorima. Wihovi o~evi su se delili na<br />

kauboje i Indijance, a dedovi se obarali na ple-<br />

}a. A {ta drugo i da se o~ekuje od naroda ~ija je<br />

sudbina – rat Megdanxije s pomenutog snimka nisu<br />

pred monitorima o~ekuju}i obra~un s virtuelnim<br />

protivnikom. Ne, oni su na terenu, silno zaokupqeni<br />

„takti~kim razme{tajem” pred odlu~uju}i<br />

juri{. To wihova lica i zaustavqeni pokreti govore.<br />

Uz o~igledno velike simpatije posmatra~a –<br />

„kolega” s plavim beretkama...<br />

Ratna epizoda s prole}a 1944. sme{tena je u<br />

drugom mozaiku, ali sadr`i zajedni~ku simboliku<br />

S<br />

– decu i vojnike. Naumovi}evo je mesta{ce nadomak<br />

Subotice, onda osredwi sala{, danas predgra|e<br />

koje se brzo razvija. Tokom dvodnevnog predaha<br />

izme|u te{kih borbi, tamo se na{ao sovjetski<br />

bataqon. Paori su ih do~ekali {irokog srca,<br />

kao saveznike, bra}u, dali im da se okrepe i skupe<br />

snagu pred dugu ofanzivu {irom Sremskog<br />

fronta. Steva Vigoda je bio najmla|i sin, tada jedina<br />

mu{ka glava u ku}i pored tri sestre i majke<br />

Jelene. Otac Luka i dva brata latili su se oru`ja<br />

~im je po~eo fa{isti~ki pogrom. Onako sitan<br />

ali brz, zapao je za oko gorostasnom brkajliji koji<br />

mu je namignuo i gotovo zavereni~ki upitao:<br />

Maslo jest<br />

!<br />

Pita ima li masti – protuma~ila mu je sestra.<br />

D<br />

e~ak se u dva skoka na{ao na tavanu gde je u<br />

mraku napipao dobro skrivenu kacu i drvenom<br />

ka{ikom dobro zahvatio po sredini. Odu{evqeni<br />

borac je tisnuo smotuqak u torbicu sa municijom.<br />

U znak velike zahvalnosti, pomilovao je<br />

de~aka po kosi, skinuo s ramena automat „dobo-<br />

{ar” i pru`io Stevi:<br />

– No, hara{o, streqaj!<br />

Podigao je cev u vis, a Steva bez oklevawa<br />

pritisnuo obara~. Pra{talo je na sve strane; po<br />

tek ozelenelim kro{wama, crepu, oxaku... Svi su<br />

poskakali, neko je dao znak za uzbunu. Kada se sti-<br />

{alo posle o{trog rafala, mati je dobro ispra-<br />

{ila sina, a komandant vojnika.<br />

Sutradan, dok su se opra{tali, zgrabio je<br />

Stevu i stao pred objektiv fotoaparata svog saborca.<br />

Pri~ao mu je ne{to u brzini, ali ga ovaj<br />

nije razumeo. Tek, pozdravili su se kako dolikuje<br />

ratnim drugovima.<br />

Puno je vremena proteklo, Steva je onako bistar<br />

i uporan zavr{io gimnaziju i ma{inski fakultet,<br />

te brzo napreduju}i po rukovode}oj lestvici<br />

dospeo do direktora fabrike vagona. Mnogo se<br />

i uspe{no radilo, izvozilo i zara|ivalo, na op-<br />

{te zadovoqstvo. Radnici su ga voleli zbog uvek<br />

pravi~nog stava, ispravnog poslovawa i po{tenog<br />

vrednovawa u~inka. Stalni kontakti s ruskim<br />

partnerima odveli su delegaciju vojvo|anskih privrednika<br />

u Moskvu i ostale velike gradove. Obilaze}i<br />

postavku muzeja posve}enoj pobedi nad fa-<br />

{izmom u Drugom svetskom ratu, zastao je pored<br />

ogromne fotografije. Ispod we je pisalo: „Poru~nik<br />

Sergej Ivanovi~ Korjukin s nepoznatim jugoslovenskim<br />

de~akom pred proboj nema~kih polo-<br />

`aja. Poginuo u borbama za Berlin, nosilac visokih<br />

vojnih odlikovawa...”.<br />

teva je ostao skamewen, prepoznao je veselog<br />

brku, wegov automat i svoj pocepani ka~ket.<br />

Setio se svog rafala. Zahvaquju}i velikom<br />

anga`ovawu, uz pomo} svojih saradnika stupio je<br />

u kontakt sa zavodom gde je radio ~uveni konstruktor<br />

Mihail Kala{wikov i tako je legendarna<br />

automatska pu{ka stigla u na{e naoru`awe.<br />

Naravno, taj put nije bio lak ni jednostavan, ali<br />

veliki trud se uvek isplati ako prati korisnu zamisao.<br />

Steva odavno broji penzionerske dane, zdravqe<br />

ga jo{ dobro slu`i, mada ose}a teret godina.<br />

U pravu su svi koji ka`u da jabuka ne pada daleko<br />

od stabla. Wegov sin Ivan je uspe{an poslovni<br />

~ovek. In`ewer po obrazovawu, pesnik u du{i.<br />

Svet elektronske opreme i muzi~ki kolorit su wegov<br />

stvarala~ki i radni prostor. Nedavno se vratio<br />

iz inostranstva. Ne zato {to tamo nije vaqao,<br />

ve} zato {to je ovde potrebniji. Firma koju vodi<br />

uspe{no posluje i sa istokom i sa zapadom, ne poznaje<br />

granice. Naravno, kao svakog ~estitog ~oveka<br />

boli ga nepravda. Vojni rok je slu`io u Pe}i,<br />

osamdesetih. Jo{ onda je ocu pri~ao da tamo postoji<br />

jaka separatisti~ka struja. Gledao je ~ak i<br />

de~ake albanske nacionalnosti kako iz drvenih<br />

pu{aka „pucaju na srpsku policiju”...<br />

Ovih dana Ivan sprema ko zna koju po redu<br />

po{iqku ra~unara namewenu deci u najju`nijim<br />

srpskim enklavama. Li~no }e je predati. Akciju koju<br />

uporno vodi podr`avaju i wegovi prijateqi iz<br />

mnogih zemaqa ~ije su vlade priznale nezavisnost<br />

Kosova. Logika ~esto zanemi pred interesima zvani~ne<br />

politike. Zato se, vaqda, sloboda qudskog<br />

uma odavno otisnula izvan wenih stega...<br />

55

CIVILNA SLU@BA VOJNIKA<br />

MARTOVSKE GENERACIJE<br />

DANI<br />

NOVIH<br />

ISKUSTAVA<br />

Prva generacija regruta<br />

upu}ena je na slu`ewe<br />

vojnog roka u civilnoj<br />

slu`bi 21. decembra<br />

2003. godine. Do sada je<br />

na taj na~in vojni rok<br />

odslu`ilo 15 od 17<br />

generacija. Po~etkom<br />

marta, civilnu slu`bu<br />

zapo~ela je i nova klasa<br />

vojnika. Oni su<br />

anga`ovani na dru{tveno<br />

korisnom radu u nekoj od<br />

1.460 organizacija i<br />

ustanova {irom Srbije.<br />

Izmene i dopune uredbe o vr{ewu vojne obaveze iz septembra<br />

2003. i januara 2005. godine defini{u da se na spisak<br />

organizacija i ustanova za prijem vojnika mogu uvrstiti<br />

zdravstvene, humanitarne, spasila~ke organizacije i organizacije<br />

za rehabilitaciju invalida, ali i ostale ustanove<br />

~ija je delatnost od op{teg dru{tvenog interesa i koje se finansiraju<br />

iz buxeta.<br />

Da bi primile regrute u civilnu slu`bu, organizacije moraju<br />

zadovoqiti odre|ene kriterijume – radno anga`ovawe vojnika<br />

zasnivaju na dobrovoqnom humanitarnom radu, organizacije,<br />

ustanove i vojnici ne ostvaruju materijalnu dobit, a wihov<br />

rad ne uti~e lo{e na zapo{qavawe ostalih gra|ana.<br />

Od uvo|ewa civilne slu`be broj ustanova i organizacija u<br />

kojima se mo`e slu`iti civilni vojni rok postepeno se pove}avao<br />

– od 369 na 1.460 u novembru 2007. godine.<br />

Da bismo stekli uvid kako nadle`ni brinu o prijemu, obuci<br />

i anga`ovawu vojnika tokom civilnog slu`ewa vojnog roka, posetili<br />

smo JKP „^isto}a’’ u Somboru, jedno od 220 preduze}a u Srbiji<br />

koja primaju vojnike na civilnu slu`bu.<br />

Za rad vojnika tokom civilne slu`be najodgovorniji su direktor<br />

Andrija Penze{ i wegovi pomo}nici – Stanimir Ugqe-<br />

{in, referent ZNR i ZOP, i Nikola Joki}, referent za za{titu<br />

`ivotne sredine i saobra}aja.<br />

– Dobro sara|ujemo sa Vojnim odeqkom u Somboru, posebno<br />

prilikom odre|ivawa regruta koji }e vojni rok slu`iti u na{em<br />

preduze}u. Nisu nam potrebni vojnici sa visokom stru~nom spremom<br />

ve} sa zavr{enom sredwom {kolom i proizvodnim zanimawima.<br />

Na taj na~in oni mogu doprineti radu preduze}a, Somboru,<br />

a i sami ste}i radno iskustvo. Tek kada od nadle`nih dobijemo<br />

spisak vojnika i wihova dokumenta, raspore|ujemo ih u radne<br />

pogone „^isto}e”. Vojnici se anga`uju na jednostavnim poslovima<br />

u svim organizacijskim celinama preduze}a. Naravno, zadatke<br />

ne izvr{avaju no}u. Poslove ne obavqaju samostalno, ve} uz nadzor<br />

mentora. Vojnici ne rade u pogonima gde postoji opasnost od<br />

povre|ivawa – nagla{ava direktor Penze{.<br />

Posle prijema u civilne ustanove za vojnike se organizuje<br />

obuka u oblasti bezbednosti i zdravqa na radu. Oni se osposobqavaju<br />

i za kori{}ewe sredstava i opreme za za{titu od po`ara.<br />

Potom se raspore|uju u pogone preduze}a. Prema re~ima direktora<br />

„^isto}e”, svaki vojnik dobija potrebna za{titna sredstva<br />

za rad. Do sada niko od wih nije poslove obavqao u svojoj<br />

ode}i.<br />

– Vojnici se naj~e{}e anga`uju u orezivawu zelenih povr{ina<br />

u gradu. Godi{we preduze}e, radi odr`avawa i ulep{avawa Sombora,<br />

tri puta pokosi oko 520.000 kvadratnih metara travwaka.<br />

„^isto}a” odr`ava blizu 25 hektara rasadnika, ure|uje sedam grobaqa,<br />

stara se o ~isto}i tri pijace i 22.000 stabala. Iz grada iznese<br />

i nekoliko miliona kubnih metara sme}a.<br />

Ove godine ukqu~eni smo u akciju „Milion stabala za Srbiju”<br />

Ministarstva za{tite `ivotne sredine. Mi smo nosioci tog projekta<br />

u Somboru. Pored na{ih radnika, svoj doprinos }e dati i 55<br />

vojnika koji su u civilnoj slu`bi. Zasadi}emo stabla oko industrij-<br />

STRU^NA KOMISIJA<br />

Da bi slu`io vojni rok u civilnoj slu`bi regrut mora ispuniti<br />

odgovaraju}e uslove – ne poseduje dozvolu za dr`awe<br />

ili no{ewe oru`ja, nije podneo zahtev za wu, nije osu|ivan za<br />

krivi~no delo koje se goni po privatnoj tu`bi i nije, u posledwe<br />

tri godine, pravosna`no ka`wavan za prekr{aje sa elementima<br />

nasiqa. Ukoliko zadovoqi pomenute kriterijume,<br />

posebna komisija Vojnog odseka, koju ~ine predstavnik Ministarstva<br />

odbrane, pravnik, lekar, psiholog i teolog, razgovara<br />

s wim, a zatim donosi odgovaraju}e re{ewe. U wemu se<br />

precizira du`ina slu`ewa vojnog roka i institucija u koju se<br />

regrut upu}uje.<br />

56<br />

15. april 2008.

REGRUTNA OBAVEZA<br />

Slu`ewe vojnog roka u civilnoj slu`bi jedan je od na~ina<br />

na koji se mo`e regulisati vojna, odnosno regrutna obaveza.<br />

Primewuje se od 15. oktobra 2003. godine. Tada su, na osnovu<br />

Izmena i dopuna uredbe o vr{ewu vojne obaveze, regruti i vojnici<br />

stekli pravo da vojnu obavezu mogu realizovati i u organizacijama<br />

ili ustanovama koje je Re{ewem odredio ministar<br />

odbrane. One moraju biti institucije op{teg dru{tvenog zna-<br />

~aja koje se finansiraju iz bud`eta.<br />

ZAHTEV VOJNOM ODSEKU<br />

Regrut koji vojnu obavezu `eli da ostvari u civilnoj slu-<br />

`bi, najpre podnosi zahtev za civilnu slu`bu Vojnom odseku kod<br />

koga se vodi u evidenciji, osam dana od prijema poziva za upu-<br />

}ivawe u jedinice Vojske. U zahtevu navodi razloge zbog kojih<br />

`eli da slu`i civilni vojni rok, na kojim poslovima `eli da<br />

bude anga`ovan i u kojim civilnim organizacijama i ustanovama<br />

ili celinama Ministarstva odbrane.<br />

ske zone, na nasipima kanala, slobodnim povr{inama pored puteva,<br />

ali i u naseqenim mestima. Planiramo da postavimo i vetroza-<br />

{titne pojaseva u Stani{i}u i Svetozaru Mileti}u.<br />

Jedan broj vojnika anga`uje se u prikupqawu PET ambala`e.<br />

Taj posao za preduze}e nije profitabilan, ali uz pomo} vojnika ne-<br />

}emo poslovati s gubitkom. Mese~no }emo prikupiti oko tri i po<br />

tone ambala`e, koja bi, u protivnom, zavr{ila u kanalima ili na<br />

deponijama sme}a – obja{wava direktor.<br />

Prema podacima nadle`nih, na osnovu redovnih mese~nih izve{taja<br />

Vojnog odseka u Subotici, do sada nijedan vojnik nije napustio<br />

preduze}e.<br />

– Vojnici dolaze u organizovanu sredinu i svoje obaveze i radne<br />

zadatke izvr{avaju na vreme i korektno. Prema wima se odnosimo<br />

kao i prema ostalim zaposlenim radnicima. Zato smo u stalni<br />

radni odnos primili tri biv{a vojnika na civilnom slu`ewu vojnog<br />

roka, {to je dokaz da cenimo wihovo zalagawe. Redovno im ispla-<br />

}ujemo plate i putne tro{kove. Zloupotreba bilo koje vrste nema u<br />

„^isto}i”. Kod nas nije mogu}e da se vojnik vodi na spisku, a da nije<br />

u preduze}u – zakqu~uje direktor Andrija Penze{.<br />

Branko M. BABI]<br />

ZLATNA MEDAQA<br />

DR NOVAKU VUKOJU<br />

U Moskovskom kulturno-izlo`benom<br />

centru „Sokolniki”, od 1. do 4.<br />

aprila, pod pokroviteqstvom Ruske<br />

Federacije, grada Moskve i Svetske<br />

organizacije za intelektualnu svojinu<br />

(WIPO) odr`an je 11. Internacionalni<br />

sajam inovacija, pronalazaka, tehnologija<br />

i industrijske svojine. Pored<br />

izlaga~a iz preko 40 zemaqa sveta i<br />

svih regiona Ruske Federacije, na sajmu<br />

je u~estvovala i delegacija Saveza<br />

pronalaza~a Srbije.<br />

Otorinolaringolog primarijus<br />

dr Novak Vukoje, zaposlen u novosadskom<br />

Vojnomedicinskom centru, na sajmu je predstavio svoju novu<br />

metodu operacija kod osoba koje bu~no spavaju. Ova operativna<br />

metoda sastoji se u podizawu i stabilizaciji slobodnog ruba mekog<br />

nepca i nep~anih lukova i izvodi se u Vojnomedicinskom centru<br />

u Novom Sadu, najsavremenijom tehnologijom uz primenu radiotalasne<br />

hirurgije.<br />

Izme|u 76 inovacija iz oblasti medicine, me|unarodni `iri<br />

dodelio je dr Vukoju najvi{e priznawe, Zlatnu medaqu, dok su<br />

mu Tehni~ki univerzitet Republike Moldavije i Nacionalni institut<br />

za inovacije Republike Rumunije dodelili diplome. Za rezulate<br />

postignute na poqu medicinskih nauka dr Vukoje je u Moskvi odlikovan<br />

i Ordenom ruske armije „Du`nost i ~ast”. B. M. P.<br />

RAD VOJNODOHODOVNIH USTANOVA<br />

U Klubu Vojske Srbije u Ni{u odr`an je sastanak na kome su<br />

razmatrani rezultati rada i budu}i zadaci vojnodohodovnih ustanova<br />

„Tara”, „Vrwa~ka bawa”, „Morava”, „Morovi}”, „Kara|or-<br />

|evo”i „Dediwe”.<br />

Na sastanku je zakqu~eno da su sve aktivnosti uspe{no realizovane<br />

i da je znatno poboq{ano finansirawe ustanova zahvaquju}i<br />

sredstvima Uprave za op{tu logistiku Ministarstva odbrane.<br />

Ustanove bele`e i porast popuwenosti kapaciteta za 5,5<br />

posto u odnosu na 2007. godinu.<br />

– Shodno Zakonu o Vojsci Srbije – rekao je na~elnik Direkcije<br />

za turizam i proizvodwu dr Safet Muratovi} – u toku je izrada<br />

uredbe o transformaciji vojnih ustanova koje obavqaju proizvodnu<br />

i uslu`nu delatnost. Predvi|eno je da one ostanu u sistemu<br />

odbrane. Z. M.<br />

ODNOS NAUKE I VERE<br />

U Vojnotehni~kom institutu odr`ana je tribina na kojoj su besedili<br />

vladika Porfirije, koji je u ime Srpske pravoslavne crkve<br />

zadu`en za saradwu sa Vojskom Srbije, i akademik prof. dr<br />

Vladeta Jeroti}. Tema je bila odnos nauke i vere, kako se naukom<br />

i znawem podr`ava vera i kako se verom dopuwuje znawe.<br />

Na po~etku tribine goste je pozdravio direktor Instituta<br />

pukovnik prof. dr Mladen Panti}. J. B.<br />

57

AKTUELNO<br />

U BMR-{opu<br />

porodice @ivkovi}<br />

BIV[I PRIPADNICI VOJSKE U NOVIM ZANIMAWIMA<br />

USPE[NI I<br />

POSLE STROJA<br />

Program za<br />

zbriwavawe vi{ka<br />

vojnog kadra – Prisma<br />

ve} izvesno vreme<br />

dokazuje svrsishodnost<br />

omogu}avaju}i qudima<br />

koji su napustili<br />

sistem odbrane<br />

vaqanu socijalnu i<br />

ekonomsku<br />

reintegraciju u<br />

civilno dru{tvo.<br />

Primeri svedo~e da<br />

nekada{we stare{ine<br />

i te kako mogu da se<br />

izbore za mesto na<br />

tr`i{tu rada<br />

zahvaquju}i<br />

inventivnosti,<br />

upornosti i usa|enoj<br />

vojnoj disciplini.<br />

Delegacija Direkcije za prekvalifikaciju Ministarstva odbrane, „Nordijske<br />

inicijative”, Me|unarodne organizacije za migracije i poverila~kog fonda<br />

Natoa posetili su 12. marta nekoliko biv{ih pripadnika Vojske Srbije koji<br />

su zahvaquju}i Prismi zapo~eli privatni biznis ili na{li novog poslodavca.<br />

Bila je to prilika da se sagledaju rezultati koje su ti qudi postigli<br />

bave}i se poslovima o kojima do pre nekoliko godina nisu ni razmi{qali i ~uju<br />

preporuke „iz prve ruke” kako bi se moglo pomo}i onima koji tek treba da zamene<br />

vojnu profesiju nekim drugim zanimawem.<br />

Za Zorana Pra{~evi}a, penzionisanog potpukovnika, trenutno je jedina<br />

poslovna briga kako na}i jo{ klijenata za wegovu kwigovodstvenu agenciju. Kraj<br />

profesionalne vojne slu`be gospodin Pra{~evi} nije video kao zavr{etak<br />

poslovne karijere. Uz pomo} Direkcije za prekvalifikaciju, odnosno Prismi,<br />

dobio je donaciju Poverila~kog fonda Natoa i pokrenuo privatni biznis –<br />

kwigovodstvo.<br />

Uz bratovqevu pomo}, koji je ve} 20 godina veoma uspe{an u tom poslu, Zoran<br />

Pra{~evi} je u julu 2007. iznajmio kancelariju u YU biznis centru na Novom Beogradu<br />

i danas vodi kwige za pet privatnih firmi. Da bi mu se poslovawe isplatilo, potrebno<br />

je da pribavi jo{ desetak klijenata, {to }e se, kako ka`e desiti uskoro.<br />

Nedaleko od kwigovodstvene agencije biv{eg potpukovnika porodi~ni posao<br />

razvija i penzionisani zastavnik prve klase Goran @ivkovi}, koji je polovinom<br />

2006. po~eo je da radi u prodavnici zdrave hrane koju je vodila wegova supruga.<br />

Putem Programa bra~ni par @ivkovi} dobio je donaciju vrednu 1.300 evra. Od<br />

tih sredstava nabavili su fiskalnu kasu i rashladnu vitrinu upotpuniv{i time<br />

ve} veoma dobro opremqen radni prostor.<br />

Gospo|a @ivkovi} ve} nekoliko godina prodaje zdravu hranu i prirodne<br />

preparate u svojoj radwi u YU biznis centru, a kako ka`e wen suprug posao ide<br />

veoma dobro. Prema wegovim re~ima, posledwih godina sve vi{e qudi brine o<br />

na~inu ishrane, {to ide u prilog wihovom biznisu.<br />

Jedan od boqih primera kako se znawa ste~ena u profesionalnoj vojnoj<br />

slu`bi mogu naplatiti u civilstvu jeste poslovni poduhvat penzionisanog zastavnika<br />

Branislava [krbi}a. Dugogodi{we iskustvo u oblasti aerofoto sni-<br />

58<br />

15. april 2008.

MODEL BRZOG NAPREDOVAWA<br />

Zrewaninca Branka Trkuqu re{ewe o penzionisawu zateklo<br />

je u ~inu potpukovnika. Iskusni tenkista, koji se u to vreme<br />

nalazio na logisti~kim du`nostima, predvideo je da wegova<br />

budu}a penzija ne}e biti dovoqna za servisirawe ku}nog buxeta<br />

i {kolovawe dece.<br />

Ubrzo je prona{ao poslodavca, privatnu firmu „Impel”,<br />

regionalnog lidera u oblasti maloprodaje. Novi gazda prepoznao<br />

je u biv{em stare{ini po{tenog i vrednog ~oveka i poverio<br />

mu posao magacionera. Zahvaquju}i ste~enoj urednosti i<br />

disciplini, ubrzo se obreo na mestu koordinatora maloprodajnog<br />

objekta, a kako je vlasnik „Impela” Dragan Vidakovi}<br />

kazao qudima iz Prisme, Branko }e uskoro „komandovati”<br />

mre`om od ~etrdeset prodavnica i kioska.<br />

Penzionisani zastavnik Branislav [krbi}<br />

otvorio je Agenciju za izradu digitalnih mapa<br />

mawa pomoglo mu je da nakon penzionisawa otvori agenciju za<br />

izradu digitalnih mapa.<br />

Sve ve}a potreba za uslugama iz domena geodezije i digitalne<br />

kartografije, naro~ito za potrebe projektovawa saobra}ajnica,<br />

infrastrukturnih objekata i industrije, navela je [krbi}a da se<br />

upusti u samostalni biznis. Prema wegovim re~ima, trud se veoma<br />

isplati. Danas wegova agencija sara|uje sa nacionalnom Direkcijom<br />

za puteve, ali i nekoliko velikih inostranih kompanija.<br />

Penzionisani potpukovnik Dragutin Strahini} donaciju<br />

Poverila~kog fonda Natoa u iznosu od 1.500 evra iskoristio je<br />

da nabavi solarijum za salon lepote koji je u Po`arevcu otvorila<br />

wegova }erka Dragana. Dragutin je u firmi zadu`en za administraciju,<br />

nabavku i ostale „logisti~ke” poslove. Strahini}i su veoma<br />

zadovoqni razvojem posla i nadaju se da }e u dogledno vreme<br />

ste}i dovoqno sredstava da iznajme ve}i i atraktivniji prostor u<br />

kome bi napravili savremen salon kakvi se vi|aju u prestonici.<br />

Dobroj pro|i salona doprinela je i Draganina diploma – kako<br />

ka`e wen otac, jedina te vrste u Po`arevcu. Wihov salon nudi usluge<br />

tretmana lica, masa`e, {minkawa, pedikira, manikira i<br />

sun~awa u solarijumu.<br />

Jugoslav @ivadinovi}, zastavnik u penziji, do pre nekoliko<br />

godina povremeno je radio kao konobar u jednoj piceriji blizu centra<br />

Po`arevca. Posle napu{tawa profesionalne vojne slu`be,<br />

povremeni posao postao je stalni. Ukqu~iv{i se u Program, Jugoslav<br />

je dobio donaciju kojom je godinu dana subvencionisana wegova<br />

zarada kod novog poslodavca. I nakon isteka ugovora sa Fondom,<br />

vlasnik picerije namerava da zadr`i Jugoslava u stalnom<br />

radnom odnosu.<br />

Postoji niz primera biv{ih pripadnika Vojske Srbije ~ija su<br />

radna mesta usled reformi postala neperspektivna, a koji su uspeli,<br />

zahvaquju}i upornosti i inventivnosti, da prona|u nove profesije<br />

i poboq{aju materijalni polo`aj svojih porodica. I u<br />

savremenim armijama sveta takva praksa nije retkost.<br />

A. PETROVI]<br />

Snimio D. BANDA<br />

UKRATKO<br />

SEDMA GRUPA POLAZNIKA<br />

PROGRAMA PRISMA ZAVR[ILA<br />

PREKVALIFIKACIJU<br />

U okviru Prisme, sedma grupa biv{ih oficira<br />

i civilnih lica zaposlenih u Vojsci Srbije<br />

9. aprila zavr{ila je prekvalifikaciju<br />

na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu<br />

Tokom tromese~nog kursa, na smerovima mali biznis i upravqawe<br />

uslugama, prodajom i kvalitetom, 64 polaznika bila su u<br />

prilici da steknu nova znawa koja }e mo}i da primene na radnim<br />

mestima izvan sistema odbrane.<br />

Sve~anosti dodele sertifikata prisustvovali su pomo}nik<br />

ministra odbrane za qudske resurse dr Bojan Dimitrijevi}, izaslanik<br />

odbrane Velike Britanije pukovnik Sajmon Vandelur, dekan<br />

Fakulteta organizacionih nauka prof. dr Nevenka @arki}-Joksimovi},<br />

direktor Centra za obuku prof. dr Dragana Be~ejski-Vujaklija,<br />

~lanovi Dekanata FON-a, predstavnici Prisme i organizacije<br />

IOM.<br />

Pomo}nik ministra dr Bojan Dimitrijevi} tom prilikom je istakao<br />

da biv{i profesionalni pripadnici Vojske imaju brojne kvalitete<br />

koje mogu iskoristiti u budu}im poslovnim poduhvatima.<br />

Prekvalifikacija na FON-u, naglasio je on, pomo}i }e im da prebrode<br />

period prilago|avawa na civilni sistem, koji je za wih u velikoj<br />

meri bio nepoznanica.<br />

A. P.<br />

SAOP[TEWE<br />

Profesionalni vojnik Jani}ijevi} (Bogoquba) Igor, pripadnik<br />

Voda za obezbe|ewe Vojne akademije, prona|en je mrtav,<br />

6. aprila ujutru, na prijavnici broj 2 Vojne akademije, kasarna<br />

„General Jovan Mi{kovi}“.<br />

Prema mi{qewu javnog tu`ioca Drugog op{tinskog suda u<br />

Beogradu Zorana \or|evi}a, prvi rezultati pretkrivi~nog postupka<br />

ukazuju na samoubistvo. Istraga je u toku.<br />

Igor Jani}ijevi} ro|en je 18. marta 1980. godine u Kragujevcu.<br />

Na slu`bi u Vojsci Srbije bio je od 5. avgusta 2002. godine.<br />

Jani}ijevi} je bio primeran vojnik.<br />

Ministar odbrane Dragan [utanovac uputio je telegram<br />

sau~e{}a porodici nastradalog vojnika Igora Jani}ijevi}a.<br />

59

U POSETI<br />

N E B O J [ A<br />

M I L A N O V I ] , K O L E K C I O N A R V O J N I H P R E D M E T A<br />

U KU]NOM MUZEJU<br />

Na vratima Neboj{ine<br />

radne sobe stoji ispisana<br />

misao Vide Ogwenovi}:<br />

„Mene zanima samo setni<br />

dah nekada{weg doba,<br />

poruka davno svenulog<br />

cveta, tihi prijatni vow<br />

odbolovane pro{losti”. Od<br />

tog mesta, nadaqe, po~iwe<br />

{etwa kroz vojnu istoriju,<br />

kakvu, ina~e, retko sre}emo.<br />

60<br />

Ku}a Neboj{e Milanovi}a u Para}inu spoqa izgleda isto<br />

kao i mnoge druge u tom gradu. Ali, po ulasku u wu odmah<br />

shvatite da se nalazite ne samo u doma}em ambijentu, ve} i<br />

u muzejskom prostoru velike vrednosti. Na svakom koraku i<br />

u svakom kutku razme{tene su stare uniforme, {apke, epolete,<br />

ordeni, bajoneti, sabqe, pu{ke, {lemovi, opasa~i, zastave...<br />

Pogledi na eksponate ukazuju da je u sakupqawe vojnih<br />

predmeta Neboj{a ulo`io godine i godine `ivota. On to i potvr|uje<br />

i sa osmehom govori da mu je kolekcionarstvo qubav, te<br />

da je uvek imao veliku podr{ku i razumevawe supruge Jovanke,<br />

~etrnaestogodi{we }erke Ivane, majke Kaje i oca Radomira.<br />

DAH PRO[LOSTI<br />

Dok u domu porodice Milanovi} razgovaramo sa Neboj-<br />

{om o motivima za po~etak sakupqawa predmeta vezanih za vojsku,<br />

najvrednijim eksponatima u wegovoj zbirci i kolekcionarstvu,<br />

sa zidova i prepunih ormana kao da na nas sle}u tragovi<br />

davno prohujalih vremena. Uostalom, i na vratima Neboj{ine<br />

radne sobe zakucana je misao Vide Ogwenovi}: „Mene zanima<br />

samo setni dah nekada{weg doba, poruka davno svenulog cveta,<br />

tihi prijatni vow odbolovane pro{losti”.<br />

Neboj{a Milanovi} od 1983. godine radi u sistemu odbrane<br />

na poslovima regrutacije i mirnodopske popune. Pomenute zadatke<br />

obavqa i danas u vojnom odeqku Para}in, gde sa komandantom<br />

odeqka Milo{em Gaji}em i kolegama Draganom @ivanovi}em, Voj-<br />

15. april 2008.

kanom Radovanovi}em i Nenadom<br />

Savi}em brine o vojnoj<br />

obavezi u para}inskoj op{tini.<br />

Interesovawe za militarije<br />

po~elo je mnogo ranije, u<br />

|a~kom dobu, kada ga je deda<br />

Milorad odveo u Vojni muzej,<br />

gde je prvi put video staro<br />

oru`je i uniforme.<br />

Prava sakupqa~ka strast<br />

zapo~ela je u sedmom razredu<br />

osnovne {kole. Tada mu je otac<br />

poklonio sabqu saksonske vojske<br />

pala{-M891, {to je predstavqalo<br />

inicijalnu kapislu za<br />

mladog kolekcionara. Ova sabqa<br />

je i danas ponos Neboj{ine<br />

zbirke, a zna~ajna je i po tome<br />

{to je poslu`ila kao osnov za<br />

prvu autohtonu srpsku sabqu.<br />

Prva srpska sabqa je, zapravo,<br />

ista nema~ka pala{ sabqa sa aplikacijama srpskog dr`avnog grba.<br />

Bila je namewena podoficirima i u narodu je poznata kao<br />

„naredni~ka sabqa”.<br />

Tokom razgovora o sabqama uvi|amo da Neboj{a Milanovi}<br />

nije samo kolekcionar, ve} i istra`iva~ koji zna sve, pa i<br />

najsitnije detaqe o predmetima koje poseduje. Pokazuje nam<br />

svoju zbirku od 17 sabqi i o svakoj ponaosob kazuje istorijat,<br />

vreme nastanka, upotrebu i druge zanimqive pojedinosti.<br />

– Centar mog interesovawa je Srbija od Kne`evine pa do<br />

danas – ka`e Neboj{a. – Pri tom, skupqam samo formacijske<br />

sabqe, to jest one koje su u nekim periodima bile propisane<br />

kao slu`bene sabqe na{e vojske.<br />

[LEM ADRIJAN<br />

Kolekcionarstvo nije<br />

nimalo jednostavno, zato {to<br />

se interesantni predmeti ne<br />

nalaze po prodavnicama i ne<br />

mogu se lako nabaviti ili kupiti.<br />

Neboj{a Milanovi} je,<br />

na primer, skoro deset godina<br />

tragao za {lemom „adrijan<br />

M-1915”, koji su Francuzi<br />

dali srpskoj vojsci pri proboju<br />

Solunskog fronta. Originalni srpski {lemovi iz tog<br />

doba imali su srpske grbove, ali su u Kraqevini Srba, Hrvata<br />

i Slovenaca dobili novu boju i nova znamewa. Zato je<br />

pravi srpski adrijan te{ko na}i i prava je sre}a da ga ima<br />

u Para}inu, u ku}i Neboj{e Milanovi}a. U izuzetno vredne<br />

predmete spadaju i {lem pukovnika Le{janina i oznake sa<br />

wegovog mundira, dok je jo{ bio kapetan.<br />

RARITETI<br />

Najvrednija me|u raritetima u Neboj{inoj zbirci jeste<br />

husarska sabqa M1808, koja u Srbiji ima oznaku M1834. Naime,<br />

kwaz Milo{ Obrenovi} `eleo je da uvede jedinstveno<br />

naoru`awe i naru~io 164 husarskih sabqi za svoj kwa`evski<br />

gvardijski eskadron.<br />

Bile su to prve srpske<br />

formacijske sabqe.<br />

U kolekciji naoru`awa<br />

izdvaja se mauzer iz<br />

carske Nema~ke, koji nije<br />

repariran i nalazi se u izvornom<br />

stawu. Tu je i turski<br />

mauzer, koga je iz Balkanskog<br />

rata doneo oficir<br />

Kraqevine Srbije, a Neboj{i<br />

ga je poklonio najbli-<br />

`i kom{ija. Posebno zanimawe<br />

privla~i pi{toq<br />

oficira crnogorske vojske<br />

„gaser montenegrin”, koji je<br />

mogao samo da se nasledi,<br />

dok bi oni koji prodaju svoj<br />

pi{toq znali i glavom da<br />

plate za taj greh.<br />

Zbirku krasi i oko hiqadu<br />

amblema, odlikovawa,<br />

oznaka ~inova, rodovskih<br />

oznaka, epoleta srpske<br />

vojske i Kraqevine Jugoslavije,<br />

a Neboj{i je najdra`i<br />

leta~ki znak hidroavijati-<br />

~ara kraqevine Jugoslavije<br />

Albina Pirca. Znak i plo-<br />

Supruga Jovanka, }erka Ivana<br />

i Neboj{a Milanovi}<br />

Slu`beni pi{toq<br />

VKJ Browning M<br />

1910_22<br />

~icu sa Pircovog aviona „dornije<br />

DoD 139” dobio je od wegove<br />

supruge. Albin Pirc je, ina~e, tim<br />

avionom oborio deset svetskih<br />

rekorda.<br />

UNIFORME<br />

Treba znati da Neboj{a<br />

Milanovi} ima svoj, po mnogo<br />

~emu, poseban stil kolekcionarstva.<br />

On `eli da ima kompletnog<br />

oficira i vojnika u<br />

kompletnoj opremi po~ev od<br />

uniforme, sabqe i bode`a pa<br />

do uniforme, opasa~a, {apke<br />

ili {lema, oznaka, dvogleda,<br />

zna~ki i drugih detaqa.<br />

– To je, naravno, te{ko<br />

ostvariti – ka`e Neboj{a –<br />

ali tome te`im.<br />

U po~etku, Neboj{a je skupqao<br />

uniforme Kraqevine<br />

Srbije, ali je posle posete izlo`bi<br />

„Slu`bena ode}a Srbije<br />

19. i 20. veka” odlu~io da<br />

pa`wu posveti i uniformama<br />

iz drugih perioda ali i onim<br />

Bode` pe{adijski M 1939 sa viskom

U POSETI<br />

TRADICIJE SRPSKE VOJSKE<br />

Tragaju}i za uniformom pe{adijskog potpukovnika iz<br />

1939. godine, Neboj{a je morao da prou~i brdo literature<br />

kako bi saznao kada su se promenile uniforme. Tako je i prona{ao<br />

originalno pravilo „Uredba o ode}i vojske”, na osnovu<br />

koga je zakqu~io da je 1939. godine do{lo do radikalnog<br />

pomaka u odevawu oficira i vojnika. Tada se odustalo od tradicionalne<br />

oficirske tvrde {ajka~e i pre{lo na standardnu<br />

{apku, po uzoru na engleske uniforme. Nismo mogli odoleti<br />

a da velikog znalca na poqu uniformi ne upitamo za mi{qewe<br />

o najnovijim uniformama Vojske Srbije.<br />

– Mislim da je Vojska prvi atribut nezavisnosti dr`ave<br />

i da vojnik mora da se ponosi svojom uniformom. Na{a nova<br />

uniforma je, zapravo, kombinacija uniforme JNA sa novim<br />

naramenicama i oznakama na kapama i starim rodovskim<br />

oznakama. Oznake za {apke i kape imaju jako lepu izradu, dok<br />

je oficirima vra}en tip zvezdica iz Kraqevine, {to govori<br />

o o~iglednoj nameri autora da u izgledu oznaka sa~uvaju tradiciju<br />

srpske vojske. To, na`alost, ne va`i i za ~inove podoficira.<br />

Mislim i da terminolo{ki nije dobro upotrebqen<br />

izraz rozeta.<br />

Epolete pukovnika Kowi~ki puk<br />

Kraqica Marija<br />

Epoletu{ke kapetana prve<br />

klase Kowi~ki puk Knez Pavle<br />

van vojske. Trojica kolekcionara<br />

iz Pan~eva i Neboj{a<br />

Milanovi} organizovali su<br />

2001. godine izlo`bu najvrednijih<br />

uniformi iz perioda<br />

Kraqevine Jugoslavije, koja je<br />

imala velikog odjeka u javnosti.<br />

Uniforme iz tog perioda<br />

su tra`ene, zato {to su qudi u<br />

doba kraqevine od wih pravili<br />

svakodnevne odevne predmete, a u<br />

periodu socijalizma nisu se smele<br />

ni ~uvati.<br />

– Posebno su mi dragi mundir<br />

brigadnog |enerala iz 1935.<br />

godine i a|utantska uniforma sa<br />

dvora kraqa Aleksandra – isti-<br />

~e Neboj{a.<br />

Me|u 150 kompletnih uniformi<br />

nalaze se ona koju je trebalo<br />

da nose ~lanovi predsedni{tva<br />

SFRJ u slu~aju rata, uniforma<br />

u~esnika mirovne misije JNA na<br />

Sinaju 1958. godine ili mornari~ka<br />

bluza iz Narvika.<br />

Kako Neboj{a nabavqa eksponate<br />

Na milion razli~itih na~ina.<br />

Neke dobije na poklon, druge<br />

kupuje po sajmovima antikviteta,<br />

dok tre}e nabavi preko globalne Internet aukcije. Nedavno je u~estvovao<br />

na aukciji za amblem vojne policije garde JNA i kupio ga za<br />

102 dolara. Retko lepi predmeti mogu se na}i i na buvqacima za<br />

mali novac. Neboj{a je zahvalan za pomo} prijateqima kolekcionarima<br />

iz Beograda, Pan~eva i iz drugih gradova, a posebno stare-<br />

{inama iz nekada{we }uprijske artiqerijske brigade i Vojnog odseka<br />

koji su mu poklawali oznake i uniforme. U su{tini, kolekcionar<br />

se ne postaje sa velikim parama.<br />

– Qudi mi ~esto daju neke predmete, zato {to znaju da sam ja<br />

kolekcionar sa du{om – ka`e Neboj{a Milanovi}. – Tu`na je ~iwenica<br />

da se u rasformiranim jedinicama Vojske Srbije ubrzano otpisuju<br />

i rashoduju dragoceni eksponati a nedostupni su kolekcionarima.<br />

Za{to, na primer, ne bismo slobodno kupovali na{e bajonete<br />

M48 i ponudili ih svetskim kolekcionarima. Ja sam kolekcionar<br />

u Srbiji, a nemam pu{ku M48, koju svi u svetu imaju.<br />

Ona u Americi ne ko{ta ni 100 dolara.<br />

Neboj{a je ~lan Srpskog numizmati~kog<br />

dru{tva (okupqa sve kolekcionare),<br />

Me|unarodne asocijacije kolekcionara<br />

BCN i Udru`ewa kolekcionara<br />

vojnih oznaka iz Slovenije. Dobio<br />

je nagradu Srpskog numizmati~kog<br />

dru{tva 2006. godine i zahvalnice<br />

od jedinica Vojske<br />

Srbije i numizmati~kog dru-<br />

{tva „Idimum” iz Resavice.<br />

Aktivno je ukqu~en u<br />

beogradsku ekipu kolekcionara<br />

i upoznao je<br />

mnoge poznate kolekcionare<br />

poput Nenada Bjelo-<br />

{a iz Pan~eva. Ima<br />

mnogo prijateqa kolekcionara<br />

i u Nema~koj,<br />

Norve{koj, Slova~koj,<br />

SAD i Australiji.<br />

Jedan od najve}ih<br />

svetskih kolekcionara<br />

bajoneta dr<br />

Xim Madoks omogu}io<br />

je Neboj{i<br />

Milanovi}u da napi-<br />

{e obiman ~lanak o srpskim<br />

bajonetima, poslav{i mu<br />

potrebne podatke i fotografije.<br />

Zanimqivo je da gospodin Madoks u svojoj<br />

kolekciji ima sve srpske i jugoslovenske<br />

bajonete, {to u na{oj zemqi ne bi mogli da sakupe<br />

svi muzeji i kolekcionari zajedno. Saradwa sa<br />

svetskim kolekcionarima vojnih predmeta dovela je i do<br />

zanimqivih poznanstava i prijateqstava. Tako je Neboj{i i wegovoj<br />

porodici u gostima bio kapetan Knut Toresen iz Norve{ke, koji<br />

je 2005. godine bio na Kosmetu. Knut se u Norve{koj o`enio Srpkiwom<br />

i primio pravoslavnu veru.<br />

U svojoj radnoj sobi Neboj{a Milanovi} okru`en je antikvitetima<br />

poput starog gramofona ili pukovske trube iz Kraqevine<br />

Jugoslavije, retkim kwigama i predmetima u duhu 19. veka. U<br />

wegovim mislima pro{lost, sada{wost i budu}nost paralelno<br />

traju, tako da istovremeno traga za retkim predmetima iz 19. veka<br />

i planira odr`avawe tematske izlo`be „Bajoneti”, krajem<br />

aprila u Zavi~ajnom muzeju Para}ina.<br />

Zoran MILADINOVI]<br />

Mundir<br />

brigadnog<br />

generala<br />

M 1935<br />

Bluza vojnika<br />

kowi~ke garde<br />

M 1924<br />

62

OTVORENIH O^IJU<br />

Pi{e<br />

Du{an<br />

GLI[I]<br />

PREQUBA BOGIWE PRAVDE<br />

PONOVODODEQENA<br />

NEVINOST<br />

Odlukom<br />

Ha{kog<br />

tribunala<br />

da oslobodi<br />

odgovornosti<br />

nesumwivog<br />

ratnog zlo~inca<br />

Ramu{a<br />

Haradinaja,<br />

bogiwi pravde<br />

Justiciji su,<br />

pored o~iju,<br />

zatvorena i<br />

usta, da ne<br />

jaukne od<br />

bola zbog<br />

nepravde koja joj<br />

je u~iwena<br />

S<br />

ramna presuda Ha{kog tribunala o osloba|awu<br />

Ramu{a Haradinaja ponizila je<br />

Srbiju i sve nas naterala da se ponovo zapitamo<br />

s kojim ciqem je taj me|unarodni tribunal<br />

uop{te osnovan. Nema sumwe da su oni<br />

koji iz senke vladaju Ujediwenim nacijama, najpre,<br />

na tobo` legalan na~in okon~ali pretvarawe<br />

`rtve u zlo~inca, zapo~eto, podsetimo<br />

se, jo{ u toku ratnih sukoba na tlu negda{we<br />

Jugoslavije, progla{avawem Srba za agresore<br />

u svojoj zemqi, a zatim i stvarawem instrumenta<br />

za neprekidnu ucenu i poni`avawe naroda<br />

koji genetski ne `eli da prihvati {ablon.<br />

Ipak, nadam se da to nisu jedini ciqevi<br />

zbog kojih svetska organizacija, formirana<br />

prvenstveno za ja~awe poverewa me|u narodima,<br />

finansira na etape skandalozni rad<br />

Me|unarodnog tribunala.<br />

Svojevremeno je jedan od najuspe{nijih<br />

ameri~kih politi~ara, ina~e naturalizovani<br />

Amerikanac Henri Kisinxer, svojim oponentima<br />

imao obi~aj da ka`e da „to {to je on paranoik,<br />

ne zna~i da ga zaista ne prate”. @elim<br />

da ka`em da zaista nisam pobornik teze de-<br />

`urnih za{titnika nacije da na planeti postoji<br />

zavera protiv srpskog naroda. S druge strane,<br />

nisam ube|en da su oni koji vedre i obla-<br />

~e, na pravi na~in procenili gra|ane Srbije<br />

i srpski narod. Nisam siguran da su dobro savladali<br />

neke od najva`nijih lekcija u~iteqice<br />

`ivota, a posebno one koje se odnose na balkansko<br />

bure baruta. Nesumwivo je da se bez<br />

pravednog re{avawa „isto~nog pitawa” ne mo-<br />

`e osigurati mir na ovim prostorima. A pravedno<br />

re{ewe nikada se ne dobija ucenama,<br />

pritiscima i poni`avawem.<br />

O<br />

sloba|awe dokazanog ratnog zlo~inca i<br />

wegov povratak na mesto zlo~ina, odnosno<br />

tamo gde su, pored civilnih `rtava,<br />

dokumentovanih jo{ tokom brojnih teroristi~kih<br />

aktivnosti wegove „oslobodila~ke vojske”,<br />

ubijani i svedoci wegovih zala, navodi da se<br />

mogu zakqu~iti samo dve stvari.<br />

Prvo, Ramu{ Haradinaj i wegovi zlo~inci<br />

jo{ nisu obavili zadatak dobijen od „vladara<br />

iz senke” i drugo, wegovi oslobodioci,<br />

o~igledno, jo{ nemaju potpunu kontrolu nad<br />

zbivawima u ju`noj srpskoj pokrajini. Pokazalo<br />

se, naime, da svet nije „oberu~ke” prihvatio<br />

razbijawe suverene, me|unarodno priznate<br />

dr`ave i stvarawe teroristi~ke tvorevine<br />

na wenoj teritoriji. Stoga je, zakqu~ili<br />

su tvorci neke nove politike, potrebno poja-<br />

~ati pritisak na sve koji bi mogli da predstavqaju<br />

prepreku na putu. Kako druga~ije prihvatiti<br />

osloba|awe ~oveka ~iji povratak na Kosovo<br />

i Metohiju, mo`da, ako ne i izvesno,<br />

predstavqa korak u nove nemire, pa ~ak i me-<br />

|ualbanske sukobe<br />

Ako, za trenutak, zanemarimo ~iwenicu<br />

da je Ramu{ Haradinaj ve} po~inio dovoqno<br />

ratnih zlo~ina (koji su, da paradoks bude ve-<br />

}i, opisani u kwizi), podse}amo da ti zlo~ini<br />

ne zastarevaju, pa je aktuelna presuda Ha{kog<br />

tribunala uvek podlo`na ~ak i sudskom preispitivawu,<br />

a ne samo zgra`avawu javnosti.<br />

Umesno je ovde zapitati se i kako to da Hag nije<br />

bio zainteresovan za podatak da su svi svedoci<br />

wegovih zlodela netragom nestali Odgovor<br />

na to pitawe dobi}emo veoma brzo. Ba{<br />

kao {to }e oni koji se prave da to ve} ne znaju<br />

uskoro saznati i ko je gospodario teroristima<br />

na Kosovu i Metohiji.<br />

J<br />

er, kako opravdati neka budu}a zlodela<br />

Ramu{a Haradinaja i wegovih qudi, za koja,<br />

po ovom formuli, ne}e biti odgovoran<br />

on. ^ak ni u smislu komandne odgovornosti.<br />

Za `rtve koje mogu, u dogledno vreme, pasti na<br />

Kosovu i Metohiji, odgovornost je na Haradinajevim<br />

poslodavcima, na onima koji su, poput<br />

uticajnih mafija{kih bosova, izdejstvovali<br />

ponovnu nevinost.<br />

Samo, ne treba zaboraviti, srpski narod<br />

ima dobro poznatu izreku po kojoj se<br />

onome „ko s |avolom tikvu sadi, ona o glavu<br />

razbije”.<br />

Ovde, me|utim, nije re~ o tome. Presuda<br />

Ha{kog tribunala nije tek jedan od sudskih<br />

proma{aja, koji se, u budu}nosti, mo`e kontrolisati.<br />

Ovde nije u pitawu „detiwa suza”<br />

zbog koje je opravdano osloba|awe hiqadu<br />

zlo~inaca kako bi se izbeglo nedopustivo ka-<br />

`wavawe nevinog. Ovde se ne radi o dubokim<br />

prodorima u qudsku psihu Fjodora Dostojevskog.<br />

Ovde se ne radi ni o zabludama<br />

sudske prakse, ni o zlo~inu iz afekta. Ovde<br />

nema olak{avaju}ih okolnosti. Re~ je, jednostavno,<br />

o poni`avawu jednog naroda, zarad<br />

interesa.<br />

Zato je presuda Ha{kog tribunala zabrinula<br />

gra|ane Srbije i navela na nova turobna<br />

razmi{qawa.<br />

63

DOGA\AJI<br />

Haralampus i Xoana Anastasiju<br />

prilikom progla{ewa za po~asne gra|anine Ni{a<br />

NOVI<br />

PO^ASNI<br />

GRA\ANI NI[A<br />

QUDI VELIKOG SRCA<br />

U posledwih<br />

sedam godina<br />

humanitarna<br />

organizacija<br />

„Benxamin”<br />

poma`e deci<br />

~iji su o~evi<br />

nastradali<br />

u ratnim<br />

dejstvima<br />

na tlu biv{e<br />

Jugoslavije.<br />

Bra~ni par<br />

Anastasiju<br />

trenutno poma`e<br />

50 siro~adi<br />

iz Srbije<br />

i 80 iz Gr~ke.<br />

Na predlog Komisije za nagrade, Skup{tina grada Ni{a<br />

dodelila je zvawe po~asnog gra|anina Ni{a, Haralampusu<br />

Anastasiju i Xoani Anastasiju, osniva~ima i volonterima<br />

humanitarne organizacije „Benxamin”. To<br />

zna~ajno priznawe bra~nom paru Anastasiju uru~io je predsednik<br />

Skup{tine grada Ni{a Goran Ili}. Tom prilikom {ira<br />

javnost je saznala vi{e pojedinosti o qudima ~ija su imena<br />

postala sinonim za humanost i ~ovekoqubqe u ni{kom kraju.<br />

Haralampus Hari Anastasiju ro|en je u Kateriniju 1944.<br />

godine, ~etiri meseca nakon tragi~ne pogibije svog oca u gra-<br />

|anskom ratu. Sa osam godina ostaje i bez majke i odrasta u<br />

siroti{tu u Kateriniju. U osamnaestoj godini napu{ta Gr~ku i<br />

odlazi, najpre, u Australiju, a zatim u Ameriku i Kanadu, gde<br />

radi kao in`ewer informatike.<br />

Xoana Anastasiju je, zajedno sa roditeqima i ~etiri sestre,<br />

emigrirala iz Gr~ke kada je imala tri godine. Zavr{ila<br />

je psihologiju i u Torontu radila u velikoj kompaniji za promet<br />

nekretnina. Udala se za Haralampusa 1969. godine. Posle vi-<br />

{e od dvadeset godina bra~ni par Anastasiju vratio se u Gr~ku,<br />

sa namerom da poma`e decu bez roditeqa. Okupili su qude koji<br />

su odrasli u siroti{tima i osnovali humanitarnu organizaciju<br />

„Benxamin”, koja poma` siro~ad iz Gr~ke.<br />

Nakon bombardovawa na{e zemqe 1999. godine, Haralampus<br />

Anastasiju dopremio je pomo} za gra|ane Ni{a i odlu~io<br />

da humanitarna organizacija „Benxamin” pomogne deci<br />

koja su ostala bez o~eva u ratnim zbivawima na tlu biv{e Jugoslavije.<br />

Ta saradwa traje i danas. Tri puta godi{we – pred<br />

Bo`i}, Uskrs i po~etak nove {kolske godine – humanitarna<br />

organizacija „Benxamin” dodequje porodicama nov~anu pomo},<br />

a uz to deca dobijaju i prigodne poklone.<br />

Deca ugro`enog zdravqa dobijaju i finansijska sredstva<br />

za le~ewe. Tako je Marija @egarac uz finansijsku pomo}<br />

te humanitarne organizacije podvrgnuta operaciji srca u<br />

Americi. Svake godine bra~ni par Anastasiju organizuje letovawe<br />

za decu koju poma`u. Tokom letovawa deca u kampu u~e<br />

engleski jezik, imaju kurseve iz razli~itih oblasti i sklapaju<br />

prijateqstva sa decom iz Gr~ke, koja dele sudbinu sli~nu wihovoj.<br />

Bra~ni par Anastasiju trenutno poma`e 50 siro~adi iz<br />

Srbije i 80 siro~adi iz Gr~ke.<br />

Zoran MILADINOVI]<br />

QUBAV I OHRABREWE<br />

Primaju}i nagradu Haralampus<br />

Anastasiju izjavio je da je prihvata sa<br />

zahvalno{}u i u ime sve dece koja su izgubila<br />

o~eve tokom bombardovawa<br />

1999. godine.<br />

– Ovu nagradu posve}ujem ~oveku<br />

gr~ko-kiparskog porekla i wegovoj supruzi<br />

koji su izgradili siroti{te u kome sam<br />

odrastao i nau~ili me kako da volim<br />

svoje prijateqe bezuslovno, nikada ne<br />

o~ekuju}i ni{ta zauzvrat, osim milosti<br />

Bo`je. Juna 1999. godine posetio sam<br />

Ni{. Tada sam doneo humanitarnu pomo}<br />

iz grada Katerinija. Moj ciq je bio da<br />

prona|em decu koja su izgubila roditeqe<br />

u upravo zavr{enom ratu. Od tada do danas<br />

Xoana i ja smo posetili Ni{ vi{e<br />

od trideset puta i uvek smo doneli poklone,<br />

finansijsku pomo}, qubav i re~i<br />

ohrabrewa. Mi `elimo da deca koju poma`emo<br />

imaju iste mogu}nosti kao i<br />

ostala deca u zajednici. Prilikom svake<br />

posete Ni{u ohrabrujemo decu da vredno<br />

u~e, vole Boga i svoju zemqu. Uveravamo<br />

wihove majke da }e jednog dana biti<br />

prijatno iznena|ene kada vide da su wihova<br />

deca uspela u `ivotu kao i mi. Ukoliko<br />

je poduhvat „Benxamina” bio uspe-<br />

{an, to je zbog svih qudi koji `ele da pomognu<br />

deci bez o~eva da jednog dana postanu<br />

uspe{ni gra|ani. Xoana i ja smo<br />

ponosni {to smo gra|ani Gr~ke i Kanade<br />

i {to sada imamo privilegiju da budemo<br />

i gra|ani Ni{a. @elimo i da 2008. godina<br />

bude prekretnica za na{u voqenu<br />

Srbiju – izjavio je gospodin Anastasiju.<br />

64<br />

15. april 2008.

Me|unarodni simpozijum na Tari<br />

PRETWE<br />

BIOTERORIZMA<br />

U organizaciji Uprave za zdravstvo<br />

Ministarstva odbrane i Sekcije za zoonoze<br />

Srpskog lekarskog dru{tva, u hotelu „Omorika”<br />

na Tari odr`an je me|unarodni simpozijum<br />

– Deseti epizootolo{ki dani<br />

V O J N O M E D I C I N S K A<br />

A K A D E M I J A<br />

Na skupu je u~estvovalo vi{e od 200 stru~waka veterinarske<br />

i humane medicine, univerzitetskih profesora i predstavnika veterinarske<br />

slu`be iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Makedonije,<br />

Slovenije, Bugarske i Nema~ke.<br />

Simpozijum je otvorio na~elnik VMA general-major prof. dr<br />

Miodrag Jevti}, koji je istakao da borba sa zoonozama, bolestima<br />

qudi i `ivotiwa, od kojih se mnoge nalaze na listi potencijalnih<br />

biolo{kih agenasa, predstavqa imperativ opstanka ~ove~anstva i<br />

zajedni~ki zadatak za vojno i civilno zdravstvo, predstavnike humane<br />

i veterinarske medicine.<br />

U~esnici sa VMA odr`ali su vi{e predavawa o medicinskoj<br />

za{titi od biolo{kih agenasa i bioterorizma, iz oblasti prirodno`ari{nih<br />

infekcija, dijagnostike i profilakse zoonoznih<br />

infekcija (lajmske bolesti, tularemije, rikecioza itd).<br />

Uvodno predavawe na temu „Bioterorizam – aktuelni izazov<br />

i globalna pretwa” imala je nau~ni saradnik dr Elizabeta Ristanovi}<br />

sa Vojnomedicinske akademije.<br />

– Bioterorizam je aktuelni i opaki izazov i veliki globalni<br />

problem od koga niko nije po{te|en. Biolo{ko oru`je se, zbog jevtine<br />

proizvodwe i efikasne, a jednostavne primene, smatra „atomskom<br />

bombom siroma{nih“. Razvojem geneti~kog in`ewerstva i biotehnologije,<br />

nau~nici su po~eli da se igraju bogova, a biolo{ko<br />

oru`je postaje sve savr{enije i ubojitije. Dakle, re~ je o globalnoj<br />

opasnosti – istakla je dr Ristanovi}.<br />

Odgovor na pitawe kako se suprotstaviti i odbraniti od tog<br />

zla je jasan – neprekidno usavr{avawe znawa, ujediwavawe stru~waka<br />

raznorodnih profila u zemqi koji se bave tom problematikom<br />

i saradwa sa me|unarodnim institucijama, tj. op{ti front otpora<br />

narastaju}oj pretwi.<br />

E. R.<br />

KURS IZ OTORINOLARINGOLOGIJE<br />

U organizaciji Klinike za otorinolaringologiju VMA,<br />

Srpskog lekarskog dru{tva i Dru{tva prijateqa otorinolaringologije<br />

iz [vajcarske, na Vojnomedicinskoj akademiji<br />

odr`an je dvodnevni kurs endoskopske hirurgije sinusa. U~esnici<br />

su bili otorinolaringolozi iz Srbije, Crne Gore i<br />

Republike Srpske.<br />

Kurs je obuhvatio rad u laboratoriji i hirurgiju u`ivo,<br />

koju su putem telemedicinskog prenosa mogli da prate svi<br />

u~esnici. Predava~i su bili doc. dr Andreas Lojnig sa Maksmilijan<br />

univerziteta u Minhenu, poznati evropski stru~wak<br />

iz ove oblasti, i stru~waci Klinike za otorinolaringologiju<br />

VMA.<br />

Osim velikog stru~nog zna~aja, ovaj skup predstavqa<br />

jo{ jedan korak u afirmaciji me|unarodne nau~ne i stru~ne<br />

saradwe VMA.<br />

NOVA METODA GRUDNE HIRURGIJE<br />

Tim stru~waka Klinike za grudnu hirurgiju VMA, predvo|en<br />

pukovnikom prof. dr Vojkanom Stani}em, uspe{no je obavio video<br />

asistiranu torakoskopsku hirur{ku intervenciju (VATS) kod<br />

pacijenta sa recidivnim spontanim pneumotoraksom. Ova intervencija<br />

prvi put je ura|ena i u Vojnomedicinskoj akademiji i u Beogradu,<br />

a do sada je kod nas sprovo|ena u Institutu za plu}ne bolesti<br />

u Sremskoj Kamenici.<br />

Uvo|ewe ove procedure u rutinsku dijagnosti~ku i terapijsku<br />

praksu na VMA, uz prethodnu nabavku opreme i edukaciju stru~waka,<br />

predstavqa vredan doprinos daqem unapre|ewu grudne hirurgije<br />

koja uspe{no prati savremene svetske tokove u ovoj oblasti<br />

hirurgije.<br />

USPEH VASKULARNE HIRURGIJE<br />

Stru~ni tim vaskularnih hirurga, anesteziologa i radiologa<br />

Vojnomedicinske akademije uspe{no je uradio jo{ dve operacije<br />

endovaskularne rekonstrukcije aneurizme abdominalne aorte,<br />

~ime je nastavqen rad zapo~et februara ove godine, kada su<br />

ura|ene prve dve takve procedure. Time se oja~ava front medicinskih<br />

ustanova u zemqi koje u rutinsku praksu uvode najsavremenije<br />

metode endoskopske vaskularne hirurgije.<br />

Intervencije su ura|ene kod jednog vojnog i jednog civilnog<br />

osiguranika, ~ime VMA i prakti~no demonstrira svoje prisustvo<br />

u sistemu javnog zdravstva Srbije.<br />

SARADWA SA VISOKIM I SREDWIM<br />

MEDICINSKIH [KOLA<br />

Na Vojnomedicinskoj akademiji, 4. aprila, potpisani su ugovori<br />

o saradwi u nastavi izme|u te ustanove i vi{e dr`avnih i<br />

privatnih akreditovanih visokih i sredwih medicinskih {kola.<br />

Ugovorima, koje su potpisali na~elnik VMA general-major prof.<br />

dr Miodrag Jevti} i direktori ~etiri visoke i tri sredwe {kole<br />

iz Beograda i ]uprije, predvi|eno je da Vojnomedicinska akademija<br />

postane nastavna baza za te {kole.<br />

Potpisivawe ugovora i dogovoreni novi oblici saradwe<br />

znatno }e doprineti ja~awu veze VMA sa obrazovnim institucijama<br />

Srbije. General Jevti} je posebno pozdravio inicijativu {kola<br />

koje obrazuju sestrinski kadar da organizuju edukativne kurseve<br />

koji }e znatno unaprediti svakodnevni rad sa pacijentima u<br />

oblasti unapre|ewa zdravstvene nege.<br />

65

SVET<br />

S I S T E M B E Z B E D N O S T I P E R U A<br />

MRAK NA SVETLIM<br />

Nakon devedesetih<br />

godina, pra}enih<br />

dru{tvenim krizama<br />

i nestabilno{}u,<br />

korupcijom na svim<br />

nivoima i eskalacijom<br />

teroristi~kih aktivnosti<br />

„Tupamarosa”, po~eo je<br />

proces postepenog<br />

smirivawa stawa u<br />

zemqi. U tome je zna~ajnu<br />

ulogu imao i sistem<br />

bezbednosti Perua.<br />

Tokom posledweg milenijuma teritorija dana{weg Perua bila je sredi{te nekoliko<br />

andskih civilizacija, me|u kojima je najpoznatije carstvo Inka, koje su<br />

1533. godine razorili {panski konkistadori. Posle tri stole}a kolonijalne<br />

pot~iwenosti, Peru je 1821. godine stekao nezavisnost. U toku 20. veka, u<br />

toj zemqi smewivale su se vojne hunte i autoritarni re`imi sa kra}im periodima<br />

uspostavqawa demokratske vlasti.<br />

Tokom osamdesetih godina pro{log veka, Peru se suo~avao sa ozbiqnim izazovom<br />

– spektakularnim gerilskim akcijama maoisti~ke organizacije „Svetla staza”,<br />

koja je imala tradicionalno upori{te u pojedinim delovima dr`ave, posebno<br />

u ruralnim krajevima, nastawenim siroma{nim domoroda~kim indijanskim stanovni{tvom.<br />

Kontraverzni period vladavine predsednika Fuximora, uz po~etni<br />

ekonomski rast, doveo je Peru krajem devedesetih godina do dru{tvene krize i nestabilnosti,<br />

pra}ene korupcijom na svim nivoima, na {ta se nadovezala i eskalacija<br />

teroristi~kih aktivnosti „Tupamarosa”. Nakon Fuximorijevog proterivawa<br />

2000. godine, zapo~eo je proces postepenog smirivawa stawa u zemqi.<br />

RASKID SA PRO[LO[]U<br />

Sistem bezbednosti Perua je u proteklim decenijama bio pod uticajem transformacija<br />

kroz koje je zemqa prolazila u uspostavqawu unutra{we stabilnosti<br />

i sporog procesa tranzicije iz diktatorskih i autoritarnih vlada ka uspostavqawu<br />

demokratskih institucija. Simboli~an raskid sa pro{lo{}u predstavqalo je<br />

rasformirawe ozlogla{ene Nacionalne obave{tajne slu`be (SIN) i hap{ewe<br />

wenog mo}nog {efa Montesinosa 2000. godine. Umesto we, juna 2001. godine, sa<br />

nasle|enom logistikom i kadrom iz SIN koji nisu represirani, formirana je nova<br />

civilna kontraobave{tajna i obave{tajna slu`ba – Nacionalni obave{tajni savet<br />

(CNI), pot~iwena predsedniku republike. Idu}e, 2002. godine, raspu{tena je i<br />

Direkcija za borbu protiv terorizma (DINCOTE), koja je, pod firmom sprovo|ewa<br />

antigerilskih akcija, bila odgovorna za brojna gruba kr{ewa qudskih prava tokom<br />

osamdesetih i devedesetih godina pro{log veka.<br />

Aktuelni obave{tajno-bezbednosni sistem Republike Peru ~ine civilne i<br />

vojne obave{tajne i kontraobave{tajne slu`be, bezbednosne slu`be i policijske<br />

snage Ministarstva unutra{wih poslova.<br />

66<br />

15. april 2008.

Vojna komponenta obave-<br />

{tajno-bezbednosnog sistema<br />

Perua uspostavqena je u okviru<br />

Nacionalne armije, a wena<br />

okosnica je Vojna obave{tajna<br />

direkcija (DINTE). Obave{tajna<br />

slu`ba armije (SIE) nadle-<br />

`na je za ofanzivni obave{tajni<br />

rad i kontraobave{tajnu za-<br />

{titu vojnih objekata. Pored<br />

ovih agencija, vojne slu`be<br />

bezbednosti deluju i u okviru<br />

rodova mornarice i vazduhoplovstva<br />

peruanske vojske.<br />

Okosnicu peruanskih specijalnih<br />

snaga od 1980. godine<br />

~ini jedinica pod nazivom<br />

Snage za specijalne operacije<br />

(FOES), koja se nalazi u sastavu<br />

Ratne mornarice te zemqe.<br />

Sastav FOES ukqu~uje i posade<br />

borbenih ~amaca, padobrance,<br />

diverzante i obave{tajne oficire.<br />

Pripadnici te jedinice<br />

su tokom osamdesetih godina<br />

u~estvovali u nizu antiteroristi~kih<br />

akcija zajedno sa pripadnicima DINCOTE.<br />

Pre 1980. godine, teroristi~ke grupe u Peruu nisu bile dobro<br />

organizovane, tako da su snage bezbednosti sa wima relativno<br />

lako izlazile na kraj. U tom periodu je prakti~no bila zausta-<br />

STAZAMA<br />

vqena i delatnost nekada{we levi~arske gerile. Me|utim, tokom<br />

osamdesetih godina, posle decenije priprema u tajnosti, spektakularnim<br />

akcijama na peruansku scenu vratila se organizacija „Svetla<br />

staza” Abimaela Gusmana Rejnosa. Levi~arska ideologija i wome<br />

pravdano nasiqe imaju tradicionalno upori{te u pojedinim<br />

delovima Perua, posebno u ruralnim krajevima u kojima domoroda~ko<br />

indijansko stanovni{tvo `ivi u krajwoj bedi.<br />

KONTRATERORIZAM<br />

Neuspela agrarna reforma 1968. godine, koju je reformisti~ki<br />

nastrojeni general Huan Velasko Alvarado poku{ao da<br />

sprovede u okviru nastojawa da poboq{a socijalni polo`aj ugro-<br />

`enih slojeva, dovela je Peru u te{ku ekonomsku krizu, koja je rezultirala<br />

politi~kim zaokretom i dolaskom na vlast 1980. godine<br />

struktura iza kojih su stajali krupni zemqoposednici. Istovremeno<br />

je iz svog prvobitnog upori{ta, provincije Aja~o, „Svetla staza”<br />

pro{irila svoje aktivnosti na ~itavu teritoriju Perua. Uz podr{ku<br />

seqaka i Indiosa iza koje su stajale i simpatije i strah, pomenuta<br />

organizacija se sve vi{e usredsre|ivala na terorizam i<br />

me|unarodni {verc kokaina.<br />

Odgovor dr`ave na izazov „Svetle staze” bila je Direkcija<br />

za kontraterorizam (DINCOTE). Poku{ali su da na teroristi~ke<br />

akcije odgovore wihovom taktikom, tako {to se jedan broj pripadnika<br />

DINCOTE, koji je poznavao indijanska nare~ja, infiltrirao u<br />

upori{ta „Svetle staze”, ukqu~uju}i i sam Aja~o.<br />

Ovakav pristup vlasti kontraterorizmu je ipak predstavqao<br />

izuzetak, a ne pravilo. Naime, predsednik Fernando Belaunde je<br />

novembra 1983. godine odobrio vojnu akciju u „ugro`enim zonama”<br />

u kojoj je do{lo do brutalne odmazde prema potencijalnim teroristima,<br />

ali i prema lokalnom stanovni{tvu. Najpoznatiji slu~aj<br />

bio je napad vojske na selo Sokos kod Aja~a, kada je na ven~awu u<br />

seoskoj crkvi ubijen 31 seqak.<br />

PERU U BROJKAMA<br />

Peru se nalazi u zapadnom delu Ju`ne Amerike i grani~i<br />

sa ^ileom, Bolivijom, Brazilom, Kolumbijom i Ekvadorom. Na<br />

1.285.220 km 2 `ivi oko 28.675.000 stanovnika (45 posto Indijanaca,<br />

37 posto meleza–mestika, 15 posto belaca, 3 posto<br />

ostalih). Prema religijskom opredeqewu, najvi{e je rimokatolika<br />

(81%). Zvani~ni jezici su {panski i ke~ua, a u upotrebi su<br />

i brojni jezici i nare~ja amazonskog podru~ja. Dr`ava je administrativno<br />

podeqena na 25 regiona i jednu provinciju.<br />

UNITARNA REPUBLIKA<br />

Po obliku ustavnog ure|ewa, Peru je unitarna republika<br />

sa predsedni~kim sistemom vlasti. [ef dr`ave i nosilac izvr{ne<br />

vlasti u zemqi je predsednik republike – od jula 2006.<br />

godine tu funkciju obavqa Alan Garsija Perez, koji imenuje Vladu<br />

– Savet ministara i wome predsedava. U peruanskoj vladi<br />

ina~e postoji i funkcija premijera, ali on ima samo formalne<br />

ingerencije nad radom ministara. Predsednik republike se bira<br />

na op{tim izborima svake pete godine.<br />

Zakonodavna vlast u Peruu pripada jednodomnoj Skup{tini,<br />

~ijih se 120 mesta popuwava na op{tim izborima po proporcionalnom<br />

izbornom sistemu svake pete godine.<br />

Novi predsednik Alan<br />

Garsija (1985–1990) poku{ao<br />

je da reformama smiri ekstremne<br />

polarizovane strukture<br />

u zemqi. Me|utim, sukobi<br />

vojno-policijskih snaga i terorista<br />

„Svetle staze”nastavqeni<br />

su uz nove civilne `rtve. Tako<br />

je maja 1988. godine, kao odgovor<br />

na oru`ani napad terorista<br />

iz zasede u selu Kajara<br />

kod Aja~a, vojska masakrirala<br />

ve}inu `iteqa tog mesta.<br />

ODMAZDA<br />

Krajem 1986. godine do-<br />

{lo je do pobune zatvorenika u<br />

tri peruanska zatvora, u kojoj je<br />

ubijeno oko 200 zatvorenika.<br />

Za vreme trajawa pobune, pripadnici<br />

„Svetle staze” prodrli<br />

su u prestonicu Limu, nastoje}i<br />

da stvore haos. Odgovor vlasti<br />

bio je u zavo|ewu opsadnog stawa<br />

i daqem ograni~avawu i ukidawu<br />

gra|anskih i qudskih prava<br />

i sloboda. Prema izve{tajima UN, u periodu od 1987. do 1990.<br />

godine, Peru je bio na vrhu svetske liste zemaqa po broju uhap{enih<br />

i „nestalih”. Pripadnici policije i vojske primewivali su torturu<br />

nad zatvorenicima, {to je ukqu~ivalo ga{ewe cigareta po telu,<br />

elektro{okove u predelu genitalija, prisiqavawe da le`e na vrelim<br />

metalnim povr{inama i sli~no.<br />

Septembra 1992. godine, snage DINCOTE uspele su da otkriju<br />

i zarobe vo|u „Svetle staze” i wegove najbli`e saradnike, koji su<br />

potom u sudskom procesu osu|eni na do`ivotne robije.<br />

U ~itavom tom periodu, suprotstavqawe peruanskih vlasti<br />

teroristi~kim pretwama bilo je nekoordinirano. Uz to, umesto<br />

efikasnosti, bezbednosne snage iskazivale su brutalnost, a Nacionalna<br />

obave{tajna slu`ba (SIN) optu`ivana je za povezanost sa<br />

narkobosovima.<br />

U odnosu na operacije u kojima se specijalne antiteroristi~ke<br />

jedinice nisu proslavile, spektakularna akcija koju je, 22. aprila<br />

1997, izvelo 140 pripadnika bezbednosnih snaga Perua, predvo|enih<br />

specijalcima FOES, iznenadila je svet. Postojalo je, naime,<br />

op{te uverewe da za akciju te vrste peruanske specijalne jedinice<br />

nisu sposobne. Te snage uspele su da deblokiraju i preuzmu<br />

rezidenciju japanskog ambasadora u Limi u kojoj je du`e od ~etiri<br />

meseca 14 pripadnika levi~arskog „Revolucionarnog pokreta Tupak<br />

Amaru” (MRTA) dr`alo 72 taoca. Operacija spasavawa talaca<br />

trajala je 22 minuta. U okr{aju je poginuo jedan talac; smrtno su<br />

stradala dva vojnika, dok ih je devet raweno; likvidirano je svih<br />

14 terorista. Me|utim, ovaj uspeh je vi{e bio rezultat opale koncentracije<br />

i budnosti Tupamarosa, nego izuzetne obu~enosti peruanskih<br />

antiterosti~kih jedinica, kojima je trebalo vi{e od tri meseca<br />

da se pripreme za akciju.<br />

Antiteroristi~ka jedinica koja je bila anga`ovana na oslobo|ewu<br />

talaca raspolagala je razli~itim vrstama automatskog naoru`awa<br />

– AK47, AKM, P-90, uzi, MR-5. Timovi snajperista bili<br />

su opremqeni snajperskim pu{kama FN-FAL. U akciji je kori{}eno<br />

i nekoliko oklopnih vozila sa mitraqezima.<br />

Krajem 2002. godine, Snage za specijalne operacije su reorganizovane<br />

i promenile naziv u Komanda za specijalne operacije.<br />

U sastavu te jedinice deluju ~etiri operativne grupe: Grupa za specijalne<br />

operacije Centar, sme{tena u gradu Kaqao; Grupa za specijalne<br />

operacije Sever, sa sedi{tem u mestu Tumbes; Grupa za specijalne<br />

operacije Severoistok, koja se nalazi u Pukalpi, i Grupa<br />

za spasavawe pri {tabu jedinice u gradu Kaqao.<br />

Dr Milan MILO[EVI]<br />

67

Priprema Mirjana SANDI]<br />

MERIDIJANI<br />

NOVE ^LANICE NATOA<br />

Na samitu Natoa u Bukure{tu,<br />

Hrvatska i Albanija<br />

dobile su poziv za ~lanstvo<br />

u Severnoatlantskoj<br />

alijansi, ali ne i Makedonija.<br />

Generalno sekretar<br />

Natoa Jap de Hop Shefer je<br />

na konferenciji za novinare<br />

precizirao da }e Makedonija<br />

dobiti poziv za ~lanstvo<br />

~im re{i spor sa Gr~kom<br />

oko svog ustavnog imena.<br />

– Postigli smo saglasnost<br />

da uputimo poziv<br />

Biv{oj Jugoslovenskoj Republici<br />

Makedoniji ~im bude prona|eno obostrano prihvatqivo re{ewe za pitawe imena –<br />

rekao je Shefer.<br />

Generalni sekretar Natoa rekao je da je Alijansa za sada ne zapo~iwe pregovore<br />

o ~lanstvu sa Ukrajinom i Gruzijom, koje }e, kako je rekao, jednog dana postati ~lanice<br />

Natoa.<br />

TRENING CRNOGORSKIH<br />

I AMERI^KIH MORNARA<br />

Crnogorski i ameri~ki vojnici<br />

odr`ali su zajedni~ki trening na brodu<br />

Mornarice SAD-a koji je usidren u luci<br />

Bar. Crnogorski mornari su tokom boravka<br />

na brodu imali priliku da vide<br />

savremenu opremu i tehnologiju ameri~ke<br />

fregate Xon Hol.<br />

Zajedni~kom treningu mornara prisustvovao<br />

je crnogorski dr`avni vrh i<br />

ambasador SAD u Crnoj Gori. Crnogorski<br />

zvani~nici su na brodu razgovarali<br />

sa ameri~kim ambasadorom o bilateralnim<br />

odnosima i vojnoj saradwi dve<br />

zemqe.<br />

CRNA GORA U PROGRAMU „INTENZIVNOG DIJALOGA“<br />

Crna Gora je primqena u<br />

program „Intenzivnog dijaloga”<br />

sa Natoom na samitu u Bukure{tu,<br />

izjavio je Milan Ro}en, ministar<br />

inostranih poslova Republike<br />

Crne Gore. Crna Gora je zajedno<br />

sa Bosnom i Hercegovinom pozvana<br />

da po~ne dijalog na politi~koj<br />

i bezbednosnoj osnovi, nakon {to<br />

je zvani~no oceweno da su te dve<br />

dr`ave postigle visok stepen demokratizacije.<br />

Predstavqaju}i Prezentacioni<br />

dokument o pristupawu Alijansi na sastanku Evroatlantskog partnerskog saveta na<br />

samitu Natoa u Bukure{tu, Ro}en istakao je da Crna Gora smatra da ta alijansa ima vode}u<br />

ulogu kao garant bezbednosti Evrope i {ireg evroatlantskog prostora.<br />

Crnogorski {ef diplomatije rekao je da je proces integracije u Nato kompatibilan<br />

sa procesom jo{ jednog va`nog zajedni~kog strate{kog ciqa, a to je integracija Crne<br />

Gore u Evropsku uniju.<br />

BIH FORMIRA PROFESIONALNU VOJSKU<br />

Ministarstvo odbrane Bosne i Hercegovine<br />

pozvalo je kandidate da se prijave za budu}u profesionalnu<br />

vojsku, u kojoj }e biti pripadnika sva<br />

tri konstitutivna naroda.<br />

Srbi, Hrvati i Bo{waci pozvani su da konkuri{u<br />

za 300 mesta u razli~itim sektorima armije.<br />

Dva bosanskohercegova~ka entiteta – Federacija<br />

BiH i Republika Srpska, postigla su pre dve<br />

godine dogovor o napu{tawu odvojenih odbrambenih<br />

struktura i ustanovqewu jedinstvenih oru`anih<br />

snaga BiH, koje bi brojale 10.000 qudi.<br />

SPORAZUM SAD I ^E[KE<br />

Sjediwene Ameri~ke Dr`ave i ^e{ka<br />

postigle su dogovor o postavqawu dela novog<br />

ameri~kog antiraketnog {tita na ~e-<br />

{koj teritoriji. Pravno obavezuju}i sporazum,<br />

po kome }e u ^e{koj biti instalirana<br />

radarska stanica, bi}e povezan sa<br />

ostalim ameri~kim objektima za protivraketnu<br />

odbranu u Evropi i SAD.<br />

^e{ki ministar spoqnih poslova Karel<br />

[varcenberg izjavio je novinarima,<br />

posle sastanka sa ameri~kim dr`avnim<br />

sekretarom Kondolizom Rajs u Bukure{tu,<br />

da bi sporazum mogao da bude potpisan po-<br />

~etkom maja.<br />

^e{ki premijer Mirek Topolanek je<br />

citirao zakqu~ak iz saop{tewa sa samita<br />

lidera Alijanse da }e nova radarska stanica<br />

u ^e{koj biti ukqu~ena u svaki novi<br />

protivraketni odbrambeni sistem Natoa,<br />

a u ameri~ko-~e{kom saop{tewu re~eno<br />

da }e „znatno doprineti ukupnoj sposobnosti<br />

Severnoatlantskog saveza da odgovori<br />

na postoje}e i budu}e pretwe”.<br />

68<br />

15.. april 2008.

P A R A L E L E<br />

ZAPADNI BALKAN<br />

Pi{e<br />

Aleksandar RADI]<br />

Odluka<br />

~lanica Natoa<br />

da Makedoniju<br />

za sada ostave<br />

po strani,<br />

svodi<br />

podregionalni<br />

bilans samita<br />

u Bukure{tu na<br />

dobitak<br />

iskazan samo<br />

za bliske<br />

ameri~ke<br />

saveznike.<br />

Pro{irewem<br />

sa dve nove<br />

~lanice i<br />

odlukom da se<br />

Bosna i<br />

Hercegovina i<br />

Crna Gora<br />

uvedu u<br />

proceduru<br />

intenziviranog<br />

dijaloga,<br />

otvoren je put<br />

u Nato svim<br />

drugim<br />

dr`avama<br />

podregiona –<br />

osim Srbiji.<br />

I NATO<br />

P<br />

osle samita u Bukure{tu prostor podregiona<br />

nastalog na razvalinama biv{e ju`noslovenske<br />

federacije na{ao se svrstan u Nato.<br />

Hrvatska i Albanija postale su ~lanice saveza,<br />

Makedonija }e to pre ili kasnije biti, iako se<br />

nalazi pod pritiskom Gr~ke, a Bosna i Hercegovina<br />

i Crna Gora jasno su stavile do znawa da<br />

`ele u Nato.<br />

Hrvatska se na{la u ulozi novog podregionalnog<br />

lidera. Lobirawe, solidan marketing, reformski<br />

potezi ili u nekim oblastima barem<br />

obe}awa da }e biti promena, aktivno u~e{}e u<br />

Partnerstvu za mir, odr`avawe kontingenta u Avganistanu<br />

i niz drugih konkretnih poteza na potvr|ivawu<br />

privr`enosti vrednostima integracionog<br />

procesa, doveli su Hrvatsku do poziva za punopravno<br />

~lanstvo u Nato i do prve prave dr`avni~ke<br />

posete ameri~kog predsednika toj dr`avi,<br />

ako se izuzme kratki izlet Klintona do Plesa na<br />

proputovawu 1996. godine.<br />

u{ov boravak u Hrvatskoj predstavqa jasan<br />

simbol promene statusa Hrvatske, koja se u<br />

Bnedavnoj pro{losti, bez obzira na dobre<br />

veze sa SAD, neretko nalazila pod pritiskom<br />

prouzrokovanim teretom ratnih godina. U vreme<br />

Tu|manove vladavine, hrvatske vlasti trudile<br />

su se da, osim u~vr{}ivawa samostalnosti i<br />

progona Srba, pove}aju uticaj na regionalnom<br />

nivou. Jedna od mra~nih stranica, o kojoj se vrlo<br />

malo saznalo u {iroj javnosti, jesu aktivnosti<br />

Hrvatske na destabilizaciji konkurenata iz<br />

regiona, pru`awem podr{ke organizovanom<br />

kriminalu. Tu|manova era se zavr{ila, a Hrvatska<br />

se na{la u ulozi podregionalnog lidera<br />

bez nasilnih poteza i u skladu sa pravilima modernog<br />

politi~kog `ivota.<br />

U striktno odbrambenom domenu sprovedene<br />

su reforme oru`ane sile i u toku su reorganizacija<br />

i modernizacija u skladu sa standardima<br />

i potrebama Natoa. Povremeno je bilo nesporazuma,<br />

kao {to je odluka o usvajawu Zakona<br />

o ekonomsko-ribolovnom pojasu (ZERP), koji se<br />

bez obzira na poku{aje razlo`nih tuma~ewa o<br />

pravima malih dr`ava da afirmi{u svoje interese,<br />

kosio sa interesima Italije i Slovenije<br />

– dr`ava koje su se odavno afirmisale i u EU i<br />

u Natou. U odbrambenom sistemu taj zakon trebalo<br />

je da prati razvoj snaga za kontrolu morskih<br />

granica. Zato su planirane nabavke novih<br />

patrolnih brodova za otvoreno more i novih<br />

brzih patrolnih ~amaca kao elemenata efikasnog<br />

sistema primene ZERP-a. Me|utim, posle<br />

nekoliko decidiranih upozorewa iz Evropske<br />

unije, Sanaderova vlada odrekla se ZERP-a.<br />

Ulagawa u mornaricu ne}e biti redukovana zato<br />

{to se u Natou, sa druge strane, ceni anga-<br />

`man u ja~awu kontrole u Sredozemnom moru i<br />

to }e biti jedna od va`nih misija Hrvatske unutar<br />

saveza.<br />

U politi~ko-medijskom konfliktu oko ZERPa<br />

posebno su se istakli Slovenci, sa tvrdim<br />

stavom oko sloboda koje mo`e da ima dr`ava na<br />

listi ~ekawa za pridru`ivawe Evropskoj uniji.<br />

Pokazali su kako se mo`e ostvariti politi~ka<br />

ambicija kada se jednom u|e u EU i Nato – oni<br />

su zna~aj u arhitekturi integracionog procesa<br />

gradili sa pozicije dr`ave koja ima posebne veze<br />

na prostoru biv{e SFRJ. Slovenci su dobili<br />

va`na mesta u komunikaciji EU i Natou sa<br />

podregionom lociranim preko Sutle. Pokazali<br />

su odlu~nost i tako {to su na Kosovo i Metohiju,<br />

u sastav Kfora, poslali kontingent ekvivalenta<br />

bataqona, {to se za male dimenzije slovena~ke<br />

oru`ane sile mo`e smatrati pravim<br />

podvigom. Na du`i rok Slovenci su tim potezima<br />

iskazali privr`enost vrednostima EU i Natou<br />

i time sebi obezbedili uticaj na politi~kom<br />

i ekonomskom planu.<br />

Hrvatska sada ima priliku da sledi slovena~ki<br />

primer u bezbednosnom sektoru. Preuzimawem<br />

na sebe zadataka u podregionu, pre svega<br />

transfera znawa, {kolovawa i obuke kadra<br />

dr`ava zainteresovanih za ulazak u Nato – Bosne<br />

i Hercegovine i Crne Gore – ima}e priliku<br />

da stekne mnogo pozitivnih bodova u o~ima saveznika.<br />

Podr{ka Va{ingtona i velikih ~lanica EU<br />

da Kosovo proglasi nezavisnost, a sada i prijem<br />

Albanije u Nato, ohrabruju albanski etnos<br />

da stvori jedinstvenu albansku dr`avu. Nato<br />

navodno treba da bude prepreka za takav razvoj<br />

prilika u podregionu.<br />

Isti ti saveznici su Makedoniji u Bukure-<br />

{tu zatvorili vrata za prijem, zato {to se Gr~ka<br />

kao ~lanica Natoa protivi ulasku severnog<br />

suseda sve dok se ne prona|e ime bez anti~kog<br />

korena, kakav mo`e da se odrazi na helenski<br />

nacionalni ponos. Od gr~kog veta koristi }e<br />

imati albanski ekstremisti, jer oni ionako ne<br />

`ele da vide Makedoniju na politi~koj karti<br />

kontinenta.<br />

dluka ~lanica Natoa da Makedoniju za sada<br />

ostave po strani, svodi podregionalni<br />

O<br />

bilans samita u Bukure{tu na dobitak iskazansamo<br />

za bliske ameri~ke saveznike. Pro-<br />

{irewem sa dve nove ~lanice i odlukom da se<br />

Bosna i Hercegovina i Crna Gora uvedu u proceduru<br />

intenziviranog dijaloga, otvoren je put u<br />

Nato svim drugim dr`avama podregiona – osim<br />

Srbiji.<br />

69

SIMULACIJE<br />

Call of Duty 4: Modern Warfare<br />

^ETVORKA<br />

Nije uobi~ajeno da se mewaju<br />

nastavci pojedinih igara,<br />

zasnovanih na oprobanom<br />

receptu. Hrabri izdava~ki potez<br />

firme Activision da promeni temu<br />

iznenadio je mnoge qubiteqe tog<br />

`anra. Tre}i nastavak se nikada<br />

nije pojavio za ku}ne ra~unare,<br />

ve} iskqu~ivo za najpopularnije<br />

konzole. ^udna poslovna politika<br />

– ili ne{to drugo, ali rezultat je<br />

~ista petica. Terorizam je vi{e<br />

nego aktuelan problem u svetu i<br />

ovaj nastavak se bavi wime.<br />

Pri~a u toj igri je ve} vi|ena – sovjetski nuklearni projektili<br />

u rukama bliskoisto~nih terorista. Hronolo{ki je<br />

mawe ili vi{e linearna, ali se smewuju akteri. U ulozi<br />

ste pripadnika britanskog SAS-a i marinca SAD. Od<br />

po~etka je vrlo dinami~no i va{u pa`wu }e, verovatno,<br />

dr`ati do samog kraja.<br />

Ide u red igara koje se (ako imate vremena) igraju u jednom<br />

dahu. Na `alost ili na sre}u, ta simulacija je kratka, pa<br />

vam ne}e oduzeti vi{e vremena od jednog poslepodneva.<br />

Igra je specifi~na i po tome {to u jednom trenutku va{<br />

lik umire. Naravno, ne kao {to biste pomislili da je normalno<br />

za taj `anr, gde se gine ~im vam popusti oprez, ovde „va{<br />

marinac“ strada u nuklearnoj eksploziji i u ostatku pri~e<br />

igrate samo kao pripadnik SAS-a.<br />

Monotoniju, ako je i ima, na nekim mestima razbija<br />

povremeno „igrawe“ sa AC-130 gunship, gde, gledaju}i sa<br />

bezbedne udaqenosti, otklawate pretwe va{em timu na zemqi.<br />

Crno-bela slika bez zvuka prilikom eksplozija na zemqi<br />

prikazuje na neverovatan na~in vrlo autenti~no moderno ra-<br />

70<br />

15. april 2008.

ZA ^ISTU<br />

PETICU<br />

tovawe sa velike daqine, u ovom slu~aju sa velike visine. Sve<br />

podse}a na dobro poznate snimke sa CNN-a iz 1999. godine.<br />

Osim spomenutog dela, gde bez emocija i uzbu|ewa nemilosrdno<br />

uni{tavate sve pod sobom, dodate su i neke novosti<br />

u igri, koje }e vam podi}i nivo adrenalina. Najpre, u nekoliko<br />

misija imate „~ast“ da upoznate pse koji }e vas za dve ili tri<br />

sekunde ubiti. Druga misija }e vam u se}awu ostati veoma dugo.<br />

Mesto radwe je okolina ^ernobiqa, a ciq je likvidirati<br />

teroristu. U ulozi ste snajperiste i, osim {to „~itavu ve~nost“<br />

idete do mesta odakle imate pogled na metu (pri ~emu prolazite<br />

kroz brojne patrole i opasna mesta), trebate i da<br />

KONFIGURACIJA<br />

Operativni sistem: Windows XP ili Vista<br />

Procesor: Intel 2.4 GHz / AMD 2800+ ili ja~i<br />

Memorija: 512 MB RAM ili 768 MB ako se koristi Vista<br />

Video kartica: NVIDIA Geforce 6600 / Radeon 9800Pro ili ja~a<br />

Mesta na disku za instalaciju: 8 GB<br />

pobegnete i ~ekate dovoqno dugo dok ne do|u po vas helikopterom.<br />

Da problem bude ve}i – morate da pazite i na<br />

smer vetra, radijaciju, pse, patrole…<br />

Programeri su, naravno, ubacili, kao i do sada,<br />

mogu}nost da ne poginete od jednog metka, a ako neprijateqeva<br />

granata padne blizu vas, mo`ete (u roku od nekoliko sekundi)<br />

da je vratite nazad. Naravno, neuspeh je fatalan. Zanimqivo<br />

je {to nakon zavr{etka igre imate i jedan dodatni „nivo“.<br />

Nakon ogromnog spiska u~esnika u izradi te simulacije<br />

sledi malo iznena|ewe. Ali ne}emo vam otkriti koje. Odigrajte<br />

igru i sami pogledajte o ~emu je re~.<br />

Grafika je vrhunska sa mnogo detaqa. Koristi se mno{tvo<br />

vizuelnih efekata i pravo je zadovoqstvo gledati „vatromete“<br />

koji su svuda oko vas. Verno su prikazane sve strahote rata,<br />

ukqu~uju}i i nuklearnu eksploziju (koju ne mo`ete da<br />

pre`ivite). Zvuk prati grafiku i sve deluje veoma stvarno.<br />

Uz ovu zabavnu simulaciju prote}i }e vam veoma brzo<br />

nekoliko sati, pa je slobodno mo`emo proglasiti igrom 2007.<br />

godine.<br />

Igor VASIQEVI]<br />

71

PREDSTAVQENA MONOGRAFIJA<br />

„SRPSKA VOJSKA”<br />

DR BOJANA DIMITRIJEVI]A<br />

MONOGRAFIJA<br />

SA DU[OM<br />

Snimio D. BANDA<br />

U Centralnom domu Vojske Srbije javnosti<br />

je predstavqena reprezentativna<br />

monografija posve}ena nastanku,<br />

tradiciji i sada{wem trenutku na{e vojske<br />

Vojska je u na{em narodu jedan od simbola wegovog postojawa.<br />

Nema srpske porodice u kojoj neko nije nosio uniformu<br />

vojnika, podoficira, oficira, generala... Posle toliko<br />

vekova borbe za iskonsko pravo ~oveka – slobodu, najzad<br />

imamo svoju dr`avu Srbiju i vojsku.<br />

Srpska vojska ~iji su koreni duboki i postojani, po~iva na vi-<br />

{evekovnoj tradiciji i neprekinutoj niti trajawa. Branila je svoj<br />

narod i dostojanstvo, bila (po)`rtvovana ali, uvek je ~asno obavqala<br />

svoju du`nost. Nepokolebqivo, hrabro i do kraja odano.<br />

Gde su weni po~eci, kako je teklo istorijsko trajawe, kuda<br />

je i{la i gde je stigla<br />

O tome pi{e istori~ar dr Bojan Dimitrijevi}, pomo}nik<br />

ministra odbrane za qudske resurse, u reprezentativnoj monografiji<br />

„Srpska vojska”, koja je 11. aprila predstavqena<br />

javnosti u Centralnom domu Vojske Srbije. Tom ~inu su prisustvovali<br />

predstavnici Ministarstva odbrane, General{taba,<br />

nau~nih institucija, ustanova kulture i sredstava javnog informisawa...<br />

O reprezentativnoj monografiji govorili su recenzenti:<br />

na~elnik General{taba general-potpukovnik mr Zdravko Pono{,<br />

general-major dr Bo`idar Forca, na~elnik Uprave za planirawe<br />

i razvoj General{taba Vojske Srbije, pukovnik dr Dragutin<br />

Jovanovi}, na~elnik Uprave za {kolstvo i autor dr Bojan Dimitrijevi}.<br />

To je kapitalna kwiga koja se ~ita s pa`wom i gleda<br />

s po{tovawem. Pleni svojim izuzetnim izgledom i jasnim sadr-<br />

`ajem. Besprekorno je opremqena i mo`e slu`iti na ~ast – vojsci,<br />

autoru i izdava~u, Direkciji za izdava~ku i bibliote~ko-informacionu<br />

delatnost, odnosno Vojnoizdava~kom zavodu. Tekst je<br />

{tampan na srpskom i engleskom jeziku. O wenom vrhunskom di-<br />

15. april 2008.

N O V E K W I G E<br />

Na~elnik General{taba<br />

general-potpukovnik<br />

mr Zdravko Pono{<br />

DVE DIMENZIJE<br />

KWIGE<br />

Govore}i na predstavqawu monografije, general Pono{<br />

je, sem ostalog, rekao:<br />

– Kwiga ima dve dimenzije: kontinuitet srpske vojske i<br />

projekciju Vojske Srbije u momentu kada je napisana. Nastanak<br />

moderne srpske dr`ave neodvojiv je od stvarawa wene<br />

vojske i obrnuto. Tokom te{kog vremena, mewali su se nazivi,<br />

granice, dr`avna ure|ewa, vojna tehnika... Bila je kraqeva,<br />

oslobodila~ki pokret, narodna... Ali, wu su uvek ~inili qudi,<br />

vojnici, odani svojoj du`nosti i svom narodu.<br />

Druga dimenzija ti~e se akumulacije institucionalnog<br />

znawa u protekla dva veka. Kwiga dolazi u pravo vreme, nakon<br />

temeqne reorganizacije na{e vojske, svih wenih struktura.<br />

Tokom 2008. godine te`i{te aktivnosti je obuka. Formirali<br />

smo centre za obuku, sve vi{e vremena vojnici provode<br />

na poligonu.<br />

Usavr{avawe pripadnika VS je stvarnost i potreba. U<br />

tom smislu, u~ewe engleskog jezika je intenzivno i sveprisutno.<br />

U~i se ne samo u Beogradu ve} i u garnizonima {irom Srbije.<br />

Formiran je i podoficirski kor, a koncept aktivne rezerve<br />

postaje stvarnost.<br />

Sadr`aj kwige nije zarobqen u trenutnoj organizacionoj<br />

strukturi vojske. U monografiji su prikazane delatnosti i celine<br />

koje su postojale i postoje}e. I ovo delo svedo~i koliko je<br />

vojska {irom otvorena za javnost. Monografija je pisana na<br />

popularan na~in, lako se ~ita i razume. Autor je ~ovek koji mnogo<br />

zna o vojsci, u~esnik u wenom profilisawu i organizaciji.<br />

zajnu svedo~i i nagrada „Dobar dizajn”, dobijena na 14. me|unarodnom<br />

sajmu kwiga u Novom Sadu.<br />

– Moderna srpska dr`ava i wena vojska nastale su u toku<br />

Prvog srpskog ustanka, posle vi{evekovne otomanske okupacije.<br />

Od tog vremena, autor nas vodi kroz razvoj wene oru`ane sila,<br />

ratove, bolna stradawa i slavne pobede. Ne preska~e periode i<br />

ne u}utkuje istinu. Prvi i Drugi svetski rat, ~uvene vojvode, epopeje,<br />

nepregledni frontovi... Partizanske kolone, ogroman doprinos<br />

antifa{isti~koj borbi koju je svet priznao i uvek po{tovao.<br />

Posleratni razvoj, vidovi, rodovi, slu`be... Sve u uzbudqivoj<br />

slici i jednostavnoj re~i. Smewuju se stranice poput kadrova<br />

dokumentarnog filma. Za dobar film neophodna je odli~na fotografija,<br />

a wen izbor za monografiju je sjajan. ^itavo bogatstvo!<br />

Listaju}i stranice kwige, koja ima du{u, sti`emo do dana{weg<br />

profila Vojske Srbije, wenog sistema, rodova, logistike,<br />

{kolstva, me|unarodne saradwe... Predstavqamo ih<br />

svom narodu i svetu. Na najboqi na~in u najfinijim nijansama.<br />

Na gotovo svim stranicama prepli}u se pro{lost i sada{wost,<br />

nagove{tava se budu}nost. Vuku se paralele, upu}uje na su{tinu<br />

– rekao je general Forca.<br />

Kako je istakao autor dr Bojan Dimitrijevi}, monografija<br />

je proizvod timskog rada koji je uspeo u nameri da objasni i pomiri<br />

sve pojave koje su pratile na{u vojsku u dva veka postojawa;<br />

Obrenovi}evu i Kara|or|evu, kraqevu i Titovu, partizanske<br />

i ~etni~ke kolone, rat protiv Natoa i saradwu s Natoom...<br />

Zaista, dobili smo monografiju koja }e mnogo zna~iti i<br />

dugo trajati, a generacije koje dolaze ima}e gde da dopisuju<br />

nove redove.<br />

Branko KOPUNOVI]<br />

Dodeqene nagrade „Zlatni beo~ug”<br />

U ^AST KULTURNOG<br />

STVARALA[TVA<br />

Centralni dom Vojske Srbije bio je doma}in<br />

dodele tradicionalnog priznawa koje se svakog<br />

prole}a uru~uje najzaslu`nijim stvaraocima<br />

Beograda na poqu nauke, kulture i umetnosti<br />

Kada sve~anost po~ne dokumentarnim filmom a tema je rat, onda je u<br />

tom ~inu sadr`an umetni~ki izraz, se}awe, uspomena, opomena... Upravo<br />

tako. Te{ki prizori razarawa na{e prestonice 6. aprila 1941. i mnogo<br />

godina posle varvarskog napada nikoga ne ostavqaju na miru. Tom prilikom<br />

stradali su qudi, wihova dobra i kulturno blago. Narodna biblioteka,<br />

jedna od najve}ih na Balkanu i visokocewena u Evropi.<br />

Posle Drugog svetskog rata obnavqana je zemqa ali i wena nauka,<br />

kultura, umetnost. U ~ast stvarala{tva, doprinosa i razvoja, na ponos<br />

prestonice i onih koji joj slu`e za ugled, Kulturno-prosvetna zajednica Beograda<br />

osnovana 1956, od 1970. godine dodequje priznawe „Zlatni beo-<br />

~ug” stvaraocima, nau~nicima, umetnicima, poslenicima kulture, ansamblima,<br />

ustanovama i organizacijama. Wihov zajedni~ki imeniteq glasi:<br />

trajni doprinos kulturi Beograda.<br />

Idejni tvorci nagrade su pesnik Vasko Popa, koji joj je dao ime, Radomir<br />

Stevi} Ras i Jevta Jevtovi}. Ako bi se pore|ala sva imena dosada-<br />

{wih laureata bio bi to imenik najuspe{nijih, a kwiga u ~ijem su sadr`aju<br />

obrazlo`ewa, predstavqala bi svojevrsnu enciklopediju znawa, vrednosti<br />

i mudrosti.<br />

@iri se jednoglasno odlu~io da ovogodi{wi „Izvanredni Zlatni beo~ug”<br />

za `ivotno delo dodeli proslavqenom dirigentu Oskaru Danonu,<br />

uglednom akademiku istori~aru Dragoqubu @ivojinovi}u, nadahnutom slikaru<br />

Miloradu Bati Mihailovi}u i poznatom dramskom piscu Sini{i Pavi}u.<br />

„Izvanredni Zlatni beo~ug” pripao je „Ve~erwim novostima” – izdava~ka<br />

delatnost, Ruskom domu kulture, Fondaciji „Hemofarm” i horu i simfonijskom<br />

orkestru<br />

RTS.<br />

„Zlatni beo~ug”<br />

uru~en je pozori{nom<br />

producentu Borislavu<br />

Bala}u, KUD „Gradimir”,<br />

Dvorani Doma<br />

sindikata, leksikografu<br />

i publicisti Kosti<br />

Dimitrijevi}u,<br />

producentu Du{anu \okovi}u,<br />

slikaru profesoru<br />

Qubodragu Jankovi}u,<br />

dramskoj umetnici<br />

Sowi Jaukovi},<br />

filmskoj glumici Oliveri<br />

Katarini, filmskom<br />

stvaraocu Jovanu Markovi}u, kompozitoru profesorki Veri Milankovi},<br />

kwi`evniku i prevodiocu Koqi Mi}evi}u, dramaturgu i voditeqki<br />

Tatjani Peternek-Aleksi}, pesniku i dramskom piscu Ra{i Popovu, istori-<br />

~aru prof. dr Slobodanu Ristanovi}u, scenografu profesoru Miodragu<br />

Taba~kom, kwi`evnici Qiqani Habjanovi}-\urovi}, tv kriti~aru i novinarki<br />

Branislavi Xunov-Sto{i} i kwi`evnici Quqani [op.<br />

Na predlog `irija, predsedni{tvo Kulturno-prosvetne zajednice<br />

Beograda dodelilo je posebno priznawe, Povequ za izuzetan doprinos u<br />

akciji „Izgradimo avalski toraw”: Velimiru Ili}u, RTS-u, Udru`ewu<br />

novinara Srbije, Skup{tini grada Beograda i Saobra}ajnom institutu<br />

CIP.<br />

Za promociju srpske kulture u Evropi pobedom na „Evrosongu” najzaslu`niji<br />

su: Marija [erifovi}, Vladimir Graji}, Sa{a Milo{evi}<br />

i RTS.<br />

B. K.<br />

Snimio D. BANDA<br />

73

FEQTON<br />

N E S M R T O N O S N A O R U @ J A ( 2 )<br />

Pi{e<br />

doc. dr Dane SUBO[I]<br />

INTENZIVNA<br />

PRIMENA<br />

Imaju}i u vidu<br />

razvoj hemijskih,<br />

elektri~nih<br />

i kineti~kih<br />

nesmrtonosnih<br />

tehnologija i<br />

eksperimente<br />

koji su u toku,<br />

mo`e se zakqu~iti<br />

da }e budu}a praksa<br />

u velikom broju<br />

slu~ajeva<br />

afirmisati wihovu<br />

sve intenzivniju<br />

i uspe{niju<br />

primenu<br />

Koriste}i ih u skladu sa pravilima koja se moraju uva`avati prilikom wihove<br />

upotrebe, nadra`qivcima se lica onesposobqavaju gotovo trenutno<br />

i kratkotrajno. Onesposobqavawe prouzrokovano pravilnom hemijskom<br />

kontaminacijom je ne{kodqivo, {to odgovara nameni i zadacima protivteroristi~kih<br />

jedinica vi{e nego u slu~aju smrtonosnih sredstava prinude.<br />

O tome svedo~e brojni uspe{ni primeri onesposobqavawa lica protiv<br />

kojih su kori{}ena sredstva za emitovawe nadra`qivaca.<br />

NADRA@QIVCI<br />

Upotreba suzavca CN prvi put je evidentirana 1912. godine u Parizu,<br />

prilikom suzbijawa gra|anskih nereda. Zbog uspeha, koji je tom prilikom<br />

ostvaren pre svega zbog iznena|ewa, po~eo se primewivati i u vojsci. Upotreba<br />

nadra`qivaca u vojsci prvi put je bila masovna tokom Prvog svetskog rata.<br />

Me|utim, zbog malog broja sredstava, nerazvijene taktike i nedovoqnog kvaliteta<br />

kori{}enih hemijskih materija, nisu ostvarivane dovoqne koncentracije<br />

kontaminata.<br />

Izme|u dva svetska rata intenzivno su razvijani nadra`qivci i sredstva<br />

wihove primene, tako da se uspe{no koriste u periodu 1935/36. godine tokom<br />

vojnog anga`ovawa Italije u Etiopiji, a ne{to kasnije i Japana na teritoriji<br />

Kine. Nakon Drugog svetskog rata, masovna primena nadra`qivaca ostvarena je<br />

74<br />

15. april 2008.

tokom ameri~kog vojnog anga`ovawa u Vijetnamu. Koriste}i suzavac<br />

u Ju`nom Vijetnamu od 1964. godine, ameri~ke jedinice su do<br />

1969. godine ~ak 16,5 puta pove}ale koli~inu upotrebqene hemijske<br />

materije. Dok je 1964. godine dejstvovano sa 162 tone, dotle<br />

je 1969. godine koli~ina primewenog suzavca iznosila ~ak<br />

2.684 tone. Uspe{nosti primene hemijskih sredstava za privremeno<br />

onesposobqavawe doprinela je i mala smrtnost kontaminiranih<br />

osoba. Od 10.400 zatrovanih, poginulo je 120 osoba, {to<br />

iznosi ne{to vi{e od 1%. Karakteristi~an primer za argumentovawe<br />

uspe{nosti primene nadra`qivaca tokom Vijetnamskog rata<br />

je onaj kojim je, zahvaquju}i kori{}ewu suzavca, zarobqena<br />

grupa od 50 pripadnika vijetnamskih snaga, koja se krila me|u<br />

400 civila.<br />

Malo je podataka o primeni nadra`qivaca tokom izvo|ewa<br />

prepada, jer se kao najstro`a tajna ~uva svaka prednost u znawu,<br />

naro~ito kada se radi o novim tehnologijama. Ipak, izvesnih podataka<br />

ima. Naime, poznat je slu~aj osloba|awa talaca prepadom<br />

iz jedne banke u [vedskoj 1973. godine. Tom prilikom, vi{estruki<br />

povratnik u zatvore u banci je dr`ao ~etiri taoca, i to<br />

tri `ene i jednog mu{karca.<br />

Tala~ka situacija trajala je {est dana. Nakon neuspeha pregovora,<br />

policija je uspela da oslobodi taoce hemijskim sredstvima.<br />

Naime, policajci su neopa`eno do{li do prostorije u kojoj su<br />

bili taoci i tom prilikom uspeli da ubace suzavac. Otmi~ar i<br />

taoci su napustili prostoriju zaklawaju}i se od dejstva suzavca.<br />

Odmah po izlasku iz kontaminirane prostorije otmi~ar je polo-<br />

`io oru`je i predao se policiji.<br />

Nadra`qivci su kori{}eni i tokom gra|anskog rata na prostoru<br />

biv{e SFRJ. Prvi evidentiran slu~aj odnosi se na protivsnajperska<br />

dejstva ovim oru`jem i to protiv snajperskog para<br />

koji je dejstvovao na podru~ju Sarajeva. Dve hemijske bombe pirotehni~kog<br />

tipa uba~ene su u gara`u u kojoj su bili snajperisti.<br />

Obojica su stradala zbog smrtonosne koncentracije koja je stvorena<br />

u malom prostoru. U septembru 1993. godine, tokom napada<br />

jedinica korduna{kog korpusa na Divoselo, hrvatske snage dejstvovale<br />

su aktivno, izme|u ostalog ispaqivawem pet do {est hemijskih<br />

tromblonskih mina. Stavqawem za{titnih sredstava u<br />

za{titni polo`aj i zbog male koncentracije hemijske materije,<br />

navedena sredstava nisu efikasno primewena. U rejonu Turwa,<br />

hrvatske snage su tako|e primenile hemijska sredstva, ovog puta u<br />

vidu otrovno-dimnih kutija, i tako odbile napad jedinica korduna{kog<br />

korpusa. Najzad, u tzv. „biha}kom xepu” kori{}ene su<br />

Zaustavqa~ vozila<br />

otrovno-dimne kutije radi napu{tawa zaklona, ~ime su postizani<br />

veliki uspesi.<br />

Umawewe borbene sposobnosti jedinica koje nastaje kao posledica<br />

primene hemijskih sredstava predstavqa promenqivu veli~inu<br />

koja, pored meteorolo{kih i geografskih obele`ja prostora<br />

na kome se koriste, odnosno vremena u kome se odvija, zavisi<br />

i od mesta, odnosno uloge kontaminirane jedinice u borbenom<br />

rasporedu. Tako su istra`ivawa u Natou pokazala da se taj<br />

stepen kre}e od neznatnog za britanske vazduhoplovne baze u Nema~koj,<br />

do 30 odsto za ameri~ke trupe u prvom borbenom e{elonu,<br />

na jednoj ve`bi u SAD. Iz navedenog, mo`e se zakqu~iti da su<br />

dejstva nadra`qivcima mnogo efikasnija na snage u neposrednom<br />

borbenom dodiru, nego van wega.<br />

SREDSTVA PRINUDE<br />

Brojni su primeri kori{}ewa elektri~nih nesmrtonosnih<br />

oru`ja koji svedo~e o uspe{nom onesposobqavawu i savladavawu<br />

osoba. Pri tome, evidentirani su slu~ajevi kada se ona koriste<br />

kao prva (naj~e{}e i jedina) sredstva prinude, ali i kao<br />

dopunska, jer je primena prethodnih bila neuspe{na. Na primer,<br />

za prepade, zasede i obezbe|ewa, tokom kojih se savladavaju<br />

lica koja pru`aju otpor, pou~an je primer iz SAD, iz avgusta<br />

2002. godine u Portlandu. Naime, voza~ kamiona pod dejstvom<br />

alkohola izazvao je saobra}ajnu nezgodu i udaqio se sa<br />

lica mesta. Prinudno je zaustavqen anga`ovawem policije, ali<br />

je nakon toga odbijao da napusti kabinu kamiona. Tada je dejstvovano<br />

kineti~kom municijom sa sa~mom u vre}ici, ~ime je<br />

probijeno vetrobransko staklo kamiona. Nakon toga upotrebqen<br />

je nadra`ivac hemijske materije OS. Po{to osumwi~eni<br />

nije reagovao, verovatno zbog toga {to je bio pod dejstvom alkohola,<br />

uspe{no je upotrebqen „tejzer” kako bi ga onesposobili<br />

i izveli iz kabine kamiona.<br />

Pored navedenog primera, zabele`eni su i oni tokom kojih<br />

se „tejzeri” koriste kao prvo sredstvo za onesposobqavawe lica.<br />

Takvih i sli~nih slu~ajeva je veoma mnogo, po{to su razmatrana<br />

oru`ja u operativnoj upotrebi oko tri decenije.<br />

Stalno pove}awe broja policijskih uprava na teritoriji<br />

SAD, koje u svoje naoru`awe uvode elektri~na nesmrtonosna<br />

oru`ja i wihova sve ~e{}a primena svedo~e o wihovoj korisnosti.<br />

Tako je policija okruga Oran` na Floridi, koja je me|u<br />

posledwim uvela elektri~na nesmrtonosna oru`ja, primewivala<br />

navedena sredstva 2001. godine u 228 slu~ajeva. Iste godine,<br />

navedena sredstva prinude<br />

bila su ~e{}e upotrebqavana<br />

od svih ostalih. Tako<br />

je na drugom mestu bila<br />

upotreba hemijskih sredstava,<br />

sa 221 slu~ajem kori{}ewa,<br />

dok je na tre}em mestu bila<br />

fizi~ka snaga sa 52 slu~aja<br />

primene.<br />

S druge strane, „tejzerima”<br />

se mo`e u potpunosti izbe}i<br />

povre|ivawe policajaca<br />

tokom intervencija. To je<br />

mnogo bezbednije sredstvo od<br />

slu`bene palice, jer16 odsto<br />

policajaca tokom wene upotrebe<br />

biva povre|eno, dok<br />

tokom upotrebe navedenih<br />

sredstava do toga ne dolazi.<br />

Kako je slu`bena palica po<br />

policajce bezbednija od fizi~ke<br />

snage, dolazi se do zakqu~ka<br />

da je „tejzer” bezbednije<br />

sredstvo prinude i od<br />

fizi~ke snage.<br />

75

FEQTON<br />

Oru`je za<br />

ispaqivawe<br />

kineti~ke<br />

municije<br />

U odnosu na pi{toq, revolver i<br />

automat, „tejzer” treba razmatrati<br />

sa aspekta posledica koje izazivaju<br />

po napada~a, a time i na wegove mogu}nosti<br />

ugro`avawa bezbednosti policajaca.<br />

Naime, ovo sredstvo za oko<br />

pola sekunde onesposobqava lice,<br />

gde god da je ono pogo|eno. S druge<br />

strane, navedenim vrstama vatrenog<br />

oru`ja radi trenutne smrti lica ili<br />

one koja nastupa za kra}e vreme od<br />

pola sekunde, potrebno je napada~a<br />

pogoditi u odre|eni deo lica. Pri tome,<br />

treba imati na umu da pogodak iz<br />

vatrenog oru`ja u srce ostavqa mogu}nost<br />

licu da u proseku `ivi jo{ 14<br />

sekundi, tokom kojih ono mo`e da<br />

ugrozi bezbednost policajaca i ostalih<br />

qudi u dometu sredstava kojima<br />

raspola`e (pri ~emu je posebno opasna<br />

situacija takvih dejstava protiv<br />

terorista sa samoubila~kim namerama).<br />

Dakle, „tejzerima” se obezbe|uje<br />

ve}a bezbednost lica koja ih koriste.<br />

(NE)PROBOJNI<br />

PROJEKTILI<br />

Efekti kineti~kih (ne)probojnih<br />

projektila i sa~me, bombi i mina gotovo<br />

da su identi~ni. Zbog toga, na<br />

rezultate formirawa varijanti prepada<br />

koje sadr`e upotrebu ovih oru`ja<br />

uti~e udar izvr{nog elementa navedenih<br />

sredstava u tela lica protiv<br />

kojih se koriste, kojim se izaziva jak<br />

trenutni i kratkotrajan bol, za vreme<br />

~ijeg trajawa su ona onesposobqena<br />

za nastavak dotada{wih aktivnosti.<br />

Pored toga, navedena sredstva<br />

koriste se i kao protivmaterijalna<br />

nesmrtonosna oru`ja, koja slu`e za<br />

probijawe prepreka (npr. municija<br />

sa metalnim prahom, jedina koja nije<br />

namewena i dejstvu protiv qudi), radi<br />

wihovog stavqawa van funkcije<br />

za{tite lica protiv kojih se protivteroristi~ke<br />

jedinice anga`uju. O tome<br />

svedo~e uspe{ni primeri onesposobqavawa<br />

lica protiv kojih su kori{}ena<br />

navedena sredstva. Me|u<br />

TIP<br />

Hemijske sprej boce sa hemijskom materijom OS<br />

TE@INA (g)<br />

I VRSTA HM<br />

A-203 -<br />

OS<br />

A-204 -<br />

OS<br />

A-206 -<br />

OS<br />

R-22-J -<br />

OS<br />

PNFLM-80 -<br />

OS<br />

CY-35 -<br />

OS<br />

Elektri~ni pi{toq – „tejzer“<br />

wima, posebno su interesantni slu-<br />

~ajevi od 15. decembra 1987, koji su se desili u Judeji, Samariji<br />

i Gazi (Izrael). Po{to pripadnici izraelskih snaga bezbednosti<br />

nisu po propisima upotrebqavali kineti~ku nesmrtonosnu<br />

municiju, smrtno je stradalo dvadesetak Palestinaca.<br />

Naime, na kamenice koje su na wih bacali Palestinci, prevrtawe<br />

i paqewe automobila, Izraelci su odgovorili, po vrstama,<br />

koli~inom i takti~ko-tehni~kim karakteristikama,<br />

skromnim nesmrtonosnim oru`jem. Po{to je takva prinuda bila<br />

nedovoqna da spre~i Palestince tokom gra|anskih nereda,<br />

Izraelci su pribegli smrtonosnoj sili, koja je dovela do takvog<br />

BROJ EMITO-<br />

VAWA HM<br />

20 od po<br />

sekundi<br />

20 od po<br />

sekundi<br />

20 od po<br />

sekundi<br />

35 od po<br />

sekundi<br />

15 od po<br />

sekundi<br />

60 od po<br />

sekundi<br />

DOMET(m)<br />

kona~nog ishoda. Ti doga|aji uspeli<br />

su da povrate krhki javni red i mir<br />

na ulice pomenutih gradova, ali je<br />

Izrael privremeno uskra}en za pomo}<br />

i razumevawe sopstvene pozicije<br />

u me|unarodnoj zajednici i to<br />

zbog prekomerne upotrebe sile.<br />

ZAUSTAVQA^I<br />

VOZILA<br />

O efikasnom kori{}ewu „zaustavqa~a<br />

vozila” jo{ nema prakti~nih<br />

dokaza, jer su u operativnu upotrebu<br />

u{li krajem 2000. godine.<br />

Ipak, razli~iti modeli upotrebe,<br />

razvijeni radi obuke u wihovoj pripremi<br />

za primenu, mogu se analizirati. Na primer, jedan od scenarija<br />

kojim se predvi|a upotreba zaustavqa~a vozila predstavqa<br />

model obezbe|ewa ameri~ke ambasade.<br />

Naime, scenario obezbe|ewa ambasade, koja je u jednom trenutku<br />

ugro`ena prolaskom vozila kroz bezbednosni punkt, predvi|a<br />

upotrebu zaustavqa~a vozila, kojim sva lica u wemu i van<br />

wega, vozilo i okolna materijalna dobra, nemaju trajne {tetne<br />

posledice.<br />

(Nastavak u slede}em broju)<br />

NAPOMENA<br />

3,6 - 4,5 Sprej<br />

4,5 Sprej<br />

- Sprej<br />

2,4 - 3 Sprej<br />

2,4 - 3,6 Sprej<br />

2,4 - 3 Sprej<br />

76<br />

15. april 2008.

VREMEPLOV<br />

DOGODILO SE...<br />

16. april 1856.<br />

Zavr{ena Pariska mirovna konferencija<br />

kojom je Otomanska imperija<br />

priznata za ravnopravnog ~lana<br />

evropskih sila. Na konferenciji<br />

je formirana Pribre`na dunavska<br />

komisija, koju su ~inile podunavske<br />

zemqe: Austrija, Bavarska,<br />

Virtemberg, Srbija, Vla{ka i Moldavija.<br />

Time je Kne`evina Srbija<br />

postala ~lan jedne me|unarodne<br />

organizacije.<br />

17. april 1941.<br />

U Beogradu potpisana bezuslovna<br />

kapitulacija vojske Kraqevine Jugoslavije.<br />

Kapitulacija je potpisana u<br />

sada{woj zgradi Ambasade Republike<br />

^e{ke.<br />

18. april 1867.<br />

Sultanov ferman o napu{tawu<br />

utvr|enih gradova u Srbiji i wihovoj<br />

predaji knezu i srpskoj vojsci<br />

sve~ano je pro~itan u Beogradu. Postojala<br />

su i ograni~ewa koja su se<br />

odnosila na to da se na tvr|avama<br />

pored srpske, vijori i turska zastava.<br />

Tako|e, prepravke na utvr|ewima<br />

nisu mogle da se rade bez dozvole<br />

vlade u Istambulu. Otomanska<br />

imperija je tokom aprila i maja<br />

povukla svoje garnizone iz Beograda,<br />

[apca, Smedereva i Kladova.<br />

18. april 1951.<br />

[est zemaqa zapadne Evrope (Belgija,<br />

Luksemburg, Holandija, Italija,<br />

Nema~ka i Francuska) potpisalo<br />

u Parizu Ugovore o osnivawu<br />

Evropske zajednice za ugaq i ~elik.<br />

Postojawe ove zajednice imalo je<br />

strategijski uticaj na politi~ke i<br />

ekonomske procese u Evropi.<br />

20. april 1999.<br />

U znak podr{ke srpskom narodu tokom<br />

bombardovawa Natoa, ruski<br />

patrijarh Aleksej Drugi slu`io je sa<br />

srpskim patrijarhom Pavlom liturgiju<br />

u hramu Svetog Save u Beogradu.<br />

Nakon liturgije obratili su se okupqenom<br />

narodu „Molitvom za mir“.<br />

26. aprila 1916.<br />

Zavr{ena je reorganizacija srpske<br />

vojske na Krfu na koju se Vrhovna<br />

komanda odlu~ila 27. februara<br />

iste godine zbog velikih ratnih gubitaka.<br />

Srpska vojska je obrazovala<br />

tri armije sa po dve pe{adijske<br />

divizije. U stvari, divizije prvog i<br />

drugog poziva spojene su u jednu. Od<br />

qudstva ranijih 13 pe{adijskih divizija<br />

formirano je {est novih divizija<br />

pre|a{weg naziva.<br />

28. april 1919.<br />

Na predlog ameri~kog predsednika<br />

Vudroa Vilsona u Parizu je usvojen<br />

predlog Statuta Dru{tva naroda i<br />

potpisan Pakt kojim je ta svetska organizacija<br />

i formirana. Ciq Dru-<br />

{tva naroda bio je razvijawe saradwe<br />

me|u dr`avama i vo|ewe politike<br />

mira u svetu.<br />

30. aprila 1880.<br />

Vojnicima mojsijevske vere koji slu-<br />

`e u stalnom kadru dozvoqeno je je<br />

da za vreme svojih praznika odlaze<br />

ku}ama. Na molbu Beogradske crkveno-{kolske<br />

op{tine, ministar<br />

vojni |eneral Jovan Mi{kovi} izdao<br />

je, 4. aprila 1897, nare|ewe<br />

kojim su ova prava pro{irena i na<br />

obveznike redovne i oba poziva narodne<br />

vojske.<br />

30. april 1941.<br />

U okupiranoj Srbiji nema~ke vlasti<br />

obrazovale su Komesarsku upravu,<br />

civilnu srpsku vlast ~iji su osnovni<br />

zadaci bili zavo|ewe reda pod okupacijom<br />

i spre~avawe eventualnog<br />

narodnog ustanka. Komesarska uprava<br />

je radila pod predsedni{tvom<br />

Milana A}imovi}a.<br />

DRUGI<br />

SRPSKI USTANAK<br />

Nakon propasti Prvog<br />

srpskog ustanka i odlaska<br />

Kara|or|a Petrovi}a<br />

u emigraciju, najzna~ajnija<br />

li~nost me|u<br />

Srbima u Beogradskom<br />

pa{aluku postao je Milo{<br />

Obrenovi} (1783-<br />

1860). Wega je beogradski<br />

vezir imenovao za<br />

stare{inu Rudni~ke, a potom<br />

i Kragujeva~ke i ^a-<br />

~anske nahije. Iako nije<br />

u~estvovao u pripremama za podizawe Drugog srpskog<br />

ustanaka, on je na zboru vi|enijih qudi u Takovu, na<br />

Cveti, 23. aprila 1815. godine izabran za vo|u ustanka.<br />

Ustanak je, zapravo, po~eo nekoliko dana ranije,<br />

na Cvetni ~etvrtak, kada je Arsenije Lomo rasterao hara~lije<br />

u Jasenici i poginuo posle osvajawa Rudnika.<br />

U Drugom srpskom ustanku sukobi s turskom vojskom<br />

nisu imali onaj intenzitet koji je ostvaren u Prvom.<br />

Ratovalo se iskqu~ivo na prostoru Beogradskog pa{aluka<br />

i to protiv vojske beogradskog vezira. Borbe su u<br />

toku 1915. godine bile `estoke, a Porta je slala katilfermane<br />

(krivi~ne naredbe) o istrebqewu ustanika.<br />

Pored borbe za ^a~ak, koje su, sa promenqivim uspehom,<br />

trajale oko ~etrdeset dana, srpski ustanici su zabele`ili<br />

pobedu na Pale`u (Obrenovac), Po`arevcu<br />

i Dubqu (26. jula).<br />

Kraj ratovawa nije ozna~io i kraj borbe za ostvarewe<br />

ciqeva postavqenih jo{ 1804. godine. Napori<br />

na stvarawu samostalne i slobodne srpske dr`ave<br />

nastavqeni su kroz diplomatsku aktivnost Milo{a<br />

Obrenovi}a. Dugotrajni diplomatski pregovori vo|eni<br />

su uz patronat Rusije. Iako je Turska diplomatske<br />

napore Srbije smatrala samo wenim nastojawem da<br />

se okon~aju oru`ane borbe, ustanici su, na ~elu s Milo{em,<br />

poku{avali da ih iskoriste i za ostvarivawe<br />

kona~nih ciqeva, odnosno osloba|awe od otomanske<br />

vlasti i kona~no uspostavqawe sopstvene uprave.<br />

Zato su i povlastice ostvarene sporazumom o prekidu<br />

oru`anih sukoba, odnosno pravo da sami sakupqaju<br />

danak, uspostavqawe za{tite od samovoqe turskih<br />

~inovnika, postavqawe nahijskih knezova i osnivawe<br />

Narodne kancelarije u Beogradu, ustanici shvatili<br />

kao jo{ jedan korak na putu do oslobo|ewa.<br />

Pripremio Miqan MILKI]<br />

77

RAZMI[QAWA O STVARIMA OBI^NIM<br />

O^IGLEDNOST<br />

Kako ~esto qudi `ive toliko prostodu{no, da dozvoqavaju<br />

masi prilika, utisaka i doga|aja, da poput bujice proteku<br />

pored wih! A potrebno je samo sve sazdati, ispuniti, urediti.<br />

Slu{a{ tu|e mi{qewe, gleda{ ube|ene qude – a sami si<br />

pogru`en u u{u{kanu bezli~nost: ne}e{ se predati ni~emu, „suzdr`an<br />

si”, sa~uva}e{ „distancu” i smatra{ to „pametnim” i<br />

„aristokratskim”. U stvari, ostaje{ problemati~ni pla{qivko,<br />

dakle „suzdr`ani” {upqoglavac, takvom distancom predstavqaju}i<br />

sterilnog aristokratu. [ta nedostaje takvim qudima<br />

Mora biti, ne{to principijelno.<br />

Wima nedostaje snaga o~iglednosti, te divne sposobnosti<br />

da ne{to dovr{eno shvate i tako priznaju istinu; treba im ona<br />

stvarala~ka sposobnost koja je toliko zahva}ena istinom da se<br />

sva du{a u woj rastvori. Za to je potrebno mnogo {ta. Pre svega<br />

– dubina opa`awa koje iskqu~uje svaku povr{nost, ono ravnodu-<br />

{no promicawe mimo velikog dela; iz tog opa`awa poti~u: dar<br />

da se saberemo, da se skoncentri{emo, da se ne razmrvimo na<br />

komade, sudariv{i se sa mnogolikim bu~nim svetom. I jo{ – proro~ka,<br />

intuitivna nadarenost, kao nepomu}eno duhovno oko koje<br />

bez smetwi ta~no prihvata znake sjaja u svetu. Napokon – svojevrsna<br />

ciqnost unutra{we su{tine koja ne dozvoqava da se vodi<br />

ve~ni „gra|anski rat” izme|u mi{qewa i ose}awa, izme|u voqe<br />

i strasti, izme|u fantazije i delawa. To su te ~etiri sile koje<br />

mogu nadvladati prosve}enog kritizera, u sve sumwaju}eg zanovetala,<br />

sterilnog pedanta u na{oj du{i – i prose}i put ka o~iglednosti;<br />

to kao da su ~etiri stuba koja nose kupolu o~iglednosti.<br />

O~iglednost uop{te nije ne{to jednostavno, svakodnevno,<br />

ono {to se smatra za istinu, {to se javqa bez posebnog razloga,<br />

{to postoji privremeno i {to qudi ravnodu{no odbijaju. o~iglednost<br />

nije ni ~isto subjektivno „~ini se” koje rado nazivaju<br />

„intuicijom”, da bi rekli kako imaju posla sa svojevrsnim „ozarewem”,<br />

zbog kojeg treba {to je mogu}e pre ukloniti svaku sumwu<br />

i svaku kritiku: „Gospod to svojim izabranicima daruje u snu”.<br />

O~iglednost je – svetlost; ali nije svako svetlucawe u stawu<br />

da nam donese o~iglednost. Postoje tako|e halucinacije, kao<br />

i problesci u vazduhu. O~iglednost je svetlost koja poti~e iz<br />

samog predmeta, koja nas obuhvata i upotpuwuje, koja nama ovladava;<br />

~ovek mora, kroz borbu, dopreti do tog konkretnog sjaja.<br />

Ta `eqa samo treba da se pojavi, tada kada se du{a ose}a<br />

zahva}ena istinom. Nema vi{e sumwe, nema „suzdr`anosti”,<br />

nema kolebawa, nema relativisti~kih ograda. Tada nam zasvetli<br />

sam predmet, „svedo~i” o samom sebi, govori nemim ali sna-<br />

`nim jezikom i ube|uje nas. Tada do`ivqavamo potpunu jasnost,<br />

„proverenu uverenost” (Lajbnic), sre}u „susreta” posle koje ne-<br />

}e biti „rastajawa”.<br />

Samim tim, o~iglednost u velikim delima ozna~ava iznenadni<br />

prekid, kraj i po~etak novog postojawa. Ko jednom do`ivi<br />

o~iglednost postaje voqen, usplamteo i prosvetqen; sada on<br />

mo`e otvoriti o~i drugim qudima, sad je on pozvan da ih vodi.<br />

Takva o~iglednost ushi}uje ~oveka i prosvetquje wegovu du{u.<br />

Ona mu daje sidro, ~vrst stav i karakter. Ona ga ~ini ciqnim i<br />

zdravim. Sada on voli ono ~ime `ivi, `ivi onim {to voli. A za<br />

ono {to ~ovek tako voli i za{ta tako `ivi, bori se do smrti.<br />

Ako i padne u toj borbi, pao je kao pobednik.<br />

O~iglednost je sli~na muwi koja je udarila u `drelo kratera<br />

zaspalog vulkana, da bi se on probudio i poslao svoj plamen<br />

u nebo; ili mo`da – granati koja je udarila u onemelo zvono<br />

da bi se ono zaorilo i podarilo svoj glas qudima. Svetska<br />

istorija poznaje vremena kada su celi narodi bespomo}no i<br />

`arko ~ekali taj glas...<br />

Ivan A. IQIN<br />

Iz kwige „Pred buktavim zagonetkama gospodwim”<br />

Svetigora, Cetiwe 2001.<br />

DUHOVNOST<br />

V E R S K I P R A Z N I C I<br />

15-30. april<br />

Pravoslavni<br />

19. april – Lazareva subota – Vrbica<br />

20. april – Ulazak Gospoda Isusa Hrista<br />

u Jerusalim – Cveti<br />

24. april – Veliki ~etvrtak<br />

25. april – Veliki petak<br />

26. april – Velika subota<br />

27. april – Vaskrsewe Gospoda Isusa Hrista – Vaskrs<br />

28. april – Vaskrsni ponedeqak<br />

29. april – Vaskrsni utorak<br />

Jevrejski<br />

20–27. april – Pesah<br />

VASKRESEWE<br />

Tre}eg dana,<br />

pre zore, Hristos je<br />

vaskrsao, kako je i<br />

prorekao. Sina Bo-<br />

`ijeg i Sina ^ove-<br />

~ijeg smrt nije mogla<br />

zadr`ati u svojoj<br />

vlasti. Tako je pobe-<br />

|en ~ovekov najve}i<br />

neprijateq i protivnik:<br />

|avo, greh i<br />

smrt. Zato je za hri-<br />

{}ane Vaskrs najve-<br />

}i praznik, slavqe<br />

nad slavqima, radost<br />

nad radostima.<br />

Pevamo: „Hristos<br />

vaskrse iz mrtvih;<br />

smr}u smrt<br />

uni{ti i onima koji<br />

su u grobovima, `ivot darova”. Na Vaskrsewe, koje uvek pada u<br />

nedequ (datum se mewa) odlazimo rano, pre svitawa u hram, dr-<br />

`imo upaqene sve}e, kao simbol pobede svetlosti nad tamom i<br />

pozdravqamo se najradosnijim pozdravom: „Hristos vaskrse”.<br />

Otpozdravqamo: „Vaistinu vaskrse”. Ovim pozdravom an|eli<br />

su pozdravili pobo`ne `ene mironosice koje su prve do{le u<br />

osvit vaskr{weg jutra na Hristov grob i videle da je prazan.<br />

Na Vaskrs se pripremaju kuvana crvena jaja kao simbol `ivota<br />

i vaskrsewa, obilaze se grobovi umrlih i darivaju se jaja.<br />

PESAH<br />

Slavi se u spomen spasewa Jevreja iz misirskog ropstva.<br />

U po~etku se praznovao sedam dana, ali je zbog nepreciznosti<br />

starog jevrejskog kalendara usvojen obi~aj da se u zemqama galuta<br />

(dijaspore) slavi osam dana, i to svake godine od 15. do<br />

22. nisana, pri ~emu su prva i posledwa dva dana puni praznici,<br />

a ostala ~etiri polupraznici. Me|utim, u Izraelu se Pesah<br />

i danas slavi sedam dana.<br />

Jedan je od tri hodo~asna praznika. Naziva se jo{ „Praznik<br />

prole}a” (Hag aavim) i „Praznik beskvasnog hleba” (Hag<br />

amacot).<br />

78<br />

15. april 2008.

AUTO-RELI<br />

KARAVAN<br />

PRIJATEQSTVA 2008.<br />

U~esnici tradicionalnog, 32. po redu,<br />

automobilskog takmi~ewa startova}e<br />

7. juna iz istorijskog Ora{ca. Ciq je<br />

u Jagodini. Broj posada ograni~en,<br />

pa sa prijavqivawem vaqa po`uriti.<br />

Pripreme za ovogodi{we takmi~ewe automobilista<br />

su u punom zamahu. Takmi~ari }e startovati iz istorijskog<br />

Ora{ca, pa preko Topole i Kragujevca sti}i na ciq u Jagodini,<br />

gde }e biti progla{eni pobednici. Na itinereru dugom<br />

110 kilometara predvi|ena su tri ispita spretnosti i<br />

re{avawe testa iz poznavawa saobra}aja.<br />

Po{to je broj posada ograni~en, sa prijavqivawem<br />

vaqa po`uriti, jer }e se takmi~arska lista sastavqati<br />

prema redosledu prispe}a prijava organizatoru.<br />

PRIJAVA<br />

____________________________________________________________<br />

Prezime i ime voza~a<br />

____________________________________________________________<br />

Jedinstven mati~ni broj (JMB) voza~a<br />

____________________________________________________________<br />

Prezime i ime suvoza~a<br />

____________________________________________________________<br />

Adresa sa po{tanskim brojem mesta boravka<br />

Telefoni: fiksni _________________ mobilni ___________________<br />

Marka vozila______________________ Zapremina ____________ ccm<br />

NAPOMENA: Prijavu poslati najkasnije do 25. maja 2008, na adresu:<br />

Redakcija magazina „ODBRANA”, (uz naznaku ‘’Za reli’’), 11000<br />

Beograd, Bra}e Jugovi}a 19. Potpisivawem ove prijave izjavqujem<br />

da }u voziti na sopstvenu odgovornost i da }u se u svemu pridr`avati<br />

Zakona o bezbednosti saobra}aja na putevima.<br />

Potpis takmi~ara<br />

______________________________<br />

79

SPORT<br />

SPORTSKO PRVENSTVO<br />

SPECIJALNE BRIGADE<br />

PADOBRANCI<br />

NAJBOQI<br />

Letwe sportsko prvenstvo Specijalne brigade Vojske Srbije<br />

odr`ano je u pan~eva~koj kasarni „Rastko Nemawi}”. U generalnom<br />

plasmanu pobedila je ekipa 63. padobranskog bataqona.<br />

Drugo mesto zauzela je ekipa bataqona za protivteroristi~ka<br />

dejstva, dok je tre}a bila ekipa 72. izvi|a~ko-diverzantskog<br />

bataqona.<br />

U pojedina~nom plasmanu diplome su dodeqene najboqim orijentircima<br />

i pliva~ima. Prvo mesto u orijentiringu pripalo je kapetanu<br />

Milovanu Mili}u iz 63. padobranskog bataqona, dok je<br />

najuspe{niji pliva~ bio major Zoran Jak{i} iz 72. izvi|a~ko-diverzantskog<br />

bataqona. Najuspe{nijima diplome je dodelio komandant<br />

Specijalne brigade pukovnik Ilija Todorov.<br />

Tokom dvodnevnog takmi~ewa na sportskim terenima snage je<br />

odmerilo oko 250 pripadnika Specijalne brigade, raspore|enih<br />

u ~etiri ekipe: komandni bataqon sa logisti~kom ~etom, 72. izvi-<br />

|a~ko-diverzantski bataqon, bataqon za protivteroristi~ka dejstva<br />

i 63. padobranski bataqon. Na programu takmi~ewa bili su<br />

vojni vi{eboj, streqa{tvo, orijentiring, atletika i sportske igre<br />

(mali fudbal, odbojka i stoni tenis).<br />

S. SAVI]<br />

SPORTSKO PRVENSTVO<br />

246. BATAQONA ABHO<br />

U kru{eva~koj kasarni „Car Lazar” i na ve`bali{tu<br />

„Ravwak” odr`ano je letwe sportsko prvenstvo 246. bataqona<br />

ABHO.<br />

Vi{e od 120 oficira, podoficira i vojnika takmi~ilo se<br />

u odbojci, vojnom vi{eboju, orijentacionom kretawu, atletici,<br />

stonom tenisu i malom fudbalu.<br />

Prvo mesto zauzela je ekipa komande bataqona i komandnog<br />

voda.<br />

Z. M.<br />

MARATONCI NA TARI<br />

DOBAR PO^ETAK<br />

V<br />

ojna<br />

ustanova „Tara” bila je u drugoj polovini marta doma-<br />

}in ekipi Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u maratonu.<br />

U odli~nim uslovima, koje ina~e koriste brojne sportske<br />

ekipe za zimske i letwe pripreme, vojni maratonci zapo~eli su<br />

svoje pripreme za ovogodi{wa takmi~ewa. Prvo ih ~eka ve} 19.<br />

aprila na tradicionalnom Beogradskom maratonu.<br />

Na Tari su petnaest dana vredno trenirali major Nenad Milosavqevi},<br />

kapetan Aleksandar Ne{evski, stariji vodnik Goran<br />

^egar i vojnik Kristijan Sto{i}.<br />

Rukovodilac priprema bio je major mr Dragan Todorov, a<br />

trener stariji vodnik prve klase Jovi{a Markovi}.<br />

– Prvo da naglasim da smo izuzetno zadovoqni uslovima koje<br />

nam je pru`ila Vojna ustanova „Tara”, a i na{im radom. ^lanovi<br />

ekipe su tokom priprema pretr~ali od 300 do 400 kilometara,<br />

modelovanih u vi{e vrsta treninga i realizovali oko 30 sati<br />

ve`bi snage i oblikovawa. Po povratku sa Tare imali smo nekoliko<br />

kontrolnih trka u Beogradu i verujemo da smo potpuno<br />

spremni za Beogradski maraton, ka`e major Todorov.<br />

Trener stariji vodnik prve klase Jovi{a Markovi} isti~e<br />

da Tara ima odli~no ure|enu trim-stazu u blizini hotela „Omorika”<br />

i odgovaraju}e {umske puteve i staze sa optimalnom visinskom<br />

razlikom za sve vrste treninga.<br />

– U hotelu postoje i moderan trim-kabinet, zatim bazen i<br />

sauna, dakle sve {to treba i to smo tokom boravka na ovim visinskim<br />

pripremama maksimalno iskoristili – ka`e Markovi}.<br />

Sponzori priprema vojnih maratonaca su Vojna ustanova<br />

„Tara” i Ministarstvo omladine i sporta. Pored predstoje}e<br />

trke u Beogradu, ~lanovi ekipe u~estvova}e i na Svetskom vojnom<br />

prvenstvu u maratonu, koje se ove godine odr`ava u oktobru u Italiji.<br />

Dr`avni prvak u maratonu stariji vodnik Goran ^egar zadovoqan<br />

je izlaskom iz grada na ovu prelepu planinu, jer su tu i<br />

uslovi boqi.<br />

– Iskoristili smo to da jednim timskim radom svi ostvarimo<br />

boqu formu. Uz svakodnevne obaveze na poslu nema previ{e<br />

vremena za treninge, tako da je ovo dobro do{lo kao odli~an po-<br />

~etak ovogodi{wih priprema za nekoliko velikih takmi~ewa u<br />

maratonu – ka`e ^egar i nada se da }e posle sjajnih doma}ih rezultata<br />

ostvariti i neki zapa`eniji na evropskom ili svetskom<br />

prvenstvu.<br />

R. MUTAVXI]<br />

80<br />

15. april 2008.

KONKURSI<br />

PRAVNO SAVETOVALI[TE U CENTRU<br />

ZA CIVILNO-VOJNE ODNOSE<br />

U Centru za civilno-vojne odnose radi besplatno Pravno<br />

savetovali{te za pripadnike vojske i policije, kao i gra|ane<br />

koji imaju zahteve prema ovim ustanovama. Pravni savet podrazumeva<br />

tuma~ewe zakona, obja{wewe i predlog pravnog postupka.<br />

Savetovali{te radi utorkom i ~etvrtkom od 16 do 18<br />

~asova u prostorijama Centra, Gunduli}ev venac 48.<br />

Savete daju advokati \or|e Dozet i Goran Dolovi}, biv{e<br />

sudije Vojnog suda u Beogradu. Pored dolaska u Centar u navedeno<br />

vreme, saveti se mogu dobiti i e-mail-om i telefonom.<br />

Savetovali{te }e raditi jo{ dva meseca.<br />

Za zakazivawe posete, kao i za tra`ewe pisanog<br />

tuma~ewa, potrebno je da zainteresovani popune formular koji<br />

se nalazi na vebsajtu Centra (www.ccmr-bg.org) i po{aqu ga<br />

na e-mail adresu: office@ccmr-bg.org<br />

Informacije o savetovali{tu mogu se dobiti na telefon<br />

011/ 32-87-226.<br />

FOND „DEJAN MAN^I]”<br />

18000 Ni{, Bubawska 12<br />

Tel. 018 265 793<br />

Fond „Dejan Man~i}”, osnovan da podsticawem i<br />

podr`avawem umetni~kog stvarala{tva mladih,<br />

~uva spomen na uzornog mladi}a Dejana Man~i}a,<br />

koji je 4. aprila 1999. godine, kao vojnik poginuo<br />

od agresorske kasetne bombe ba~ene na wegovu<br />

protivavionsku bateriju,<br />

objavquje<br />

K O N K U R S<br />

za rukopis prve kwige pesama mladog autora<br />

L I C E J<br />

vam preporu~uje<br />

KORISNE UPOREDNE RE^NIKE<br />

1. JEZICI BALKANSKIH ZEMAQA<br />

i engleski….................................................500,00 dinara<br />

2. JEZICI PODUNAVSKIH ZEMAQA<br />

i ruski.…….................................................500,00 dinara<br />

3. JEZICI SREDOZEMNIH ZEMAQA<br />

i engleski…................................................500,00 dinara<br />

4. K O M P L E T (3 kwige) ………… 1.200,00 dinara<br />

U svakoj kwizi 8 jezika, 3.000 re~i, 650 re~enica i<br />

izraza, fonetski izgovor.<br />

U cenu je ura~unata i po{tarina.<br />

Uplata na teku}i ra~un broj: 205-88021-59, L I C E J,<br />

Bra}e Jerkovi} 69,<br />

11000 Beograd<br />

Telefoni: (011) 2460-426 i (063) 315-232<br />

O B A V E [ T E W E<br />

Dvadeseta klasa Vojne gimnazije obele`i}e 15 godina od zavr{etka<br />

{kolovawa 5. jula 2008. godine.<br />

Za informacije kontaktirati slede}a lica:<br />

Kon~ar Milan, mob. (064) 2715-876; liks@panet.co.yu<br />

Jeremi} Zoran, mob. (064) 1485-328; jeremycod@yahoo.com<br />

Kari Aleksandar, mob. (063) 8523-775; karial@ptt.yu<br />

Jerkovi} Damir, mob. (064) 167-3376; damirje@gmail.com<br />

]u}un Aleksandar, mob. (064) 255-4509; culende@yahoo.co.uk<br />

Tematika zbirke pesama je slobodna.<br />

Obim rukopisa treba da bude do 80 strana.<br />

Na konkurs se dostavqa jedan primerak rukopisa<br />

odkucan na pisa}oj ma{ini ili kompjuteru.<br />

Rukopis treba da bude potpisan {ifrom.<br />

Rukopis treba dostaviti na adresu : Fond „Dejan<br />

Man~i}”, 18000 Ni{, Bubawska 12.<br />

Konkurs je otvoren do 10. maja<br />

2008. godine.<br />

Izbor rukopisa za objavqivawe obavi}e stru~ni<br />

`iri imenovan od Upravnog odbora Fonda.<br />

Rezultat konkursa bi}e objavqen u glasilima koja<br />

su objavila konkurs, 21. juna 2008. godine.<br />

Autor rukopisa legitimisa}e se kod Fonda tako<br />

{to }e sa rukopisom dostaviti, u posebnoj zatvorenoj<br />

koverti, podatke o sebi: ime, adresu i kratke<br />

bio-bibliografske podatke.<br />

Fond }e odabrani rukopis objaviti u vidu kwige<br />

do isteka godine.<br />

Tira` kwige bi}e 300 primeraka.<br />

Autor }e za kwigu dobiti uobi~ajeni honorar, a<br />

pripa{}e mu i 100 primeraka wegove kwige. Ostali<br />

tira` pripa{}e Fondu.<br />

Autor je obavezan da o tro{ku Fonda u~estvuje u<br />

promotivnim aktivnostima povodom wegove kwige koje<br />

}e organizovati Fond.<br />

Rukopisi prispeli na konkurs ne}e biti vra}eni<br />

autorima, ve} }e se trajno ~uvati u dokumentaciji<br />

Fonda. Delovi tih rukopisa, uz dozvolu autora, koristi}e<br />

se za kriti~ke studije o radu Fonda.<br />

Marketing<br />

3241-026 3201-765 23-765<br />

81

[AH<br />

IZABRANA PARTIJA<br />

SRBIN PRVAK<br />

AUSTRALIJE<br />

Goldenberg – Anti}<br />

Australija, {ampionat,<br />

2008.<br />

1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sf3 b6 4.g3<br />

La6 5.b3 Lb4+ 6.Ld2 Le7<br />

Jagodinski velemajstor Dejan Anti}<br />

oti{ao je na dalek put, gde su mu<br />

pru`eni dobri uslovi za rad sa decom.<br />

Usput, razume se, on igra na<br />

turnirima. Na prvenstvu Australije<br />

osvojio je najvi{e poena, ali je<br />

titula priznata drugoplasiranom,<br />

doma}em igra~u. To ni{ta ne mewa<br />

na stvari, tabela iz koje se vidi ko<br />

je tamo najboqi ostaje za istoriju.<br />

Istina, nije ta kontinent-dr`ava<br />

velika {ahovska sila, ali je to svakako<br />

uspeh na{eg velemajstora.<br />

Partija je po~ela mirno, po utvr-<br />

|enoj teoriji.<br />

7.Lg2 c6 8.Lc3 d5 9.Se5 Sfd7<br />

10.Sd7 Sd7 11.Sd2 0-0 12.e4 Tb8<br />

13.0-0<br />

Izmena pe{aka na d5 i{la bi u<br />

prilog crnom.<br />

13…b5 14.Te1 dc4 15.bc4 bc4<br />

16.Da4 Lb5 17.Dc2 La3 18.Sb1<br />

A<br />

R<br />

O<br />

S<br />

UKR[TENE RE^I<br />

Le7 19.a4 La6 20.Sd2 Lb4! 21.Ted1<br />

Da5 22.Tdc1 e5 23.de5 Lc3 24.Dc3<br />

Dc3 25.Tc3 Se5 26.Lf1 Tb4 27.Tac1<br />

Ta4 28.f4 Sd3 29.T1c2 Sb4 30.Tb2<br />

Sa2 31.Tcc2 c3 32.Ta2 Ta2 33.Ta2<br />

cd2 34.Td2 Lf1 35.Kf1 a5 36.Tc2<br />

Ta8 37.Tc6 a4 38.Tc2 Kf8 39.Ke2<br />

Ke7 40.Kd3 Kd6 41.Ta2! Kc5 42.Kc3<br />

a3! 43.Kb3 Kd4 44.e5 g5! 45.fg5<br />

Ke5 46.Kc4 Kf5<br />

Beli: Kc4, Ta2, g3, g5, h2<br />

Crni: Kf5, Ta8, a3, f7, h7<br />

47.Kd5 Kg5 48.Ke5 Ta4 49.Kd6<br />

Ta5 50.Ke7 Ta7+ 51.Kf8 f6 52.Kg8<br />

h5<br />

0:1<br />

ZANIMQIVOSTI<br />

SELEKTIVNA<br />

AMNEZIJA<br />

Godine 1937, me|unarodni<br />

majstor Xorx Koltanovski postavio<br />

je svetski rekord u simultanoj<br />

igri na slepo - igrao<br />

je protiv 34 igra~a bez gledawa<br />

na tablu. Posle wegove smrti<br />

Wujork Tajms je objavio da je<br />

„Mr. Koltanovskog nad`ivela<br />

supruga Lea, koja nije nikada<br />

nau~ila da igra {ah i ~esto se<br />

{alila da wen mu` nije mogao<br />

da zapamti da donese hleb iz<br />

prodavnice.”<br />

POTEZI<br />

OTVARAWA<br />

Jednom su velemajstora Artura<br />

Bizgajera upitali da li misli<br />

da mu je protivnik mogao<br />

predvideti poteze otvarawa i<br />

pripremiti se pre partije. „Ne<br />

znam ni sam {ta }u igrati,” odgovorio<br />

je Bizgajer, „pa kako bi<br />

protivnik mogao da zna {ta }u<br />

ja igrati!”<br />

ZAVR[NICA<br />

BIV[EV – SIMAGIN<br />

SSSR, 1952.<br />

Beli: Kf4, g2<br />

Crni: Kb1, Ta7<br />

Crni na potezu.<br />

Izgleda da je remi, jer je crni<br />

kraq udaqen, a beli pe{ak ima<br />

otvoren put.<br />

1…Tf7<br />

Nije i{lo 1…Kc2 2.g4 Kd3 3.g5<br />

Kd4 4.Kf5 remi.<br />

2.Ke4 Tg7! 3.Kf3 Kc2 4. g4 Kd3<br />

5.Kf4 Kd4 6.Kf5 Kd5 7.g5 Tf7<br />

0:1<br />

Pripremio<br />

Rade MILOSAVQEVI]<br />

majstor Fide<br />

Pripremio @arko \OKI]<br />

B<br />

[<br />

V<br />

T<br />

RE[EWE IZ PRO[LOG BROJA - VODORAVNO: Martina Hingis,<br />

aa, tako, areometri, ok, vretenar, vatromet, Klod, adulari, API,<br />

VAK, ao, niob, Regij, ri, Pit Sampras, Ed, grbe, s, eoni, afte, ker,<br />

X<br />

kraun, Kosta, tri, Anet, Asam, t, isti, tu, politeizam, ma, stora, Rios,<br />

Na, zem, Mal, Tanatos, Qosa, poda<br />

VODORAVNO:<br />

18. Na{ najve}i svetac, 19. Predlog, 20. Izmr{avelost, 21. Pobornik<br />

vitalizma, 22. Jedna od devet muza, za{titnica komedije, 22. @ensko ime,<br />

23. Oblast u Gr~koj, 24. @ivo, `ivahno (muz.), 25. Ime francuskog kwi-<br />

`evnika Fransa, 26. Veza, spreg, 27. U~estano kucati, pucketati, 28. Srpski<br />

ko{arka{, Milan, 29. Ime pisca ^ehova, 30. Oblik imena Ana,<br />

31. Kriminalisti~ki stru~waci, 32. Republika Srbija (skr.), 33. Podaci<br />

(lat.), 34. Ime xez-peva~ice Ficxerald, 35. Uzvik dozivawa, 36. Oko, otprilike<br />

(lat.), 37. Auto-oznaka Tunisa, 39. Simbol radijuma, 40. Puteqak,<br />

41. Kow (pesn.), 42. Otpadak od sena, 43. Prva violina u orkestru, 44.<br />

Uzvik negodovawa, 45. Srpski hajduk iz druge polovine 16. veka, poreklom<br />

iz okoline Smedereva, 46. Najmnogobrojnije biqne vrste, 47. Sijati, 48.<br />

Radnik u klanici, 49.Narodni naziv za crni luk, kromida, 50. Odroweno<br />

kamewe i zemqa (mn.), 51. Vrsta {e}era, 52. Varewe hrane u organizmu,<br />

53. Podela poena u {ahu, 54. Remenar, 55. Vr{ilac promocije, reklamer,<br />

56. Vrsta tropskih papagaja, 57. Upi{ite: tm, 58. Veliko italijanski pesnik,<br />

Dante.<br />

A<br />

w<br />

S<br />

O<br />

R<br />

G<br />

Q<br />

A<br />

R<br />

USPRAVNO:<br />

1. Svaki put, svagda, 2. Holivudska glumica, 3. Nalepnica, 4. @ensko ime,<br />

5. Miraz (lat.), 6. Trgova~ki deo grada (str.), 7. Grad u Italiji, 8. Vi{a<br />

tarifa (skr.), 9. Italijanska re~ u drugom jeziku, 10. Vrsta morskog zaliva,<br />

11. Hiqaditi deo litra, 12. Radna jedinica (skr.), 13. Jezero u Crnoj<br />

Gori, 14. Odani, 15. Ponovo, 16. Holivudska glumica, 17. Zanos, ekstaza,<br />

19. Na onu stranu, 20. U~esnik u lovu, 22. Delovi hektara, 23. Drugarica<br />

Paje Patka, 25. Glavni grad Brazila, 26. Na{a likovna umetnica, Anastasija,<br />

28. Slavni pisac nau~ne fantastike, ser Artur, 29. Oznaka za<br />

skra}enicu, 31. Gr~ko slovo, 32. Vrsta ribarske mre`e (mn.), 34. Engleski<br />

{ahist, Majkl, 35. Staroegipatski pisac, 36. Levak, 37. Probijawe,<br />

38. Prodavci meda, 39. Op{tina izme|u Doboja i Te{wa, 40. Pobornik<br />

stoicizma, 41. Mesto u Francuskoj, 42. Jedinica mere za snagu,<br />

43. Spori, inertni, 45. Sredwevekovni porodi~ni grb, 46. Mesto u<br />

Sloveniji, 48. Me|unarodna oznaka izvr{ene nov~ane uplate, 49. Uz, do,<br />

pored, 51. Ove godine (skr.), 52. Auto-oznaka Poqske.<br />

A<br />

M<br />

N<br />

L<br />

K<br />

S<br />

\<br />

82<br />

15. april 2008.

Specijalno izdawe<br />

MAGAZINA<br />

Cena sa popustom<br />

350,00<br />

400 din.<br />

240 STRANA<br />

O savremenom oru`ju: oklopnim borbenim vozilima,<br />

haubicama, avionima, helikopterima, bespilotnim<br />

letelicama, satelitima, brodovima, podmornicama...<br />

Razvoj, tehni~ke karakteristike, borbena upotreba<br />

i istorija naoru`awa i vojne opreme.<br />

U punom koloru, uz mno{tvo fotografija, „Arsenal“<br />

govori i o tome kako je konstruisana, gde ispitivana<br />

i kada kori{}ena vojna tehnika koju svet danas poznaje.<br />

NARUXBENICA<br />

NOVINSKI CENTAR „ODBRANA”<br />

Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd<br />

Tel: 011/3241-026, telefaks: 011/3241-363<br />

@iro-ra~un : 840 - 49849 - 58<br />

Naru~ujem ______________ primeraka Specijalnog izdawa „Arsenal”<br />

po ceni od 350,00 dinara po primerku.<br />

Pla}awe celokupnog iznosa, uve}anog za 100,00 din. za po{tarinu, vr{i<br />

se unapred na `iro-ra~un NC „Odbrana”. Uz naruxbenicu treba poslati<br />

dokaz o uplati, nakon ~ega isporu~ujemo publikaciju.<br />

Kupac:______________________________________________________________________<br />

Ulica i broj:____________________________________________________________<br />

Mesto:___________________________ Telefon: _____________________________<br />

M.P.<br />

Potpis naru~ioca:<br />

___________________________

logo

products

Resources

Company

Terms of service
Privacy policy
Cookie policy
Cookie settings
Imprint
Change language
Made with love in Switzerland
© 2024 Yumpu.com all rights reserved

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!