Dekonstrukcija Nulti tabak.vp - Srebrenica historical project

SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA 

JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA

NGO Srebrenica Historical Project, The Netherlands 

Stefan Karganovi} 

Ljubi{a Simi} 

SREBRENICA: 

THE DECONSTRUCTION 

OF A VIRTUAL GENOCIDE 

Scholarly advisor 

Petr Ahmedovi~ Iskenderov 

BELGRADE 

2010

Fond œIstorijski projekat SrebrenicaŒ, Holandija 


Qubi{a Simi} 

SREBRENICA: 

DEKONSTRUKCIJA JEDNOG 

VIRTUELNOG GENOCIDA 

Recenzent 


BEOGRAD 

2010

Odgovorni urednik 


Recenzent: 


Editor-in-chief 

Stephen Karganovi} 

Scholarly advisor: 


ISREBRENICA: THE DECONSTRUCTION OF A VIRTUAL GENOCIDE Copyright © 2010 by 

Srebrenica Historical Project. All rights reserved. No part of this publication may be reproduced, stored in a 

retrieval system, or transmitted in any form or by any means, digital, electronic, mechanical, photocopying, 

recording, or otherwise, or conveyed via the Internet or a Web site without prior written permission of the 

publisher, except in the case of brief quotations embodied in critical articles and reviews. 

Inquiries should be addressed to: 

Srebrenica Historical Project 

srebrenica.historical.project@gmail.com 

ISREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA Copyright © 2010 by 

Srebrenica Historical Project. Sva prava zadràna. Nijedan deo ove publikacije se ne sme reprodukovati, 

pohrawivati u bilo kakvoj bazi podataka, ili prenositi na bilo kakav na~in, digitalno, elektronski, 

mehani~ki, fotokopirawem, snimawem, ili na nekim drugim sredstvom, niti se sme slati preko 

interneta ili prikazivati na internet sajtu bez prethodne pismene dozvole izdava~a, sa izuzetkom 

kratkih navoda u okviru kriti~kih ~lanaka ili prikaza. 

Za dozvolu kontaktirati: 

Istorijski projekat Srebrenica 

srebrenica.historical.project@gmail.com

SADR@AJ — SODER@ANIE — TABLE OF CONTENTS 

Recenzija (Petr Ahmedovi~ Iskenderov) - - - - - - - - - - 7 

UVOD (Stefan Karganovi}) - - - - - - - - - - - - - - - 11 

PREDGOVOR (Stefan Karganovi}) - - - - - - - - - - - - 15 

1. IMAJU LI MUSLIMANSKE @RTVE IKAKVE VEZE SA SRP- 

SKIM @RTVAMA (Stefan Karganovi}) - - - - - - - - - 31 

2. DEMILITARIZACIJA (Stefan Karganovi}) - - - - - - - 51 

3. ANALIZA FORENZI^KIH IZVE[TAJA HA[KOG TRIBU- 

NALA (Qubi{a Simi}) - - - - - - - - - - - - - - - - - 61 

4. INTERPRETACIJA I PRIKAZ REZULTATA PO MASOVNIM 

GROBNICAMA (Qubi{a Simi}) - - - - - - - - - - - - - 81 

5. DA LI JE POSTOJALA NAMERA U JULU 1995 DA SE SVI 

MUSLIMANI ZAROBQENI U SREBRENICE I OKO WE 

POGUBE (Stefan Karganovi}) - - - - - - - - - - - - - 89 

6. ANALIZA GUBITAKA MUSLIMANSKE KOLONE USLED 

MINSKIH POQA, BORBENIH DEJSTAVA I DRUGIH 

UZROKA (Stefan Karganovi}) - - - - - - - - - - - - - - 107 

7. BILANS (Stefan Karganovi})- - - - - - - - - - - - - - 119 

SREBRENICA: THE DECONSTRUCTION OF A VIRTUAL GENO- 

CIDE (English summary) - - - - - - - - - - - - - - - - - 131 

Prilozi - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 141

Petr Ahmedovi~ Iskenderov, 

star{iè nau~náè sotrudnik 

Instituta slavànovedenià Rossièskoè Akademii Nauk, 

kandidat istori~eskih nauk 

RECENZIÀ: 

SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG 

VIRTUELNOG GENOCIDA 

SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA 

Petr Ahmedovi~ Iskenderov: RECENZIÀ 

Åtno-gra`danskaà voèna v Bosnii i Gercegovine 1992–1995 godov, bez 

somnenià, stala samám krupnám i tragi~eskim voennám konfliktom v 

poslevoennoè Evropá — kak po ~islu pogib{ih, tak i po stepeni 

politizirovannosti i mas{tabam spekulàciè i falâsifikaciè. Do sih por 

— spustà pàtnadcatâ let posle podpisanià Deètonskogo mirnogo 

sogla{enià 1995 goda — otsutstvuät dostovernáe svedenià kak po obæeè 

~islennosti pogib{ih (po raznám dannám, ot 100 tásà~ do 200 tásà~ 

~elovek), tak i ob obstoàtelâstvah samáh dramati~eskih i krovaváh 

åpizodov. Åto, odnako, ne me{aet veduæim mirovám geopoliti~eskim 

igrokam navàzávatâ me`dunarodnomu obæestvennomu mneniä sobstvennáe 

ocenki i scenarii, sobstvennoru~no obãàvlàtâ celáe narodá pravámi i 

vinovatámi, a glavnoe — stroitâ na tragedii treh bratskih narodov 

báv{eè Ägoslavii arhitekturu novogo mirovogo poràdka, ispolâzuà v 

svoih interesah daè takie prizvannáe stoàtâ na straè mirovogo 

pravoporàdka institutá, kak Me`dunarodnáè sud OON i Me`dunarodnáè 

ugolovnáè tribunal dlà báv{eè Ägoslavii. 

No daè na åtom fone bosnièskoè voèná osobnàkom stoit tragedià 

naselenià Srebrenicá i raspoloènnáh vokrug nee derevenâ. Nakal 

propagandistskih voèn vokrug nee ne stolâko ne spadaet, no iz goda v god 

usilivaetsà. Ispolâzuà goloslovnáe zaàvlenià politikov, somnitelânáe 

dokumentá i raspláv~atáe dannáe poleváh issledovaniè, OON, OBSE, 

NATO, S[A, Evropeèskiè soäz, Organizacià Islamskaà Konferencià i 

drugie mirováe institutá vlasti vperváe v poslevoennoè istorii Evropá 

pátaätsà obãàvitâ odin iz narodov kontinenta otvetstvennám za genocid, 

provodà skandalânáe paralleli s deèstvitelânoè tragedieè Holokosta i

8 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA 

oskorblàà tem samám pamàtâ millionov pogib{ih v godá vtoroè mirovoè 

voèná. Voennáe operacii bosnièskih serbov v razgar voèná predstavlená 

kak popátka uni~toìtâ bosnièskih musulâman kak naciä, a massováe 

prestuplenià musulâmanskih otràdov zamal~ivaätsà, a to i opravdávaätsà 

kak samooborona. V iäle tekuæego goda v Srebrenice name~eno tor- 

èstvenno otmetitâ 15-letie sobátiè iälà 1995 goda. Odnako name~aäæiesà 

torèstva ne tolâko ne imeät ni~ego obæego s istori~eskoè 

pravdoè, no i presleduät celâ sozdatâ propagandistskoe obespe~enie dlà 

likvidacii bosnièskoè Respubliki Serbskoè, o kotoroè vás{ie funkcionerá 

v Saraevo uè davno otzávaätsà ne ina~e, kak o podleàæem 

uni~toèniä produkta genocida i ¼åtni~eskih ~istok½. 

Protivostoàtâ spekulàciàm i klevete neprosto. Åtogo nelâzà dobitâsà 

bez obnarodovanià podlinnáh dokumentov, otnosàæihsà k sobátiàm 

v Srebrenice, bez dovedenià do {irokoè mirovoè obæestvennosti pravdá 

o predástorii, pri~inah, suti i posledstviàh tragedii iälà 1995 goda. I 

s åtoè to~ki zrenià poàvlenie issledovanià Stefana Karganovi~a i 

Läbi{i Simi~a ¼SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTU- 

ELNOG GENOCIDA½ predstavlàetsà isklä~itelâno va`nám i svoevremennám. 

Sleduet polnostâä soglasitâsà s prizávom avtorov k tomu, ~to 

problema Srebrenicá dol`na ¼se posmatrati i prou~avati kao celina½, i 

¼sve komponente te celine moraju biti zastupqene u okviru analize½ (str.1 

v ålektronnom variante). Me`du pro~im, podobnogo podhoda s samogo 

na~ala priderìvalisâ mirováe arhitektorá ¼deètonskoè½ Bosnii i 

Gercegoviná, rassmatrivav{ie åtu báv{uä ägoslavskuä respubliku kak 

poligon dlà otrabotki sobstvennáh geopoliti~eskih modeleè i kak sredstvo 

vozdeèstvià na drugie narodá i gosudarstva — o ~em svidetelâstvuet, 

v ~astnosti, privedennoe v issledovanii otkrovennoe váskazávanie vliàtelânogo 

amerikanskogo kongressmena Toma Lanto{a, zaàviv{ego, ~to rolâ 

S[A v sozdanii musulâmanskoè deràvá v centre Evropá dol`ná po dostoinstvu 

ocenitâ ¼ne samo odgovorne vo|e muslimanskih dràva kao {to 

je Indonezija, ve} tako|e i xihadisti svih mogu}ih fela½ (str. 129). Poåtomu 

sleduet polnostâä soglasitâsà s vávodom avtorov o preobladaäæem 

segodnà v mire ¼neakademi~eskom½ podhode k probleme Srebrenicá: ¼Primeri 

takvog izrazito neakademskog pona{awa su zahtevi za dono{ewe politi~kih 

rezolucija kojima se dogmatsko tuma~ewe srebreni~kih doga|aja sakralizuje 

i name}e kao jedino ispravno, uporni poku{aji kriminalizacije 

javnog ispoqavawa sumwe u zvani~nu verziju, i — najzad — kao poseban 

dokaz o~ajawa, pribegavawe krivi~nim tu`bama u nastojawu da se skeptici 

u}utkaju, zastra{e i finansijski upropaste½ (str. 12). 

^to è protivopostavlàät avtorá nastoàæego issledovanià åtomu 

¼neakademi~eskomu½ — a lu~{e skazatâ, spekulàtivnomu i falâsificirovannomu 

— podhodu k tragedii Srebrenicá Pre`de vsego — nau~náe 

vávodá iz uè sobrannáh razli~námi mirovámi institutami (ne tolâko 

serbskimi, no i zapadnoevropeèskimi i daè amerikanskimi) dokumentov 

i materialov. Pri åtom provedennáè avtorami analiz mo`no uslovno

Petr Ahmedovi~ Iskenderov: RECENZIÀ 9 

razdelitâ na dve tesno vzaimosvàzannáe ~asti. Pervaà zaklä~aetsà v kriti~eskom 

osmáslenii isto~nikov i vávodov Gaagskogo tribunala, kasaäæihsà 

rezulâtatov patologoanatomi~eskih i ináh issledovaniè. Kak 

spravedlivo otme~aetsà v rabote, ¼taj dokazni materijal je jedini corpus 

delicti zlo~ina u Srebrenici i jedini argumenat za tvrdwu da je u julu 1995. 

godine srpska strana izvr{ila genocid tako {to je pogubila ¼8.000 muslimanskih 

mu{karaca i de~aka½. To su ujedno i dokazi koji sluè kao 

osnova za pravni zakqu~ak da to delo predstavqa genocid½. (str. 13) 

Issledovanie, provedennoe doktorom Läbi{eè Simi~em, i v tom ~isle 

kasaäæeesà analiza prob DNK, argumentirovano oprovergaet podobnáe 

utver`denià kak goloslovnáe i ne imeäæie pod soboè realânoè nau~no-pravovoè 

osnová. V dannom razdele podrobno rassmotrená takè 

snimki, polu~ennáe v iäle 1995 goda so sputnikov i poloènnáe v osnovu 

obvinitelânáh zaklä~eniè Me`dunarodnogo ugolovnogo tribunala dlà 

báv{eè Ägoslavii i Me`dunarodnogo suda OON. Podvergnutá kriti- 

~eskomu analizu i pe~alâno znamenitáe gromkie razobla~enià, s kotorámi 

vástupil v Gaagskom tribunale Draèn Erdemovi}. ¼Draèn Erdemovi} 

nije obi~an svedok Ha{kog tribunala, jedan od desetina. On je izuzetan 

zato {to istovremeno ima status svedoka i izvr{ioca srebreni~kog zlo- 

~ina, koji nije jedan od mnogih prestupa kojim se MKTBJ bavi, ve} wegov 

raison d'etre.½ — pod~erkivaetsà v issledovanii. Imenno poåtomu v ¼dele 

Srebrenicá½ prisutstvuet besprecedentno ogromnoe koli~estvo podtasovok, 

falâsifikaciè i pràmáh naru{eniè v sledstvennáh deèstviàh. (str. 18) 

Vtoraà — i, poàluè, eæe bolee va`naà ~astâ rabotá predstavlena 

fundamentalânám issledovaniem, provedennám doktorom Stefanom Karganovi~em, 

i posvàæennám probleme poterâ voennoè kolonná 28 divizii 

musulâmanskoè armii. V no~â s 11 na 12 iälà 1995 goda ona s boàmi othodila 

ot Srebrenicá v napravlenii goroda Tuzla i imela v svoem sostave 

opredelennoe ~islo gra`danskih lic. Imenno oèsto~ennáe boi dannoè 

kolonná s podrazdeleniàmi armii bosnièskih serbov priveli k mnogo- 

~islennám èrtvam, kotoráe v dalâneè{ee legli v osnovu versii o tásà~ah 

¼èrtv Srebrenicá½. ¼Kao posledica tih borbenih dejstava, a tako|e i 

me|usobnih obra~una, kolona, za koju se ceni da je na po~etku brojala oko 

12.000 do 15.000 qudi, pretrpela je znatne gubitke½ — svidetelâstvuät 

avtorá issledovanià. (str. 13) 

Podlinnaà istorià boestolknoveniè voennoè kolonná 28 divizii s 

serbskimi silami vse posleduäæie godá ignorirovalasâ i tæatelâno zamal~ivalasâ 

musulâmanskimi vlastàmi Saraevo i zapadnámi sredstvami 

massovoè informacii. Vedâ ona ne tolâko ne vpisávaetsà v navàzávaemuä 

mirovomu obæestvennomu mneniä kartinu viná bosnièskih serbov i Belgrada 

za tak nazávaemáè ¼genocid Srebrenicá½, no i sposobna dezavuirovatâ 

åtu naskvozâ lìvuä konstrukciä. Tot fakt, ~to v iäle 1995 goda v 

raèone Srebrenicá {li oèsto~ennáe boi, obãàsnàet i poàvlenie bolâ- 

{ogo ~isla èrtv, i nali~ie sredi nih gra`danskih lic, i harakter raneniè 

— kotoráe, po svidetelâstvu Läbi{i Simi~a, v osnovnom báli


polu~ená v boeváh, a ne v ¼rasstrelânáh½ usloviàh. Inámi slovami, åta 

istorià pozvolàet obãàsnitâ vse obstoàtelâstva ¼dela Srebrenicá½, àviv{egosà 

va`neè{im åpizodom bratoubièstvennoè bosnièskoè voèná, no ne 

imev{ego nikakogo otno{enià k ponàtiä genocida. 

Po obraznomu váraèniä Läbi{i Simi~a i Stefana Karganovi~a, 

Gaagskiè tribunal zanimalsà tem, ~to podgonàl sobrannáe faktá pod ¼prokrustovo 

loè½ versii o genocide musulâman Srebrenicá. (str. 94) Issledovanie 

SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GE- 

NOCIDA re{aet pràmo protivopolo`nuä zada~u — obãektivno razobratâsà 

vo vseh aspektah tragedii. I re{aet åtu zada~u uspe{no — na váso- 

~aè{em nau~nom i pravovom urovne.

UVOD 

Stefan Karganovi}: UVOD 

Bez holisti~kog pristupa razgovor o Srebrenici je bespredmetan i 

nemogu}. Holisti~ki pristup 1 podrazumeva da se jedna pojava mora posmatrati 

i prou~avati kao celina. Sve komponente te celine moraju biti zastupqene 

u okviru analize. U onoj meri u kojoj su odre|ene komponente celine 

li{ene teìne i zna~aja koji im pripadaju, percepcija celine bi}e 

osaka}ena i neverodostojna. Na~elo holisti~kog sagledavawa, kao pretpostavke 

procene stvarnog stawa, ne vaì samo u ~istoj nauci, u medicini, 

antropologiji, sociologiji i u drugim granama znawa iz egzaktnih ili dru- 

{tvenih nauka. To vaì podjednako i za prou~avawe i tuma~ewe istorijskih 

doga|aja. 

Tamo gde se sagledavawe u~inka svih ~inilaca koji su neki doga|aj 

uslovili sistematski izbegava vlada redukcionizam. Svaki redukcionizam 

je u odnosu na ~iwenice — selektivan. 2 Ukoliko sloène pojave svesno i 

teleolo{ki svodimo na samo nekoliko probranih ~inilaca, koji idu u prilog 

unapred pripremqenom tuma~ewu ili tezi, primenom redukcionizma 

ne samo da ~inimo krupnu metodolo{ku gre{ku, ve} i grubo ogre{ewe o 

istinu. 

U raspravi oko doga|aja u Srebrenici i oko we, koja nakon decenije i 

po ne samo da ne jewava ve} — naprotiv — otkrivawem novih podataka dobija 

ve}i zamah, potreba za odbacivawem redukcionizma i usvajawem sveobuhvatnog, 

holisti~kog, pristupa sada je jo{ jasnija i ubedqivija. Tu, zapravo, 

i postoje samo dve suprotstavqene {kole mi{qewa, bez zna~ajnih prelaznih 

ili kompromisnih varijanata. Redukcionisti~ka {kola, koja je do 

nedavno bila u nadmo}nom poloàju i koja sada polako ali sigurno gubi teren, 

zalaè se za svo|ewe celokupnog doga|aja na tri dana u julu 1995. godine. 

3 Holisti~ka {kola, s druge strane, stoji na stanovi{tu da je o ta tri 

dana nemogu}e voditi zna~ajan razgovor bez kontekstualnog razmatrawa 

svih doga|aja i odnosa izme|u srpske i bo{wa~ke zajednice u srebreni~kom 

kraju tokom prethodne tri godine, dakle od 1992. do 1995. 

1 Op{te na~elo holizma Aristotel je u Metafizici (1045a10) saèo ovako: œCelina 

je vi{e od zbira svojih delova.Œ (1045a10). 

2 Stepen tendencioznosti, koja tu selektivnost usmerava, razlikuje se od slu~aja do 

slu~aja. 

3 âk i u odnosu na tako suènu faktografsku matricu, ova {kola insistira na dogmatskom 

i jednodimenzionalnom prikazu.


Nervoza redukcionisti~kog tabora je osetna i, realno gledano, ona je 

sasvim opravdana. Nove ~iwenice i nau~no utemeqenije analize ve} postoje}ih 

podataka vode novim tuma~ewima koja uop{te ne idu u prilog ukorewenim 

tezama. Da bi ih opravdali, zagovornici tih teza zahtevaju u sve ve- 

}oj meri podr{ku razli~itih politi~kih i administrativnih struktura. 

Primeri takvog izrazito neakademskog pona{awa su zahtevi za dono{ewe 

politi~kih rezolucija kojima se dogmatsko tuma~ewe srebreni~kih doga|aja 

sakralizuje i name}e kao jedino ispravno,4 uporni poku{aji kriminalizacije 

javnog ispoqavawa sumwe u zvani~nu verziju, 5 i—najzad—kaoposeban 

dokaz o~ajawa, pribegavawe krivi~nim tu`bama u nastojawu da se skeptici 

u}utkaju, zastra{e i finansijski upropaste.6 Stara izreka, da je istina 

dovoqno jaka da samu sebe odbrani i da joj zato nije potrebna pomo} aparata 

dràvne prisile, ovde u potpunosti dolazi do izraàja. Protagonisti 

zvani~ne verzije srebreni~kih doga|aja svojim postupcima deluju kao da ni 

sami nisu sigurni u postojanost svoje „istine“ niti u mogu}nost da se ona 

odbrani kori{}ewem iskqu~ivo sredstava intelektualnog diskursa. 

Osnovno pitawe koje analiziramo u ovoj monografiji odnosi se na gubitke 

muslimanske strane u julu 1995. godine kao posledica napada Vojske 

Republike Srpske na enklavu Srebrenica. Ovo pitawe je va`no iz vi{e 

uglova. Pre svega zato {to se ti gubici postavqaju u smislu krivice srpske 

strane u ratnom sukobu, pa ~ak i krivice u kolektivnom smislu. Pod 

pretpostavkom da neki oblik krivice u vezi sa tim gubicima postoji, 

opravdano je utvrditi karakter i razmere tih gubitaka da bi i stepen krivice 

mogao biti pravedno odmeren. Zatim, ti gubici se ne tretiraju kao 

obi~an ratni doga|aj, ve} se stavqaju na nivo najgnusnijeg zlo~ina koji je 

poznat u me|unarodnom pravu: genocida. To je jo{ jedan razlog {to je neophodno 

da se dimenzije tog doga|aja, u smislu utvr|ivawa stvarnih qudskih 

gubitaka, {to je mogu}e ta~nije razjasne. Najzad, u svakoj situaciji istina 

treba ne samo da je dobrodo{la ve} joj se mora obezbediti i nesmetan prostor 

da prodre u svest qudi i da isceliteqski deluje na sve aspekte wihovihodnosa.Zatojebitnodaseiuovomslu~ajuistinautvrdi.Akou 

kqu~nim materijalnim segmentima zvani~na verzija srebreni~kih doga|aja 

nije ta~na, weno uspe{no naturawe i ovekove~ewe ima}e efekat daqeg trovawa 

me|unacionalnih odnosa i me|usobnog otu|ewa dveju zajednica u Srebrenici 

koje nemaju drugog izbora — ako im je stalo do boqe budu}nosti — 

osim da ìve u miru i slozi. Pod pretpostavkom, naravno, da ne èle da im 

se uàsi nedavnog rata ponove. 

4 Na primer, rezolucija Evropskog parlamenta od 15 juanuara 2009, Deklaracija Narodne 

Skup{tine Srbije od 31 marta 2010.. 

5 O predlogu izmene KZ BiH kako bi se sankcionisalo „negirawe genocida i holokausta,“ 

videti Glas Amerike (http://www1.voanews.com/bosnian/news/a–29–2009-05-06-voa6– 

86197862.htmlmoddate=2009-05-06), 6 maj, 2009.; poslanik u Narodnoj skup{tini Srbije, 

Nenadânak,zalaèsezauno{ewesli~neodredbeuKZSrbije,Blic, 28 maj, 2007 

6 Primer: tu`ba protiv {vajcarskog lista La Nation, NSPM,http://www.nspm.rs/istina-i-pomirenje-na-ex-yu-prostorima/betoniranje-istine-u-svajcarskoj.html

Stefan Karganovi}: UVOD 13 

Sveobuhvatan pristup pretpostavqa, pre svega, pa`qivu analizu svih 

raspoloìvih podataka koji se odnose na pitawe koje se razmatra, a to je 

obim muslimanskih gubitaka koji su neposredno proistekli iz zauzimawa 

srebreni~ke enklave od strane snaga VRS u julu 1995. godine.7 To je prevashodan 

zadatak ove monografije. U delu koji je obradio dr Qubi{a Simi} 

predstavqena je podrobna analiza forenzi~kog materijala koji Ha{ko tu- 

ìla{tvo koristi na su|ewima koja se odnose na Srebrenicu. Taj dokazni 

materijal je jedini corpus delicti zlo~ina u Srebrenici i jedini argument 

za tvrdwu da je u julu 1995. godine srpska strana izvr{ila genocid tako 

{to je pogubila „8.000 muslimanskih mu{karaca i de~aka“. To su, ujedno, i 

dokazi koji sluè kao osnova za pravni zakqu~ak da to delo predstavqa genocid.8 

U ovom trenutku, to je celokupan materijalni dokaz srebreni~kog 

zlo~ina. Stoga zasluùje iscrpnu analizu, i u poglavqu koje je napisao dr 

Simi} on je upravo takvoj analizi i bio podvrgnut. 

Drugi deo ovog pitawa skoro da je nepoznat {iroj javnosti. Odnosi se 

na qudske gubitke kolone 28 divizije, koja se, sa odre|enim brojem civila, 

u no}i 11 na 12 jula 1995, preko brdovitog terena iz Srebrenice po~ela povla~iti 

prema Tuzli. Tokom tog povla~ewa kolona je imala brojne borbene 

dodire sa snagama VRS. Kao posledica tih borbenih dejstava, a tako|e i me- 

|usobnih obra~una, kolona, za koju se ceni da je na po~etku brojala oko 

12.000 do 15.000 qudi, pretrpela je znatne gubitke. U odnosu na muslimanske 

gubitke u celini, ogromni gubici ove kolone vrlo su specifi~ni. Po me|unarodnom 

ratnom pravu, vojna kolona predstavqa legitiman ciq, ~ak i kada 

se u wenom sastavu nalaze civili. Prema tome, bez obzira na pogubqewe zarobqenika 

na drugim mestima i neospornu ~iwenicu da to predstavqa ratni 

zlo~in, gubici vezani za kolonu moraju biti izdvojeni i tretirani posebno.9 

Oni ne ulaze ni u opseg `rtava ratnog zlo~ina, a kamoli genocida. 

Sistematsko previ|awe kolone kao posebne kockice srebreni~kog mozaika 

u kriznom periodu jula 1995. godine, i — podrazumeva se — izbegavawe 

svake kriti~ke analize tih gubitaka, upe~atqivo ilustruje opasnost ko- 

7 Postoji {kola mi{qewa koja drì da je za utvr|ivawe genocida u su{tini nebitan 

broj `rtava i da je nepotrebno baviti se tim pitawem. Potencirawe tog gledi{ta je plan B 

muslimanske strane i wenih apologeta: nije va`no da li je pobijeno 8.000 ili 800, priroda 

zlo~ina ostaje nepromewena. Ali, ako su brojke toliko nebitne, i ako je utvr|ivawe fakti~kog 

stawa toliko jalov posao, za{to onda umesto oduzimawa jedne nule, ne bismo dodali 

jednu nulu i rekli da je u julu 1995. pobijeno ne 8.000 nego 80.000 Muslimana Materijalnih 

dokaza, u smislu tela i drugog forenzi~kog materijala, nema ni za jednu, ni za drugu, ni za 

tre}u, cifru pa sve te teze podjednako olako moèmo zastupati. Mo`da je reductio ad absurdum 

ipak najefikasniji na~in raskrinkavawa jednog o~igledno apsurdnog argumenta da kada 

se radi o velikom zlo~inu broj ubijenih nije bitan. 

8 Pored ovog forenzi~kog materijala, postoje i rezultati forenzi~kih istraìvawa koja 

su posle 2004. godine vr{ili me|unarodna organizacija ICMP i Institut za nestala lica 

BiH. O tome se govori na posebnom mestu u ovoj monografiji. Za sada je dovoqno ista}i da tu- 

ìla{tvo MKTBJ taj materijal nikada nije formalno predo~ilo ni u jednom sudskom procesu 

koji se bavio Srebrenicom, pa samim tim validnost tih dokaza jo{ nije testirana pred sudom. 

9 Definiciju legitimnog ciqa videti u: Prvi dopunski protokol @enevske konvencije 

(1977), ~lan 52.


ja preti od redukcionizma i neophodnost holisti~kog pristupa. Ako se èli 

utvrditi, u pravnom smislu, stvarni broj muslimanskih `rtava Srebrenice 

u julu 1995. godine, pa samim tim i dimenzije zlo~ina koji bi mogao 

u}i u osnovu optu`be za ratni zlo~in ili genocid, legitimni gubici koji 

su proistekli iz borbenih dejstava ne smeju se me{ati sa brojem streqanih 

zarobqenika. To je elementarno pitawe, ali i pitawe preko kojeg se pre- 

}utno prelazi, i to tako da se prakti~no iskqu~uje mogu}nost da se radi o 

jednostavnom propustu. U poglavqu koje je na ovu temu napisao Stefan Karganovi} 

analiziraju se uzroci i struktura tih legitimnih gubitaka i pru- 

àju se procene wihovog verovatnog obima. Izjave preìvelih pripadnika 

kolone koji su se uspe{no povukli do Tuzle, i koji opisuju usputna borbena 

dejstva i qudske gubitke, predstavqaju dragocenu istorijsku gra|u koja 

se ovde po prvi put objavquje. 

Holisti~ki pristup srebreni~kom pitawu nije ograni~en na ra{~lawivawe 

muslimanskih gubitaka u julu 1995. On mora da obuhvati i sve bitne 

elemente situacije na terenu u Srebrenici i oko we od po~etka sukoba u 

aprilu 1992. do jula 1995. To, u najmawu ruku, zna~i osvrt na dva kqu~na 

momenta: nesprovedenu demilitarizaciju muslimanskih snaga i sistematske 

napade na srpska naseqa i wihovo razarawe na podru~ju Srebrenice 

pra}eno masovnim ubijawem i progonom mirnog nemuslimanskog stanovni- 

{tva. Ova dva momenta, u odnosu na doga|aje u julu 1995, nisu nevezana niti 

se mogu posmatrati izdvojeno. Oni su deo istog mozaika, i predstavqaju jedinstvenu 

moralnu i forenzi~ku celinu sa doga|ajima u julu 1995. godine. 

Zato se u ovoj monografiji tako i tretiraju. 

Postoji poseban razlog za{to ovu monografiju objavqujemo prvo na 

srpskom. Vi{e~asovna „rasprava“ u vezi sa usvajawem Deklaracije o Srebrenici 

u Narodnoj skup{tini Srbije u martu 2010. godine otkrila je koliko 

politi~ka elita Srbije malo zna o Srebrenici. Uvaàvaju}i ~iwenicu 

da britanski parlament i skup{tina Srbije nisu isto, ipak je delovalo 

poraàvaju}e da su poslanici sa obe strane ove debate u skup{tinsku salu 

u{li toliko nespremni i da tako slabo poznaju pitawe preko kojeg se srpskom 

narodu pripisuje najteì zlo~in koji postoji u me|unarodnom pravu. 

Iako bi bilo mnogo logi~nije da ovaj rad prvo objavimo na engleskom, ruskom, 

i na drugim stranim jezicima, na{ strate{ki izbor ipak je bio da 

prvo izdawe bude na srpskom. Sticawe osnovnih pojmova o Srebrenici najpotrebnije 

je srpskoj javnosti. Kada ona bude kompetentno ovladala materijom, 

lako }e svoje stavove prenositi drugima. 

Stefan Karganovi}

PREDGOVOR 

Stefan Karganovi}: PREDGOVOR 

Ciq ove monografije nije da polemi{emo sa kultom Srebrenice, 1 niti 

da bilo {ta osporavamo ili pori~emo. Ciq nam je, kada je re~ o Srebrenici, 

da utvrdimo bar neke parametre koji odgovaraju stvarnosti. Mora se 

skromno re}i „bar neke“ mada je san svakog istraìva~a da o predmetu koji 

razmatra ustanovi sve {to je mogu}e. Srebrenica je poqe brojnih naslaga 

svesno iskonstruisanih fabrikacija i laì koje ozbiqno oteàvaju svaki 

napredak prema istini. Prvi korak je zato proces dekontaminacije izvora 

podataka i svesti {iroke javnosti o wima. Najve}i deo tih kontaminiranih 

naslaga mora se prvo o~istiti, a zatim se la`na slika mora bar najve- 

}im delom dekonstruisati. Tek posle toga ima}emo realnu mogu}nost da se 

posvetimo prikupqawu podataka koji su zaista verodostojni i koji bi nam 

mogli pomo}i da izgradimo pravu sliku. 

Osnovni problem sa kojim se svaki istraìva~ Srebrenice odmah suo~ava 

je da su bitni podaci koji su mu potrebni ili vrlo te{ko ili nikako 

dostupni 2 ili da su izvori dostupnih podataka toliko zatrovani perfidnim 

izmi{qotinama da je i najiskusnijem posmatra~u ~esto vrlo te{ko da 

se sna|e u tom lavirintu protivure~nosti i la`nih tragova. 3 Preterana 

obazrivost, koja dovodi do analiti~ke paralize, ne sluì ni~emu; otvorenost 

prema mno{tvu uba~enih „~iwenica“ i naizgled zavodqivih obja{wewa, 

koja neizbe`no vode u zabludu i analiti~ki }orsokak, tako|e ne pogoduje 

izvo|ewu pouzdanih zakqu~aka. 

1 Za uzdizawe Srebrenice na nivo planetarnog zlo~ina, videti Dani (Sarajevo): „Prqavi 

dil Klajna i Ivani}a“, br. 256, 10 maj 2002.; Srebrenica je tako|e prikazana kao „planetarni 

genocid“ na internet sajtu http://www.bosnjaci.net/prilog.phppid=16877, 10. septembar 

2004; u istom duhu, glavna muslimanska stranka u BiH, SDA, zahtevala je da se finale 

svetskog prvenstva u fudbalu ne igra 11. jula 2010, zato {to je to dan se}awa na `rtve Srebrenice: 

(http://www.frontal.rs/cyrl/page=3&kat=2&vijest=41775). 

2 Arhiv UN koji se odnosi na Srebrenicu zakqu~an je na pedeset godina, a navodni 

snimci iz vazduha, koji treba da pokaù da je zemqa u okolini mesta gde su `rtve bile streqane 

i zakopavane bila „uznemiravana“ (disturbed, u zvani~noj engleskoj terminologiji) tako|e 

}e biti nedostupni nekoliko decenija. 

3 [kolski primer je neverovatna me{avina mogu}ih i sasvim apsurdnih teza na temu 

Srebrenice koju plasira izvesni Jugoslav Petru{i}, navodni saradnik i „insajder“ francuske 

obave{tajne slu`be (videti http://www.frontal.rs/cyrl/page=87&kat=14&vijest=34637 

&vijest=34637) za koje bi se te{ko moglo re}i da im je svrha da se stvari razjasne i kockice 

racionalno poveù. Istovremeno, imamo nekriti~ki sabranu „evidenciju“ Ha{kog tribunala, 

vi{etomni transkript najbizarnijih izjava i tvrdwi koje bi, da se radi o ozbiqnom 

sudu, imale vrlo slabe {anse da u|u u zvani~ni zapisnik, ali koje su ipak ugra|ene u brojne 

presude MKTBJ, pa su na taj na~in u izvesnom smislu ipak u{le u istoriju.


Za po~etak, sa sigurno{}u se moè konstatovati samo slede}e: zvani~na 

verzija o Srebrenici je jedan kolosalan blef. 4 âk i oni elementi 

tog blefa koji su opipqivi, kao {to su posmrtni ostaci qudskih `rtava, 

la`nim prikazivawem pretvoreni su u virtuelne dokaze zato {to ne sluè 

utvr|ivawu stvarnosti nego u~vr{}ivawu iluzije. To dokazujemo u dva poglavqa 

koja su posve}ena upravo toj temi, drskoj zloupotrebi forenzi~kih 

dokaza u kvazijuristi~ke svrhe. Kao prevara, Srebrenica u sebi saìma najefektnija 

dostignu}a propagandne umetnosti dvadesetog veka. To je majstorski 

udarac, vrhunska destilacija potencijala propagande razra|ene na 

nau~noj osnovi da bi qude odvela u gustu maglu i trajnu zabludu. 5 

Prisustvo, u toj magli, dovoqne koli~ine autenti~nih elemenata ne 

sluì dosezawu istine, ve} jo{ uspe{nijem delovawu dezinformacije, jer 

doprinosi stvarawu utiska da je iluzija verodostojna. Srebrenica je jedan 

veliki Ror{a{ov crte` i svako ko ga posmatra slobodan je da u wega u~ita 

onakav smisao koji je u skladu sa wegovom prethodnom indoktrinacijom na 

ovu temu. To vaì za predstavnike obe krajnosti u tuma~ewu srebreni~ke 

pri~e. Pobornici zvani~ne verzije insistiraju na fantomskom broju `rtava 

i na pravnoj kvalifikaciji genocida, ne obaziru}i se na ~iweni~ku neutemeqenost 

i pravnu neodrìvost — koja se grani~i sa apsurdom — wihove 

teze. 6 S druge strane, wihovi podjednako ostra{}eni i iracionalni oponenti 

naj~e{}e tvrde da je apsolutno sve {to je vezano za Srebrenicu samo 

jedna velika la` i da se tamo u julu 1995. godine nije dogodilo ni{ta zna- 

~ajno, mimo zakona i pravila rata. 7 

4 Profesor Herman je pogodio pravo u ciq kada je za Srebrenicu rekao da je to „trijumf 

propagande na kraju dvadesetog veka“. 

5 Po profesoru Hermanu, Srebrenica je „… kona~ni udarac u demonizaciji Srba i vode}eg 

|avola, Slobodana Milo{evi}a, koji omogu}ava da Srbiju i bosanske Srbe podvrgavaju 

nesmawenom pritisku i da ih prisiqavaju da puù mawe vi{e za sva vremena. To je bilo remek 

delo propagande i zato {to pruà sve te politi~ke koristi dok istovremeno po~iva na 

dvostrukom merilu ogromnih razmera: glavni prestupnici NATO i wihovi balkanski klijenti 

ostaju neka`weni, a za to vreme problemati~ne optu`be u vezi sa Srebrenicom ne smeju 

se podvrgavati kritici, i ostaju istrgnute iz konteksta i proète dezinformacijama.“ 

(Privatna korespondencija sa autorom.) 

6 Koliko je ta teza i sa pravnog stanovi{ta na staklenim nogama, vidi se i po ovome. 

Ha{ki tribunal je, u predmetu generala Krsti}a, morao da iskonstrui{e jednu sme{nu ad 

hoc antropolo{ku doktrinu, o~ito primewivu samo na bosanskohercegova~ke Muslimane (i 

to ako rezon ve}a pa`qivo analiziramo, iskqu~ivo srebreni~kog kraja, koji se, navodno, odlikuje 

specifi~nim ¼patrijarhalnim½ karakteristikama) da bi prebacivawe od strane srpskih 

snaga èna, dece i celokupnog borbeno nesposobnog dela stanovni{tva enklave na sigurno 

mogao da uklopi u svoju teoriju o genocidu. Pored toga, u okvirima masovnog nasiqa 

koje se danas rutinski u svetu upra`wava, ~ak i da je u Srebrenici pobijeno 8.000 u pore|ewu 

sa qudskim bilansom napada na Irak ili Avganistan, da ne navodimo druge primere ciqanog 

razre|ivawa stanovni{tva kao {to je bio slu~aj u Gvatemali ili Isto~nom Timoru, 

to bi bio zlo~in vrlo skromnih razmera. Zato se zlo~in u Srebrenici, skoro uvek kada se pomiwe, 

bezrazlo`no kontekstualizira kao ¼najve}i masakr u Evropi posle Drugog svetskog 

rata,½ i tome sli~no. Svako ko razmi{qa kriti~ki mora da postavi pitawe: kakve veze geografski 

i hronolo{ki parametri imaju sa pravnom kvalifikacijom jednog zlo~ina, pod 

pretpostavkom da je on po svojoj su{tini zaista genocid 

7 U prvom izve{taju koji je 2002. godine Vladi Republike Srpske bio predloèn na 

temu ovih doga|aja, a koji je visoki predstavnik sa besom odbacio, da bi ne{to kasnije, 2004.

Stefan Karganovi}: PREDGOVOR 17 

Obema ovim pri~ama predstoji sigurna i neslavna diskreditacija, i 

svi koji se za jednu od wih lakomisleno opredequju, mora}e za to da plate 

visoku moralnu i istorijsku cenu. 

Empirijsko istraìvawe stvarnih muslimanskih gubitaka i wihova 

pravilna kategorizacija po mnogo ~emu predstavqa sr` srebreni~kog pitawa. 

Bez le{a nema ubistva, a genocida jo{ mawe. 8 Kada je re~ o bilo kakvoj 

vrsti ubistva, posmrtni ostaci ubijenih predstavqaju prvi i nezaobilazni 

corpus delicti. Osnovno pitawe, koje se uvek postavqa, odnosi se na fizi~ke 

dokaze, i na wihov kvalitet i pravilno tuma~ewe. Dr Simi} je upravo 

tako i postupio, oti{av{i na sam izvor tih dokaza, obimnu forenzi~ku 

dokumentaciju Ha{kog tuìla{tva, koja obuhvata oko 30.000 stranica. 

Wegova minuciozna analiza forenzi~kog materijala, potkrepqena 

brojnim prilozima, ne ostavqa mesta za sumwu da je na{a kvalifikacija 

zvani~ne srebreni~ke pri~e kao „kolosalnog blefa“ u potpunosti primerena. 

Primedbe, koje dr Simi} iznosi na rad i rezultate forenzi~kih timova 

Ha{kog tribunala (u ovom slu~aju Tuìla{tva, da budemo apsolutno precizni) 

nisu samo intrigantne, niti senku sumwe bacaju samo u nekim 

aspektima, ali ipak ostavqaju otvorenu mogu}nost za rehabilitaciju celine. 

Ne, one su apsolutno fatalne. One dovode u pitawe ne samo profesionalnost 

„stru~nog“ osobqa kome je Tribunal taj zadatak poverio, ve} i integritet, 

bona fide, ustanove koja je to osobqe angaòvala. Posle ovoga, 

Tribunalu ne ostaje rezervna pozicija na koju bi se mogao ~asno povu}i. I 

daqe stoji da je odre|eni broj qudi pobijen, to je potpuno ta~no, ali to je 

za izvo|a~e — i naru~ioce — ovih aqkavih, a vrlo ~esto i ne~asnih, ¼ekspertiza½ 

vrlo mala uteha. Poenta nije samo u o~iglednoj i ogromnoj broj- 

~anoj nesrazmeri izme|u pribli`ne cifre stvarno pogubqenih i potpuno 

neutemeqene propagandne cifre navodnih `rtava koju je Ha{ki tribunal 

usvojio i svojim autoritetom ozvani~io ve} u ne~em drugom. Nijedna 

ozbiqna i odgovorna pravosudna ustanova nikada ne bi sebi dozvolila da 

pred takvom o~iglednom disproporcijom non{alantno za`muri i da, zatim, 

dono{ewe tako krupnog zakqu~ka kao {to je genocid utemeqi na po- 

godine, pod pretwom, Vladu Republike Srpske prisilio da usvoji drugi izve{taj koji odra- 

àva suprotnu krajnost, ali u ~iweni~kom delu ima podjednako malo veze sa stvarnim doga- 

|ajima koje navodno opisuje, stoji da je u Srebrenici stradalo samo oko 100 Muslimana! Videti: 

.“Report About Srebrenica Case”, The Center for Documentation of the Government of Republic 

of Srpska and The Bureau of the Government of RS for relations with ICTY, Banja Luka, Republic 

of Srpska, 2002 (139 strana), http://www.slobodan-milosevic.org/documents/srebrenica.pdf 

8 Ameri~ki nedeqnik Newsweek, s razlogom nestrpqiv posle bu~nih najava pokoqa 

ogromnih razmera, ali bez o~ekivanih materijalnih dokaza, u novembru 1996. postavqa ubojito 

pitawe: „Genocid bez le{eva: za Srebrenicu se kaè da predstavqa najve}i zlo~in u 

Evropi posle Drugog svetskog rata. Za{to nije bilo prona|eno vi{e le{eva“ (Newsweek, 4. 

novembar 1996, “Genocide without corpses: Srebrenica was said to be Europe’s biggest atrocity 

since World War II. So why haven’t more bodies been found”) Kao {to se vidi iz analize forenzi~kih 

podataka koju je obavio dr Qubi{a Simi}, ono {to nije bilo prona|eno, uskoro 

posle toga je improvizovano.


datku koji je ne samo nedokazan nego notorno laàn. A upravo to je u~inio 

Me|unarodni krivi~ni tribunal za biv{u Jugoslaviju. 

Da bismo taj sud moralno osudili, nije nam ~ak potrebno ni da pribegavamo 

teorijama politi~ke zavere, da pitamo ko ga je formirao i ko ga finansira, 

niti da naga|amo ~ijim interesima wegove nepogre{ivo pristrasne 

i iskonstruisane presude stvarno sluè. Dovoqno je da u nekim kriti~nim 

segmentima istaknemo wegove elementarne propuste, kao {to to dr 

Simi} smireno i metodi~no ~ini, da bi bio diskvalifikovan zajedno sa 

wegovim zakqu~cima i ¼presudama.½ 

[to se duè Srebrenica prou~ava, to postaje sve jasnije da je zvani~ni 

narativ vozilo koje bi trebalo da ide na ~etiri to~ka, ali koje ima najvi{e 

jedan. Me|utim, iako je problem sa forenzi~kim dokazima — {to je za za materiju 

ovakve vrste veoma ozbiqna stvar — vi{e nego dovoqno da konstrukciju 

u celini dovede u pitawe, to ipak ne iscrpquje temu. Zajedni~ki imeniteq 

svih va`nih elemenata srebreni~kog kulta je isti: ili potpuni nedostatak 

materijalne podloge, ili potpuna neubedqivost onoga {to se nudi. 

Ovu konstataciju potkrepi}emo kratkim osvrtom na tri najva`nija 

segmenta te pri~e: svedo~ewe Draèna Erdemovi}a, DNK dokaze i „satelitske“ 

snimke. 

1. Erdemovi}evo svedo~ewe. Draèn Erdemovi} nije obi~an svedok 

Ha{kog tribunala, jedan od desetina. On je izuzetan zato {to istovremeno 

ima status svedoka i izvr{ioca srebreni~kog zlo~ina, koji nije jedan od 

mnogih prestupa kojim se MKTBJ bavi, ve} wegov raison d'etre. Zna~ajkoji 

Tuìla{tvo pridaje Erdemovi}u moè se oceniti po tome da, pored wega, 

postoji jo{ nekoliko direktnih svedoka ubijawa, osoba koje su, navodno, 

uspele da se spasu sa gubili{ta. 9 Jedan od takvih, preìvelih i zamalo 

streqanih, svedoka je i Mevludin Ori}, ro|ak (kakva koincidencija!) komandanta 

muslimanskih oruànih snaga u enklavi. îwenica je, me|utim, 

da nijedan od te tri navodno preìvele `rtve sa gubili{ta nikada nije bila 

udostojena pijedestala na koji je sme{ten Erdemovi}. Zar oni nisu kompetentniji 

od osobe koja u okviru nagodbe sa Tuìla{tvom za sebe tvrdi da 

je jedan od izvr{ilaca, i da je svojom rukom (mada je to ne{to {to sada neizmerno 

àli) pobio najmawe 100 qudi Ali, Ha{ki tribunal ima verovatno 

svoje rezone, razumu nedosti`ne…10 

Erdemovi} za te zlo~ine nije odgovarao 11 iz jednostavnog razloga {to 

je napravio nagodbu sa Tribunalom. Na taj na~in je stekao imunitet, prome- 

9 Mike O’Connor: “War Crimes Witness May Refuse to Testify,” NewYorkTimesOnthe 

Web, 30 maj, 1996. 

10 Erdemovi} je svedok-sradnik Tribunala. Za na~in kako taj sistem funkcioni{e, videti 

Zbornik radova. Delatnost me|unarodnog tribunala za biv{u Jugoslaviju: sadràj, 

rezultati, efikasnost, Beograd 2010, s. 177 (Stefan Karganovi}: „Nagodbe sa tuìla{tvom 

pred MKTBJ“) 

11 Niti su odgovarale wegove kolege iz jedinice, koje je on tokom svedo~ewa u predmetima 

pred Ha{kim tribunalom vi{e puta imenovao i koje vi{e od deset godina nakon {to je


weni identitet i doìvotnu apanaù. Za uzvrat za toliku popustqivost Suda,wegovajedinaobavezajedasenasvakomsu|ewukojeseodnosinaSrebrenicu 

pojavi kao svedok i da izdeklamuje svoju pri~u o masovnom streqawu 

muslimanskih zarobqenika u Pilici, gde tvrdi da je i sam u~estvovao. 

Ali, kod Erdemovi}a Tuìla{tvo je imalo lo{u sre}u da je u galeriji, 

dok je on svedo~io, sedeo neko ko je priqe`no beleìo sve bizarnosti i 

protivure~nosti iskaza svedoka-zvezde Ha{kog tuìla{tva u predmetu Srebrenica, 

isto kao {to je imalo lo{u sre}u da se dr Qubi{a Simi} zainteresovao 

za wegove forenzi~ke dokaze pa je po~eo da ih proverava. U ovom slu~aju, 

to je bio bugarski novinar i dugovremeni saradnik Deutsche Welle, @erminal 

îvikov. Te rupe, protivure~nosti i nedoslednosti u Erdemovi}evom 

iskazu îvikov podrobno navodi u svojoj kwizi Krunski svedok,12 ionihtamo 

secira neumoqivo i sa hirur{kom precizno{}u. Na ~iwenicu da je nekoliko 

ve}a Ha{kog tribunala Erdemovi}evu verziju ipak nekriti~ki prihvatilo 

kao verodostojan opis stvarnih doga|aja, posle ~itawa îvikovqeve 

kritike mo}i}e se gledati samo sa nevericom. îvikovqeva kritika i forenzi~ka 

analiza dr Simi}a ukr{taju se na mestu pod nazivom Pilice. Bez 

obzira na realne fizi~ke mogu}nosti pod datim okolnostima, Erdemovi} 

tvrdi da su on i wegova jedinica, 10. diverzantski odred, na strati{tu Pilice 

uspeli da za svega pet sati pogube oko 1.200 zarobqenika. 

O tome, {ta je stvarno bilo prona|eno u Pilicama, i da li se to sla- 

è sa Erdemovi}evim tvrdwama pred Tribunalom, koje je on dao pod sve~anom 

zakletvom, podrobnije se govori u tre}em i ~etvrtom poglavqu. Ali, s 

obzirom na na~in i na tempo ubijawa, kako ih je opisao Erdemovi}, îvikov 

je izra~unao da bi za takav posao bio potreban skoro ~itav dan. Na kraju, 

ekshumacija masovne grobnice u Pilicama, koju je obavio forenzi~ki 

tim Tuìla{tva, otkrila je ostatke samo 137 potencijalnih `rtava, od kojih 

70 sa povezima, {to bi zaista ukazivalo na zarobqenike. To predstavqa 

bilans koji je daleko ispod onoga {to svedok Erdemovi} tvrdi. Kao {to 

smo ocenili na jednom drugom mestu, „jo{ jedanput, ~lanovi ve}a Me|unarodnog 

krivi~nog suda za ratne zlo~ine prihvatili su bez pogovora dokaze 

veoma diskutabilnog kvaliteta, ali sa neposrednim uticajem na pravne, 

moralne i politi~ke razmere pitawa Srebrenice. Da napomenemo jo{ jednom 

da je Erdemovi} kqu~ni neposredni svedok Tuìla{tva i da je navodni 

u~esnik inkrimini{u}ih doga|aja. Veliki deo zvani~ne pri~e o Srebrenici 

zavisi direktno od wegovog kredibiliteta.“ 13 

Erdemovi} otkrio wihov identitet niko nije krivi~no gonio. Oni su najzad privedeni u prvih 

nekoliko meseci 2010. godine, tek nakon {to je kwiga @erminala îvikova objavqena u 

srpskom prevodu. Uskoro }emo saznati da li }e oni za svoje zlo~ine zaista biti procesuirani 

ili }e i wihovo privo|ewe postati deo srebreni~kog teatra. Ako pod pretwom dugoro~nih 

zatvorskih kazni oni budu dali izjave koje se poklapaju sa Erdemovi}evom i postanu, 

kao i on, saradnici tuìla{tva, bi}e jasno da se radi o ovome drugom. 

12 @erminal îvikov, Krunski svedok, Beograd, 2009. 

13 Zbornik radova. Delatnost Me|unarodnog tribunala za biv{u Jugoslaviju: sadr- 

àj, rezultati, efikasnost, Beograd, 2010, Predgovor, s. 53–54.


Za{to je za dokazivawe doga|aja u Srebrenici toliko bitna pri~a raskrinkanog 

svedoka Erdemovi}a Evo za{to. Ako izuzmemo trojicu anonimnih 

svedoka navodnih `rtava koji su vol{ebno preìveli streqawe, i kojima 

Tuìla{tvo ne pripisuje preveliku teìnu pa ih koristi samo uzgredno 

i kao dopunu Erdemovi}evom glavnom svedo~ewu, i pored vrlo upitnih 

forenzi~kih dokaza, Erdemovi}eva pri~a jedini je raspoloìvi podatak 

iz prve ruke o onome {to se, navodno dogodilo u Srebrenici. Prema tome, 

onoliko koliko vrede Erdemovi}ev iskaz i ti dokazi, otprilike toliko 

vredi i zvani~na pri~a o Srebrenici. 

2. DNK dokazi. Kao faktor u srebreni~koj pri~i, DNK nalazi pojavili 

su se relativno nedavno, i bili su najavqeni sa velikom pompom. 14 Ovaj 

pravac zvani~nog istraìvawa odvija se pod patronatom Me|unarodne komisije 

za nestale u biv{oj Jugoslaviji — The International Commission on 

Missing Persons in the former Yugoslavia (ICMP). Zvani~na misija ICMP, po 

verziji sro~enoj za javnost koja se nalazi na internet stranici te organizacije 

glasi: „da obezbedi saradwu dràva u pronalaèwu i identifikovawu 

lica koja su nestala tokom oruànih sukoba i kao posledica kr{ewa qudskih 

prava“.15 ICMP se trudi da neguje zvani~ni profil nezavisne i nepoliti~ke 

organizacije koja je posve}ena plemenitom ciqu pomagawa preìvelim 

srodnicima da saznaju {ta se dogodilo wihovim nestalim voqenim 

osobama, da im identifikacijom posmrtnih ostataka omogu}i da prona|u 

neku utehu i da ih pristojno sahrane. 

Ali, nezavisnost ICMP vrlo je diskutibilna. Sama organizacija je 

osnovana 1996. na samitu G–7 u Lionu, Francuska, na icijativu ameri~kog 

predsednika Klintona. Spisak predsedavaju}ih se ~ita kao ise~ak iz Who 

is who ameri~kog establi{menta. Prvi predsednik bio je biv{i dràvni 

sekretar Sajrus Vans, od 1996. do 1997. godine. Od 1997. do 2001. na tom poloàju 

se nalazio senator Bob Dol. Trenutni predsedavaju}i ICMP je Xejms 

V. Kimsi (James V. Kimsey), koji vaì za velikog „filantropa“ i koji je 

bio direktor internet preduze}a America Online. 

Me|utim, da li je bri`qivo negovani utisak o nezavisnosti ICMP 

stvarnost ili zapravo jo{ jedna iluzija Da se radi o ovoj drugoj mogu}nosti, 

moglo bi se zakqu~iti iz saop{tewa za {tampu ameri~kog Stejt departmenta 

od 11. maja 2001. godine (Prilog Predgovor. 1), po kome ispada 

da predsedavaju}eg ICMP postavqa niko drugi ve} dràvni sekretar SAD: 

“Secretary Powell has appointed Jim Kimsey as the new U.S. chairperson 

of the International Commission for Missing Persons (ICMP), the 

leading organization involved in the identification of remains of people 

14 Po principu, tresla se gora, rodio se mi{, kao {to se dogodilo vi{e puta kada je 

re~ o senzacionalnim otkri}ima i dokazima Ha{kog tribunala. 

15 U originalu: „‰TŠo ensure the cooperation of governments in locating and identifying 

those who have disappeared during armed conflict or as a result of human rights violations..“


killed in recent conflicts in the Balkans. Mr. Kimsey is the Founding 

CEO and Chairman Emeritus of America Online, Inc.”16 

Mada javna prezentacija ICMP sugeri{e da se radi o klasi~noj nevladinoj 

organizaciji, sa ~isto humanitarnim ciqevima, na osnovu ovog podatka 

moglo bi se u najmawu ruku pokrenuti pitawe sukoba interesa. Ne samo 

to, ve} izgleda, tako|e, da ICMP ne polaè ra~une nikakvom nau~nom ili 

pravosudnom telu koje bi imalo bilo kakvu vezu sa wegovom zvani~nom misijom. 

Kao {to isti~e ameri~ki politi~ki analiti~ar Xorx Pamfri: 

„It is a wing of the US State Dept. and publishes ‘n'import quoi’ to 

serve the propaganda interests of its master. Many of their reports are 

so ambiguously worded that even if someone would attempt to verify 

their announcements, it would be impossible, because one is not sure if 

they are speaking of whole corpses or of pieces of corpses.“17 

Pamfri dodaje da nalaze ICMP, kao {to su, na primer, ekspertize 

DNK podataka, jo{ nikada nijedan nezavisni stru~ni izvor nije potvrdio. 

Zato uop{te ne bi bilo preterano izraziti sumwu da ICMP zapravo 

nije neutralna ustanova, ve} da je naprotiv vrlo angaòvana, i da igra ulogu 

pomo}ne slu`be u vo|ewu balkanske politike jedne od vrlo zainteresovanih 

stranih zemaqa. 

Pozadina organizacije pod ~ijim okriqem se vr{e DNK analize posmrtnih 

ostataka srebreni~kih `rtava vrlo je bitna za procenu objektivnosti 

rada ICMP i — {to je najva`nije — postignutih rezultata. Obzirom na 

akutnu nesta{icu tela koja bi se mogla dovesti u vezu sa ostacima `rtava genocida, 

tvrdwa koju je lansirao ICMP da su uspeli da identifikuju preko 

6.000 srebreni~kih `rtava zvu~i zaista senzacionalno. Ako je to proverqivo 

ta~no, to onda zagovornike zvani~ne teze stavqa na domak ciqa, a to je empirijski 

dokaz da bi broj postradalih stvarno mogao biti oko 8.000. 

Ali kao {to je obi~no slu~aj kada se radi o Srebrenici, ni{ta nije 

onako kako na prvi pogled izgleda. Podaci ICMP su veoma nepouzdani i, 

{to je najva`nije, oni su u ovom trenutku — sasvim neproverqivi. 

Na temu DNK prilikom utvr|ivawa ~iwenica u vezi sa Srebrenicom 

do sada nikada nije bilo iscrpne i transparentne rasprave pred sudom. 

DNK dokazi bili su predo~eni pred MKTBJ u predmetu Popovi}, ali — na 

zatvorenoj sednici. Pa ~ak i to se dogodilo pod optere}uju}e ograni~avaju}im 

uslovima koji timovima odbrane nisu dopu{tali ni vremenske ni 

materijalne mogu}nosti da ponu|eni DNK materijal svestrano i stru~no 

ispitaju. Obja{wewe za tu tajanstvenost bilo je da bi uvid javnosti predstavqalo 

œbezose}ajanŒ ~in, ~ime bi se navodno povredilo dostojanstvo 

16 U.S. Department of State, International Information Programs, Press Statement, May 11, 

2001. 

17 Iz li~ne prepiske sa autorom. Prevod: „To je ogranak Stejt departmanta SAD koji 

bezpogovorno objavquje propgandu u prilog svojim gospodarima. Mnogi wihovi izve{taji napisani 

su dvosmisleno tako da, ~ak i kada bi neko poku{ao da proveri wihove tvrdwe, to ne 

bi bilo mogu}e zato {to nije jasno da li se tu govori o celim telima ili o delovima tela.“


`rtava, i da bi to ~ak moglo naneti veliku bol wihovim preìvelim 

srodnicima. Ose}awa i interesi pojedinaca i zajednica koji bi — usled 

prihvatawa ovakvih dokaza — mogli biti optere}eni vi{edecenijskim kaznama 

i qagom genocida, o~igledno, nisu igrali veliku ulogu u razmatrawu 

sudskog ve}a. Na svaki zahtev privatnih lica ili zainteresovanih organizacijadaseuzorciDNKanalizakojejeuradioICMP 

dostave na uvid 

radi nezavisne provere, u~tivo se daje uvek isti odgovor: to je nemogu}e 

bez pismene saglasnosti rodbine `rtava, opet pod izgovorom za{tite 

„privatnosti“. 

Izgleda, me|utim, da ta za{tita privatnosti ide predaleko, ~ak do 

apsurda, zato {to se proteè na samo Tuìla{tvo Ha{kog tribunala. Imamo 

razloga za osnovanu pretpostavku da ni Tuìla{tvo nije pregledalo 

DNK dokaze koje preko wega ICMP sudskom ve}u nudi kao materijalnu potporu 

za dono{ewe zakqu~ka da je u Srebrenici zaista po~iwen genocid masovnih 

razmera. Kako druga~ije protuma~iti izjavu tuìteqice Hildegard 

Erc-Reclaf ‰Hildegard Uertz-RetzlaffŠ, koja je u odgovoru na prigovor optu- 

ènog Karaxi}a da je u pogledu dostupnosti DNK materijalu izloèn neravnopravnom 

tretmanu, izjavila slede}e: œICMP nijeninamadostavio 

DNK. Tako da nije ta~no da su ga oni dali nama, ali ne drugimaŒ. 18 

Pa`qivo ~itawe odluke Karaxi}evog ve}a, kojom se odbrani nagove- 

{tava mogu}nost da proveri relativno mali broj uzoraka (300 od preko 

6.000), a {to je bilo brzopleto pozdravqeno kao vaàn pomak u odnosu na 

prethodno stawe, otkriva da je i taj mali ustupak uslovqen i da je u wega 

ugra|ena mogu}nost da odbrana na kraju ne dobije ni{ta. Jer, pre svega, ve}e 

nije odbacilo na~elni stav ICMP da se pokazivawe DNK analiza moè 

ostvariti samo uz pismenu saglasnost rodbine. Implicitno usvajawe takvog 

stava, kojim se odbrana potencijalno li{ava mogu}nosti da proveri 

jedan od najva`nijih elemenata dokaznog materijala koje tuìla{tvo predo~ava 

protiv optuènog, predstavqa prvorazredni skandal i ozbiqnu povredu 

procesnih prava optuènog. Zatim, u re{ewu ve}a stoji samo da je 

„ICMP pristao da pribavi dozvole od pribli`no 1.200 srodnika koji su 

dali uzorke koji se odnose na 300 slu~ajeva koje }e odabrati optuèni, kako 

bi stru~waci optuènog mogli da obave neophodnu analizu.“ 19 [ta ako tih 

1.200 srodnika, ili veliki broj wih, jednostavno odbiju da potpi{u neophodnu 

dozvolu Ako po|emo od na~elnog stava da wihova dozvola jeste po- 

18 ICTY, Prosecutor v. Karadì}, Status conference, 23 juli, 2009, p. 364, 21–23. Mada se 

ve}e u predmetu Karaxi} obavezalo da odbrani omogu}iti proveru 300 DNK izve{taja, ono i 

daqe uvaàva na~elni stav ICMP da je nezavisna provera nedopustiva bez pismenog odobrewa 

svakog ~lana porodice koji je dao uzorak: „NOTING that the ICMP has stated that it cannot 

provide its entire database of genetic profiles obtained from blood samples taken from family members 

of missing persons to the Accused without obtaining the consent of each family member who 

provided such a sample, and that this process would take significant time in view of the volume of 

samples taken“, videti ICTY, Prosecutor v. Karadì}, “Order on selection of cases for DNA analysis,” 

19. mart, 2010, s. 2. 

19 ICTY, Prosecutor v. Karadì}, “Order on selection of cases for DNA analysis,” 19. mart, 

2010, s. 2


trebna, 20 onda moramo prihvatiti i mogu}nost da bi mogli odbiti da je daju. 

Odbrana bi se tada vratila na polaznu ta~ku i navodni „pomak“ u wenu 

korist pokazao bi se kao ono {to stvarno jeste — jo{ jedna iluzija. 

Ako u odnosu na ove dokaze, za koje se tvrdi da predstavqaju posledwu 

re~ nauke, i Tuìla{tvo operi{e naslepo, {ta se onda moè re}i za sudsko 

ve}e, od koga se o~ekuje da na osnovu u su{tini nevi|enih i kriti~ki neproanaliziranih 

dokaza donosi vrlo zna~ajne i dalekose`ne zakqu~ke 

Ili za odbranu, koja je li{ena prilike da predo~ene dokaze podvrgne 

stru~noj analizi, kao i za svetsku javnost, kojoj }e rezultati neproverene 

¼ekspertize½ ove humanitarne nevladine organizacije biti servirani kao 

neprikosnovena nau~na istina 

3. Satelitski snimci. DNK podaci nisu jedini nevi|eni i neproverqiv 

„dokaz“ Srebrenice. U tu kategoriju spadaju i ~uveni „satelitski 

snimci“, koji su u avgustu 1995. godine bili pomiwani (ali nikada stvarno 

pokazani) pred Savetom bezbednosti UN kao nepobitni visokotehnolo{ki 

dokaz masovnog streqawa i zakopavawa muslimanskih zarobqenika. Taj dokaz, 

kojim je delegat SAD Medlin Olbrajt mahala u Savetu bezbednosti i 

prikazala ga verbalno, kao uvod u genocidnu srebreni~ku pri~u, mada ga ni 

tom prilikom niti kasnije nije ustupila na stru~ni uvid nikome, odigrao je 

kqu~nu ulogu u stvarawu utiska da se u Srebrenici dogodio zlo~in ogromnih 

dimenzija za koji su odgovorni Srbi. Verovawe da su iz vasione najsavremenijim 

instrumentima sve glavne faze tog zlo~ina bile pra}ene postalo 

je aksiomati~no, tako da, ako je ne{to i ostalo nerazja{weno, to samo mogu 

biti pojedinosti, ali ne i su{tina i osnovne dimenzije doga|aja. 

Nedavno smo, me|utim, saznali da je i taj utisak vezan za Srebrenicu 

bio bez osnova. Izvor za takav zakqu~ak je besprekorno autoritativan i bukvalno 

iz prve ruke iskaz biv{eg glavnog istraìteqa (1996–2001) Ha{kog 

tuìla{tva @an-Rene Rueza (Jean-Rene Ruez).21 

Tokom iscrpne diskusije o radu Tuìla{tva na rasvetqavawu okolnosti 

masakra u Srebrenici, u razgovoru se neizbe`no dotaklo i „satelitskih 

dokaza“ koje je Medlin Olbrajt 10. avgusta 1995. godine dramati~no 

predo~ila Generalnoj skup{tini UN.22 Kako se navodi u izve{taju Holandskog 

instituta za ratna istraìvawa (NIOD Report, 2002), Olbrajtova 

je „upotrebila te slike da Savetu bezbednosti pruì dokaze po~iwenih 

zverstava i da izvr{i pritisak na Savet bezbednosti i na Klintonovu vladu 

da zauzmu tvr|i stav…Ona je izjavila da o{triji i boqi snimci postoje 

20 [to, naravno, uop{te nije slu~aj zato {to sud ima (da èli da je koristi) potpunu 

nadle`nost nad celokupnim dokaznim materijalom koji se odnosi na krivi~ni predmet koji 

on razmatra, kao i obavezu da taj materijal u celosti stavi na raspolagawe optuènom ukoliko 

}e on biti kori{ten protiv wega. 

21 Cultures & Conflicts, 2007 — 1, broj 65, na internetu: http://conflits.revues.org/index2198.html. 

22 Ti snimci, ~iji pravi karakter Ruez sada dovodi u pitawe, pomiwu se kao dokaz u 

par. 255 i 380 prvostepene presude u predmetu Blagojevi} i Joki}.


sigurno, ali da oni ne mogu biti pokazani zato {to se tehnika i tehnologija 

moraju za{tititi.“ 23 

Na pitawe voditeqke intervjua Izabel Delpla (Isabelle Delpla) ozna- 

~aju tih znamenitih snimaka koji ostavqaju utisak „da se masakr mogao pratiti 

istovremeno dok se i doga|ao“, glavni istraìteq tuìla{tva Ruez 

komentari{e: 

„To je dobro pitawe, ali izraz ‘satelitski snimci’ mora se izbaciti 

iz upotrebe. Zvani~an naziv glasi: ‘snimci napravqeni sa 

vazdu{nih izvi|a~kih platformi’. U pitawu su slike koje je napravio 

U2…U vezi sa ovim moramo opovrgnuti odre|ene krive 

predstave…Avioni U2 predstavqaju tehnologiju iz {ezdesetih 

godina. Slika pokriva teren u pre~niku od 30 km, isvejetupotencijalno 

vidqivo…Teoretski, ako imate tu sliku vi znate {ta 

se u toj zoni de{ava; ali, prakti~no govore}i, sliku je nemogu}e 

tuma~iti ako ve} unapred ne znate {ta je to {to u woj traìte i 

ako ne vr{ite pore|ewa sa opservacijama na terenu.“24 

Da li smo pravilno shvatili glavnog istraìteqa Ha{kog tuìla- 

{tva Zna~i li to da — suprotno od utiska koji je bio bri`qivo negovan 

svih ovih godina — te snimke, koji figuriraju kao kriti~ni dokaz, uop{te 

nisu pravili sateliti sa najpreciznijom savremenom tehnolo{kom opremom, 

ve} da je bosansko rati{te bilo snimano zastarelom {pijunskom tehnologijom 

iz {ezdesetih godina Odgovor na ovo pitawe veoma je bitan. 

Ako to jeste ta~no, skrivawe „svedokazuju}ih“ snimaka za narednih 50 godina 

ni~im nije opravdano. Apsurdan zvani~ni izgovor, da bi se wihovim 

pokazivawem mogla kompromitovati tehnologija SAD za prikupqawe operativnih 

podataka iz vazduha, sada definitivno otpada. Ne zaboravimo da 

je 1960. godine, u {pijunskom avionu U2, Fransis Geri Pauvers bio oboren 

iznad Sovjetskog Saveza. Letelica je pala na teritoriju SSSR-a i moèmo 

pretpostaviti da su weni kapaciteti jo{ odavno u potpunosti poznati ru- 

23 Izve{taj NIOD-a, Prilog 2, poglavqe 7, par. 4 

24 U originalu:


skoj obave{tajnoj slu`bi. êmu, onda, tajanstvenost u vezi sa U2 snimcima, 

koji bi — ako }emo verovati predstavnicima Ha{kog tribunala, mogli otkloniti 

ve}inu preostalih dilema u vezi sa genocidom u Srebrenici 

Ali, postavqaju se i daqa, veoma va`na pitawa. Kakve su to slike iz 

vazduha, predstavqene kao smoking gun, ali koje nije mogu}e tuma~iti bez 

dopunskih informacija sa zemqe, navodno da bi analiti~ar mogao znati 

{tajeto{tonaslikamatraìDalijetoslikakojaprikazujene{torelativno 

jasno i odre|eno, ili je to Ror{a{ov test, gde ono {to je bitno ne 

proizilazi iz same slike, koliko je to subjektivna percepcija posmatra~a 

onoga {to se na slici navodno nalazi 

U produètku svoga izlagawa, Ruez samo poja~ava sumwu u odnosu na 

mogu}nost bilo kakve pouzdane analize tih slika: 

„Slika sama po sebi nikada ne sadrì neki odre|eni smisao, pa 

~ak moè posluìti i kao povod za vrlo ozbiqne gre{ke prilikom 

tuma~ewa.“ 

Da li se dakle na to svodi — pored DNK — pri~a o satelitskim snimcima, 

najegzoti~nijem do sada ponu|enom dokazu „genocida“ u Srebrenici 

Ruez otkriva jo{ jedan intrigantan detaq, koji potkrepquje na{u tezu 

da je zvani~na pri~a o Srebrenici konstrukcija koja po~iva na odva- 

`nom blefu, i da efekat tog blefa zavisi od jednog kqu~nog elementa: od 

zabrane ili prakti~ne nemogu}nosti provere. On iznosi podatak koji navodi 

na zakqu~ak da u svom ~uvenom obra}awu Generalnoj skup{tini UN (en 

toute bonne foi, tvrdi Ruez, kao savr{eni xentlmen) Medlin Olbrajt pred 

me|unarodnom zajednicom nije rekla celu istinu. Ona je pokazala prvo U2 

sliku fudbalskog stadiona u Novoj Kasabi, koji je u tom trenutku bio prepun 

izbeglica, pa zatim jednu drugu sliku, navodno masovnih grobnica. 

Predstava koju je priredila Olbrajtova proizvela je neodoqivi (i nesumwivo 

ciqan) utisak da je neposredno posle igrali{ta slede}a destinacija 

tih qudi bila grobnica. Ali, izme|u te dve ~uvene slike, sada nam Ruez sa 

neznatnim zaka{wewem od jedne decenije to otkriva, ne postoji zapravo nikakva 

ni geografska niti uzro~noposledi~na veza. 

En toute bonne foi, zar sve ove rupe ne dokazuju da je potrebno izvr{iti 

temeqitu i objektivnu reviziju celokupne zvani~ne pri~e o Srebrenici 

Naru~eni genocid Na upravo takav zakqu~ak upu}uje i niz drugih 

okolnosti. Pre svega, osnovana sumwa ne samo da je srebreni~ki „genocid“ 

naduvan, ne samo da je bio insceniran 25 ve} i da je bio politi~ki naru~en. 

25 Krajem 1994. godine bila je objavqena jedna kwiga pod autorskim imenom Nasera 

Ori}a, bez posebnih kwièvnih kvaliteta to je sigurno, ali poprili~no iznad nivoa nekog 

obi~nog polaznika policijske {kole: „Srebrenica svjedo~i i optuùje: genocid nad Bo{wacima 

u isto~noj Bosni (sredwe Podriwe) april 1992. — septembar 1994.“ Ori} je proro~ki 

anticipirao doga|aje koji }e se zbiti skoro godinu dana kasnije, ali kratko vreme pre predvi|enog 

raspleta u leto 1995. godine on se iz enklave ipak povukao na sigurno.


Jedan od ubedqivih dokaza u prilog te teze je iskaz ratnog predsednika 

muslimanske stranke SDA u Srebrenici, Hakije Mehoqi}a, u vezi sa 

predlogom ameri~kog predsednika Klintona Aliji Izetbegovi}u {ta bi 

trebalo da se dogodi da bi se stvorili politi~ki i psiholo{ki uslovi za 

ameri~ku intervenciju u prilog muslimanskoj strani. Mehoqi} opisuje 

posetu Sarajevu delegacije iz Srebrenice, ~iji je i on bio ~lan, u septembru 

1993. i razgovor koji je vo|en sa Izetbegovi}em tom prilikom. 26 Poenta 

je bila jasna: trebalo je improvizovati na~in da pet hiqada srebreni~kih 

Muslimana budu pobijeni kako bi indignirano javno mwewe izvr- 

{ilo snaàn pritisak na ameri~ku vladu da interveni{e u Bosni. Deset 

godina kasnije, Mehoqi} od svog iskaza ne samo da ni za dlaku nije odstupio, 

ve} on dodaje jednu pikantnu, tipi~no balkansku, pojedinost: 

Alija Izetbegovi} je tada 1993. traìo ne da se ubije, nego zakoqe 

5.000 Bo{waka u Srebrenici. Bili smo u sarajevskom hotelu œHolidej 

inŒ kada sam ustao i pitao ga da li je on lud i ko }e poubijati 

toliki narod. Poslije toga ~ekao se samo povoqan trenutak da 

se umije{a me|unarodna zajednica i to je palo na Srebrenicu. 

Alija Izetbegovi} je aminovao da se dozvoli genocid, a Srbi su 

nasjeli na ne{to {to je ranije spremano.27 

U odnosu na ovo posledwe, Mehoqi}eva misao je samo eho konstatacije 

u istom duhu generala Morijona. 28 Ali kada je re~ o reìranoj predaji 

enklave sa namerom da se isprovocira srpska odmazda, za to postoje jaki posredni 

dokazi na osnovu iskaza samih Muslimana, pripadnika 28. divizije, 

koji nisu ni pomi{qali da pruè otpor srpskim snagama. Nekoliko primera. 

Borac 28. divizije, Ibrahim Me{anovi}, izjavquje da su 11. jula do- 

{la dva vojnika i prenela nare|ewe da ène, deca i stariji idu u Poto~are, 

26 „Dani“ (Sarajevo), 22 juni, 1998: MEHOLJIC: Poziv je do{ao od predsjednika Izetbegovi}a. 

Mi smo na sastanku Ratnog predsjedni{tva op}ine odredili delegaciju koja ce i}i u Sarajevo. 

Odmah smo imali neke slutnje da }e se tu rje{avati krupne stvari, jer prvi put izlazimo iz Srebrenice 

i obezbje|uje nam se prevoz s dva helikoptera. Kako to da je nama siguran izlaz a za sve vrijeme, otkako 

smo postali demilitarizovana zona, nije nam mogla do}i nijedna civilna ni vojna delegacija. Bilo 

je predvi|eno da ide i Naser Ori}, ali on nije èlio i}i. Sa Sarajevskog aerodroma su nas transporterima 

odvezli pred ’Holiday Inn’. Bilo je to vrijeme odràvanja Bo{njackog sabora, na kojem se odlu~ivalo 

i o onom mirovnom planu o podjeli Bosne. Tu nas je primio predsjednik Izetbegovi} i odmah 

nakon pozdrava pitao: ‘[ta vi mislite o zamjeni Srebrenice za Vogo{}u’ Neko vrijeme je bila 

ti{ina, a onda sam se ja javio i rekao: ‘Predsjedni~e, ako ste nas zvali na gotovu stvar, onda to niste 

trebali raditi, jer se valja vratiti pred narod i prihvatiti teret te odluke na nas.’Œ 

DANI: Vi ste, dakle, odbili Izetbegovi}evu ponudu 

MEHOLJIC: Mi smo to odbili bez diskusije. Onda je on rekao: ‘Znate, meni je Clinton nudio 

uaprilu'93. godine (nakon pada Cerske i Konjevi} Polja, prim.a.) da ~etnicke snage udju u Srebrenicu, 

izvr{e pokolj pet hiljada muslimana i tad ce biti vojna intervencija.’ Na{a delegacija je bila sastavljena 

od devet ljudi, jedan je me|u nama bio iz Bratunca i naàlost jedini on nije ìv, a svi ostali 

iz delegacije su ìvi i to mogu potvrditi. 

27 Glas Srpske (Bawa Luka), 22. april 2010. 

28 Tuìlac protiv Milo{evi}a, s. 32029.


a preostali mu{karci i civili u proboj. 29 To isto potvr|uju i drugi muslimanski 

borci koji su se uspe{no domogli Tuzle: Idriz Mustafi} (svi 

mu{karci iz wegovog sela izme|u 13 i 60 godina dobili su uputstvo da idu 

u [u{ware, odakle je polazila kolona, i gde se prikupilo oko 15.000 qudi)30, 

Ahmet Smajlovi} 31 , Omer Veli} („dobili smo nare|ewe od na{e vlade 

da beìmo kroz {umu prema [u{warima, u pravcu Tuzle…ène, deca, 

ostareli i hendikepirani su trebali da idu u Poto~are kod UN, gde bi bili 

za{ti}eni i evakuisani“)32, da pomenemo samo nekoliko od mnogih. 33 

Osobqe holandskog bataqona UN koje se u tom trenutku (11. jula 

1995.) zadesilo u Srebrenici ocenilo je ovakav postupak prema sopstvenoj 

neja~i krajwe nepovoqno: 

U vreme kada su se izbeglice kretale iz Srebrenice prema Poto- 

~arima, osobqe holandskog bataqona zabezeknula je ~iwenica da 

su mladi mu{karci prepu{tali ène, decu i ostarele sudbini. 

Oni su to smatrali kukavi~kim ~inom.34 

Takvo pona{awe naoruànih srebreni~kih mu{karaca utoliko vi{e 

za~u|uje kada se u obzir uzmu topografske odlike terena, koje braniocima u 

ovom slu~aju daju jasnu prednost.35 Ovaj neobi~ni splet okolnosti, od seanse 

srebreni~ke delegacije sa Izetbegovi}em u Sarajevu 1993. godine, kada 

su saznali za ponudu ameri~kog predsednika, pa do neprirodnog pona{awa 

muslimanske vojske u enklavi u trenucima kada su je Srbi napali,36 vero- 

29 EDS arhivska oznaka 00464633. 




33 Sli~ni iskazi se nalaze i u slede}im izjavama: Dervi{agi} Ahmet 00464614; Dozi} 

Ahmet 00464615; Gabeqi} Esad 00464617; Guti} Sabahudin 00464618. Okolnosti koje ovde 

izazivaju ~u|ewe su nepomi{qawe naoruànih mu{karaca da poku{aju da odbrane sebe i 

svoje porodice, i wihova spremnost da pokorno prihvate uputstva od „na{e vlade“ da se izvuku 

a da neja~ ostave na milost ili nemilost protivniku, {to je u neskladu sa prirodnim 

qudskim impulsima u takvim situacijama. 

34 Report Based on the Debriefing on Srebrenica ‰AssenŠ, 6.11., 4. oktobar 1995., EDS arhivska 

oznaka 00349980. Izve{taj pripremio O. Van der Vind, brigadni general holandske 

vojske. U originalu: “At the time of the movement of refugees from Srebrenica to Potocari 

Dutchbat personnel were struck by the fact that young, male inhabitants left the women /children/ elderlytotheirfate. 

This was considered to be cowardly.” EDS arhivska oznaka 00349980. 

35 Takvo je mi{qewe majora Rajta ‰WrightŠ iz posmatra~ke misije UN koje on navodi u 

svom izve{taju Postscript to Srebrenica, pod datumom 26. jula 1995, par. 5 (EDS arhivska oznaka 

R0050422). Major Rajt napada~ke srpske snage procewuje na oko 1.500 sa nekoliko tenkova, 

a ABiH u enklavi na oko 4.000, {to je — u kombinaciji sa terenskim prednostima — trebalo 

da omogu}i sasvim uspe{nu odbranu. 

36 U Debrifingu holandskog bataqona podvla~i se ~iwenica da je holandska komanda 

jo{ 6 jula obavestila komandu snaga ABiH u Srebrenici, u slu~aju da snage VRS prekora~e 

demarkacionu liniju enklave, da }e im „oru`je uskladi{teno u Srebrenici biti stavqeno 

na raspolagawe.“ Holan|ani konstatuju da, kasnije, „kada je ta situacija zaista nastala, 

ABiH nije iskoristila tu mogu}nost.“ Report Based on the Debriefing on Srebrenica ‰AssenŠ, 

3.9., 4. oktobar 1995, EDS arhivska oznaka 00349936.


vatno bi se mogao objasniti uz pomo} vi{e razli~itih hipoteza. Ali, koja 

je od wih najlogi~nija i najsveobuhvatnija 

Postoji, i u veoma je bliskoj vezi sa izloènim faktima, jo{ jedna 

~udna okolnost, koja je sastavni deo srebreni~ke enigme. Naime, da se za 

trenutak vratimo na @an Rene-Rueza, dugogodi{weg glavnog istraìteqa 

Ha{kog tuìla{tva. Tela postreqanih se jo{ nisu propisno ni ohladila, 

niti je iko imao ta~nih podataka o tome {ta se stvarno dogodio na terenu, 

aRuezjeve}dobiouputstvodaletizaTuzluidaotvorizvani~nuistraguo 

nezapam}enom srebreni~kom genocidu. 

Kakva bi hipoteza mogla najboqe da objasni slede}u hronologiju doga- 

|aja 

20. juli 1995: istraìteq Ruez stiè u Tuzlu da otvori istragu.37 

24. juli, 1995: Tim Bu~er ‰Tim ButcherŠ u londonskom Daily Telegraph-u 

objavquje tekst pod naslovom „Srpska zverstva nedokazana“.38 

To je intervju sa Henri Vilandom ‰Henry WielandŠ, Komesarom 

UN za qudska prava koji je prethodnih pet dana proveo u Tuzli 

razgovaraju}i sa velikim brojem od oko 20.000 izbeglica iz 

Srebrenice koji su se tu stekli, i ~iji nalaz Bu~er prenosi ovako: 

„Posle pet dana provedenih u ispitivawima, u vezi sa navodnim 

kr{ewem qudskih prava u vreme pada Srebrenice glavni istraìteq 

Ujediwenih Nacija nije prona{ao ni jednog svedoka iz prve 

ruke koji bi mogao da potvrdi da je prisustvovao nekom zverstvu.“ 

25. juli 1995; Me|unarodni krivi~ni tribunal za biv{u Jugoslaviju, 

koji je pet dana pre toga Rueza poslao u Tuzlu da istraì ~iwenice 

u vezi sa eventualnom krivicom, objavquje optu`nice 

protiv Radovana Karaxi}a i Ratka Mladi}a za genocid, zlo~ine 

protiv ~ove~nosti i druge ratne zlo~ine.39 

Zna~i li ovo da je Ruezu od prispe}a u Tuzlu, 20. jula, za samo nekoliko 

dana po{lo za rukom da obavi detaqnu istragu okolnosti vezanih za 

Srebrenicu i da Tuìla{tvu MKTBJ podnese svoj izve{taj, sa svim materijalom 

koji ga potkrepquje, na osnovu ~ega je ve} 25. jula Tribunal imao 

dovoqno dokaza da Karaxi}a i Mladi}a optuì za genocid u Srebrenici 

To je pitawe na koje nemamo odgovor. Mada je mogu}e da je Viland razgovarao 

sa pogre{nim osobama i da zato nije bio pravilno obave{ten, ~iwenica 

ipak stoji da su Vilandova percepcija doga|aja i stav Tribunala u Hagu, 

kojega je sa lica mesta obave{tavao istraìteq Ruez, bili dijametralno 

suprotni. Da li su se Ruezovi i Vilandovi putevi u tom kriti~nom periodu 

ikada ukrstili u Tuzli, i da li su oni imali priliku da razmene podat- 

37 Intervju sa @an Rene Ruezom, Le Point, broj 1862, 26. maj, 2008. 

38 Tim Butcher, “Serb Atrocities in Srebrenica are Unproven”, The Daily Telegraph, 24juli, 

1995. 

39 Ibid., Le Point, broj 1862, 26. maj, 2008.


ke i uvide u situaciju koju su do{li da istraè na licu mesta, svaki za 

svoju ustanovu Ni na to pitawe mi nemamo odgovora. 

Nema nikakvih saznawa o tome do kakvih je dokaza u tom kratkom intervalu 

mogao do}i Ruez, pa ni da li su oni dovoqno optuùju}i da opravdaju 

drasti~nu optu`nicu Ha{kog tuìla{tva protiv Karaxi}a i Mladi- 

}a, i to ve} 25. jula. Uzgred, tim potezom u~e{}e dr Karaxi}a na predstoje- 

}im mirovnim pregovorima ispred srpske strane u BiH bilo je prakti~no 

onemogu}eno, zato {to mu je zbog te optu`nice pretila opasnost od hap{ewa 

na stranoj teritoriji. 

Da rekapituliramo neke osnovne ~iwenice. 

Izetbegovi} 1993. godine srebreni~kim zvani~nicima prenosi Klintonovu 

sugestiju da }e intervencija uslediti ako 5.000 stanovnika Srebrenice 

bude masakrirano; iz za{ti}ene i „demilitarizovane“ enklave tokom 

dve godine vr{e se neumorno na obli`wa srpska naseqa oruàne provokacije 

koje kad-tad moraju izazvati reakciju; bez obzira na to {to u enklavi 

postoje naoruàne vojne formacije snage jedne divizije ABiH, u julu 1995. 

ne preduzimaju se nikakve mere da se napada~ima VRS pruì otpor, 40 amuslimanskoj 

vojsci izdaje se nare|ewe da umesto borbe ide u proboj, {to je 

jedna od najsloènijih i najriskantnijih vojnih operacija; ène i deca 

koncentri{u se u Poto~arima, gotovo kao mamac srpskim snagama da iz 

osvete izvr{e pokoq; komandant Unprofora, general Morijon, hladno konstatuje 

da je u Srebrenici „Mladi} u{etao u klopku“; istraga Ha{kog tribunala, 

sa genocidnim nagove{tajima, otvara se samo nekoliko dana posle 

doga|ajaiznatnoprenego{tosupodaciowegovomobimuikarakterumogli 

biti poznati; pre nego {to je istraga mogla da krene sa mrtve ta~ke, 

protiv glavnih aktera na srpskoj strani najavquju se optu`nice za najteè 

zlo~ine; me|utim, predstavnik druge zna~ajne zainteresovane organizacije 

na terenu, UN, u isto vreme tvrdi da nije prona{ao nikoga ko je prisustvovaoizvr{ewuzlo~ina… 

Mogu}e su razne hipoteze, ali verovatno samo jedan op{ti zakqu~ak: 

ovaj splet okolnosti u najve}oj meri je neuobi~ajen i, bez potrebe pribegavawa 

teorijama zavere, on je sasvim dovoqan da izazove razumnu sumwu da 

zvani~na pri~a o Srebrenici — nije cela pri~a. 


40 Ovu posve neobi~nu ~iwenicu lakonski je uo~ilo i pretresno ve}e u predmetu Krsti}: 

„Neosporno je da enklava nije brawena na na~in koji bi se o~ekivao.“ Tuìlac protiv 

Krsti}a, prvostepena presuda, par. 35.

I. IMAJU LI MUSLIMANSKE @RTVE IKAKVE VEZE 

SA SRPSKIM @RTVAMA 

IMAJU LI MUSLIMANSKE @RTVE IKAKVE VEZE SA SRPSKIM @RTVAMA 

Ako }e se o Srebrenici razgovarati po{teno, ovo je pitawe nad pitawima. 

Ali to je bez ikakve sumwe i tabu pitawe, na ~ije se postavqawe gleda 

sa potpunim neodobravawem. Samo odva`ni se i usu|uju da ga postave. 1 

To pitawe mora biti potisnuto i suzbijeno po svaku cenu i — gde god je to 

mogu}e — jednostavno zabraweno. 2 Promoteri propagandne verzije srebreni~kihdoga|ajaimajujakerazlogezatakoodbojanstav,zato{toseovdene 

radi o obi~nom pitawu. To je potencijalni detonator, sa dovoqno razornog 

dejstva da ~itavu zvani~nu pri~u o Srebrenici neslavno uru{i. 

Razlog za to vrlo je jednostavan. Ako se prizna da je primordijalni 

zlo~in Srebrenice pogrom srpskog stanovni{tva za prve tri godine rata, 

onda se slika iz korena mewa. Tada bi postao mnogo prirodniji jedan drugi 

zakqu~ak: da je zlo~in, koji je 1995. bio izvr{en nad simboli~nim vinovnicima 

tog prvobitnog zlo~ina — osveta, poravnawe ra~una. Me|utim, takav 

zakqu~ak je sve drugo osim materijal iz kojeg se gradi stradalni~ki 

mit o genocidu. 

Utira~i puta u neka`weni zlo~in. Jedno od najkobnijih obele`ja 

gra|anskog rata u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine bilo je 

pristrasna uloga koju je u wemu odigrao strani faktor. Taj faktor ovde mo- 

èmo definisati u naj{irem smislu kao me|unarodne ustanove (u prvom 

redu, UN); nekoliko uticajnih dràva koje su sebe samozvano proglasile za 

„me|unarodnu zajednicu“ kao i strukture koje su formirane pod wihovim 

patronatom, navodno u ciqu pomagawa da se re{i kriza; me|unarodni mediji, 

koji su delovali kao transmisioni kai{i za simplisti~ku ratnu propagandu 

i kao informacioni filtar koji je onemogu}avao svestrano obave- 

1 âk i oni kolebali bi se da to u~ine u prisustvu Harisa Silajxi}a, za koga to predstavqa 

degutantan primer ¼relativizacije `rtava.½ 

2 Jedna nevladina organizacija je 19 aprila, 2010, podnela tu`bu, u [vajcarskoj, protiv 

{vajcarskog lista La Nation, za navodno „negirawe“ jednostrane pri~e da se u Srebrenici 

1995. dogodio „genocid“. U Srbiji, vojvo|anski politi~ar Nenad ânak zalaè se za dono{ewe 

zakona kojim bi se „sankcionisalo poricawe genocida“ (Blic, 28 maj, 2007), dok su u 

Parlamentarnoj skup{tini Bosne i Hercegovine bo{wa~ki poslanici ve} podneli predlog 

za formalno uvo|ewe takvog delikta u kazneni zakonik, ali ga zbog protivqewe srpskih poslanika 

ne mogu da usvoje.


{tavawe javnosti o sloènim uzrocima i toku sukoba; 3 najzad, razne „nevladine 

organizacije“ i javne ustanove zapadnih zemaqa koje su navija~ki 

oblikovale mi{qewe javnosti o sukobu i wegovim u~esnicima. Umesto da 

sukobqenim stranama u Bosni i Hercegovini ponudi usluge po{tenih i nepristrasnih 

posrednika i stvarnih mirotvoraca, strani faktor je, u celini, 

jednu stranu licemerno osu|ivao i degradirao, dok je previ|ao ili pre- 

}utno pravdao zlo~ine druge. 

Neosnovanost takvog pristupa struktura, koje su se tokom rata u Bosni 

i Hercegovini proglasile za „me|unarodnu zajednicu“, primetio je general 

Sati{ Nambijar (Satish Nambiar), koji je na po~etku sukoba u Sarajevu 

komandovao snagama Unprofora: 

“Portraying the Serbs as evil and everybody else as good was not only 

counter-productive but also dishonest. According to my experience, all 

sides were guilty but only the Serbs would admit that they were no angels, 

while the others would insist that they were. With 28.000 forces 

under me and with constant contacts with UNHCR and the International 

Red Cross officials, we did not witness any genocide beyond killings 

and massacres on all sides that are typical of such conflict conditions”4 

General Nambijar bio je samo prvi u nizu vojnih komandanata Unprofora 

koji je, na osnovu svojih iskustava na terenu, sklopio objektivnu sliku 

o sukobu i o akterima sukoba. U tom nizu, mnogi su, kao generali Majkl 

Rouz (Michael Rose), Luis Makenzi (Lewis MacKenzie), pa i sam Filip Morijon 

(Philippe Morillon), stupali na du`nost pod vidnim uticajem prete- 

`no antisrpske medijske i politi~ke kampawe, koja je obeleàvala predigru 

i ceo period trajawa ratnog sukoba, da bi se zatim — pod neumoqivim utiskom 

empirijskih ~iwenica i iskustveno ste~enih saznawa — postepeno udaqavali 

od takvog stanovi{ta. To je verovatno bio glavni razlog {to su ih 

wihovi politi~ki {efovi, kao nepodobne, jednog za drugim smewivali. 

General Filip Morijon, koji je bio komandant snaga Unprofora u 

kriti~nom periodu 1993. godine, kada je u Srebrenici uspostavqena za- 

{ti}ena zona,tipi~an je primer za ovu vrstu ambivalentnosti. 5 On je vrlo 

dobro poznavao pravi karakter Nasera Ori}a, muslimanskog komandanta u 

Srebrenici, i nije imao nikakvih iluzija u pogledu Ori}evog potencijala 

da po~ini najgnusnija zverstva: 

3 Videti, Brock, Peter, Dateline Yugoslavia: The Partisan Press, Foreign Policy, Number 

93, Winter 1993–94, s. 152–172. Novinar i autor Piter Brok je opisao mehanizam medijske neprofesionalsnosti 

i obmane jo{ dok je sukob trajao. 

4 Navedeno u svedo~ewu generala Morijona, Tuìlac protiv Milo{evi}a, 12. februar 

2004, s 32042, redovi 11–18. 

5 Vredi napomenuti da je svojom teatralnom medijskom predstavom u Srebrenici u 

prole}e 1993. Morijon bio glavni pokreta~ politi~kog procesa koji je u aprilu 1993. godine 

okon~ao rezolucijom Saveta bezbednosti kojom je Srebrenica bila progla{ena za{ti}enom 

zonom.

IMAJU LI MUSLIMANSKE @RTVE IKAKVE VEZE SA SRPSKIM @RTVAMA 33 

“I think you will find this in other testimony, not just mine. Naser Oric 

was a warlord who reigned by terror in his area and over the population 

itself. I think that he realised that those were the rules of this horrific 

war, that he could not allow himself to take prisoners. According to my 

recollection, he didn't even look for an excuse. It was simply a statement: 

One can't be bothered with prisoners.”6 

“I wasn't surprised when the Serbs took me to a village to show me the 

evacuation of the bodies of the inhabitants that had been thrown into a 

hole, a village close to Bratunac. And this made me understand the degree 

to which this infernal situation of blood and vengeance…… led to 

a situation when I personally feared that the worst would happen if the 

Serbs of Bosnia managed to enter the enclaves and Srebrenica.”7 

Po mi{qewu generala Morijona, ~iju kompetentnost u odnosu na ovu 

temu ne dovodimo u sumwu, zverstva koja su po~inile muslimanske snage iz 

Srebrenice pod komandom Nasera Ori}a bila su upravo onaj faktor koji je 

— barem na regionalnom nivou — pokrenuo ciklus neutoqive mr`we {to je 

u julu 1995. godine kulminiralo pokoqem muslimanskih zarobqenika: 

“I feared that the Serbs, the local Serbs, the Serbs of Bratunac, these 

militiamen, they wanted to take their revenge for everything that they 

attributed to Naser Oric. It wasn't just Naser Oric that they wanted 

to… take their revenge on, they wanted to avenge their dead on Orthodox 

Christmas. They were in this hellish circle of revenge. It was more 

than revenge that animated them all. Not only the men. The women, 

the entire population was imbued with this… ‰IŠt was pure hatred… 

‰SŠuch hatred cannot be worse than it is towards neighbours and brothers.”8 

Na pitawe sudije Robinsona, da li smatra da je masakr muslimanskih 

zarobqenika u julu 1995. usledio kao neposredna reakcija na sve {to je 

prethodnih godina Naser Ori} sa svojim sledbenicima iz enklave ~inio 

Srbima, Morijon je odgovorio: 

“Yes, Your Honour. I am convinced of that. This doesn't mean to pardon 

or diminish the responsibility of the people who committed that 

crime, but I am convinced of that, yes.”9 

Morijon je tokom istog svedo~ewa pred Ha{kim tribunalom potvrdio 

i odgovor koji je ranije dao ~lanu francuskog parlamenta, Pjeru Braneu 

(Pierre Brane) na pitawe kako je u julu 1995. godine do{lo do masakra u Srebrenici: 

6 Ibid., s. 31966, redovi 5–10. 

7 Ibid., s. 31966, redovi 12–19. 

8 Ibid., s. 31975, redovi 8–18. 

9 Ibid., s. 31975, redovi 22–25.


“Accumulated hatred. There were heads that rolled. There were terrible 

massacres committed by the forces of Naser Oric in all the surrounding 

villages. And when I went to Bratunac at the time when I intervened, I 

felt that.”10 

Morijon je daqe naveo da mu je u li~nom kontaktu Ori} priznavao da 

ubija Srbe 11 ,saobrazloèwemdasuto„pravilaigreidauovojvrstigerilskog 

ratovawa nema zarobqenika.“ 12 

Upitan moè li potvrditi stav iz paragrafa 3 izjave koju je dao Me- 

|unarodnom tribunalu u Hagu, gde je rekao da mu se „~inilo da je on ‰Ori}Š 

izvr{avao politi~ka nare|ewa koja je dobijao iz Predsedni{tva”,13 Morijon 

je to u~inio bez kolebawa: 

“Yes… Naser Oric obeyed. He was head of a band. He was waging guerilla 

war in the enclave, but he himself considered himself to be a 

combatant in the service of the Presidency.”14 

Sada treba pojasniti kakvo je to „Predsedni{tvo“ ~ija su uputstva — 

po saznawima generala Morijona — Naser Ori} i muslimanske snage u Srebrenici 

sprovodili na terenu na na~in koji Morijon opisuje. To je sarajevska 

„vlada“ Alije Izetbegovi}a, koja je u tom periodu uìvala me|unarodno 

priznawe bez obzira na krvave ruke wenih predstavnika na terenu. 

Sa tom „vladom“ general Morijon je po funkciji svoga poloàja zvani~no 

op{tio i sa tom „vladom“ faktori koji su se proglasili za me|unarodnu 

zajednicu tokom rata u BiH odràvali su odnose koji su naj~e{}e bili srda~ni, 

ali nikada mawe nego korektni. 

Tehnika gerilskog ratovawa. Ako je potreban jezivi primer stila 

„gerilskog ratovawa“ kojim su se sluìli Naser Ori} i wegove snage tokom 

napada koje su iz Srebrenice vr{ili na okolna srpska naseqa, ovo }e 

svakako biti dovoqno. 

U tekstu koji je 16. aprila, 1994. godine, objavio Washington Post, dopisnik 

iz BiH, Xon Pomfret (John Pomfret) prenosi utiske sa seanse sa lokalnim 

srebreni~kim „gospodarom rata,“ Naserom Ori}em: 

“Nasir Oric's war trophies don't line the wall of his comfortable apartment 

— one of the few with electricity in this besieged Muslim enclave 

stuck in the forbidding mountains of eastern Bosnia. They're on a videocassette 

tape: burned Serb houses and headless Serb men, their bodies 

crumpled in a pathetic heap.” 

10 Ibid., s. 32031, redovi 23–25 i s. 32032. red 1. 

11 Ibid., s. 32044, redovi 5–9. 

12 Ibid., s. 32044, redovi 17–20. 

13 Ibid., s. 32044, redovi 23–24. 

14 Ibid., s. 32045, redovi 1–4.


“We had to use cold weapons that night,” Oric explains as scenes of 

dead men sliced by knives roll over his 21-inch Sony. “This is the house 

of a Serb named Ratso,” he offers as the camera cuts to a burned-out 

ruin. “He killed two of my men, so we torched it. Tough luck.”15 

Prilikom ove posete Ori}u Pomfreta je pratio dopisnik kanadskog 

dnevnika Toronto Star, Bil[iler(Bill Schiller), koji u svom izve{taju ìvopisno 

dopuwuje utiske ameri~kog kolege: 

“Oric is a fearsome man, and proud of it. 

I met him in January, 1994, in his own home in Serb-surrounded Srebrenica. 

On a cold and snowy night, I sat in his living room watching a shocking 

video version of what might have been called Nasir Oric's Greatest 

Hits. 

There were burning houses, dead bodies, severed heads, and people 

fleeing. 

Oric grinned throughout, admiring his handiwork. 

“We ambushed them,” he said when a number of dead Serbs appeared 

on the screen. 

The next sequence of dead bodies had been done in by explosives: 

“We launched those guys to the moon,” he boasted. 

When footage of a bullet-marked ghost town appeared without any visible 

bodies, Oric hastened to announce: “We killed 114 Serbs there.” 

Later there were celebrations, with singers with wobbly voices chanting 

his praises.”16 

Klima imuniteta koja podsti~e na zlo~in. Ako su predstavnici 

“me|unarodne zajednice“, kao {to se vidi iz ovih fragmentarnih podataka, 

bili savr{eno obave{teni ne samo o prirodi sukoba nego ~ak i o aktivnostima 

vode}ih aktera, imaju li oni ubedqiv odgovor na slede}e pitawe: za- 

{to — protivno izri~ito preuzetim obavezama — u za{ti}enoj zoni Srebrenica 

nisu sproveli sporazum o demilitarizaciji Ovo pitawe ima su- 

{tinski karakter a ne samo formalni. Kada su snagama kojima je na ~elu 

bio Naser Ori} ostavili oru`je, oni su znali da im na taj na~in omogu}avaju 

daqe vo|ewe rata sa demilitarizovanog podru~ja i da im ostavqaju mogu}nost 

za daqe ~iwewe zverstava. Oni zato snose odgovornost i za deo tih 

posledica. Navija~ki stavovi u prilog muslimanskoj strani stvorili su 

psiholo{ku i politi~ku klimu nedodirqivosti. Postojawe te klime u velikoj 

meri obja{wava gnusne zlo~ine kojima se Naser Ori} di~io pred 

stranim novinarima, bez vidqivog straha da bi za to ikada mogao biti pozvan 

na odgovornost. 

15 John Pomfret, Washington Post, 12. februar 1994. 

16 Bill Schiller, Toronto Star, 16. juli 1995.


Pristrasan stav me|unarodnih faktora koji su se ume{ali u rat u Bosni 

i Hercegovini, kako vojnih i politi~kih struktura na terenu, tako i 

onih udaqenijih koji su iz pozadine dirigovali tragi~nim doga|ajima i 

medijski manipulisali percepcijom sukoba, imao je, prema tome, jednu vrlo 

va`nu dimenziju, koja se o~ituje u hvalisawu Nasera Ori}a. Stvorila se 

klima imuniteta i nedodirqivosti, koja je {titila po~inioce ratnih zlo- 

~ina ukoliko su pripadali muslimanskim formacijama. Postojawe te klime 

delovalo je kao podsticaj za ~iwewe novih zlo~ina i obja{wava prkosni 

prezir Nasera Ori}a prema normama me|unarodnog ratnog i humanitarnog 

prava. Za svakoga, ko zna da ~ita, to je jasan podtekst Ori}eve bahate izjave 

da je, po wegovom vi|ewu, to rat gde „nema zarobqenika“. Bez lo{e namere, 

i uvaàvaju}i ~iwenicu da ta izjava poti~e iz perioda od pre jula 1995. godine, 

ipak se prirodno postavqa pitawe: da li ukidawe uobi~ajenih pravila 

rata vaì samo za zarobqene Srbe, ili bi u ratnom vihoru moglo imati i 

{iru primenu 

Napadi iz za{ti}ene zone. U~estalost i ozbiqnost tih napada iz navodno 

„demilitarizovane“ zone Srebrenica ilustruje slede}i dokumenat 

muslimanske strane. 

„Odjeqewu za moral“ komande II. korpusa, dana 30. juna 1995. godine, 

zastupnik komandanta 28, divizije, major Be}irevi}, pod brojem 

04–114/95, uputio je ¼Operativni izvje{taj, Pomo} boraca 

Srebrenice i @epe Armiji BiH.½ U ovom izve{taju, gde je posebno 

nagla{eno da je „za interno informisawe“, stoji: 

„1. Borci 28. divizije KoV locirane u enklavama Srebrenica i 

@epa, iako opsjednuti velikim problemima vezanim za ishranu i 

obavezu ~uvawa l/o slobodne teritorije koju drè, odlu~ili su da 

daju {to ve}i doprinos A R BiH u borbi sa agresorom, te su u tu 

svrhu poja~ale svoju djelatnost u dubini PZT od strane agresora. 

Prilikom izvi|awa PZT IDG 28. divizije KoV susrele su se u vi- 

{e navrata sa agresorskim IDG i tih prilika otvarale vatru, U 

ovom izvi|a~kom periodu postignuti su slijede}i rezultati: 

— likvidirano je 13 ~etnika 

— zaplijewena su 2 PM M–72 

— zaplijeweno je 8 AP 

— zaplijewena su 2 pi{toqa 

— raweno je vi{e desetina ~etnika 

Na{i gubici u ovim b/d bili su 2 poginula i 3 rawena borca. 

2. U ciqu sprije~avawa neprijateqskih snaga da sa podru~ja oko 

Srebrenice i @epe ne upu}uju dodatne snage na Sarajevsko rati- 

{te, izvedene su dvije diverzije u blizini SRebrenice i to: 

23.06.1995. godine u mjestu Osma~e i 23.06.1995. godine u mjestu


Bijelo Stijewe kod Koprivna i te prilike postignuti su slijede- 

}i rezultati: 

— likvidirano je 7 ~etnika 

— zaplijewen je 1 PM M72 

— zaplijewen je 1 pi{toq 

— uni{teno je u potpunosti putni~ko vozilo „Kombi.“ 

Na na{oj strani nismo imali nikakvih gubitaka. 

3. U ciqu odvra}awa neprijateqskih snaga od Sarajevskog rati- 

{ta i wihovo razvla~ewe prema Srebrenici i @epi dana 26. 06. 

1995. godine izvedeno je vi{e uspje{nih diverzija u dubini RZT 

pod agresorskom kontrolom od 20–40 km na podru~ju op{tina Han 

Pijesak i Vlasenica na slijede}im lokalitetima: 

a) Naseqe Vi{wica i utvr|ewe Bajte 

b) Rejon Crne Rijeke (spomenik kod raskr{}a) 

c) Rejon Crne Rijeke (Boj~ino Brdo) 

d) Objekat Vrani kamen 

U svim ovim lokalitetima uspje{no je izvr{ena diverzija iskqu- 

~ivo na neprijateqsku ìvu silu i pri tom su postignuti slijede- 

}i rezultati: 

Likvidirano je po na{im procenama vi{e od 40 ~etnika, mada 

raspolaèno neprovjerenim podacima RI da je agresor pretrpio 

gubitke od 71 vojnika. 

— Zarobqen je 1 neprijateqski vojnik 

— Zaplijeweno je 6 AR 

— Zaplijewene su 2 radio-stanice 

—Zaplijewenje1karabin 

— Zaplijeweno je oko 5000 metaka 

— Zaplijeweno je vi{e desetina sitne i krupne stoke 

U nasequ Vi{wica do{lo se do ve}ih koli~ina municije ali zbog 

premorenosti boraca nije se moglo vi{e iznijeti, ali je ista unu- 

{tena, kao i svi va`niji objekti koje agresor moè koristiti u 

ratne svrhe.“ 

Kako stoji u zaplewenom muslimanskom dokumentu, ti napadi iz za- 

{ti}ene i „demilitarizovane“ zone bili su izvedeni u junu 1995. godine, 

dakle neposredno pred operaciju srpskih snaga koja je zavr{ena zauzimawem 

Srebrenice i @epe. U debrifingu holandskog bataqona izri~ito se 

pomiwu oruàni napadi iz enklave ba{ u ovom periodu. 17 Pored toga {to 

svedo~e o de{avawima na terenu, navedeni podaci upe~atqivo prikazuju i 

17 Par. 2.46, Report based on the Debriefing on Srebrenica ‰Assen, 4. oktobar 1995.Š, arhivski 

broj MKTBJ, 00349314.


okolnosti pod kojima se u julu 1995. istro{ilo strpqewe srpske strane. 

Profesionalni ili prijateqski odnos Nejednakost u tretmanu 

lokalnih zara}enih strana odraàvala se na vi{e nivoa. Takav odnos bio 

je, pre svega, jedna od prirodnih posledica pojednostavqenih i karikaturalnih 

uloga koju je propaganda od po~etka sukoba dodelila lokalnim protagonistima. 

To je uslovqavalo ne samo nevidqivost srpskih `rtava nego i 

ube|ewe Nasera Ori}a da, bez straha od polagawa ra~una, moè slobodno da 

vr{i zlo~ine i da se wima hvali. To je tako|e uslovilo i odsustvo svake 

simetrije u reagovawu me|unarodne zajednice kada bi, na primer, neka od 

lokalnih zara}enih strana pribegla meri zarobqavawa vojnika Unprofora 

i dràla ih kao svoje taoce, a srpska strana nije jedina koja je to ~inila. 

Srpska strana to jeste u~inila u maju 1995. godine, kada je, zbog granatirawa 

Sarajeva, NATO — avijacija bombardovala srpske poloàje. Taj postupak 

je izazvao krizu {irokih razmera u odnosima sa me|unarodnom zajednicom. 

Unprofor i NATO uputili su o{tre pretwe, sa nagove{tajima 

te{kih odmazdi ako taoci odmah ne budu pu{teni, i to ne samo rukovodstvu 

Republike Srpske ve} i Saveznoj Republici Jugoslaviji. Sporazum kojim 

su taoci najzad bili oslobo|eni bio je zakqu~en u junu 1995. godine, 

ali i daqe u atmosferi velike napetosti. 

Za razliku od ovog primera, incident koji je trajao od 27. do 31. januara 

1995. godine, kada su snage ABiH iz zone pod za{titom UN u Srebrenici 

zarobile i dràle kao taoce 99 pripadnika holandskog bataqona, pro{ao je 

skoro nezapaèno. 18 

U vezi sa ovim incidentom nastala je prepiska izme|u Unprofora, 

konkretno holandskog brigadira Rider{tata ‰RidderstadtŠ, i odgovornih 

zvani~nika na muslimanskoj strani, Naserom Ori}em i Rasimom Deli}em, 

u nastojawu da se prona|e re{ewe. Poruke generala Rider{tata ne samo da 

pruàju jasne dokaze da su strukture Ujediwenih Nacija dobro znale da za- 

{ti}ena zona Srebrenice nije bila demilitarizovana, ve} ukazuju i na ne- 

{to vi{e od toga. 

[to se prve ta~ke ti~e, u pismu koje je uputio Ori}u 1. februara 

1995. godine, Rider{tat kaè (Prilog 1.1): 

„Moram re}i da se predmet enklave neprestano nalazi na prvom 

mestu me|u mojim prioritetima. Mi smo potpuno svesni da demilitarizacija 

podru~ja nije bila sprovedena.“19 

U pismu upu}enom Rasimu Deli}u, na~elniku glavnog {taba muslimanske 

Armije BiH, Rider{tat mu se obra}a ovako (Prilog 1.2): 

18 Neposredan povod za zarobqavawe Holan|ana bila je zabrana vojnih vlasti ABiH iz 

Srebrenice holandskom bataqonu da patrolira u takozavnom „Bandera trouglu“ u enklavi. 

Kada su Holan|ani odlu~ili da ignori{u nare|ewe svojih {ti}enika i da nastave sa patrolirawem, 

muslimanske snage su ih zarobile. Par.2.40, Report based on the Debriefing on Srebrenica 

‰Assen, 4. oktobar 1995.Š, arhivski broj MKTBJ, 00349314. 

19 Dokumenat MKTBJ, EDS arhivska oznaka 01837510.


„Vama je jasna pozadina. Savet bezbednosti UN Srebrenicu je proglasio 

za bezbednu zonu rezolucijom 819 od 16. aprila 1993. Sprovo|ewe 

inicijative UN da srebreni~ku enklavu pretvori u ‘bezbedno 

podru~je’ je onemogu}eno. Ta~ke ¼Sporazuma za demilitarizaciju 

Srebrenice½ od 8. maja 1993. nikada nisu bile ispo{tovane 

ni od jedne od zara}enih strana. Vojne aktivnosti i prekr{aji 

sporazuma o obustavi vatre od strane VRS spoqa, a ABiH iznutra, 

nastavqaju se bez prestanka, u prkos sporazumu o obustavi neprijateqstava 

koji je na snazi. Unprofor se neprestano podvrgava 

ograni~ewima u kretawu, pretwama, zastra{ivawu pucawem u neposrednoj 

blizini, i napadima. Civilno stanovni{tvo unutar enklave 

izloèno je velikim patwama. Od kako je bio potpisan sporazum 

o demilitarizaciji 8. maja 1993. obe strane su uporno odbijale 

da sara|uju sa snagama Unprofora, uprkos najboqim naporima 

koje je Unprofor ulagao.“20 

Iz poruke holandskog generala te{ko je zakqu~iti koje snage su zarobile 

wegove vojnike kao taoce, i ko je u konkretnom slu~aju prekr{io normu, 

muslimanska vojska ili VRS. Karakteristi~no je da ~ak i kada nema 

sumwe da krivicu za grubi prekr{aj snose iskqu~ivo muslimanske snage, 

ona mora biti relativizovana nabrajawem zamerki i srpskoj strani. Iz nekog 

neobja{wivog razloga holandski komandant — iza koga stoje autoritet 

Ujediwenih nacija i vojna snaga NATO-a — usteè se da se Deli}u obra}a 

imperativnim tonom. Umesto toga, Rider{tat Deli}a smerno moli da oslobodi 

wegove vojnike, a u slu~aju da se wegovoj molbi ne udovoqi, kao sankciju 

za nedoli~no pona{awe wihove vojske muslimanskim vlastima ne preti 

NATO bombardovawem, ve} samo lo{im publicitetom, koji bi mogao na- 

{koditi wihovom ugledu u Holandiji: 

„Ne postoji nikakvo opravdawe za ovakav postupak vojnika koji se 

nalaze pod va{om neposrednom komandom. Apelujem na vas da izdate 

neophodna uputstva da moji vojnici bez odlagawa budu oslobo|eni. 

Ja pripremam saop{tewe za {tampu i siguran sam da }e 

izve{taj o ovom neprihvatqivom postupku uskoro biti objavqen u 

Holandiji. Holandski narod je vrlo osetqiv na ovakve stvari i 

objavqivawe te vesti ne}e ni najmawe koristiti ugledu BiH.“ 

Ova paradigmati~na prepiska sugeri{e nekoliko zakqu~aka. 

Prvo, snage UN i wihovi najvi{i organi, ovde konkretno general Rider{tat, 

bili su potpuno svesni ~iwenice da, uprkos sporazumu iz aprila 

1993, muslimanska vojska u Srebrenici i daqe postoji i da u vojnom ustrojstvu 

ABiH figurira kao 8. operativna grupa, 21 a da povodom toga — {to je 

20 Dokumenat MKTBJ, EDS arhivska oznaka 01837512 

21 To je jasno iz poruka kada se one ~itaju u celini. Videti u Prilogu.


po punova`nim sporazumima potpuno neprihvatqivo — oni nisu preduzeli 

ni{ta. 

Drugo, oni nisu preduzeli nikakve mere ni da se do kraja ispo{tuje 

sporazum o demilitarizaciji. Na taj na~in, oni maroderskim napadima muslimanskih 

formacija nisu izloìli samo okolno srpsko stanovni{tvo, 

ve} su doprineli stavqawu u poloàj talaca i snaga UN u Srebrenici. To 

upravo i jeste predmet pisma Deli}u, gde mu se Rider{tat àli da su snage 

pod komandom Ori}a iz ¼demilitarizovane½ Srebrenice izvr{ile zarobqavawe 

devedesetdevetorice pripadnika holandskog bataqona i od Deli- 

}a traì nare|ewe da se oni oslobode. 

Tre}e, bez obzira na nesumwive napetosti, zaprepa{}uje veoma li~an 

i prijateqski ton pisama generala Rider{tata upu}enih Ori}u i Deli}u, 

posebno Ori}u, {to se s obzirom na povod i okolnosti te prepiske grani~i 

sa apsurdom. 22 

Zato se postavqa jo{ jedno logi~no pitawe: ako se kod nezakonitog zarobqavawa 

sopstvenih trupa, gde je imao nesumwivu obavezu da ih energi~no 

za{titi, ovaj general Unprofora muslimanskoj strani obra}a tako 

mlako, {ta bi se onda od wegove vojne jedinice, ili od snaga UN u celini, 

moglo realno o~ekivati kada su bile u pitawu wihove obaveze prema drugima, 

konkretno da na podru~ju Srebrenice i u okolini za{tite srpsko stanovni{tvo 

Dubqi uzroci pogroma. Ciframa se ni pribli`no ne mogu do~arati 

mentalitet i glavni uzroci ne~ove~nog pona{awa sa obe strane u bespo- 

{tednom sukobu koji je harao srebreni~kim podru~jem, {to je ina~e brutalni 

rat u BiH na tom delu izdvajalo po svireposti. Zgraàvawe generala 

Morijona, izraèno prilikom wegovog svedo~ewa u predmetu Milo{evi} u 

Hagu, wegova zbuwenost pred pojavom paklene i sveop{te uzajamne mr`we 

koja je bila zahvatila skoro sve pripadnike obe glavne zajednice i koja ih 

je gonila da po~ine ne~uvena divqa{tva, neshvatqivo je in abstracto ivan 

istorijskog konteksta. Za razumevawe pozadine ovih odnosa od velike je koristi 

nedavno objavqena kwiga Ibrana Mustafi}a, jednog od vode}ih u~esnika 

doga|aja o kojima je ovde re~. 23 

Pred rat Mustafi} je bio izabran za poslanika glavne muslimanske 

stranke, SDA, i on je odigrao va`nu ulogu u organizovawu te stranke na 

podru~ju Srebrenice. Sve vreme sukoba Mustafi} je proveo u Srebrenici 

na raznim strana~kim i politi~kim funkcijama. Zato je wegovo svedo~an- 

22 Ne mawe apsurdna je Rider{tatova „pretwa“ Deli}u tamo gde kaè da je po~eo da 

pi{e saop{tewe za {tampu, {to implicira da ni posle ~etiri dana od tog doga|aja zarobqavawe 

snaga UN od strane srebreni~kih Muslimana jo{ nije bilo poznato javnosti. [ta je 

moglo biti razlog za toliku diskretnost U sklopu pristrasne politike koju je me|unarodni 

faktor vodio, ukqu~uju}i i same medije, ona je potpuno razumqiva. Javno prikazivawe tako 

agresivnog i nezahvalnog pona{awa „`rtava“ prema za{titnicima i spasiocima, katastrofalno 

bi se odrazilo na propagandnu konstrukciju sukoba. 

23 Ibran Mustafi}: Planirani haos ‰Sarajevo, 2008Š.


stvo, kako u svojstvu posmatra~a tako i u svojstvu neposrednog u~esnika u 

najva`nijim doga|ajima, od neprocewivog zna~aja. 

Mustafi}evi iskazi tretiraju ne samo doga|aje tokom rata ve} i wihovu 

pozadinu, i to dobrim delom kroz odgoj samoga autora u krilu jedne 

lokalne muslimanske porodice. Nave{}emo izbor onih delova Mustafi}eve 

kwige koji su bitni da bi se boqe shvatili zatvorenost zajednice kojoj 

je on pripadao i wena odbojnost prema Drugom, kojom su weni pripadnici 

bili zadojeni: 

Strana 11: Veli~a se usta{ka formacija iz Drugog svetskog rata 

„Crna legija“ i autor kaè da je wegov deda bio pripadnik usta- 

{ke vojske. On opravdava savez Muslimana sa hrvatskim Usta{ama 

tokom Drugog svetskog rata u borbi protiv Srba i navodi pesmu 

koju je nau~io od svoje babe: „Oj Hrvatu pola brata moga, a Srbine 

jebiocasvoga.“IzdaqegtekstavidisedasuMuslimaniuBiH 

imali dva paralelna vaspitnoobrazovna sistema, jedan ku}ni gde 

su u~eni istoriji od svojih roditeqa, a drugi zvani~ni, {kolski, 

po ~emu se vidi da su mnogi Muslimani u predratnoj Jugoslaviji 

bili opsednuti netrpeqivo{}u prema Srbima u BiH 

Strane 12, 13: Opisuje se odnos Muslimana prema Srbima, pristrasnost 

muslimanskih u~iteqa u tretmanu dece muslimanske nacionalnosti 

i omalovaàvawe Srba. 

Strana 15: Hvali se usta{ki pokret, koji je tokom Drugog svetskog 

rata kolaborirao sa silama Osovine. Sledi tekst iz kojeg se vidi 

da su Muslimani u BiH ~ak i za vreme postojawa Jugoslavije ma- 

{tali o nezavisnoj Bosni sa granicom na Drini. 

Strana 25: O{tra kritika me{ovitih brakova Srba i Muslimana 

uBiH. 

Strana 26: Veli~aju se Muslimani iz Sanxaka, podru~ja sa brojnim 

muslimanskim stanovni{tvom na teritoriji Srbije, zato {to 

se ne me{aju sa Srbima i mrze ih vi{e od bh. Muslimana. 

Strana 49: Autor tvrdi da }e mnogi Muslimani biti spremni da 

se primire samo kada im granica bude na Drini: „…i sa ove vremenske 

distance mislim da, ako Muslimani (sada ve} Bo{waci) 

ne budu iza{li na Drinu i ne budu, po potrebi, spremni ru{iti 

sve postoje}e, bi}e nam dugotrajno neizvjestan opstanak na ovim 

prostorima.“ 

Strana 76: Autor navodi kako je u martu 1991. godine bio odràn 

sastanak za izvr{ewe kadrovskih promena u policijskoj stanici 

Srebrenica gde je do{lo do o{trog neslagawa izme|u Mom~ila 

Mandi}a i wega, koji se protivio postavqawu Srbina na mesto komandira 

policije. Mustafi} je tokom te prepirke zapretio Mandi- 

}u i rekao mu je da on ~ak ne sme ni u}i u Srebrenicu dok Musta-


fi}a ne pita, ina~e mu niko ne}e garantovati bezbednost. ‰Nota 

bene: sve ovo de{ava se pre zvani~nog po~etka rata.Š 

Strana 129: Opisuje se sukob izme|u Mustafi}a i Izetbegovi}a 

oko referenduma za nezavisnost BiH 1992. godine i navodi se Mustafi}ev 

govor gde on, izme|u ostalog, kaè: „Ja Novi Pazar ‰glavni 

grad srpske regije Sanxak, videti s. 29 i Mustafi}eve razloge za 

pohvalu tamo{wim MuslimanimaŠ i Istanbul volim hiqadu puta 

vi{e nego Drvar i Bosansko Grahovo. Dakle, intimno, ja volim 

BiH, ali mi je najdraè 43,7% BiH ‰prema zvani~noj statistici, 

procentualno u~e{}e Muslimana u ukupnom stanovni{tvu BiHŠ.Œ 

Strana 136: Ibran Mustafi} navodi kako ga je pozvao Hamed Salihovi} 

u stanicu policije Srebrenica da mu saop{ti slede}e: „Dobio 

sam depe{u iz stanice policije Zvornik u kojoj pi{e da se na 

prostoru Sapne dogodila pqa~ka jedne kafane iz koje su otu|eni 

poker aparati i automobil xip kabriolet, a da je u pqa~ki direktno 

u~estvovao Naser Ori}.“ ‰Nota bene: Ori} je tokom sukoba komandovao 

muslimanskim jedinicama u Srebrenici, a ovaj incident 

se dogodio pre zvani~nog po~etka rata.Š 

Strana 153: Opisuje se jedan dan u Skup{tini BiH u Sarajevu, gde 

je Mustafi} bio poslanik, kada je zajedno sa muslimanskim politi~arom 

Abdulahom Kowicijom zatekao jednu grupu beogradskih 

novinarki, koje su ~ekale ishod sednice u jednoj od soba Skup{tine 

BiH. Kowicija je zgrabio jednu od wih i bacio je niz stepenice 

sa prvog sprata. 

Strana 178: Mustafi} opisuje uspehe muslimanske vojske iz Srebrenice 

1992. godine u napadima na okolnu srpsku teritoriju i 

pro{irewu podru~ja pod wenom kontrolom. 

Kada su se po~etkom devedesetih godina zakonske strukture u BiH 

uru{ile i kada je u prole}e 1992. godine nastao period definitivnog raspada 

te biv{e jugoslovenske republike, u nedostatku spoqa{wih okvira i 

ko~nica ovakav mentalitet izazvao je nasiqe, i zavr{io se — zlo~inom. To 

je postalo jasno ve} u aprilu 1992, kada je u oruànoj muslimanskoj zasedi 

ubijen Goran Zeki}, srpski poslanik u parlamentu BiH iz srebreni~kog 

kraja. Ogromna ve}ina lokalnog srpskog stanovni{tva odli~no je shvatila 

poruku iz tog doga|aja i uskoro zatim, u strahu, napustila grad. U Srebrenici 

ih je ostalo ne{to mawe od 50. U okolnim selima me{tani su po~eli 

da drè straè i da posve}uju ve}u pa`wu svojoj bezbednosti po{to im je 

postalo jasno kojim se pravcem doga|aji kre}u. Mnogima je jo{ uvek u ìvom 

se}awu bilo pona{awe suseda za vreme Drugog svetskog rata, kada su 

kao pripadnici marionetske vojske ¼Nezavisne dràve Hrvatske½ lokalne 

Srbe terorisali i masovno ubijali. O tom savezu lokalnih stanovnika iz 

prethodnog rata, i o svom ku}nom odgoju u duhu divqewa prema usta{kim


zlo~incima iz tog perioda, Ibran Mustafi} govori vrlo otvoreno na s. 11 

svoje kwige. 

Na osnovu iskaza Ibrana Mustafi}a kao o~evica i „insajdera“ srebreni~kih 

doga|aja u periodu ratnog sukoba u BiH, jasno proizilazi da je 

srebreni~ka zona pod kontrolom muslimanskih snaga u posledwem ratu 

sluìla kao poligon za neprekidne i besomu~ne napade na okolne teritorije 

gde su se nalazila sela naseqena Srbima. U svetlu Mustafi}evog kazivawa, 

bilo bi te{ko ve}ini tih operacija pripisati iskqu~ivo ili ~ak 

prete`no vojni~ki zna~aj; wihova glavna svrha bili su pqa~ka i ~i{}ewe 

terena naseqenog Srbima. To se postizalo kombinacijom zastra{ivawa, paqewem 

i razarawem tih nasewa i masovnim ubijawem i proterivawem wihovih 

ìteqa. 24 

Primeri zverstava koja su ~inili pripadnici muslimanskih snaga 

niù se na stranicama Mustafi}eve kwige. Mustafi} u Planiranom haosu 

navodi kako mu je komandant 28. divizije Naser Ori} ispri~ao kako je ubio 

srebreni~kog sudiju Slobodana Ili}a. Ori} je Ili}u najpre, tvrdi Mustafi}, 

izvadio oba oka, pa ga je zatim zaklao. Ha{ki tribunal je, podsetimo, 

Ori}a osudio na samo dve godina zatvora zbog ratnih zlo~ina po~iwenih 

na podru~ju Srebrenice, da bi mu zatim u àlbenom postupku ~ak i tu bezna~ajnu 

kaznu ukinuo. 

Na stranicama Mustafi}eve kwige nalazi se tako|e i svedo~anstvo o 

ubistvu Slobodana Zeki}a i wegove majke Zagorke. Prema Mustafi}evim 

saznawima, wih je ubio lokalni Musliman Emir Halilovi}, tako {to im je 

udarcima kundakom pi{toqa smrskao glave. Halilovi}a je Mustafi} ozna- 

~io i kao ubicu jednog starijeg Srbina, ~ije ime ne navodi, a koji je bio 

sme{ten u srebreni~ku bolnicu. Sa ubistvom te{ko obolelih Krste i Velinke 

Dimitrovski, Mustafi} povezuje srebreni~kog Muslimana Ejuba Goli}a. 

Ibran Mustafi} svedo~i, tako|e, da su jedinice bo{wa~ke Armije 

BiH iz navodno demilitarizovane zone, koja je bila pod za{titom Ujediwenih 

nacija, sistematski upadale na teritoriju pod kontrolom Vojske Republike 

Srpske i da su tamo vr{ile napade na srpske civile i vojnike. Osim 

toga, sugeri{e da je pad Srebrenice posledica „izdaje“ bo{wa~kog politi~kog 

i vojnog vrha. U vezi s tim vredna je pa`we Mustafi}eva tvrdwa na 

s. 388 wegove kwige: 

„Zanimqivo, posle mog izlaska iz ropstva ‰Mustafi} je bio zarobqen 

nakon ulaska srpskih snaga u Srebrenicu u julu 1995.Š, Alijina 

‰Izetbegovi}—predsednik muslimanske vlade u SarajevuŠ tajna 

policija AID jedino {to mi je, preko tada{weg direktora, su- 

24 Naravno, te operacije su imale i vojni~ku misiju: da {to vi{e srpskih snaga odvuku 

sa drugih i kriti~nijih rati{ta. Taj ciq, me|utim, bilo je mogu}e posti}i i kori{}ewem 

legitimnih vojni~kih sredstava, bez masakrirawa civila i ini{tavawa wihovih boravi{ta.


gerisala da ne otvaram pitawe koje se zove Srebrenica jer }e me 

likvidirati.“ 

Mustafi}eva kwiga sadrì niz relevantnih svedo~anstava koja ostavqaju 

snaàn utisak da je srebreni~ka ispostava muslimanske vlasti iz Sarajeva 

— uprkos wenom zvani~nom predstavqawu pred me|unarodnom javno- 

{}u pod maskom multietni~ke i multukulturne Bosne, pa ~ak i „evropskih 

vrednosti“ — zapravo bila leglo najprimitivnijeg opskurantizma, koji je 

po svom sklopu i spoqa{wim pojavama bio mnogo bliì sredwem veku nego 

evropskoj civilizaciji dvadesetog stole}a. 

Strana 187: Grupa srpskih vojnika bila je zarobqena i likvidirana 

u mestu Zalazje. Mustafi} daje spisak imena nastradalih, pa 

potom komentari{e: „Daleko od toga da sam àlio, naprotiv, veselio 

sam se svakom poginulom ~etniku…“ Mustafi} zatim dodaje: 

„…ovaj slu~aj me je totalno zagolicao, jer sam taj gest smatrao lo- 

{im potezom i da nije u skladu sa ratnim pravilima, ali sam isto 

tako smatrao da }e nam se takvi potezi dugoro~no obiti o glavu,“ 

iz ~ega se da doku~iti verovatna svirepost ovog pokoqa. 

Strana 187: „Saznao sam u Tuzli da je i Kemo sa Pala nosio po 

Srebrenici neku odsje~enu glavu i pla{io qude. Po tim saznawima 

sam vidjeo da glavno kolo u Srebrenici vode qudi od kojih se 

sva{ta moè o~ekivati.“ 

Strana 213: Napad na srpsko selo ûmavi}e. „Posle dugog ubje|ivawa, 

postrojili smo ène i djecu. Ve} smo sa ubje|ivawem po~eli 

da gubimo ìvce, tako da je Hajro iz stroja izveo jednu malu djevoj~icu 

od majke i zapretio da }e je zaklati, ako ne prihvate ultimatum 

o predaji naoruàwa.“ 

Pretwa je na kraju delovala ubedwivo. 

Strana 214: Opisuje se napad Ori}eve vojske na srpsko selo Sijemovo, 

pqa~ka sela i ubistvo starca Milo{a Zeki}a, stanovnika 

Sijemova koji je ostao u selu. 

Strana 214–215: Mustafi} opisuje ponovni napad na srpsko selo 

ûmavi}e. Daqe se govori o podeli plena izme|u Nasera Ori}a i 

hoxe Alije Jusi}a, koji je bio glavni magacioner, a kasnije se u 

tekstu govori o svirepom tretmanu zarobqenih ûmavqana. 

Strana 217: Napad na Gnionu, Viogor i Orahovicu u ciqu uspostavqawa 

i povezivawa slobodnih teritorija Srebrenice: „U 

Gnionoj nikoga nismo ubili, a u Orahovcu je u ku}ama izgorelo 

oko 30 qudi, uglavnom staraca, dok su neki likvidirani na brutalan 

na~in.“ 

Strana 218–219: Celo poglavqe Mustafi}eve kwige naslovqeno je 

„Izbeglice, pqa~ke, ubistva“ i dobar je prikaz jezivog stawa u


Srebrenici pod muslimanskom upravom. Slede}i citat odnosi se 

na neke pojedince i na wihova zlodela: „Nakon napada na ‰srpsko 

selo — prim. autoraŠ Jeèsticu, Kemo je u torbi donio odsje~enu 

glavu i pla{io narod po Srebrenici. Pla{io je i bolni~ko osobqe.Neznamta~no,alisepri~aidajeumije{aniulikvidaciju 

Bate iz Srebrenice i wegove majke. Cvilili su, kaù, kao guje.“ 

Strana 229: Opisuje se zauzimawe planinskih podru~ja oko Srebrenice 

od strane vojske Nasera Ori}a i slavqe u Srebrenici povodom 

tog doga|aja. 

Strana 231: Zauzimawe i pqa~kawe rudni~kog naseqa Sase, nedaleko 

od Srebrenice, gde je bio poru{en pravoslavni manastir iz 

14. veka.25 

Strana 243: Autor opisuje napad Nasera Ori}a i wegove vojske na 

Kravice na pravoslavni Boì}, 6 januara, 1993. (pre uspostavqawa 

demilitarizovane zone). 

Strana 261: Autor opisuje napad Nasera Ori}a i wegove vojske na 

srpska naseqa Jezero i Skelane (pre uspostavqawa demilitarizovane 

zone). 

Strana 269: Opisuje se iìvqavawe nad mrtvim telom jugoslovenskog 

oficira: „Kada sam oti{ao do Srebrenice da vidim stawe u 

gradu, ubijenog jugoslovenskog oficira su natovarili na neki 

{pediter i vozali po Srebrenici, ne bi li dodatno dali neki moral 

vojsci…“ 

Strana 288: Navodi se dijalog izme|u Ibrana Mustafi}a i Nasera 

Ori}a, gde Ori} pri~a o gnusnom ubistvu nad Srbinom koje je po- 

~inio. @rtva se zove Slobodan Ili} iz Zalazja. Prvo mu je Ori} 

bajonetom probadao o~i, a potom ga je ubio. 

Strana 289: Opis masakra koji su po~inili ori}evci nad zarobqenicima 

Zalazja. 

Strana 291: Na ovoj stranici po~iwe poglavqe „Likvidacije u 

Srebrenici.“ Autor govori o likvidaciji nekoliko Srba koji su 

ostali u Srebrenici ili su ih pripadnici Ori}eve vojske doveli 

kao zarobqenike. 

Strana 295: Opisuje se prodaja naoruàwa qudima iz Srebrenice, 

iako je to tada bilo demilitarizovana zona. 

Strana 315: Mustafi} opisuje kako su se na srpskoj TV „Srna“ pojavile 

dve devojke Muslimanke koje su pred kamerama tvrdile da 

25 Muslimanska xamija, koja se nalazila na dvadesetak metara od manastira, na nesre- 

}u tako|e je poru{ena kada su srpske snage povratile ovu teritoriju. To je àlostan primer 

vi{e opakog ciklusa nasiqa i odmazde.


su ih u Srebrenici silovali pripadnici srebreni~ke muslimanske 

mafije, kao i dva momka Muslimana koji su ispri~ali da su 

pobegli od srebreni~kog terora. 

Strana 366: Mustafi} daje primer sistematske prakse muslimanskih 

snaga: izlazak iz demilitarizovane zone i pravqewe zaseda 

za srpsku vojsku na putnom pravcu izme|u Bratunca i Skelana, da 

bi, kako kaè autor „izazvali zlo“. Isto to na putu izme|u Mili- 

}a i Podravawa. 

Strana 369: Mustafi} opisuje napad muslimanskih snaga iz Srebrenice 

na srpsko seli Vi{wica 26 juna, 1995. Ovo poglavqe je 

veoma bitno jer govori o pripremawu i izvo|ewu namernog napada 

na srpsko selo iz srebreni~ke za{ti}ene zone. 

Rat koji nije bio vo|en po evropskim standardima. U atmosferi 

mr`we i primitivnih sredwovekovnih strasti, pogotovo pod rukovodstvom 

sadiste i pohlepnog mafija{a kakav je bio „brigadir“ Naser Ori}, i 

pojam vo|ewa rata ubrzo se morao sasvim degenerisati, do te mere da je izgubio 

svaku prepoznatqivu vezu sa vojni~kim operacijama u konvencionalnom 

smislu te re~i. Usledili su maroderski napadi na obli`wa srpska sela26 

na {irem podru~ju Srebrenice i susednih op{tina. Wihova iskqu~iva 

svrha bilo je ubijawe i pqa~ka. U ovim pohodima, kao {to se opaà u izve{taju 

Holandskog ratnog instituta NIOD ubistvo bez okrutnosti bilo je 

privilegija malobrojnih. 27 Ve}ina su pobijeni zverski, {to je wihovim 

preìvelim ro|acima i susedima ostalo u ìvom se}awu kada je u julu 

1995. godine — naàlost — do{ao trenutak za obra~un. 

Napad koji je bio izvr{en na srpsko selo Bjelovac 14. decembra 1992. 

godine (Prilog 1.3), kada je bilo pobijeno 68 me{tana, ilustruje ne samo 

bespo{tednost tih pohoda ve} i metodi~nost u pripremi zverstava i vo|ewu 

uredne dokumentacije o wima koja prevazilazi ono {to bi se na Balkanu 

obi~no o~ekivalo. Dokumenta iz {taba muslimanske vojske koja se nalaze u 

prilogu odslikavaju etapu planirawa napada na Bjelovac i nekoliko susednih 

sela i zaselaka, a zatim se u izve{taju o rezultatima „akcije“ hladno 

navode dve stvari koje po svojim implikacijama lede krv u ìlama: (1) oko 

50 zarobqenika bilo je „likvidirano“, izraz koji bi se opravdano mogao 

protuma~iti kao {ifra za smaknu}e 28 i (2) nakon {to je selo bilo zauzeto, 

muslimanske snage su „zarobile“ i sa sobom odvele dve ène i troje dece. 

26 Posledice tih napada dramati~no su fotografski zabeleène u monografiji koautora 

ove kwige, dr Qubi{e Simi}a: Stradawe srpske Srebrenice, 1992 — 1995 (fotografski 

putopis kroz zemqu jada i ~emera), Beograd, 2010. 

27 „Mnogi ovi napadi su po svojoj prirodi bili krvavi. Na primer, `rtvama su bili 

prerezani grkqani, bili su napadnuti vilama ili zapaqeni.“ Izve{taj NIOD-a, I deo, poglavqe 

10: „Srebrenica pod opsadom“. 

28 Ponovo bi se moglo postaviti na~elno pitawe: da li se ista pravila rata odnose na 

tretman zarobqenika sa obe strane


Pojam „zarobqavawa“ èna i dece tokom vo|ewa vojnih operacija 

uglavnom je nepoznat u evropskom ratovawu novijeg doba, bar ne one vrste 

koja se uklapa u norme op{tepriznatih obi~aja i konvencija. âk i povr- 

{an pregled muslimanskih dokumenata koji su vezani za napad na Bjelovac 

i susedna sela pokazuje nedostatak jednog vrlo bitnog elementa, ~ije prisustvo 

~ini razliku izme|u prostog maroderstva i legitimne vojne operacije: 

tu nema ni pomena o vojnim ciqevima, niti ima poku{aja da se operacija 

stavi u kontekst nekog {ireg strategijskog plana. Ostaje neodoqiv utisak 

da je ~iwenica da su Bjelovac i susedna sela bili naseqeni Srbima bio 

sasvim dovoqan razlog da budu napadnuti i uni{teni, a ìteqi pobijeni. 

Tokom 1992. i 1993. godine najmawe 39 srpskih sela i lokacija u {irem 

rejonu Srebrenice napadnuto je i opusto{eno, a stanovni{tvo u wima 

bilo pobijeno i proterano, {to potvr|uju izjave preìvelih date nadle- 

`nim organima MUP-a Republike Srpske: 

1. selo Bqe~eva ‰dve izjaveŠ 

2. zaseda na putu Srebrenica — Sase ‰~etiri izjaveŠ 

3. selo ûmavi}i ‰13 izjavaŠ 

4. seloViogor‰~etiriizjaveŠ 

5. selo Sjemovo ‰dve izjaveŠ 

6. selo Osredak ‰jedna izjavaŠ 

7. selo Orahovica ‰tri izjaveŠ 

8. selo Me|e ‰16 izjavaŠ 

9. zaseda na putu Srebrenica —Skelani ‰jedna izjavaŠ 

10. ubistvo Simi} Vojislava ‰jedna izjavaŠ 

11. zaseda u mestu @utica ‰pet izjavaŠ 

12. zaseda u Kowevi} Poqu ‰~etiri izjaveŠ 

13. zaseda u Bakra~ima ‰tri izjaveŠ 

14. selo Oparci ‰sedam izjavaŠ 

15. selo Crkvine ‰dve izjaveŠ 

16. selo Rupovo Brdo ‰osam izjavaŠ 

17. selo Ratkovci ‰15 izjavaŠ 

18. selo Loznica ‰sedam izjavaŠ 

19. selo Breàni ‰osam izjavaŠ 

20. selo Krwi}i ‰{est izjavaŠ 

21. selo Zagoni ‰{est izjavaŠ 

22. selo Zalazje ‰23 izjaveŠ 

23. selo Maga{i}i ‰sedam izjavaŠ 

24. selo Stanatovci ‰tri izjaveŠ 

25. selo Jeèstica ‰~etiri izjaveŠ 

26. selo Gorwi Sadi}i ‰5 izjavaŠ 

27. selo Gorwa Kamenica ‰4 izjaveŠ 

28. selo Silovawe ‰dve izjaveŠ 

29. napad na Barke ‰~etiri izjaveŠ 

30. selo Podravawe ‰10 izjavaŠ


31. selo Rogosija ‰tri izjaveŠ 

32. selo Fakovi}i ‰tri izjaveŠ 

33. selo Kamenica ‰62 izjaveŠ 

34. selo Bjelovci ‰19 izjavaŠ 

35. selo Kravica ‰tri izjaveŠ 

36. napad na Skelane ‰16 izjavaŠ 

37. selo Kalaba~e ‰jedna izjavaŠ 

38. selo Gniona ‰sedam izjavaŠ 

39. selo Metaqka ‰tri izjaveŠ 

Ovaj poduga~ak spisak, i izjave koje ga prate, ne ostavqa prostora za 

sumwu da se tu radilo o napadima {irokog obima i sistematskog karaktera, 

dakle “widespread and systematic,” da se izrazimo terminologijom koju Me- 

|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju rutinski koristi u optu`nicama 

i presudama koje se odnose na Srbe. Posle svakog od tih napada i paralelnog 

~i{}ewa srpskog stanovni{tva, zona pod kontrolom muslimanske 

vojske pod komandom Nasera Ori}a neprekidno se uve}avala. Na svom vrhuncu, 

u prole}e 1993. godine, cenilo se da se srebreni~ka zona rasprostire 

na oko 500 kvadratnih kilometara29 {to je najzad Vojsku Republiku Srpske 

ubedilo u neophodnost da hitno preduzme odgovaraju}e protivmere. 

Zna~ajno je da su Unprofor, vojni kontingent UN u Bosni i Hercegovini, i 

wegovi pretpostavqeni u politi~kom lancu koji je vodio u Savet bezbednosti 

UN u Wujorku, na de{avawa na terenu Srebrenice po~eli da reaguju tek 

kada je u martu i aprilu 1993. uspeh srpske protivofanzive pretio da srebreni~ku 

muslimansku vojsku skr{i30. Ali sve do tada, oni su ostajali nemi 

dok je ta vojska, nesmetano i bez prigovora od istih visokih instanci, 

srpska naseqa brisala sa lica zemqe i bespo{tedno tamanila wihove mirne 

ìteqe. 

Ta reakcija UN, preduzeta pod izgovorom hitne humanitarne potrebe, 

ustvari nije bila ni{ta drugo osim politi~ka operacija spasavawa vojnog 

poligona muslimanske vojske, u dubini srpske teritorije, od nastupawa 

srpske armije. Ali ona je ipak zna~ajna i na jednom drugom nivou. Mo`da sa 

nekim politi~kim ogradama, ali na taj na~in su UN ipak na~elno priznale 

obavezu da tokom ratnog sukoba u BiH u~ine sve {to je bilo mogu}e da bi 

za{titile ugroèno civilno stanovni{tvo. To priznawe dogodilo se kada 

su Ujediwene nacije upravo takav motiv istakle kao razlog za svoju intervenciju 

u aprilu 1993. godine, navodno osmi{qenu da osigura bezbednost 

ugroènog muslimanskog stanovni{tva Srebrenice. Ali, ako takva obaveza 

na~elno postoji, ona se ne moè, bar ne otvoreno i javno, ograni~iti na 

29 Po Izve{taju NIOD-a, ¼Na kraju je od prvobitnih 9.390 stanovnika Srba u podru~ju 

Srebrenice ostalo samo wih 860, i to uglavnom u ~etiri sela, Skelani, Crvica, Petrica i 

Lije{}e…Srbi iz podru~ja Bratunca uglavnom su bili potisnuti u sam grad Bratunac.“ Izve{taj 

NIOD-a, I deo, poglavqe 10. 

30 Ovo jasno proizilazi i iz Izve{taja o Srebrenici generalnog sekretara UN 1998. 

godine, par. 115.


pruàwe za{tite osobama samo jedne nacionalnosti. Ona je po svojoj prirodi, 

i u skladu sa misijom UN, univerzalna i proteè se kako na Muslimane, 

tako i na Srbe, i na ostale ugroène qude. 

Izjava generalnog sekretara Ujediwenih nacija u kojoj je objasnio kako 

on shvata parametre misije Unprofora u Srebrenici, od momenta kada je 

1993. bila uspostavqena za{ti}ena zona, pokre}e niz zanimqivih pitawa. 

„Da se za{tite civilna stanovni{tva uspostavqenih bezbednih 

podru~ja od oruànih napada i od drugih oblika neprijateqstava, 

prisustvom vojnih snaga i, ako bi to bilo potrebno, primenom vazdu{ne 

sile, u skladu sa ugovorenom procedurom.“31 

Ostavqaju}i po strani pitawe moralnih parametara intervencije 

UN, vredi obratiti pa`wu na to kako se weni pravni parametri artikuli- 

{u u ovom enigmati~nom i nedovoqno prokomentarisanom izlagawu generalnog 

sekretara. Na kakva bi se to „civilna stanovni{tva“, u mnoìni, 

ova direktiva mogla odnositi, ako ne obuhvata i srpske civile na podru~ju 

Srebrenice i ako se ne podrazumeva, barem formalno, da bi koncept za{ti- 

}ene zone, bez etni~ke ili konfesionalne diskriminacije, trebalo da se 

odnosi i na wih, kao i na svaku ugroènu osobu, bez razlike, ukoliko bi se 

ona nalazila na tom podru~ju 

Ako nastale obaveze analiziramo pa`qivo i u sklopu doga|aja iz kojih 

su te obaveze iznikle, vide}emo da je u uslovu da se mora sprovesti demilitarizacija 

muslimanske strane takav zakqu~ak implicitan. Ako je muslimanskoj 

strani trebalo oduzeti oru`je, razlog je da bi u protivnom to 

oru`je moglo biti (kao {to je do tada bilo) zloupotrebqavano za vo|ewe 

kampawe masovnog ubijawa i terora protiv srpskog stanovni{tva u okolnim 

naseqima. Dakle, naoruàna muslimanska strana predstavqala je pretwu 

koju je demilitarizacijom trebalo otkloniti, a ta pretwa bila je uperena 

protiv okolnog srpskog ìvqa. Ne samo iz sadràja sporazuma kojim je 

bila uspostavqena za{ti}ena demilitarizovana zona, ve} i na osnovu op- 

{tepoznatihokolnostinaterenu,bilojejasnodajesrpskastranaimala 

krupan razlog kada je zahtevala demilitarizaciju. To je bilo u ciqu za{tite 

svoga stanovni{tva u okolini Srebrenice. Prihvatawe tog uslova od 

strane me|unarodne zajednice, oli~ene u snagama UN, ~ak i bez izri~ite izjave 

u tom smislu, bilo je jednako wenom preuzimawu obaveze da se u Srebrenici 

za{titi ne samo muslimansko, ve} i okolno srpsko stanovni{tvo. 


31 U originalu: “To protect the civilian populations of the designated safe areas against armed 

attacks and other hostile acts, through the presence of its troops and, if necessary, through the 

application of air power, in accordance with agreed procedure.”‰ U.N. Security Council, “Report of 

the Secretary-General Pursuant to Resolution 844 (1993),” S/1994/555, May 9, 1994, p. 5.Š.

II. DEMILITARIZACIJA 

DEMILITARIZACIJA 

Nesprovo|ewe demilitarizacije srebreni~ke enklave u direktnoj je 

vezi sa vr{ewem zlo~ina protiv nemuslimana srebreni~kog kraja. To je 

istovremeno i jedno od kqu~nih pitawa sa kojim je povezana odgovornost 

ve}ine glavnih aktera, u prvom redu takozvane me|unarodne zajednice u liku 

Ujediwenih nacija. Odgovornost UN u vezi sa nesprovo|ewem demilitarizacije 

za{ti}ene zone Srebrenica treba posebno naglasiti. Ona proisti~e 

iz dva formalna ugovora o demilitarizaciji zakqu~ena u aprilu i u 

maju 1993. godine, gde su Ujediwene nacije nazna~ene kao ugovorna strana. 

Propust da se proces demilitarizacije muslimanskih oruànih snaga u 

srebreni~koj enklavi sprovede stvorio je glavni materijalni uslov koji je 

tim snagama omogu}io da nastave sa borbenim dejstvima protiv okruùju}e 

teritorije pod kontrolom Republike Srpske i da se pripremaju za predvi- 

|ena integrisana borbena dejstva na {irem planu, u sastavu daqih ratnih 

operacija ABiH. 

Ugovori o demilitarizaciji. Pitawe demilitarizacije enklave bilo 

je regulisano u dva ugovora, koja se po su{tini malo razlikuju. 

Prvi ugovor (Prilog 2.1) bio je potpisan me|u zara}enim stranama i 

u prisustvu predstavnika Unprofora 17. aprila, 1993. godine; drugi ugovor, 

koji se pored Srebrenice odnosio i na demilitarizaciju enklave @epa, 

bio je sklopqen 8. maja, 1993. godine. UN je tom prilikom li~no zastupao 

komandant Unprofora, general Morijon (Morillon). 

U relevantnom delu ugovora o demilitarizaciji od 17. aprila, 1993. 

godine, a to je ta~ka 4. stoji: ¼Demilitarizacija Srebrenice bi}e izvedena 

u roku od 72 sata od pristizawa jedinice Unprofora u Srebrenicu (11:00 

~asova, 18. aprila 1993, a ukoliko stignu kasnije, to }e se promeniti). Sve 

naoruàwe, municija, mine, eksploziv i borbena oprema u Srebrenici (sa 

izuzetkom lekova) bi}e predato Unproforu pod nadzorom trojice oficira 

sa obe strane, dok }e kontrolu obavqati Unprofor. Sa izuzetkom Unprofora, 

nakon zavr{etka procesa demilitarizacije, naoruànih pojedinaca ili 

jedinica vi{e ne}e biti u gradu. Odgovornost za proces demilitarizacije 

leì na Unproforu½. 

Izme|u ostalog, ova odredba je zna~ajna zato {to po woj UN, preko 

svojih oruànih snaga, na sebe izri~ito primaju odgovornost za sprovo|ewe 

procesa demilitarizacije. 

Na~in na koji su snage UN ispunile tu obavezu vidi se iz izve{taja 

generalnog sekretara o doga|ajima u Srebrenici od 1998. godine:


„61. Oko 170 vojnika Unprofora, uglavnom iz kanadskog kontingenta, 

bili su raspore|eni na podru~ju Srebrenice 18. aprila, ~ime je 

tamo po prvi put bilo ostvareno zna~ajno prisustvo Unprofora. 

Kanadske snage su zatim krenule u nadziravawe demilitarizacije 

grada Srebrenice, mada ne i podru~ja koje ga okruùje. Halilovi} 

je izjavio da je izdao nare|ewe Bo{wacima u Srebrenici da ne predaju 

upotrebqivo oru`je ili municiju. Shodno tome, Bo{waci su 

predali oko 300 komada oru`ja, od ~ega je veliki broj bio neupotrebqiv; 

oni su tako|e predali nekoliko komada te{kog naoruàwa, za 

{ta nisu imali zna~ajne koli~ine municije. Velika koli~ina lakog 

naoruàwa bila je preme{tena van teritorije grada.“1 

Ve} od samog po~etka postalo je jasno da je „demilitarizacija“ za{ti- 

}ene zone bila jedna igra, a ne obaveza koju je muslimanska strana imala nameru 

iskreno da ispo{tuje. Da ni UN nisu imale ozbiqnu nameru da na tome 

insistriraju, prime}uje se ve} iz slede}eg paragrafa u izve{taju generalnog 

sekretara: 

„62. Sekretarijat je obavestio komandanta snaga2, s obzirom na 

stavove nekoliko ~lanova Saveta3, da proces demilitarizacije 

Srebrenice ne treba da se sprovodi preterano revnosno i da to 

iskqu~uje, na primer, pretragu za oru`jem od vrata do vrata.“ 

Potpunu neozbiqnost ovog procesa kruni{e saop{tewe za {tampu koje 

je, u prkos ~iwenicama sa terena, 21. aprila 1993. objavio Unprofor: 

„Demilitarizacija Srebrenice uspe{na.“ 4 

Slede}i sporazum o demilitarizaciji (Prilog 2.2) bio je potpisan 8. 

maja, 1993. godine, i on se svojim dejstvom, pored Srebrenice, proteè i na 

obli`wuenklavu@epa.Tamoseodre|uje(ta~ka3)da}esesve„vojneili 

paravojne jedinice morati ili povu}i iz demilitarizovane zone ili predati 

naoruàwe“; da }e „Unprofor … staviti predato oru`je i municiju pod 

svoj nadzor“ (ta~ka 4); poloàj Unprofora se defini{e tako da }e on „kontrolisati 

demilitarizovanu zonu kako bi se omogu}ilo sprovo|ewe ovog 

sporazuma i jedinice Unprofora koje }e biti dovoqno sna`ne da kontroli- 

{u demilitarizovano podru~je bi}e prisutne u demilitarizovanoj zoni 

dok se ugovorne strane ne dogovore druga~ije“ (ta~ka 5); daqe, niko, „izuzev 

pripadnika Unprofora, ne}e imati pravo da poseduje bilo kakvo 

oru`je, municiju ili eksploziv. Oru`je, municija i eksploziv u wihovom 

posedovawu oduze}e im Unprofor. Borbenim licima ne}e biti dozvoqen 

ulazak u demilitarizovanu zonu“ (ta~ka 5); najzad, „na po~etku procesa de- 

1 Videti: 

http://daccess-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/N99/348/76/IMG/N9934876.pdfOpenElement 

2 Misli se na komandanta kanadskog kontingenta, koji je zahtevao podr{ku da sprovode 

demilitarizaciju u prkos nekooperativnom stavu muslimanske strane. 

3 Odnosi se na Savet bezbednosti UN. 

4 Izve{taj generalnog sekretara, Ibid., par. 62.

DEMILITARIZACIJA 53 

militarizacije civilna policija UN nadgleda}e odràvawe reda i zakona 

u demilitarizovanoj zoni“ (ta~ka 7). 

Sadràj ugovorenih obaveza. Ovaj drugi ugovor, postignut na insistirawe 

srpske strane, nezadovoqne usled prakti~nog fijaska prethodno 

potpisanog ugovora od 17. aprila, kada je oficirima UN na terenu iz Wujorka 

bilo savetovano da ne idu predaleko u nastojawima da prona|u i zaplene 

muslimansko naoruàwe u Srebrenici, sadrì nekoliko zanimqivih 

elemenata. 

Pre svega, „vojnim ili paravojnim“ jedinicama u enklavi daje se izbor, 

ili da predaju oru`je snagama UN ili da se sasvim povuku iz enklave. 

Dakle ovim sporazumom najavquje se 0 (nula) tolerancija za postojawe bilo 

kakvih vojnih formacija u Srebrenici, sa izuzetkom pripadnika snaga UN 

Zatim, snagama UN se prepu{ta „kontrola“ demilitarizovane zone „kako 

bi se omogu}ilo sprovo|ewe ovog sporazuma“, a to zna~i i odredbe o demilitarizaciji. 

U skladu sa tim, nakon prikupqawa oru`ja, snage UN naoru- 

ànim licima nadaqe ne}e dozvoqavati ulaz u zonu. Najzad, „civilna policija 

UN“ preuzima nadzor nad odràvawem reda i zakona u demilitarizovanoj 

zoni. To implicitno zna~i da }e UN biti odgovorne za bezbednost 

svih gra|ana u zoni i da ne}e dopustiti da se unutar zone organizuju, niti 

da se odatle izvode, borbena dejstva koja bi bila protivna na~elima reda i 

zakona. Logi~no je da se ovo protuma~i kao zabrana da se u za{ti}enoj zoni 

Srebrenice vr{i bilo kakvo planirawe ili izvo|ewe napada ~iji bi ciq 

ili posledica bilo ubijawe neborbenih lica po okolnim naseqima. 

Treba posebno naglasiti da se pro{irewe ovog sporazuma u odnosu na 

prethodni odnosi na preciznije definisawe nadzorne uloge i na dodatne 

ingerencije koje su prenete na snage UN radi uspe{ne realizacije postavqenih 

zadataka. Li~no prisustvo komandanta snaga UN u Sarajevu, generala 

Morijona, nagla{ava ozbiqnost ovog sporazuma i podvla~i obavezuju}i 

karakter odgovornosti koje su strane tom prilikom preuzele na sebe. 

Su{tinsku ta~nost ovih zakqu~aka potvrdio je i sam general Morijon 

kada je svedo~io pred Me|unarodnim krivi~nim tribunalom za biv{u 

Jugoslaviju u predmetu Slobodana Milo{evi}a, 12. februara, 2004. godine: 

„Sporazum je predvi|ao da svi oni koji nisu bili spremni da poloè 

oru`je moraju da napuste enklavu …“ 5 

Holandske oruàne snage, ~iji je bataqon u ime UN od kanadskog po- 

~etkom 1994. godine preuzeo nadzor nad srebreni~kom enklavom, svoj mandat 

su shvatale na sli~an na~in: 

¼Najva`nija ta~ka ovog sporazuma bila je demilitarizacija enklava 

Srebrenice i @epe. Ciq je bio ili da se sve vojne ili paravojne 

formacije povuku iz demilitarizovane zone, ili da predaju sve svo- 

5 Strana 32045, redovi 22–24.


je oru`je, municiju, mine i eksploziv Unproforu. Od tada, Unprofor 

je imao pravo da zapleni oru`je i municiju u posedu civila½.6 

Na drugom mestu, zadatak holandskih, odnosno UN snaga, izme|u ostalog, 

defini{e se ovako: ¼Da razoruà ABiH.½7 

Posledice neuspeha demilitarizacije. Kako je proces ¼demilitarizacije½ 

tekao vidi se iz niza izve{taja komande ABiH u Srebrenici (u 

prvoj fazi sukoba pod nazivom 8. operativna grupa, a od 24. oktobra, 1994, 

28. divizija ABiH) svojim pretpostavqenima u Tuzli i u Sarajevu, i obratno. 

Na primer, vrlo je indikativan izve{taj {taba oruànih snaga Srebrenice 

aktom broj 35/93 od 28. 07. 1993. komandi II korpusa u Tuzli. Tu se vi- 

{a komanda izve{tava da u julu 1993, dakle ve} pod uslovima uspostavqene 

za{ti}ene i ¼demilitarizovane½ zone, u okviru Operativne grupe u Srebrenici 

postoje: 

¼Brigada Poto~ari sa tri bataqona, brigada Su}eska sa tri bataqona, 

brigada Kragqivoda sa tri bataqona … i pet samostalnih 

bataqona i samostalne jedinice rodova i slu`bi.½ 

Postavqa se pitawe: kako je postojawe takvih vrlo ozbiqnih i propisno 

organizovanih vojnih formacija moglo izma}i pa`wi kontingenta 

UN koji je bio razme{ten u bezbednoj zoni, i to upravo sa zadatkom da onemogu}i 

da se ne{to sli~no dogodi 

Uslovi sporazuma bili su jasni i po~ivali su na bazi quid pro quo: 

muslimanska strana pristaje na demilitarizaciju i odustaje od daqih napada 

na srpska naseqa u okruèwu i od ubijawa srpskog stanovni{tva u 

wima, a srpska strana se, za uzvrat, obavezuje da }e prekinuti svoja ofanzivna 

dejstva prema enklavi. 8 Kadajednastranaprestanedapo{tujedogovoreno, 

to i drugu stranu osloba|a obaveze da se pridràva onih ta~aka koje 

se na wu odnose. 9 

Izgleda da su se stepen organizovanosti i borbene pripravnosti ilegalnih 

muslimanskih snaga u za{ti}enoj enklavi neprestano pove}avali. 

6 Report based on the Debriefing on Srebrenica ‰Rapporteur O. van der Wind, brigadier generalŠ, 

4 oktobar 1995, par. 2.20, s. 8 

7 Ibid., par. 2.23, s. 9 

8 Prema proceni generalnog sekretara UN u par. 59 Izve{taja iz 1998. godine, nije 

bilo sumwe da se u aprilu 1993, kada je postizawem sporazuma o demilitarizaciji srpsko nastupawe 

zaustavqeno, „Unprofor se suo~avao sa stvarno{}u da su Srbi bili vojni~ki u potpuno 

nadmo}nom poloàju oko Srebrenice, i da su grad i wegovo stanovni{tvo bili ugroèni.“ 

9 To proizilazi nedvosmisleno iz odredaba Prvog dopunskog protokola @enevske konvencije 

(1977), ~lan 60, Demilitarizovane zone: „Ukoliko jedna od strana u sukobu materijalno 

prekr{i ta~ke 3 ili 6, druga strana }e biti oslobo|ena od svojih obaveza u sklopu sporazuma 

kojim se zoni dodequje demilitarizovani status. U tom slu~aju, zona taj status gubi 

…“ Ta~ke 3 i 6 odre|uju uslove koji se moraju ispuniti da bi status demilitarizovane zone 

mogao biti priznat, sa za{titom koja iz toga proisti~e. Za tekst konvencije, videti: 

http://www.icrc.org/IHL.NSF/FULL/470OpenDocument


To ilustruje akt broj 03–2/94 koji je 8. februara, 1994. godine Op{tinski 

sekretarijat narodne odbrane Srebrenica uputio Okru`nom sekretarijatu 

odbrane u Tuzli, dakle u sedi{te II korpusa Armije BiH. U tom dopisu podnosi 

se izve{taj o stawu raspore|enog qudstva, vozila i stoke u januaru 

1994. godine: 

— U oruànim snagama (Armija i MUP) angaòvano je 5.271 vojni 

obveznik; 

— U radnu obavezu je raspore|en 1.221 vojni obveznik; 

— U Civilnu za{titu je raspore|eno 939 vojnih obveznika; 

— Za potrebe Oruànih snaga angaòvano je 28 motornih vozila i 

174 kowa (tovarna grla); 

— Neangaòvanih (neraspore|enih) je 3.247 vojnih obveznika, a 

me|u tim brojem su i rawenici i invalidi. 

Komanda 8 operativne grupe (O.G.) Srebrenica 12. februara, 1994. 

uputila je komandi II korpusa u Tuzli tabelarni „Pregled popune i gubitaka 

u qudstvu jedinica 8 O.G. sa stawem na dan 15. 02. 1994. godine“.10 

Iz ovoga akta se vidi da su jedinice 8 O.G. Srebrenica bile popuwene 

sa 98.8 procenata, ili da je od formacijom predvi|enih 5.193 pripadnika 

bilo mobilisano 5.133 qudi. 

Komanda II korpusa uputila je komandi 8. O.G. Srebrenica nare|ewe 

broj 02/2–356–1 dana 12. februara 1994. godine, pod nazivom: ¼Plan aktivnosti 

i mjere na unapre|ewu borbene gotovosti, Nare|ewe½. 

U preambuli Nare|ewa stoji: „Na osnovu referisawa Komandi O. G.-a 

o stawu borbene gotovosti i plana Komande II korpusa o otklawawu uo~enih 

nedostataka po elmentima borbene gotovosti II korpusa, a u ciqu podizawa 

i ja~awa ukupne borbene gotovosti II korpusa, nare|ujem: 

— 1. [to prije zavr{iti preformirawe jedinica… 

— 6. Sve jedinice }e dostaviti prijedlog o unapre|ewu starje{ina… 

— 10. Preko okru`nog i op{tinskog sekretarijata vr{iti popunu 

jedinica do pune RF... i 

— Sagledati stawe i pristupiti borbenom izvje{tavawu po najnovijem 

nare|ewu SVK.“ 

O ja~ini 28. divizije (Prilog 2.3) govori se i u jednom dokumentu koji 

je hronolo{ki vrlo blizak padu enklave. To je izve{taj za juni 1995. o 

stawu popuwenosti vojnih jedinica u enklavi Srebrenica, koji je lokalna 

komanda, pod datumom od 5. jula 1995. godine, uputila Ministarstvu odbrane 

u Sarajevu. Brojno stawe divizije u tom izve{taju se navodi kao 5.037 

qudi.11 

10 Akt komande 8. O.G. Srebrenica, akt 42/94 od 12.02.1994. godine. 

11 Arhivska oznaka EDS, originalni dokumenat: 1D15–1416; engleski prevod: 

1D26-0121.


Postavqaju se opet logi~na pitawa: o kakvom preformirawu ili popuwenosti 

jedinica, i o kakvom bi borbenom izve{tavawu, ovde smelo biti 

re~i, kada u tom periodu i na tom podru~ju uop{te nisu bile dozvoqene 

vojne formacije bilo kakve vrste, osim onih koje su pripadale UN Najmawe 

su, mimo UN, bile dozvoqene vojne formacije one vrste koje su bile 

opremqene za izvo|ewe borbenih dejstava. Kao da je èleo da naglasi farsu 

„demilitarizacije,“ komandant muslimanskih snaga u Srebrenici Naser 

Ori}, aktom broj 130–29–25/94 od 04.06.1994. godine izve{tava komandu II 

korpusa (Organ za popunu i personalne poslove) o slede}em: „U vezi Va{e 

Naredbe str. pov. broj 03/96–53 od 14.03.1994. godine, dostavqamo Vam podatke 

o popuni jedinica O. G. Podaci su prikazani po obrazcu PR–1 sa 

svim promjenama.“ 

Popuwenost 8. O.G. po ovom izve{taju je slede}a: oficira 429, podoficira 

562 i vojnika 4.535, {to je ukupno 5.526 pripadnika 8. O.G. Srebrenica 

na dan 04.06.1994. godine. 

S obzirom na profesionalnu formacijsku organizovanost muslimanskih 

jedinica u Srebrenici, moglo bi se sa sigurno{}u re}i da one nisu 

bile predodre|ene da tu budu kao pasivni i nenaoruàni posmatra~i. Od 

tih vojnih snaga ne samo da u aprilu i maju 1993. godine nije bilo zahtevano 

— kao {to su postignuti sporazumi predvi|ali — da svoje naoruàwe 

predadu Ujediwenim nacijama, ve} su one, raznim kanalima, bile stalno 

opskrbqivane novim zalihama vojne opreme. 12 

Isti komandant, Naser Ori}, 3 novembra 1994. godine uputio je na- 

~elniku {taba Armije BiH, generalu Haxihasanovi}u, izve{taj pod brojem 

01/130–204, gde stoji: 

„Veza Va{ akt broj: 02–1/1347–1 

U vezi Va{eg akta broj 02–1/1347–1 od 1 novembra, 1994. godine 

obave{tavamo vas da i mi intenzivno radimo na pripremi predstoje}e 

operacije. Ranije smo vam dostavili na{u zamisao izvr{ewa 

zadatka … Radi potpunije realizacije i upoznavawa sa na{im 

mogu}nostima prestoje}eg zadatka ovlastio sam i odlu~io sam da 

vam ponovo uputim Suqi} Kasima koji }e vas usmeno i detaqno 

upoznati sa na{im mogu}nostima i namjerama.“ 

Kakve je „zadatke“ mogla da planira jedna vojna jedinica koja formalno 

nije imala pravo ni da postoji, a jo{ mawe da raspolaè materijalnim 

sredstvima za izvr{avawe vojnih zadataka 13 Protiv koga su ti „zadaci“ 

12 U vezi sa tajnom operacijom snabdevawa muslimanskih snaga u Srebrenici, videti: 

Intelligence and the War in Bosnia 1992–1995, Cees Wiebes, Lit Verlag, 2003, s. 161. 

13 Za prikaz nekih od tih borbenih operacija koje su snage 28. divizije izvodile iz 

„demilitarizovane“ za{ti}ene zone Srebrenica, pogledati dokumenat: „Komanda 2. Korpusa 

ABiH General{tabu ABiH, Sarajevo, Uprava bezbjednosti: Pad Srebrenice (radna verzija)“ 

ICTY, arhivska oznaka EDS 01854533. U tom dokumentu, izme|u ostaloga stoji: „Iz komande 

2. korpusa i iz general{taba do{la je naredba da se diverzantskim akcijama privu~e pa`wa


bili usmereni, dok su snage UN, koje su po sporazumu trebale da vr{e kontrolu 

nad teritorijom enklave i da garantuju wenu demilitarizaciju, mo- 

`da gledale u nekom drugom pravcu 

Znawe Unprofora. Mo`da su snage Ujediwenih nacija u~tivo gledale 

u drugom pravcu dok su se doga|ale stvari koje su bile u neskladu sa wihovom 

misijom u Srebrenici. Ali kako saznajemo iz debrifinga holandskog 

bataqona od 4. oktobra, 1995, ~iji je autor general Van der Vind, to 

uop{te ne zna~i da one nisu znale {ta se tu de{ava. To zna~i samo da one 

ni{ta nisu preduzimale u vezi sa tim. 

U holandskom debrifingu nema dileme i precizno se defini{e „vojni 

zadatak“ kontingenta UN: „ciq prisustva UN bio je da snage bosanskih 

Srba odvrati od napada na enklavu, dok je ABiH imala da po{tuje demilitarizovani 

status enklave.“ 14 

Saznajemo da je „osobqe holandskog bataqona u ovom pogledu imalo 

jedan problem — ukoliko bi za vreme vr{ewa patrolnih du`nosti nai{li 

na vojnike ABiH ili civile pod oru`jem — oni nisu imali dozvolu da koriste 

silu kako bi te osobe razoruàli, niti im je bilo dopu{teno da ulaze 

u ku}e bez dozvole uku}ana.“15 

Kao posledica takvog tolerantnog stava, „snage ABiH-a provodile su 

sistematske operacije iz enklave, da bi se zatim povukle na teritoriju pod 

za{titom UN“16 [to se ti~e srpskih snaga, koje su enklavu dràle u okru- 

èwu, „u sastavu tih jedinica nalazili su se najve}im delom izbegli bosanski 

Srbi, koji su pre toga ìveli u enklavi“.17 To je, nesumwivo, predstavqalo 

jednu vrlo zapaqivu okolnost, kao {to se i pokazalo u julu 1995. 

„Operativna dejstva vojske bosanskih Srba oko enklave“, nastavqa se u iskazu 

holandskog debrifinga, „bila su usmerena na odràvawe postoje}eg 

stawa i na pruàwe za{tite bosansko-srpskom stanovni{tvu izvan enklave 

od ofanziva koje je ABiH izvodila iz enklave.“18 

Srpska strana nije skrivala svoje nezadovoqstvo tom situacijom: 

„VRS je neprestano optuìvala holandski bataqon da ne preduzima ni{ta 

da se spre~e vojna dejstva ABiH koja su bila izvo|ena iz enklave. Me|utim, 

s obzirom na svoje brojno stawe, holandski bataqon uop{te nije imao sredstava 

da takva dejstva onemogu}i, osim {to je nastojao da lokalno rukovodstvo 

ABiH ubedi da od wih odustane.“ 19 

neprijateqa na taj na~in da se izvr{i izvi|awe neprijateqa po dubini, kako bi se pomogla 

akcija deblokade Sarajeva.“ 

14 Debrifing, par. 2.30, s. 11. 

15 Ibid., par. 2.38, s. 13. 

16 Ibid., par. 2.34, s. 12–13. 

17 Ibid., par. 2.35, s. 13. 

18 Ibid. 

19 Ibid., par. 2.43, s. 14.


Srpske reakcije na ovakvo provokativno pona{awe muslimanske strane 

postajale su sve o{trije: „Krajem aprila ‰1995.Š — kao odgovor na neprestane 

ispade ABiH — VRS je preduzela ekstreman korak tako {to je enklavu 

hermeti~ki izolovala, {to je dovelo do prekida u wenom snabdevawu.“ 20 Jedan 

od tih incidenata, kada je tokom ispada iz enklave bilo ubijeno sedam 

Srba, izazvao je „èstoku reakciju“ sa srpske strane.21 

Ono {to je bilo poznato holandskim vojnim vlastima na terenu u Srebrenici, 

nije bilo tajna ni za politi~ko rukovodstvo Ujediwenih nacija u 

Wujorku. U izve{taju o situaciji u BiH, koji je objavio 30 maja, 1995. godine, 

generalni sekretar je o tim stvarima diplomatskim ali dovoqno jasnim 

jezikom rekao slede}e: 

„The party defending a safe area must comply with certain obligations 

if it is to achieve the primary objective of the safe area regime, that is, 

the protection of the civilian population. Unprovoked attacks launched 

from safe areas are inconsistent with the whole concept. 

In recent months, ‰BosnianŠ government forces have considerably increased 

their military activity in and around most safe areas, and many 

of them, including Sarajevo, Tuzla and Bihac, have been incorporated 

into the broader military campaigns of the government side… The Government 

also maintains a substantial number of troops in Srebrenica 

(in this case, a violation of a demilitarization agreement), Gorazde and 

Zepa…“22 

Posledice nesprovedene demilitarizacije. Posle nekoliko meseci 

pogroma okolnih srpskih naseqa i ubijawa i proterivawa nemuslimanskog 

stanovni{tva, koji su bili organizovani i sprovo|eni tokom 1992. godine 

iz srebreni~ke enklave, a {to je psiholo{ki kulminiralo napadom i pokoqem 

u Kravici i obli`wim selima na Boì} 1993. godine, Vojska Republike 

Srpske preduzela je uspe{nu protivofanzivu. Pored strategijske opasnosti 

koja je pretila od naglog {irewe enklave, situacija na koju je VRS 

reagovala predstavqala je i prvorazrednu humanitarnu katastrofu sa 

aspekta lokalnog srpskog stanovni{tva. Holandski institut za ratna istraìvawa 

‰NIODŠ to stawe opisuje ovako: 

20 Ibid. 

21 Ibid., par. 2.46, s. 15 

22 Bosnia-Herzegovina report of the secretary-general pursuant to security council resolutions 

982 (1995) and 987 (1995), 30 maj 1995. godine, par. 36–38. U prevodu: „Ona strana koja 

brani za{ti}enu zonu mora da ispo{tuje odre|ene obaveze da bi osnovni ciq, radi kojeg je 

za{ti}ena zona uspostavqena, mogao biti postignut, a to je za{tita civilnog stanovni{tva. 

Neizazvani napadi iz za{ti}enih zona neuskladivi su sa tim op{tim ciqem. Zadwih meseci, 

snage ‰bosanskeŠ vlade znatno su pove}ale vojnu aktivnost u i oko za{ti}enih zona i mnoge 

od wih, ukqu~uju}i Sarajevo, Tuzlu i Biha}, obuhva}ene su u okvirima {irih vojnih operacija 

koje vlada vodi….Vlada tako|e drì zna~ajne vojne snage u Srebrenici ({to je u ovom 

slu~aju prekr{aj sporazuma o demilitarizaciji)…“


“Ostatak 1992. godine Srbi su u ovom regionu proveli u defanzivi. 

Muslimanski borci iz Srebrenice napali su ukupno 79 srpskih 

mesta u podru~jima Srebrenice i Bratunca. Pona{ali su se 

po ustaqenom obrazcu. Prvo su Srbi bili isterani iz etni~ki me- 

{anih gradova. Onda su bili napadnuti srpski zaseoci okruèni 

muslimanskim gradovima i na kraju su bila pregaèna preostala 

srpska naseqa. Stanovni{tvo je ubijeno, wihovi domovi poharani, 

spaqeni ili dignuti u vazduh. Postojala je te`wa da se napadi 

izvode na srpske nacionalne praznike (kao {to su \ur|evdan, Vidovdan, 

Petrovdan i Boì}), verovatno zato {to se tada o~ekivalo 

najmawe otpora. Ali to je istovremeno doprinosilo rastu}oj ogor- 

~enosti me|u Srbima. Mnogi ti napadi su po svojoj prirodi bili 

krvavi. Na primer, `rtvama su prerezani grkqani, bili su napadani 

sa vilama ili zapaqeni. Procewuje se da je u ovim napadima 

pobijeno ili usmr}eno izme|u 1,000 i 1,200 Srba, dok je wih oko 

3,000 raweno. Na kraju od prvobitnih 9.390 stanovnika Srba u 

podru~ju Srebrenice ostalo je samo wih 860, i to uglavnom u ~etiri 

sela Skelani, Crvica, Petrica i Lije{}e. Srpski poku{aji da 

brane druga sela nisu imali uspeha. Srbi iz podru~ja Bratunca 

uglavnom su bili potisnuti u sam grad Bratunac.”23 

Iako je Generalni sekretar UN u svom izve{taju ocenio da je u martu 

i aprilu 1993. godine srpska protivofanziva prakti~no dovela do vojni~kog 

kraha muslimanskih snaga iz srebreni~ke enklave, srpska strana je 

kombinacijom pritisaka i obe}awa ipak bila prinu|ena na pristanak da 

obustavi uspe{no napredovawe svojih snaga i prihvatila je politi~ko re- 

{ewe u obliku sporazuma o demilitarizaciji. Ispostavilo se, me|utim, da 

je potpisivawe tog sporazuma sa muslimanske strane bilo samo takti~ki 

potez da se izbegne predstoje}i poraz, a ne odraz iskrene namere da se stawe 

u srebreni~kom kraju zaista stabilizuje. Napadi i provokacije iz zone, koju 

su sada {titile Ujediwene nacije, produìli su se, a muslimanska vojska 

u zoni organizovala se i obu~avala za u~e{}e u operacijama mnogo {ireg 

obima u sklopu strategijskih namera ABiH. Sve to izazvalo je neizbe- 

àn rasplet, koji je poprimio oblik odlu~ne i vrlo uspe{ne srpske ofanzive 

u julu 1995. godine, ~iji kontekst i uzroke prikazuje Holandski institut 

za ratna istraìvawa: 

„…‰Srebreni~kaŠ enklava je u sve ve}oj meri za ABiH po~ela da 

igra ulogu ‘za{ti}enog podru~ja’, odakle je ABiH mogla da zadaje 

udare ciqevima koji su — uglavnom — bili civilni. Te operacije 

su verovatno doprinele ~iwenici da je krajem juna VRS stala na 

stanovi{te da se to vi{e ne moè trpeti, nakon ~ega su odlu~ili 

da interveni{u. Kratko vreme zatim, VRS je donela odluku da en- 

23 NIOD Report, Part I: The Yugoslav Problem and the Role of the West, 1991–1994; Chapter 

10: Srebrenica under siege.


klavu zauzme. U vezi s tim, ‰ilegalniŠ ‘crni letovi’ do Tuzle i neprekidno 

snabdevawe ABiH u isto~nim enklavama mo`da su doprineli 

kona~noj odluci da se enklava napadne. U svetlu svega navedenog, 

nije iznena|uju}e da su se Mladi} i drugi bosanski Srbi 

na ovo stawe neprekidno àlili, ali te àlbe su obi~no ostajale 

bez odgovora… ”24 


24 Srebrenica — ASafeArea Appendix II. —Intelligence and the war in Bosnia 1992 — 

1995: The role of the intelligence and security services, Chapter 4, Secret arms supplies and other 

covert actions.

III. ANALIZA FORENZI^KIH IZVE[TAJA 

TU@ILA[TVA HA[KOG TRIBUNALA 

ANALIZA FORENZI^KIH IZVE[TAJA TU@ILA[TVA HA[KOG TRIBUNALA 

Analiza forenzi~kog materijala ima za ciq da doprinese rasvetqavawu 

istine o Srebrenici, kao i da nas uvede u metode rada i funkcionisawa 

Ha{kog tribunala. O~igledno je da su se posledwih 15 godina pojavili 

mnogi, najblaè re~eno kontradiktorni stavovi po nekim osnovnim i vrlo 

osetqivim stvarima kada je u pitawu ovaj materijal kao i celokupan rad 

Ha{kog tribunala. 

Opet, posmatrano sa strane, sti~e se utisak da je na pitawa koja se odnose 

na qudske gubitke vezane za Srebrenicu dato najmawe odgovora. âk i 

u slu~ajevima kada imamo odgovore, oni su ~esto neubedqivi, protivure~ni 

i, {to je va`no ista}i, vrlo ~esto kose se sa do sada poznatim nau~nim 

saznawima iz razli~itih oblasti koja su trebala da budu primewena 

na rasvetqavawu srebreni~kih doga|aja. 

Mi ne}emo previ{e ulaziti u politi~ku, pravnu, ili moralnu pozadinu 

doga|aja u Srebrenici, iako je ona nezaobilazna i od velike va`nosti 

jer upotpuwuje sliku o doga|ajima 1992—1995. Poku{a}emo da na jedan sveobuhvatan 

na~in i kroz ~iwenicama protkan put do|emo do odgovora koji 

nedostaju da bi se ovo, slobodno moèmo re}i, pitawe od vitalnog zna~aja 

za sve koji dele ovo par~e zemqe, zvano Republika Srpska, re{ilo na najboqi 

na~in. Da bi se tako ne{to dogodilo, svaka analiza, pa i ova, mora biti 

u celosti transparentna. To zna~i da pred {iroku javnost moraju biti iznete 

sve sumwe i nedoumice, i sva relevantna dokumentacija, kako bi se o 

wima moglo raspravqati na {to temeqitijoj osnovi. 

Takva analiza ne samo da daje novu sliku o doga|ajima u Srebrenici i 

periodu 1992—1995. nego ukazuje da nismo jo{ pre{li ni polovinu puta ka 

utvr|ivawu istine. Iako je put do utvr|ivawa ~iwenica, bar kada je Balkan 

u pitawu, dug i mukotrpan, period koji je iza nas i koji nije tako kratak, a 

to je 15 godina nakon posledwih de{avawa u Srebrenici, nije ponudio previ{e 

odgovora. [tavi{e, moglo bi se re}i da su se pojavila i mnoga nova 

pitawa. Sve ovo jasno ukazuje na to da nekima nije stalo da se utvrde ~iwenice 

jer bi to uzdrmalo wihove po~etne poloàje i wihovo vi|ewe doga|aja 

u Srebrenici. 

Za protagoniste jedne ili druge krajnosti to je potpuno neprihvatqivo 

jer remeti dosada{we ustaqeno mi{qewe bazirano uglavnom na negirawu 

tu|ih a isticawu svojih patwi. Odsustvo sluha i empatije, kako za svoje 

`rtve, tako i za `rtve na drugoj strani, dovelo nas je u poziciju da ni 15


godina nakon rata nemamo jasniju sliku o de{avawima tokom troipogodi- 

{we ratne stihije. S druge strane, petnaestogodi{wi period nakon rata 

dao je vremena da se iz neutralnog ugla, a kroz prizmu baziranu na ~iwenicama, 

kompetentno govori o mnogim aspektima doga|aja i doprinese rasvetqavawu 

istine. Naàlost, broj onih koji su savesno i odgovorno radili 

svoj posao na nivou je statisti~ke gre{ke. Kao po obi~aju, a kako druga~ije 

na Balkanu, na laì i preterivawa jedne strane, usledio bi identi~an odgovor 

kvaziistraìva~a druge strane. U moru me|usobnih optu`bi, uglavnom 

zasnovanih na propagandnom materijalu, istina se izgubila. 

Strani stru~waci i wihov modus operandi. Mo`da bismo mi ve} 

poprili~no odmakli sa mrtve ta~ke da je intervencija Zapada bila umerenija 

ili bar konstruktivnija. Sprovo|ewe politike sopstvenih ciqeva i 

interesa odloìlo je ili, boqe re}i, usporilo proces implementacije mira, 

suìvota i pomirewa. Naàlost, takve tendencije nisu bile prepoznate 

na vreme, i ne samo da nisu bile prepoznate kao ne{to r|avo i pogre{no 

nego su prihva}ene kao mogu}nost da se uz pomo} autoritativnog i jakog 

stranog ¼prijateqa½ zada snaàn udarac na{em, ~e{}e fiktivnom nego 

stvarnom doma}em neprijatequ. 

Neke odgovore kako funkcioni{e Zapad dobi}emo i kroz na{u analizu, 

jer su nam ostavili dragocen trag svoga rada i profesionalnosti koji 

}emo predo~iti ~itala~koj publici. Koliko je vaàn ovaj materijal govori 

podatak da su na temeqima ovih dokaza pojedinci pred Ha{kim tribunalom 

dobili vi{edecenijske kazne, a da pri tome niko nije ozbiqno analizirao 

detaqe vezane za sadràj izve{taja istraìteqa i forenzi~kih stru~waka 

Tribunala. 

Pretpostavqamo da je poverewe u wihovu objektivnost bilo veliko, 

tako da se nije ni pomi{qalo na to da bi wihove teze mogle da se ospore. 

Da je zaista tako, govori podatak da su stru~waci Tribunala imali 

potpunu slobodu i nezavisnost u radu, jer doma}im stru~wacima iz te oblasti 

nije bio dozvoqen pristup ni na jednoj od preko 20 masovnih grobnica 

prona|enih i analiziranih u Podriwskom regionu. S obzirom na to da niko 

osim stru~waka Tribunala nije mogao prisustvovati ekshumacijama celokupna 

odgovornost za rezultate pala je na wihova ple}a. S druge strane, imaju}i 

u vidu zemqe iz kojih su dolazili i razvoj doga|aja u posledwih petnaest 

godina, mnogi su skloni mi{qewu da ostavqawe tolike slobode i nezavisnosti 

pruà mogu}nost za niz propusta u radu i manipulacija podacima. 

To se posebno nametnulo kao ozbiqno pitawe nakon objavqivawa kwige 

Krunski svedok bugarskog pisca i novinara @erminala îvikova, koji je 

nekoliko godina pratio rad Tribunala i koji je kroz svedo~ewe Draèna Erdemovi}a, 

kao jednog od u~esnika doga|aja u Srebrenici u julu 1995. godine, 

izneo mnoge propuste u radu Ha{kog tribunala i wihovu tendencioznu nameru 

da se ~iwenice o kojima jo{ ne znamo dovoqno previ{e ne istraùju 

jer bi otkri}a mogla biti u suprotnosti sa namerama i zadacima Suda.

ANALIZA FORENZI^KIH IZVE[TAJA TU@ILA[TVA HA[KOG TRIBUNALA 63 

Jasno, sudovi ne bi trebalo da postoje da bi sprovodili ne~ije namere 

i izvr{avali zadatke, nego da bi utvr|ivali ~iwenice i dolazili do istine. 

To jeste ta~no za veliki broj sudova u svetu, ali svako pravilo ima i 

svoje izuzetke. 

Dabisenaboqina~inrazumelaproblematikaidasenebinapravili 

propusti koji bi naneli vi{e {tete nego koristi, poku{a}emo da podatke 

analiziramo iz vi{e uglova, i to ne samo podatke kao takve nego i na~in 

kako su prezentovani i interpretirani, kao i na~in na koji su iskori{teni 

kao baza za presude optuènih pred Ha{kim tribunalom. Takav pristup 

da}e nam mnogo vi{e informacija, jer }e nam omogu}iti da jedan kompleksan 

materijal analiziramo i podrobno objasnimo na primerima. 

Kao {to smo prethodno naveli, predmet ove analize su rezultati i zakqu~ci 

stru~waka Ha{kog tribunala baziranih na analizi sudsko—medicinskih 

izve{taja sa~iwenih u periodu 1996. do 2002. godine na nekoliko 

lokaliteta u regionu Podriwa, gde je otkopano i obra|eno na stotine qudskih 

ostataka za koje se pretpostavqa da pripadaju srebreni~kim `rtvama. 

Obdukcioni nalazi ra|eni su na `rtvama iz vi{e od 20 masovnih 

grobnica sme{tenih na 13 lokaliteta: Glogova, Kozluk, Kowevi} Poqe, Hoxi}i 

cesta, Nova Kasaba, Pilica, Ravnice, Zeleni Jadar, Laète, Cerska, 

Lipqe, Dam (Brana) i ân~ari cesta. 

Nasumi~ni zakqu~ci. Pre nego {to zapo~nemo na{u analizu, bilo 

bi korisno da se upoznamo sa mi{qewem stru~waka Ha{kog tribunala o 

forenzi~kim dokazima. Wegovo mi{qewe odraàva stav i odnos Tribunala 

po ovom pitawu, i zato ga treba ista}i na samom po~etku. 

Naime, na pitawe odbrane da li bi bilo celishodno poku{ati ta~no 

ustanoviti koliko je Bo{waka poginulo u borbenim dejstvima, vojni 

stru~wak Tuìla{tva Ha{kog tribunala Ri~ard Batler ‰Richard ButlerŠ, na 

su|ewu Popovi} i drugi, odgovorio je slede}e: „To bi bilo relevantno samo 

u slu~aju da su sudsko-medicinski dokazi iz masovnih grobnica u skladu sa 

povredama koje su nastale tokom borbi. Sudsko-medicinski dokazi, koliko 

je meni poznato, pokazuju suprotno, da to nisu povrede nastale tokom borbenih 

dejstava.“ 1 Ipak, malo daqe, pod unakrsnim ispitivawem odbrane, 

Batler je priznao da bi bilo razborito pretpostaviti da je „…izme|u 1.000 

i 2.000 Bo{waka moglo stradati u borbenim dejstvima“. 2 

O~igledno, Batler poku{ava da nam predo~i novi, samo wemu razuman 

na~in analize autopsijskih izve{taja, na osnovu kojeg metak prona|en u nekomdeluteladokazujedajeosobastreqanaanedajepoginulatokomborbenih 

dejstava. 

Svakom razumnom ~oveku i bez medicinskog obrazovawa jasno je da takve 

zakqu~ke nije mogu}e pouzdano izvesti, te da su oni tendenciozni i da 

nemaju nikakvo upori{te kada je nauka u pitawu, a pri tome se kose i sa lo- 

1 Popovi} et al, Transkript, 23. januar 2008, s. 20250. 

2 Popovi} et al, Transkript, 23. januar 2008, s. 20251, redovi 6–8.


gikom. Batler nije jedini stru~wak Tribunala koji je za potrebe suda bio 

spreman da svedo~i na ovakav na~in i da ube|uje javnost u ne{to {to je samo 

wemu i sudijama jasno. Sli~ni stru~waci defilovali su ha{kom pozornicom 

kad god je bilo potrebe da se potvrde unapred utvr|ene ~iwenice. 

Neprofesionalnost ¼vrhunskih profesionalaca½. Da ne bi bilo 

nedoumice, treba ponoviti da nijedan stru~wak, nezavisno od wegove reputacije, 

ne moè na osnovu samo prona|enog metka i/ili povrede u bilo kom 

delu tela, koje je pri tome u poodmakloj fazi raspadawa ili je prona|en samo 

skelet, sa sigurno{}u utvrditi da li se radi o streqawu ili je povreda 

nastala tokom borbenih dejstava. 

Sli~nom logikom kao Batler vodilo se ve}e u predmetu protiv generala 

Krsti}a, s tim {to treba dodati da su zakqu~ci koje moèmo prona}i 

u presudi generalu Krsti}u, a koji se odnose na forenzi~ke izve{taje, na 

kojima i po~iva dobar deo presude, poprili~no prilago|eni, interpretirani 

i usvojeni onako kako ih je predo~ilo Tuìla{tvo, bez kriti~ke analize, 

{to }e re}i, onako kako su Tuìla{tvu odgovarali. 

U kritici presude Krsi}u nave{}emo taksativno elementarne propuste, 

a zatim detaqnije objasniti svaku stavku pojedina~no. 

1. Pre}utno je prihva}eno da jedan forenzi~ki izve{taj zna~i jedno 

telo. To nije ta~no. Jer, znatan broj izve{taja sadrì samo nekoliko 

kostiju, na osnovu kojih se ne mogu izvu}i nikakvi zakqu~ci, 

posebno kada se radi o kostima {ake ili stopala na kojima nema 

nikakvih vidqivih povreda (prilog 3.4). 

2. Ukupan broj tela na kojima su prona|eni povez preko o~iju i/ili 

ligature na rukama prema na{oj analizi je 442. U presudi generalu 

Krsti}u pojavquju se dva broja. Jedan se odnosi samo na broj 

prona|enih poveza na o~ima (448), drugi samo na ligature (423). 3 

Implikacija u tekstu presude je da se radi o dve posebne grupe. Kada 

zbrojite te dve cifre, dobijete 871, {to je daleko vi{e od 

stvarnog broja (442) `rtava prona|enih u stawu koje sugeri{e 

streqawe. Neki su imali samo poveze, neki samo ligature, neki i 

jedno i drugo. Dakle, izme|u ove dve kategorije bilo je preklapawa. 

Me|utim, u presudi nigde ne pi{e da postoje zna~ajna preklapawa, 

te da su na zna~ajnom broju tela prona|eni i povez preko o~iju i 

ligature na rukama. Ciq Tuìla{tva je verovatno bilo da se zna- 

~ajno pove}a broj potencijalno streqanih osoba, ~ime bi i utisak 

na sudije bio ve}i. Da je ciq postignut, govori visina kazne koju 

je dobio general Krsti}. 

3 Prvostepena presuda generalu Krsti}u, paragraf 75. U presudi stoji: ¼Istraìteqi 

su otkrili najmawe 448 poveza za o~i na telima ili uz tela prilikom ekshumacija izvr- 

{enih na deset odvojenih mesta. Najmawe 423 ligature prona|ene su prilikom ekshumacija 

na 13 razli~itih mesta.½


3. U presudi se nigde ne pomiwe kategorija izve{taja koji se odnose 

na tela u kojima su prona|eni tragovi gelera ili fragmenti mine, 

~ije prisustvo bi nesumwivo govorilo protiv teze da su sve `rtve 

prona|ene u masovnim grobnicama strewane i samouverenog naga- 

|awa stru~waka Batlera na tu temu (prilog 3.2). 

4. Namerno ili slu~ajno, ostalo je nerazja{weno pitawe povreda i 

izve{taja u kojima se kao zakqu~ak navode povrede koje su nanete 

mecima velike brzine (high velocity bullet injuries), {to na osnovu 

teìne i opse`nosti opisanih povreda, kao i tragova na kostima, 

vi{e govori u prilog dejstva ¼prage½ 4 ili drugog sli~nog oru`ja 

koje se obi~no ne koristi za streqawe zarobqenika (prilog 3.1). 

5. Nije navedeno prisustvo izve{taja koji opisuju kompletna tela sa 

prisutnom mawom ili ve}om koli~inom mekih tkiva bez ikakvih 

vidqivih povreda nanetih vatrenim oru`jem ili nekim drugim 

oru|em. To bi moglo navesti na zakqu~ak da je izvestan broj qudi u 

enklavi tokom vremena umro prirodnom smr}u ili na neki drugi 

na~in koji iskqu~uje streqawe (prilog 3.13). 

6. U presudi se navodi da je do tada, po tvrdwama forenzi~ara, otkriveno 

najmawe 2.028 tela. 5 Na{ materijal, koji obuhvata jo{ dve masovne 

grobnice otkopane nakon presude generalu Krsti}u, pokazao 

je da tamo ima oko 1.920 tela. 

7. Ve}e u presudi Krsti}u zakqu~uje da u dodatnih 18 grobnica ima 

ne{to vi{e od 2000 tela koja jo{ nisu otkopana. 6 Te masovne grobnice 

ni posle devet godina nisu otkopane, iako su stru~waci Tu- 

ìla{tva „procenili“ da u wima ima 2.571 telo streqanih Bo- 

{waka, 7 a da ukupan broj tela „detektovan“ ‰na engleskom, detectedŠ 

u masovnim grobnicama iznosi 4.805. 8 Od tada, pro{lo je skoro 

jedna decenija, ali u prkos naknadnom prekopavawu terena od ovih 

4.805telanemanitraga,{tosugeri{edajetaprocenabilanasumi~na 

i profesionalno neutemeqena. 

Ni{ta boqi stav ve}e nije zauzelo ni u drugim predmetima vo|enim 

pred Ha{kim tribunalom. Uzmimo sada zakqu~ke iz presude Blagojevi}u. 

Pored niza propusta koji su zajedni~ki i koji su ve} pomenuti u prethodnim 

paragrafima, izne}emo jo{ neke. 

4 Praga: M53/59. praga je samohodni dvocevni protivavionski top. Iako je wena glavna 

namena bila borba protiv nisko lete}ih aviona i helikoptera, tokom rata u BiH uglavnom 

je bila upotrebqavana protiv ìve sile i lako utvr|enih objekata. 

5 Prvostepena presuda generalu Krsti}u, paragraf 80. 

6 Prvostepena presuda generalu Krsti}u, paragraf 80 

7 Prvostepena presuda generalu Krsti}u, fusnota 166. 

8 Ibid.


1. Za Pilicu (Brawevo farma) navodi se da su u masovnoj grobnici 

prona|ena 132 tela, od kojih 82 sa ligaturama. 9 Taj podatak nije ta- 

~an. Prona|eno je 115 tela, od kojih 70 sa ligaturama. 

2. Za masovne grobnice Glogova 1 i Glogova 2, navode da ima 317 tela. 

Po na{oj analizi, to nije ta~no, jer tamo ima 275 tela, i to ne samo 

u masovnim grobnicama Glogova 1 i 2 nego u svim masovnim grobnicama 

otkopanim u tom mestu ukupno, a to su Glogova 1, Glogova 2, 

Glogova 3, Glogova 4, Glogova 5 i Glogova 6. Prostom matematikom 

re~eno, u svih {est masovnih grobnica ima ukupno 275 tela, dok u 

presudi Blagojevi}u stoji da samo u dve masovne grobnice u mestu 

Glogova ima 317 tela. 10 

3. Za masovne grobnice Hoxi}i cesta u nekim paragrafima pomiwu da 

po wihovim procenama ima 219 tela. Tamo je prona|eno 156 tela. 11 

Ha{ki tribunala se ovom problematikom bavio ne samo na osnovu izve{taja 

koje su sa~inili stru~waci Tuìla{tva na terenu nego i izvo|ewem 

svedoka koji su u~estvovali u doga|ajima u julu 1995, boqe re}i jednog 

svedoka — Draèna Erdemovi}a, koji se pojavqivao kao kqu~ni svedok Tu- 

ìla{tva u nekoliko razli~itih procesa. Mesto gde se ukr{ta na{a analiza 

i Erdemovi}evo svedo~ewe je selo Pilica, sme{teno ~etrdesetak kilometara 

severno od Srebrenice. To je jedno od mesta gde su, po Erdemovi}evom 

svedo~ewu, streqani zarobwenici u julu 1995. godine. U svojoj kwizi 

Krunski svedok,12 @erminal îvikov u potpunosti opovrgava svedo~ewe 

Draèna Erdemovi}a da je sa sedam drugih pripadnika svoje jedinice za mawe 

od pet sati mogao streqati izme|u 1.000 i 1.200 osoba. 

Imaju}i u vidu da su, po Erdemovi}u, zarobqenici bili vezani i da 

su autobusi kojima su dovoèni bili udaweni od mesta pogubqewa izme|u 

100 i 200 metara (udaqenost je u jednom iskazu koji je dao Erdemovi} bila 

100 metara, a drugi put je naveo da su autobusi od mesta pogubqewa bili 

udaqeni 200 metara) i da su zarobqenici bili streqani u grupama od po 

10, îvikov smatra da bi takvim tempom, prostom matematikom za svaku 

grupu bilo na raspolagawu po dva i po minuta na raspolagawu za izvr{ewe 

zlo~ina.13 Ako uzmemo u obzir date okolnosti, te izjavu Erdemovi}a da su u 

9 Prvostepena presuda Blagojevi}u i Joki}u, paragrafi 312 i 352. 



12 @erminal îvikov: Krunski svedok, Beograd, 2009, s. 75 i 76. 

13 Pore|ewa radi, treba pogledati par. 763 prvostepene presude u predmetu Blagojevi} 

i Joki}. Tamo se opisuje streqawe zarobqenika u {koli Grbavci, kod Orahovca. Na s. 

219 te presude pi{e da je tamo streqano 1.000 lica, {to je mawe od 1.200, za koje Erdemovi} 

tvrdi da su streqani u Pilicama, i {to je Tribunal na osnovu wegovog iskaza usvojio kao 

verodostojnu ~iwenicu. ûdna stvar je slede}e. U par. 763 kod Blagojevi}a stoji da je streqawe 

grupe od 1.000 kod Orahovca po~elo 14. jula posle podne, trajalo celo ve~e, i zatim celu 

no}, sve do 05:00 ujutru slede}eg dana, 15. jula. Postavqa se logi~no pitawe: kako je — po


okviru pet sati xelati imali vremena da se odmore, piju, maltretiraju zarobqenike, 

nateraju ih da prvo odloè li~ne karte i isprazne xepove, pa 

ih tek onda odvedu na mesto pogubqewa, a zatim i provere da li su sve osobe 

ustreqane, jasno je koliko ovakva pri~a deluje neuverqivo i koliko je 

nerealno da se takav akt sa svakom grupom mogao obaviti u intervalu od dva 

i po minuta. Me|utim, to nikada nijednog sudiju nije navelo da posumwa u 

istinitost Erdemovi}evog svedo~ewa, ma koliko ono neverovatno zvu~alo. 

Ve}e ~ak nikada nije osetilo ni potrebu da pozove druge u~esnike zlo~ina 

u Pilici, a kamoli da Tuìla{tvo podigne optu`nicu protiv wih, mada je 

to bila wegova obaveza s obzirom na dimenzije zlo~ina za koji je Erdemovi} 

tvrdio da je bio po~iwen.14 

Da Erdemovi} preteruje, ili mo`da uop{te ne govori istinu, potvr- 

|uje i analiza masovne grobnice u Pilici. Zbog toga smo se osvrnuli na Erdemovi}evo 

svedo~ewe. U Pilici je prona|eno 115 tela, od tog broja sa ligaturama 

i/ili povezom preko o~iju je bilo 70. To je jo{ uvek 15 puta mawe 

od broja koji je naveo Erdemovi}. âk ni to nije bilo dovoqno da se dovede 

u pitawe kredibilitet ovog „krunskog“ svedoka ili da se pred lice pravde 

izvedu ostali po~inioci zlo~ina u Pilici, kako bi se wihovi iskazi uporedili 

sa Erdemovi}evim svedo~ewem. 

Jo{ uvek je misterija kako je sud mogao da bez provere prihvati ovakve 

protivre~nosti. Iz navedenog proizilazi da jedna tvrdwa sigurno nije 

ta~na. Ili Erdemovi} ne govori istinu kada kaè da je sa jo{ sedam ~lanova 

jedinice pogubio 1.200 qudi, ili su nalazi forenzi~ara u Pilici ubedqivo 

neta~ni, jer su na tom mestu prona|eni ostaci 115 osoba. Sudijama 

Ha{kog tribunala ~ak ni takva nedoslednost i razlika u podacima nija bila 

dovoqan osnov za pokretawe dodatne istrage ili za dovo|ewe ostalih 

po~initeqa ovog zlo~ina u sudnicu kako bi se re{ilo ovo zna~ajno pitawe. 

Pre}utno je prihva}eno i jedno i drugo bez dodatnih obja{wewa i iskori- 

{}eno za dono{ewe drakonskih kazni u predmetima koji su vo|eni pred Ha- 

{kim tribunalom. 

U presudi generalu Krsti}u ve}e poku{ava da tu protivre~nost ubla- 

ì tako {to navodi da su posmrti ostaci iz Pilice delimi~no preneti u 

masovne grobnice ân~arska cesta 12. Me|utim, ni to nije previ{e ubedqivo, 

jer u masovnoj grobnici ân~arska cesta 12, na osnovu na{e anali- 

Erdemovi}u — moglo da se streqa 1.200 qudi za samo pet sati, dok je na drugom mestu trebalo 

tri puta vi{e vremena da se streqa 1.000 

14 Na su|ewu Popovi}u i drugima (2007), sudija Agijus je upitao Erdemovi}a za imena 

drugih pripadnika Desetog diverzantskog odreda koji su sa wime streqali zarobqenike u Pilici. 

Erdemovi} (koji je sam Hrvat) naveo je slede}a imena i wihovu etni~ku pripadnost: 

Marko Bo{ki} (Hrvat), Franc Kos (Slovenac), Vlastimir Golijan (Srbin), Brano Gojkovi} 

(Srbin), Stanko Savanovi} (Srbin), Aleksandar Cvetkovi} (Srbin) i Zoran Gorowa (Srbin). 

Zna~ajno je podvu}i da protiv ovih lica, koja su preko Erdemovi}evih svedo~ewa u pet ha{kih 

predmeta tokom posledwih desetak godina vlastima bila poznata kao potencijalno osumwi~eni 

za teàk ratni zlo~in niko ranije nije vodio istragu niti je bilo poku{aja privo|ewa sve 

do objavqivawa kwige @erminala îvikova, Krunski svedok, krajem 2009. godine.


ze, ima 90 tela, {to sa Pilicom daje ukupno 205 tela, a to je opet {est puta 

mawe od brojke koju navodi Erdemovi}. 

Istine radi, treba pomenuti da u presudi generalu Krsti}u ve}e ne 

negira da je postojala mogu}nost da je jedan broj qudi poginuo tokom borbenih 

dejstava, ali ipak navodi da je ogromna ve}ina bila streqana.15 

Kako Ha{ki sud tuma~i forenzi~ke podatke. Da su forenzi~ki izve{taji 

daleko komplikovaniji nego {to se to na prvi pogled ~ini, ubedi- 

}e nas jedan detaq, koji do danas niko nije izneo, niti se wime bavio. Taj 

detaq moè da nam pomogne da malo boqe razumemo de{avawa u Srebrenici 

i da, kroz analizu, izvu~emo jo{ neke zakqu~ke. Naime, tokom pregleda materijala 

u nekim masovnim grobnicama pojavquju se izve{taji u kojima je 

kao zakqu~ak o uzroku smrti navedena povreda metkom velike brzine ili, 

na engleskom: high velocity bullet injury. Takviizve{tajiodnosesenanekoliko 

masovnih grobnica i wihov broj nije zanemarqiv. Povrede na telu koje 

su opisane pod nazivom burst-out, nastale kao posledica dejstva projektila 

velike brzine, bile su opse`ne i u ve}ini slu~ajeva smrtonosne. Prvo 

pitawe koje se postavqa je: za{to ve}e nikada nije raspravqalo o ovim izve{tajima 

niti je poku{alo da do|e do zakqu~aka koja je vrsta oru`ja mogla 

naneti tako razorne povrede Da li su pu{~ana zrna mogla da prouzrokuju 

takav vid destrukcije tkiva 

Pravi razlog za{to je ovo pitawe va`no je mogu}nost da bi se poku{alo 

odrediti vrstu oru`ja koja moè da izazove ovakva opse`na o{te}ewa. 

Specifi~nost povreda nanetih projektilima velike brzine ogleda se 

u slede}em. Kada projektili, koji se kre}u brè od 900 m/s16 pogode telo, 

oko projektila stvara se laàn prostor koji je znatno ve}eg pre~nika, nego 

sam projektil, i to uzrokuje znatno ve}a o{te}ewa tkiva. S druge strane, 

projektili koji se kre}u velikim brzinama prenose na tkivo veliku koli- 

~inu kineti~ke energije, {to dodatno o{te}uje tkivo ili, ukoliko je u pitawu 

kost, nastaju povrede koje se na engleskom imenuju kao burst-out injuries, 

ili — prevedeno na srpski — povrede koje dovode do rasprskavawa kosti 

na veliki broj sitnih fragmenata. 

Iz primera (prilog 3.1) moè se na osnovu opisanih povreda zakqu~iti 

da je verovatno}a nastanka ovakvih povreda dejstvom uobi~ajenog automatskog 

ili poluautomatskog oru`ja vrlo mala i da su opisane povrede na kostima 

(burst-out injures) mogle biti nanete projektilima iz ¼prage½, ~iji je 

projektil ve}eg kalibra i ima brzinu dovoqnu da navedene povrede nanese. 

Kao primer imamo povrede lobawe ili nekog dela tela po principu 

rasprskavawa kosti (burst-out injuries) na desetine malih fragmenata. Takve 

povrede su izazivale defekat na lobawi dijametra ~esto preko 10 santimetara, 

ili kada je metak pogodio grudni ko{, pri ~emu je polomio lopaticu 

15 Prvostepena presuda generalu Krsti}u, par. 77. 

16 Za nau~nu obradu ovog pitawa, videti: 

http://www.kenrahn.com/jfk/scientific_topics/wound_ballistics/How_a_high-speed.html


na desetine sitnih fragmenata i uz to polomio {est susednih rebara (prilog 

3.1). Name}e se pitawe: koja vrsta oru`ja moè da izazove tolike povrede 

Jedan od odgovora je: protivavionski top M53/59, ili oru`je poznatije 

pod nazivom ¼praga½. Kao prvo, po~etna brzina metka kod ovog oru`ja je 

1000 m/s, drugo, veli~ina metka kod ¼prage½ ukazuje na to da se ogromna koli~ina 

energije predaje telu u momentu impakta, {to zna~i da su, shodno 

tome, i povrede izraènije. 

U odnosu na ¼pragu½ projektili iz oru`ja koji su, po navodima svedoka, 

17 bila kori{}ena za streqawe imaju neuporedivo mawu brzinu. 

Recimo, brzina projektila ispaqenih iz svima poznate i me|u velikim 

brojem vojnika omiqene pu{ke AK47, poznatije kao ¼kala{wikov½, je 

700 m/s; 18 ili kada je u pitawu automat M92, brzina ispaqenog zrna je 645 

m/s; 19 kod automatske pu{ke M70, brzina ispaqenog zrna je 720 m/s; 20 kod 

pu{komitraqeza M72B1 brzina ispaqenog zrna 745 m/s. 21 Tako|e treba pomenuti 

i poznati ¼{korpion½, ~iji projektil ima brzinu samo 320 m/s. 22 

Danas nema mnogo radova gde se prou~ava dejstvo ¼prage½ po civilnim 

ciqevima. Nesporno je da je ¼praga½ namenski bila zami{qena za upotrebu 

kao protivavionsko oru`je. Me|utim, u ratu u Hrvatskoj i BiH, obilato je 

bila kori{}ena i protiv civilnih ciqeva. Ovu tezu su u svojim izjavama 

potvrdili i pripadnici 28. divizije armije BiH koji su u julu 1995. godine 

bili u koloni koja se povla~ila ka Tuzli. Oni navode da je do pogibije 

velikih razmera u wihovim redovima do{lo upravo zato {to sa vi{e mesta 

na obli`wim brdima dejstvovala ¼praga½ koja je prouzrokovala velike gubitke 

u qudstvu Armije BiH.23 

Da jo{ jednom pojasnimo: kao prvo, pu{~ana zrna koja su kori{}ena u 

pogubqewima po balisti~kim parametrima svrstavaju se u metke velike brzine, 

ali to nije dovoqno da bi se do{lo do navedenih povreda. Drugo, 

obim povreda ukazuje na to da je energija koja je preneta na telo tokom impakta 

ogromna i daleko ve}a od one koju bi moglo da prenese uobi~ajeno 

automatsko ili poluautomatsko oru`je 

17 Na primer, svedok Salihovi} Be}ir (izjava arhivirana u MKTBJ pod brojem 

00464530) tvrdi da je preìveo streqawe i kaè da je prilikom streqawa bilo kori{teno 

automatsko i poluautomatsko oru`je. 

18 http://www.wikipedia.org/sr-el/A–47 

19 http://www.zastava-arms.rs 

20 Ibid. 

21 Ibid. 

22 http://www.wikipedia.org/wiki/Scorpion_gun 

23 Karakteristi~an u vezi sa ovim je iskaz Ali} Mevlida, 00371771, koji navodi da je 

kolona 28. divizije bila ga|ana „artiqerijom“ i iz „protivavionskih topova“. Kori{}ewe 

te vrste oru|a protiv kolone pomiwu i Mehanovi} Ha{mir, 00371774 (pomiwe jo{ i vatru 

iz minobaca~a) i Halilovi} Suqo, 01008121. Svi svedoci su preìveli borci 28. divizije 

koji su se sredinom jula 1995. uspe{no sa kolonom probili iz Srebrenice do Tuzle, posle 

~ega su dali izjave.


Na{e navode su u vi{e navrata potvrdili pripadnici 28. divizije Armije 

BiH koja se kretala ka Tuzli. Naime, oni su u vi{e nezavisnih izjava 

rekli da su tokom proboja ka Tuzli pretrpeli ogromne gubitke, i to ba{ od 

vatre iz ¼prage½, koja je na nekoliko ta~aka sa srpskih poloàja u~estvovala 

u sukobima sa vojnicima Armije BiH tokom wihovog povla~ewa. Brzina projektila 

koje ispaquje ¼praga½ je, kao {to smo rekli 1.000 m/s, 24 {to je vi- 

{e nego dovoqno da se izazovu opisane povrede, a pri tome treba pomenuti 

da sa kalibrom od 30 mm i navedenom brzinom ovakvi projektili predaju 

veliku koli~inu kineti~ke energije telu, te dovode do obimnih i te{kih 

povreda koje su u visokom stepenu smrtonosne. 25 

Ako odbacimo mogu}nost da su zarobqenici streqani ¼pragom½, jedini 

zakqu~ak koji nam preostaje, a koji je u skladu sa brojnim izjavama pre- 

ìvelih pripadnika 28. divizije ABiH, jeste da su povrede, opisane u zakqu~cima 

forenzi~ara Ha{kog tribunala mogle nastati samo kao posledica 

borbenih dejstava. 26 

Izgleda neverovatno da Sud nije ni postavqao pitawe, kako je do{lo 

do tako razornih povreda kakve se u forenzi~kim izve{tajima Tuìla{tva 

opisuju kao burst-out injuries. Wima tu ni{ta nije bilo nelogi~no, niti je 

podsticalo wihovu intelektualnu radoznalost. 

Da su materijal detaqnije proanalizirali, uo~ili bi da se navedene 

povrede ne pojavquju u svim izve{tajima, {to bi bio signal da se zapitaju 

za{to su ti izve{taji druga~iji. S druge strane, ako su takve povrede uobi- 

~ajene kada se dejstvuje iz automatskog i poluautomatskog oru`ja, za{to nisu 

opisane u velikoj ve}ini izve{taja 

Za wih ti izve{taji, kojih ima oko 150, i koji str{e po svojim zakqu~cima 

i opisanim povredama, nisu predstavqali osnov za pokretawe 

novih pitawa. 

Ne samo da sud nije pokretao nova pitawa koja bi pomogla rasvetqavawu 

istine i ukazala na pravu prirodu stradawa jednog broja vojnika tokom 

borbenih dejstava nego ih je {irokoj svetskoj javnosti kroz izre~ene presude 

neta~no predstavio kao forenzi~ke izve{taje koji se odnose na zarobqenike 

pogubqene tokom jula 1995. godine. 

Da su srebreni~kim `rtvama u julu 1995. godine neopravdano pridodati 

i oni koji su poginuli tokom borbenih dejstava, svedo~i i druga vrsta 

izve{taja, u kojima se jasno i nedvosmisleno kao uzrok smrti navodi povreda 

naneta {rapnelom (prilog 3.2), odnosno delom granate, mine ili delom 

nekog drugog projektila koji nije metak. To je u skladu i sa izjavama pojedi- 

24 http://yumodelclub.tripod.com/vehicals/m5359_twin_30mm_self.htm 

25 Ibid. 

26 Tribunal, u principu, ne negira ~iwenicu da je muslimanska kolona u povla~ewu 

bila meta artiqerijskih dejstava sa srpske strane. Videti par. 546 prvostepene presude u 

predmetu Krsti}: „…VRS je preduzela artiqerijski napad na kolonu bo{wa~kih mu{karaca 

koji su mar{irali prema Tuzli uskoro nakon {to je saznala za wu“. Me|utim, u svojim razmatrawima, 

ve}e toj ~iwenici ne pridaje odgovaraju}i zna~aj niti poku{ava da je poveè sa 

forenzi~kim rezultatima.


nih u~esnika ratnih dejstava na bo{wa~koj strani. Oni svedo~e da je jedan 

broj qudi nastradao od dejstva artiqerije, kao i tokom povla~ewa 28. divizije 

Armije BiH. 

Takvu mogu}nost teoretski ne iskqu~uje ni Ha{ki tribunal, koji u 

presudi generalu Krsti}u potvr|uje da je postojala „mogu}nost“ da je izvestan 

broj qudi poginuo tokom borbenih dejstava. 27 Na toj jednoj re~enici 

zavr{ila su se sva wihova vi|ewa o stradalim tokom borbenih dejstava. Do 

danas niko nije obra}ao vi{e pa`we na to. [tavi{e, sud se nije ni osvrtao 

na takve izve{taje, a o sprovo|ewu detaqnije analize niko nije ni pomi- 

{qao. 

îwenice — u Prokrustov krevet. Sti~e se utisak da se na vol{eban 

na~in poku{alo, brzo i bez zadràvawa, pre}i preko ovako va`nih ~iwenica, 

koje dosta toga mewaju u pogledu na Srebrenicu. U ve}ini slu~ajeva 

Ha{ki tribunal se uvek isto pona{ao kada bi se suo~io sa te{ko oborivim 

dokazima ili ~iwenicama koje se ne mogu uklopiti u wegove teze. On 

bi, naime, propustio svaku mogu}nost da dovede stru~wake iz te oblasti 

ili svedoke koji bi potkrepili takve dokaze ili sumwe, pu{taju}i — umesto 

toga — da se vaàn materijal izgubi u moru drugih podataka i da se na 

taj na~in umawi wegov zna~aj. Nasuprot tome, Sud nije propustio da dovede 

razne svedoke, kao {to je pomenuti Erdemovi}, kada je trebalo potvrditi, 

kako se ~ini, unapred zadate zakqu~ke. 

Pored izve{taja forenzi~kih stru~waka Ha{kog tribunala, u prilog 

na{oj tezi da su zna~ajni gubici morali nastati dejstvom artiqerije, govore 

i brojne izjave Bo{waka. 

Nave{}emo kratak spisak izjava koje nedvosmisleno ukazuju na to da 

je odre|eni broj qudi stradao od artiqerijskog ili drugog oru`ja koje iskqu~uje 

streqawe. Detaqi o povla~ewu 28. divizije koji svedo~e o na{im 

zakqu~cima nalaze se u drugom delu kwige. 

Hasanovi}, Sead 03021142–43 

Granatirawe u podru~ju Kamenice 

Jusufovi}, Azim #93, 00464628 


Muhi}, Azem #97, 00464635 


Sinanovi}, Sabrija #106, 00464646 

Granatirawe u predelu Baqkovice 

Ba{i}, Adem #67, 00464604 

Granatirawe u blizini Kamenice 

27 Prvostepena presuda Krsti}u, par. 77.


Ja{arevi}, Fehim 00464628 

12. jul — srpske snage otvorile vatru na kolonu sa svih strana, procewuje 

da je oko 5.000 pobijeno. 

Jusufovi}, Azmir 00464629 

12. jul — napad na kolonu kod Kamenice, oko 300 mrtvih i 100 rawenih. 

Mahmutovi}, Haris 00464630 

Tokompovla~ewakolone,namestukojejesvedokubilonepoznato,bila 

je postavqena zaseda gde je oko 100 civila stradalo, a mnogi su raweni. 

Mehmedovi}, Adil 00464631 

12. jul — na cesti Kamenica — Pobu|e kolona granatirana sa okolnih 

brda: mnogi su bili ubijeni ili raweni. Putem ka Snagovu, nai{li 

na mnogo mrtvih. U Peruniku video preko 200 mrtvih. 

Hasanovi}, Admir 00464621 

11. jul — ~etnici granatirali kolonu, 20 mrtvih, 40 rawenih 

Hasanovi}, Hasan 00464621 

11. jul — kolona granatirana 

Hasanovi}, Vejz 00464622 

11. jul — zaseda u {umi kod Kravice, mnogo poginulih i rawenih 

Hoxi}, Xanan 00464624 

11. jul — kolona nai{la na minsko poqe u Jagli}ima gde je 5 civila 

poginulo, 10 raweno. 

Hoxi}, Nezir 00464624 

11. jul — kolona stalno granatirana, video mnogo mrtvih u Srebrenici, 

Kowevi} Poqu, Cerskoj i Kamenici. 

Hoxi}, Zuhra 00464625 

11. jul — kolona nai{la na zasedu kod Buqima: oko 200 mrtvih. 

13. jul — zaseda kod Velike Glave. Mnogo mrtvih. Lipaq kod Baqkovice, 

najmawe 50 mrtvih 

Beganovi}, Ragib 00464609 

11. jul — teàk artiqerijski napad u trajawu od 45 minuta, mnogo mrtvih. 

26. jul — prolaze}i kroz dolinu (prema putu Kowevi} Poqe-Kaldrmica) 

gde je bila prva zaseda na koju je kolona nai{la, video oko 2.500 

le{eva koji su se raspadali. 

]osi}, Muharem 00464612 

11. jul — zaseda u Jadru, 500–600 ubijenih. 

14. jul — u zasedi u Baqkovici, oko 150 qudi ubijeno.


Guti}, Sabahudin 00464618 

11. jul — kod brda Bukovik ~etnici granatirali kolonu i pobili mnoge, 

… ga|ali topovima kalibra 82 i 120mm. 

Ori}, Fadil 00464653 

12. jul — kod Buqima kolona granatirana artiqerijom. 

Muhi}, Azem 00464635 

12. jul — kolona neprestano granatirana sve do Kamenice. 

Muratovi}, Sakib 00464637 

11. jul — ~etnici granatirali kolonu i qudi pred wim gubili ìvote. 

Mustafi}, Idriz 00464638 

11. jul — kod Buqima, ~etnici granatirali kolonu (qudi pobijeni 

pred o~ima svedoka). 

12. jul — ~etnici opet granatirali i svedok video ubijene i rawene 

qude. 

Rixi}, Ramo 00464640 

11. jul — na cesti Buqim-Nova Kasaba, kolona napadnuta iz pravca 

Kravice, Zabr|a i okolnih brda…. na delu od Kamenice do Kasabe oko 

700 qudi pobijeno. 

Salihovi}, Sefedin 00464642 

11. ili 12 jul — prilikom prelaska puta blizu Kowevi} Poqa, kolona 

granatirana i pobijeno najmawe 500–600 qudi. Od 12 do 15 qudi pobijeno 

od granatirawa kod sela Jagli}i. 

Sanxi}, Bajro 00464643 

12. jul — kod Pobu|a ~ulo se pucawe, zatim granatirawe kolone….. 

isto ve~e prema Kasabi artiqerijski napad od ~ega su mnogi poginuli 

i raweni… isto na platou kod Kasabe, posle granatirawa ostavqeno 

mnogo mrtvih i rawenih. 

Sinanovi}, Sabrija 00464647 

êtnici granatirali kod Baqkovice: oko 100 mrtvih i 100 rawenih 

Smajlovi}, Ahmet 00464647 

11. jul — kolona napadnuta kod Kowevi} Poqa i mnogo qudi izginulo 

Suqi}, Mevludin 00464649 

12. jul — zaseda kod Kowevi} Poqa, procewuje da je oko 400 do 500 

qudi pobijeno. 

Udovi~i}, Edin 00464649 

Granatirani i pucano na kolonu celim tokom povla~ewa…. „êtnici 

su nas granatirali bez prestanka“. 

Izjave drugih svedoka tako|e svedo~e o brojnim gubicima tokom povla~ewa 

kolone.


Osmanovi} Ramo 00512683, Rami} Sado 01008163, Zukanovi} Bego 

00371759, Ademovi} [eval 01008095, Ali} Melvid 00371771, Avdi} Enver 

00371746, Haki} Nermin 01185308, Halilovi} Osman 00818527, Halilovi} 

Suqo 01008121, Hasanovi} Sead 03021141, Husi} Ramiz 

00813498, Kadri} Midhat 00371768, Mehanovi} Ha{mir 00371774, Memi{evi} 

Nurif 00396028, Muminovi} Behudin00464352, Muminovi} 

Sejdalija 00371757, Muratovi} Kadrija 01185372, Mustafi} Husejn 

00401647, Osmanovi} Nazif 01008158, Ori} Mevludin 00464519, Avdi} 

Nexad 00464521, Ahmetovi} Nexad 03053077. 

U kombinaciji sa ovim izjavama pripadnika 28. divizije Armije BiH, 

forenzi~ki izve{taji u kojima se kao uzrok smrti pomiwe {rapnel dobijaju 

jo{ vi{e na zna~aju. 

Jedino jo{ Ha{ki tribunal ima nedoumicu oko navedenih dokaza i 

te{ko se odlu~uje takve mogu}nosti ~ak i da pomene, a kamoli da ih ozbiqno 

uvaì i uz zadovoqavaju}e obja{wewe uklopi u svoje presude. To daje 

krila i dobrom delu bo{wa~kog stanovni{tva u BiH da slede put Tribunala 

i da takve mogu}nosti negiraju, verovatno u uverewu da }e pod pla{tom 

la`nog ¼pravosu|a½ istina biti ugu{ena. 

Druge remetila~ke ~iwenice. Treba pomenuti tako|e i izve{taje 

koji se odnose na kompletna tela, sa mawom ili ve}om koli~inom prisutnih 

mekih tkiva (prilog 3.13), gde nisu prona|eni nikakvi tragovi povre- 

|ivawa, ali za koja se moè pretpostaviti da pripadaju jednom broju qudi 

koji su umrli prirodnom smr}u u enklavi. Naravno, nije potrebno nagla{avati 

da je Sud propustio priliku da ovakve izve{taje pomene, kao i mogu}nost 

da na taj na~in podvu~e ~iwenicu da sve mrtve osobe nisu bile 

streqane. Sud je imao bar profesionalnu obavezu da postavi pitawe: kako 

su se u masovnim grobnicama na{la kompletna tela, bez ikakvih povreda i 

bez utvr|enog uzroka smrti U ovom konkretnom slu~aju, iz wihovog ugla 

verovatno je izgledalo najpametnije ne otvarati Pandorinu kutiju. 

Pa`wu treba posvetiti i telima otkopanim u primarnim grobnicama 

1996. godine, gde su prona|ene samo kosti bez mekih tkiva (prilog 3.3). 

U nauci je poznato da je za potpuno raspadawe mekih tkiva potrebno 

izme|u ~etiri i osam godina,28 pa je stoga jasno da nije moglo do}i do potpunog 

raspadawa mekih tkiva pod datim okolnostima za godinu dana. To navodi 

na zakqu~ak da su neki ostaci na|eni i opisani u masovnim grobnicama 

kao `rtve doga|aja u Srebrenici jula 1995. godine morali pripadati 

osobama koje su stradale tokom rata znatno pre kriti~nog perioda u julu 

1995. i da ne mogu biti svrstani u kategoriju srebreni~kih `rtava iz 1995. 

godine. Bilo bi previ{e o~ekivati od Tribunala da uo~i tako suptilne 

razlike kada nisu bili sposobni da uo~e ni mnogo o~iglednije dokaze. 

28 Ekspertizna medicina, prof. dr Du{an J. Duwi} i saradnici, str. 53.


Da ciq opravdava svako sredstvo kada je Ha{ki sud u pitawu, pokaza- 

}e slede}i primeri, koji se odnose na interpretaciju broja `rtava u forenzi~kim 

izve{tajima, a koji na ~udan na~in, pre}utno, poistove}uju jedan 

izve{taj sa jednim telom. Kao {to smo ranije pomenuli, jedan izve{taj ne 

zna~i jedno telo. Vrlo ~esto izve{taji sadrè svega po nekoliko kostiju i 

u preko 90 procenata po na{im istraìvawima, i po zakqu~cima samih forenzi~ara 

Ha{kog tuìla{tva, uzrok smrti nije utvr|en, pa samim tim nije 

mogu}e ni izvu}i validne zakqu~ke. 29 Ponekad izve{taji sadrè samo 

jednu kost ili samo fragment kosti (prilog 3.4). 

Ovo na neki na~in obja{wewava kako je mogu}e manipulisati brojem 

`rtava. Pre}utno se prihvata da jedan izve{taj zna~i jedno telo, s obzirom 

na to da se nigde eksplicitno ne navodi druga~ije. Ovakav pristup je stvoriola`nusliku,kakoudoma}oj,takoiusvetskojjavnosti,obrojutelakoja 

je ekshumirao Ha{ki tribunal, koji i pored wegove zdu{ne namere da bude 

{to ve}i, ipak, petnaest godina posle doga|aja, nije pre{ao cifru od 

2.000 od svih uzroka.30 

Osvrtom na na{u analizu pojedina~nih grobnica, kao i kontrolnu analizu 

koja se odnosila na butne kosti, sti~e se realan uvid, kako o broju izve- 

{taja u kojima se pomiwe samo nekoliko kostiju, tako i o broju butnih kostiju 

na osnovu kojih se moè utvrditi ta~an broj tela u masovnim grobnicama.31 

Da manipulacija `rtvama moè biti jo{ bezobzirnija, govori i presuda 

generalu Krsti}u, 32 u kojoj se navodi da u drugih 18 grobnica koje tada 

nisu bile otkopane po wihovim procenama ima preko 2.000 tela. 

Kako je mogu}e da se „procewuje“ broj `rtava u grobnicama koje jo{ 

nisu ni otkopane i da se tako olako daju neutemeqene „procene“ — umesto 

utvr|enih ~iwenica, kao {to jednoj ozbiqnoj pravnoj ustanovi dolikuje — 

a koje su doprinele visini kazne generalu Krsti}u Kako da protuma~imo 

~iwenicu da Tribunal nikada posle toga nije otkopao navedene grobnice, 

iako je do sada imao deset godina da to u~ini [tavi{e, mi ne znamo ni lokacije 

tih grobnica. Sve ovo navodi na samo jedan zakqu~ak, da je Ha{ki 

tribunal zapo~eo sa licitacijom `rtava jo{ pre desetak godina, a danas takav 

vid retorike ostavio je u nasle|e svojim protagonistima u BiH, kao i 

satelitskim organizacijama u regionu, koje pod pla{tom borbe za qudska 

prava licitiraju `rtvama. Oni na taj na~in u~estvuju u destabilizaciji 

odnosa me|u zajednicama i udaqavaju nas od istine, i od mogu}nosti trajnog 

pomirewa u regionu. 

29 Videti odeqak ¼Kompletni podaci½ u ~etvrtom poglavqu, ¼Interpretacija i prikaz 

rezultata po masovnim grobnicama.½ 

30 Ta cifra, naravno, ne odraàva broj pogubqenih, nego samo mrtvih. Ra{~lawavawe 

po uzrocima smrti donosimo u poglavqu, ¼Interpretacija i prikaz rezultata po masovnim 

grobnicama.½ 

31 Poglavwe IV: ¼Interpretacija i prikaz rezultata po masovnim grobnicama½ 

32 Prvostepena presuda Krsti}u, paragraf 80.


Propusti u pojedina~nim forenzi~kih izve{tajima. Posebno se 

treba osvrnuti na analizu pojedina~nih izve{taja. To }e boqe od bilo ~ega 

do sada objasniti na~in funkcionisawa Tribunala, kao i na{u tezu da su 

zakqu~ci bili izvedeni pre bilo kakve analize i da su takve analize bile 

pravqene samo da bi potvrdile zakqu~ke koji su odgovarali i podràvali 

pre}utnu ali jasnu politiku Tribunala. Jasno, to obesmi{qava i zakqu~ke 

i samo postojawe takve institucije. 

Mo`da se najboqa ilustracija prakti~nog rada Tribunala ogleda u 

izve{tajima koji se odnose na ekshumaciju u Pilici 1996. godine. 

Da bi se objasnio stepen propusta, moramo dati neke smernice koje se 

odnose na te izve{taje. 

Prvo, radi se o ostacima prona|enim u primarnoj grobnici u Pilici 

1996. god. 

Drugo, na skeletu je prisutna ve}a ili mawa koli~ina mekih tkiva. 

Tre}e, nikakve povrede na telima nisu prona|ene, bilo od metka, tupe 

sileilinanekidrugina~in. 

êtvrto, nisu prona|eni ostaci metka ili drugi metalni fragmenti 

na telu ili u blizini tela. 

Peto, na ostacima nisu prona|ene ligature, kao ni povezi preko o~iju. 

Iz ovoga jasno sledi da uzrok smrti nije mogao biti utvr|en, {to su 

forenzi~ari i potvrdili u svojim izve{tajima. 

Me|utim kada je trebalo da se izjasne o na~inu na koji je smrt nastala 

(manner of death) oni su zakqu~ili da se radi o ubistvu (homicide) (prilozi 

3.5, 3.6, 3.7 i 3.8). 

Prostim jezikom re~eno, bez ikakvih tragova povre|ivawa, bez ikakvih 

materijalnih dokaza i bez utvr|enog uzroka smrti izvukli su proizvoqan 

zakqu~ak da se radi o ubistvu, i takav zakqu~ak stavili u svoj izve- 

{taj. 

Jedino forenzi~arima Ha{kog tribunala nije potreban materijalni 

dokaz za utvr|ivawe na~ina smrti. 

Nije poznato za{to je Ha{ki tribunal uop{te tro{io novac na, kako 

se ~ini, nepotrebna istraìvawa na terenu kada su — {to se moè zakqu- 

~iti iz wihovih izve{taja — a priori znali i broj `rtava, i uzrok i na~in 

smrti, i niz drugih parametara. 

Dastvarbudeuo~qivijapobrinuosenekokojeimaomalovi{eprofesionalne 

savesti, pa je nekoliko meseci kasnije ispravqao takve izve- 

{taje i na mesto koje se odnosi na na~in smrti dopisao jedini mogu}i odgovor, 

a to je da, ako ne znamo uzrok smrti, ne moèmo govoriti ni o na~inu na 

koji je osoba stradala: da li je bila ubijena ili je s obzirom na oskudnost 

dokaza, umrla prirodnom smr}u, izvr{ila samoubistvo, ili je po sredi ne- 

{to drugo (prilozi 3.7 i 3.8). 

Ozbiqan sud bi nakon ovakvog skandala suspendovao svoje istraìteqe 

i odbacio bi wihove zakqu~ke kao neutemeqene i neosnovane, a posao 

bi poverio qudima sa malo vi{e integriteta i savesti.


O~igledno, ha{ki sud ne samo da ih nije suspendovao nego je svoje teze 

ve}e gradio upravo na ovakvim izve{tajima, a u nekim procesima ovakvi 

ili sli~ni zakqu~ci imali su imlikacije i na visinu kazne, {to bi za svaki 

ozbiqan sud bilo neprihvatqivo. 

Kada je Tribunal u pitawu, to nije ni{ta neobi~no. [tavi{e, sve su 

toœdozvoqenaŒsredstvadasestignedociqainikonemapravo,samozato 

{to na telu nisu prona|eni nikakvi materijalni dokazi ili povrede, niti 

je utvr|en uzrok smrti, da ospori tezu da se radi o pogubqewu. 

Ovde treba ista}i dve stvari. 

Prvo, u svojoj osionosti, oni nisu ni pomi{qali da }e nekome pasti na 

pamet da proverava wihov rad, a jo{ mawe da ga podvrgne stru~noj kritici. 

Drugo, da bi prividno potkrepili unapred pretpostavqene ~iwenice 

i donete zakqu~ke, prostor za objektivnost i stru~ni pristup morao je biti 

maksimalno suèn. Tu opet dolazimo do jo{ jedne kqu~ne stvari, pomenute 

na po~etku na{eg izlagawa, a to je odsustvo nezavisnih stru~waka tokom 

otkopavawa i rada na masovnim grobnicama. 

Ovde se najboqe vidi kolika bi bila korist da je takva mogu}nost postojala, 

i verujemo da bismo danas bili daleko bliè istini. U najmawu 

ruku, imali bismo korektne izve{taje i realniju sliku. 

Na kraju se postavqa pitawe: kako posle ovakvih izve{taja iko moè 

da ima poverewe u instituciju kakva je Ha{ki tribunal, kada su oni na 

osnovu ovakvih izve{taja, i bez kriti~kog osvrta, izricali qudima drakonske 

kazne, a da se pri tome nisu upu{tali u analizu temeqa na kojima su 

wihove presude po~ivale 

Notorne nelogi~nosti. Da se radi o proizvoqnom dono{ewu zakqu- 

~aka koji u zna~ajnom procentu nisu bazirani na ~iwenicama, vidi se na 

mnogorazli~itihprimerakojipojedina~noupotpuwujuslikuoraduHa- 

{kog tribunala. 

U moru defektnih izve{taja neki se ipak isti~u po svojoj nelogi~nosti. 

U jednom takvom izve{taju forenzi~ari Tribunala su maramicu prona- 

|enu u xepu okarakterisali kao mogu}u ligaturu, {to bi, prostim jezikom 

re~eno, ukazivalo na to da je ta osoba streqana (prilog 3.9). 

Prvo, radi se o maramici. 

Drugo, ta maramica je prona|ena u xepu. 

Tre}e, kao ligature su uglavnom kori{tena ìca ili duge trake od 

tkanine koje su mogle biti obmotane nekoliko puta oko ru~nih zglobova i 

zavezane. 

Posebno je interesantno da je maramica prona|ena u xepu, {to nam govori 

da, ako se radilo o ligaturi, onda su vojnici koji su u~estvovali u 

streqawu stradalom prvo morali vezati ruke, pa onda, nakon egzekucije, 

skinuti maramicu i staviti je u xep od pantalona streqane osobe. 

Jasno, da takav postupak nakon streqawa te{ko je zamisliti, a jo{ te- 

è je doku~iti kako je onaj koji je tako ne{to napisao mogao do}i do takvog 

zakqu~ka.


Ni tu nije kraj proizvoqnim zakqu~cima patologa Tribunala i razli~itim 

neutemeqenim pretpostavkama. Verovatno im niko nije objasnio 

da se nauka bazira na ~iwenicama i ~vrstim dokazima, a ne na pretpostavkama 

i da je izvla~ewe zakqu~aka ipak posao suda, a ne wihov. 

U jednom primeru (prilog 3.10) povreda kolena se tretira kao mogu}i 

uzrok smrti, pa se navodi da takve povrede, ukoliko se medicinski ne zbrinu, 

neizostavno dovode do gubitka krvi, odnosno do smrtnog ishoda. 

U drugom slu~aju (prilog 3.11) prvobitno utvr|eni uzrok smrti koji 

je po wima nastao zbog povrede potkolenice, nekoliko meseci kasnije je 

precrtan. Naknadno je dopisano, kao i u mnogim drugim izve{tajima koji 

vode poreklo iz masovnih grobnica Pilica, da nije mogu}e utvrditi uzrok 

smrti nakon takve povrede, {to je ta~no, jer bez drugih povreda, izolovana 

povreda potkolenice ne moè biti vaqan razlog za takav zakqu~ak. 

U tre}em slu~aju (prilog 3.12) forenzi~ari su prona{li potpuno skeletizovane 

ostatke noge, bez povreda na kostima. Iako nisu prona{li nijednu 

povredu, to ih nije spre~ilo da hipoteti~ki zakqu~e da je metak prona|en 

u blizini mo`da o{tetio meka tkiva kojih naàlost nema zbog procesa 

raspadawa. 

To {to nema mekih tkiva i povreda na prona|enim kostima, za wih 

nije prepreka da se iznese pretpostavka da je neko ubijen, jer oni imaju sve 

{to im je potrebno za takav zakqu~ak, a to je, u ovom konkretnom slu~aju, 

ma{ta i dobra voqa istraìva~a, jer im je bilo poznato da kakav god izve- 

{taj bio, podr{ka suda ne}e izostati. 

Uostalom, i Ha{ki tribunal je jo{ uvek nova institucija i mo`da sa 

mawe iskusnim kadrovima, koji jo{ nisu do{li u fazu da svoje zakqu~ke 

baziraju na ~iwenicama i materijalnim dokazima. A i za{to bi, kad boqe 

rezultate postiù kada svoje zakqu~ke baziraju na pretpostavkama. 

Po tome su poznati u o~ima relevantnih stru~waka koji jo{ od samog 

osnivawa prate rad Tribunala. Nadajmo se da }e ih i istorija jednog dana 

pamtiti po tome. 

Sasvim je drugo pitawe da li stru~waci sudske medicine, bilo gde u 

svetu, imaju mogu}nost da samovoqno iznose svoje opservacije i zakqu~ke 

koji nisu bazirani na ~iwenicama. Jasno je da wihov posao treba da bude 

opis stawa koje su zatekli tokom otkopavawa masovnih grobnica, a ne izvla~ewe 

hipoteti~kih zakqu~aka. Takve zakqu~ke, posebno ako zadiru u 

pravni domen, moè da donese jedino sud, ali ne i forenzi~ki stru~wak na 

terenu. Wega je sud angaòvao da predo~i ~iweni~ko stawe, a izno{ewem 

svoga stava on se u ovakvim situacijama pona{a neprimereno i ~ini veliku 

{tetu pravnom procesu. Ukoliko je sud takvo neprimereno pona{awe iz nekog 

razloga tolerisao, to samo govori lo{e o wemu. 

Svakako da u situacijama kada se maramica u xepu tretira kao ligatura, 

kada se bez ijedne prona|ene povrede utvr|uje uzrok smrti, kada se izvla~e 

razni zakqu~ci o povredama mekih tkiva, a tih tkiva nema zbog procesa 

truqewa, ili o potencijalnom smrtnom ishodu usled krvarewa zbog 

povrede kolena, potkolenice ili stopala koji se jo{ uvek u medicini ne


tretiraju kao vitalni delovi tela, te{ko je odupreti se utisku da su neke 

institucije preko svojih stru~waka na terenu proizvodile zakqu~ke kakvi 

su im u tom trenutku bili potrebni. 

Takvih hipoteti~kih zakqu~aka ima vi{e nego dovoqno da bi se moglo 

govoriti o nekoj oma{ci ili slu~ajnosti. 

Oni koji su se u posledwoj deceniji bavili radom suda nisu nimalo 

iznena|eni ovakvim izve{tajima. [tavi{e, mnogo toga ukazuje da veliki 

deo wihovih dokaza stoji na staklenim temeqima, za koje je dovoqan i povetarac 

da bi se uru{ili. Ne radi se samo o forenzi~kim izve{tajima. I 

drugi dokazni materijali na koje se poziva Ha{ki sud, kada se analiziraju 

i ra{~lane dobiju potpuno drugu konotaciju i smisao. 

Kqu~no pitawe koje iziskuje neizbeàn odgovor i oko koga se vode 

brojne debate jeste broj srebreni~kih `rtava. Stav koji, ~ini se, datira 

pre kriti~nog perioda u julu 1995.33 odnosi se na o~ekivawe da }e u Srebrenici 

biti nekoliko hiqada streqanih Muslimana. U nekim svojim presudama, 

i Tribunal izvodi upravo takve zakqu~ke.34 Za ozbiqan sud to bi 

zna~ilo da za takve tvrdwe postoje materijalni dokazi. Po{to su u ovom 

slu~aju forenzi~ki dokazi jedini corpus delicti, normalno je o~ekivati da 

}e sud svoje zakqu~ke u presudama potvrdili prona|enim brojem tela u masovnim 

grobnicama. To zna~i da bi imali pravo da o~ekujemo da su forenzi~ari 

Tribunala u masovnim grobnicama zaista prona{li izme|u 7.000 i 

8.000 tela. 

Istina je sasvim druga~ija. Naime, oni imaju 3.658 izve{taja i pre- 

}utno se podrazumeva da je jedan izve{taj jednako {to i jedno telo. Po na- 

{oj analizi, to nije ta~no. Veliki broj izve{taja sadrì samo po nekoliko 

kostiju, vrlo ~esto kosti {ake ili stopala na kojima nema nikakvih povreda 

i gde, u oko 90 procenata takvih izve{taja, ni forenzi~ari Tribunala 

nisu utvrdili uzrok smrti. Za potpunu sliku o broju tela u masovnim grobnicama 

bilo je potrebno prebrojati butne kosti.35 

Broj tela po toj analizi je 1.923. To je skoro duplo mawe od broja izve- 

{taja Tribunala — 3.658) i ~etiri puta mawe od broja kojim se ve} 15 godina 

manipuli{e — 8.000). 

Na kraju treba pomenuti da je Ha{ki tribunal pravio neobi~nu selekciju 

pri izboru patologa. Zna~ajan broj wih bio je iz Amerike i Turske, 

33 Hakija Mehoqi}, {ef policije u srebreni~koj enklavi tokom rata i ~lan delegacije 

iz Srebrenice koja je na poziv Alije Izetbegovi}a 1993. godine i{la na savetovawe u Sarajevo, 

otkrio je nedavno da je Izetbegovi} delegaciji izjavio da mu je tada{wi ameri~ki 

predsednik Klinton rekao da je politi~ki uslov za ameri~ku intervenciju — pokoq najmawe 

5.000 srebreni~kih Muslimana, Srna, 24. april 2010. Tako|e, videti Dani (Sarajevo), 22. juni 

1998. Isti podatak navodi se u Report of the Secretary-General Pursuant to General Assembly 

Resolution 53/35, November 1, 1999, paragraf 115. U izve{taju generalnog sekretara se napomiwe 

da je Izetbegovi} naknadno poricao istinitost izjave koju mu Mehoqi} pripisuje. 

34 Po prvostepenoj presudi generalu Krsti}u, stoji prili~no neodre|eno da je u doga|ajima 

vezanim za Srebrenicu jula 1995. godine stradalo „7.000 do 8.000 mu{karaca“, par. 487. 

35 U poglavqu ¼Interpretacija i prikaz rezultata po masovnim grobnicama,½ donosi 

se analiza za svaku grobnicu pojedina~no.


a najve}e propuste na koje u na{oj analizi ukazujemo pravili su upravo patolozi 

iz Turske. To je posebno zna~ajno ako znamo da srpskim ili nezavisnim 

stu~wacima nije bio omogu}en pristup. 

Na koji na~in je Tribunal vr{io izbor stru~waka jo{ ne znamo, ali 

postoje jake indicije da su bili tendeciozni ~ak i u tom segmentu. 

Mnogi }e se pitati kako je mogu}e da jedna zemqa kao {to je Rusija, 

koja je, kada je re~ o medicini, daleko ispred Turske ili drugih zemaqa 

Evrope, nije bila zastupqena na ovom poslu. Jer mo`da nije imala stru~wake 

odgovaraju}eg kalibra koji su ga mogli savesno raditi Svakako da je 

imala i ima. Jedina razlika je u tome {to ruski stru~waci mo`da ne razumeju 

jezik Ha{kog tribunala, kao {to ga ni mi koji se bavimo ovom problematikom 

mnogo puta nismo razumeli. 

Qubi{a Simi}

IV. INTERPRETACIJA I PRIKAZ REZULTATA 

PO MASOVNIM GROBNICAMA 

INTERPRETACIJA I PRIKAZ REZULTATA PO MASOVNIM GROBNICAMA 

Da bi rezultati na{eg rada bili u {to ve}oj meri transparentni, mi 

smo za svaku masovnu grobnicu, odnosno lokalitet na kome se nalaze grobnice, 

pripremili po jedan grafi~ki prikaz koji sadràj tih grobnica verodostojno 

prikazuje. Svaki izve{taj klasifikovan je na osnovu sadràja u jednu 

od devet grupa, {to se jasno uo~ava na grafikonima. Isti postupak primewen 

je za svih 13 lokaliteta na kojima su prona|ene masovne grobnice. 

Tih devet grupa su: 

Prva, tela sa metkom u gorwoj i u dowoj polovini tela; 

Druga, tela sa metkom u gorwoj polovini tela; 

Tre}a, tela sa metkom u dowoj polovini tela; 

êtvrta, tela koja pored metka sadrè i metalne fragmente razli~itog 

porekla; 

Peta, tela koja sadrè samo metalne fragmente razli~itog porekla; 

[esta, predstavqa samo razli~ite delove tela, odnosno slu~ajeve gde 

nije prona|eno celo telo, nego samo po nekoliko kostiju, ponekad samo jedna 

kost; 

Sedma, nekompletna tela, odnosno izve{taji u kojima je uglavnom 

opisana gorwa ili dowa polovina tela ili samo lobawa; 

Osma, kompletna tela, ali bez utvr|enog uzroka smrti; i 

Deveta, tela sa povezom preko o~iju i/ili ligaturama na rukama. 

Posledwi grafikon sadrì pet grupa i predstavqa sumaciju na{e 

analize, jer su rezultati iz svih masovnih grobnica preto~eni u ovaj grafikon, 

odnosno pet kategorija koje on sadrì. Te sumarne kategorije uz data 

obja{wewa pruàju potpuniju sliku o srebreni~kim `rtvama i na~inu 

na koji su stradale. 

Glogova 

U ovom mestu prona|eno je nekoliko masovnih grobnica od kojih neke 

sadrè ostatke od 2–3 tela, druge broje znatno ve}i broj ostataka. 

Skoro sve masovne grobnice otkopane su tokom septembra i oktobra 

1999. godine sa izuzetkom masovne grobnice ozna~ene kao Glogova 1, koja je 

otkopana u maju 2001. god. 

Na grafikonu nije te{ko uo~iti da dominira stubac koji ozna~ava 

prisustvo samo razli~itih delova tela. U zna~ajnom procentu radi se o maloj 

koli~ini tkiva, ~esto samo nekoliko kostiju. Sa pretpostavkom da qud-


ski organizam sadrì vi{e od 200 kostiju jasno je da tako mala koli~ina 

tkiva u velikom broju slu~ajeva ne predstavqa reprezentativan materijal 

za utvr|ivawe bilo kakvih sudsko-medicinskih ~iwenica, posebno ukoliko 

to nije kost lobawe ili neka druga kost koja {titi vitalne organe i ukoliko 

na kostima nema povreda od metka ili nekog drugog oru`ja. Treba ista}i, 

da stru~waci ha{kog tribunala na ovoj lokaciji od 295 izve{taja koji 

opisuju malu koli~inu tkiva ili nekoliko kostiju nisu utvrdili uzrok 

smrti u 280 slu~ajeva. Na 35 tela prona|eni su delovi {rapnela, {to nedvosmisleno 

ukazuje da su osobe stradale od dejstva granate, mine ili nekog 

drugog te{kog naoruàwa. Blast povrede su bile uzrok smrti kod 32 

osobe . Treba jo{ jednom apostrofirati da 53,3 procenta ukupnog materijala 

koji se odnosi na sve grobnice u mestu Glogova nisu kompletna tela nego 

samo fragmenti ili delovi tela. Od tog procenta u 95% slu~ajeva uzrok 

smrti nije utvr|en. Kada je re~ o nekompletnim telima u 33 slu~aja uzrok 

smrti nije utvr|en, u 8 slu~ajeva uzrok smrti je bila povreda u gorwoj polovini 

tela, u jednom slu~aju kao uzrok smrti navedena je povreda u dowoj 

polovini tela. 

14 tela imalo je povez preko o~iju i/ili ligature na rukama. 

Kozluk 

Sve masovne grobnice u Kozluku otkopane su tokom jula, avgusta i 

septembra 1999. godine. 

Daleko najve}i broj slu~ajeva odnosi se samo na delove tela, ukupno 

184 izve{taja od ~ega u 176 slu~ajeva nije utvr|en uzrok smrti, {to je 95,7 

odsto.Treba ista}i i 123 tela koja su prona|ena sa ligaturom i/ili povezom 

preko o~iju. Od 32 slu~aja nekompletnih tela uzrok smrti nije utvr|en 

u26slu~ajeva. 

Kowevi} poqe 

U masovnim grobnicama u Kowevi} Poqu prona|eno je 12 tela, od tog 

broja ve}ina je imala povrede od metka, uz to na telu su prona|eni metalni 

fragmenti razli~itog porekla. Na osnovu ovih podataka, najprirodniji zakqu~ak 

je da su tela prona|ena u ovoj grobnici pripadala licima koja su 

nastradala tokom borbenih dejstava. Otkopavawe je vr{eno u septembru 

1999. god. 

Hoxi}i cesta 

Masovne grobnice Hoxi}i cesta otkopane su tokom septembra i oktobra 

1998.godine. 

Od ukupnog broja slu~ajeva (239) broj onih gde je prona|en samo deo 

tela je najve}i, i on iznosi 55. Od 55 takvih slu~ajeva uzrok smrti nije 

utvr|en u 52 slu~aja, {to prevedeno u procente iznosi 94,5%. Broj tela na

INTERPRETACIJA I PRIKAZ REZULTATA PO MASOVNIM GROBNICAMA 83 

kojima su prona|ene ligature i/ili povez preko o~iju je 46. Od 29 nekompletnih 

tela uzrok smrti nije utvr|en u 13 slu~ajeva. 

Nova Kasaba 

Otkopavawe masovnih grobnica u Novoj Kasabi obavqeno je septembru 

1999.god. Le{evi prona|eni u ovim grobnicama imaju ne{to druga~iju distribuciju 

kada je re~ o povredama. Ovde je broj povreda od metka i broj tela 

sa povredama nanetim metalnim fragmentima razli~itog porekla koji su 

prona|eni sami ili uz metak ujedna~en. Tako|e treba uo~iti i broj kompletnih 

tela kod kojih nisu prona|ene nikakve povrede, niti o{te}ewa 

tkiva te samim tim nije utvr|en ni uzrok smrti za ta lica. Uzrok smrti nije 

utvr|en ni kod nekompletnih tela. U ovoj masovnoj grobnici nisu prona- 

|ena tela sa ligaturama i/ili povezom preko o~iju. 

Pilica 

Masovna grobica u Pilici otkopana je u oktobru 1996.god. Pilica-Brawevo 

farma, mesto gde su prona|ena tela se isti~e po broju tela na 

kojima je prona|en povez preko o~iju i/ili ligatura. Taj broj je 70, ili 51% 

od ukupnog broja obra|enih slu~ajeva za ovu masovnu grobnicu. Ostatak se 

uglavnom odnosi na slu~ajeve gde su prona|eni samo deo tela ili nekompletna 

tela. Drugi grafikon se odnosi samo na nekompletna tela iz ove 

grobnice gde se moè uo~iti da je kod jednog broja nekompletnih tela uz 

metak prona|en i metalni fragment razli~itog porekla, drugi deo je imao 

samo povrede od metka, dok kod ostatka nisu bile uo~ene povrede, pa samim 

tim, ti slu~ajevi su li{eni mogu}nosti da se na bilo koji na~in utvrdi 

uzrok smrti. Od 15 slu~ajeva gde je prona|en samo mawi deo tela ili nekoliko 

kostiju, uzrok smrti nije utvr|en u 12 slu~ajeva. 

Ravnice 

Otkopavaqa u mestu Ravnice vr{ena su u dva navrata. Prvi put u septembru 

2000. god. i drugi put u avgustu i septembru 2001. god. Karakteristika 

ovih grobnica je veliki broj slu~ajeva gde je prona|en samo deo tela. Od 

ukupno 495 obra|enih autopsijskih izve{taja, u 275 izve{taja radi se samo o 

delutela.Taproporcijajasnosemoèvidetiinagrafikonu,alidabipodaci 

bili {to jasniji, procenat slu~ajeva gde je prona|en samo deo tela, ponekad 

samo jedna kost ili wih nekoliko, iznosi 55%. Mo`da jo{ va`niji podatak 

jeste, da od 275 izve{taja u kojima je opisano samo po nekoliko kostiju 

uzrok smrti nije utvr|en u 259 izve{taja, {to procentualno iznosi 94,2%. 

Kod nekompletnih tela uzrok smrti nije utvr|en u 17 slu~ajeva. 

Zeleni Jadar 

Masovna grobnica u Zelenom Jadru je otkopana u oktobru 1998.god .Sadrì 

zna~ajan broj izve{taja sa jako malim brojem kostiju. Procenat izve-


{taja gde je prona|en samo deo tela, recimo, samo butna kost ili samo stopalo, 

iznosi 31,5%. Od ukupnog broja od 64 izve{taja gde je prona|en samo 

deo tela, uzrok smrti nije utvr|en u 54 slu~aja, ili u 84,3%. Kada je re~ o 

nekompletnim telima, od 58 slu~ajeva gde je prisutno nekompletno telo, 

uzrok smrti nije utvr|en u 28 slu~ajeva, a ostatak nekompletnih tela sadr- 

ì povrede od metka, sa ne{to ve}om distribucijom projektila u gorwoj 

polovini tela. 

Cerska 

Otkopavawa u mestu Cerska vr{ena su tokom jula i avgusta 1996. god. 

Za masovne grobnice prona|ene na ovom lokalitetu karakteristi~no 

je prisustvo metka, ~ija je distribucija vrlo raznolika. Metak je u velikom 

broju slu~ajeva prona|en i u gorwoj i u dowoj polovini tela. âk i u slu~ajevima 

gde nije bilo prona|eno kompletno telo, postojali su uslovi da se 

utvrdi uzrok smrti i da se prona|u dokazi u vidu metka ili delova metka 

me|u ostacima. Takvih izve{taja sa nekompletnim telima ima ukupno 33, 

uzroci smrti kod istih su posledica dejstva vatrenog oru`ja u ve}ini slu- 

~ajeva i u gorwoj i u dowoj polovini tela. Svakako, ovde mora biti pomenut 

i broj od 38 tela na kojima su prona|ene ligature i/ili povez preko o~iju. 

Lazete 

Otkopavawa vr{ena tokom septembra 1996. god. Ova masovna grobnica, 

kao {to se moè uo~iti iz grafikona, karakteri{e se visokim procentom 

tela na kojima su prona|ene ligature i /ili povez preko o~iju. Broj takvih 

tela je 67, ili u procentima oko 59,8%. Ostala tela uglavnom sadrè 

povrede od metka kako u gorwoj tako i u dowoj polovini tela. 

Lipqe 

Masovne grobnice Lipqe otkopane se tokom septembra i oktobra 

1998.god. Isti~u se po broju izve{taja gde je prona|en samo deo tela. Od 

ukupno 441 izve{taja, 330 odnosi se samo na delove tela, ili 74,8%, dok je u 

73 slu~aja, ili 17,5%, prona|eno nekompletno telo. Od 330 izve{taja koji se 

odnose samo na delove tela, uzrok smrti nije utvr|en u 318 slu~ajeva, {to je 

u procentima 96,4%. Kada su nekompletna tela u pitawu, od 73 izve{taja sa 

nekompletnim telima uzrok smrti nije utvr|en u 53 slu~aja. Ostalih 20 izve{taja 

ima jednaku distribuciju povreda vatrenim oru`jem u gorwoj, odnosno 

dowoj polovini tela koje su u pomenutih 20 izve{taja, prema zakqu~cima 

forenzi~ara ha{kog tribunala prouzrokovale smrtni ishod. 

Brana 

Masovne grobnice u okolini Brane imaju istu katrakteristiku kao i 

neke prethodne, jer se najve}em broju slu~ajeva radi o samo nekoliko kostiju 

ili mawem delu tela. Takvih izve{taja ima ukupno 72. Uzrok smrti nije


utvr|en kada se radi o takvim izve{tajima. Za razliku od prethodnih grobnica, 

ovde se pojavquje jedna nova kategorija izve{taja koji sadrè skupine 

od 50 i vi{e kostiju ili fragmenata kostiju, bez ikakvog razvrstavawa. Kosti 

vode poreklo od razli~itih osoba. Otkopavawa vr{ena u junu 1998. god. 

ân~ari cesta 

Masovne grobnice ân~ari cesta tako|e sadrè visok procenat izve- 

{taja gde je prona|eno samo po nekoliko kostiju po „slu~aju.“ Broj takvih 

izve{taja je 285 od ukupno 563, {to u procentima iznosi 50,6%. Uzrok smrti 

nije utvr|en u 240 slu~ajeva, ili 84,2%. Tako|e treba ista}i i visok 

broj izve{taja sa nekompletnim telima, koji iznosi ukupno 129. Od 129 izve{taja 

sa nekompletnim telima, uzrok smrti nije utvr|en u 77 slu~aja, ili 

procentualno u 60% izve{taja. Ostatak izve{taja, gde je utvr|en uzrok smrti, 

sadrè u visokom procentu povrede nanete vatrenim oru`jem. Tako|e 

treba ista}i i broj izve{taja sa ligaturama i/ili povezom preko o~iju. Taj 

broj je 56, ili oko 10% od ukupnog broja izve{taja koji se odnose na masovne 

grobnice ân~ari cesta. Otkopavawa vr{ena tokom jula, avgusta i septembra 

1998.god. 

Kompletni podaci 

Pregledani materijal, a to je celokupni fond posmrtnih izve{taja 

koji su se nalazili na raspolagawu ha{kog tribunala 2008 godine, sadrì 

ukupno 3.568 izve{taja, i svaki od wih smo u ovoj analizi obradili. S razlogom 

koristimo termin „3.568 izve{taja,“ a ne „3.568 tela.“ jer 1 izve{taj 

ne zna~i 1 telo. Kao {to smo nekoliko puta istakli najve}i broj izve{taja 

a to je 44,4 odsto sadrì samo mawi deo tela, ponekad samo jednu kost ili 

fragment kosti. Ostaci na koje se visok procenat ovih izve{taja odnosi ne 

dozvoqavaju izvla~ewe nikakvog zakqu~ka o na~inu i uzroku smrti, {to ih 

~ini neupotrebqivim za utvr|ivawe bilo kakvih sudsko-medicinskih ~iwenica. 

Kada se uzme u obzir da qudsko telo sadrì preko 200 kostiju, jasno 

je tako|e za{to se ne moè povu}i paralela izme|u 1 autopsijskog izve- 

{taja i 1 tela. To svakako ukazuje na ~iwenicu da je broj tela, odnosno poginulih 

lica, daleko mawi od broja izve{taja. To se lako moè uo~iti analizom 

masovnih grobnica i grafikona koji pripadaju tim masovnim grobnicama. 

Da bi rezultati bili potpuno pregledni, i da bi se mogli analizirati 

na adekvatan na~in, podelili smo ih u pet grupa. 

U prvoj grupi nalaze se tela ili ostaci na kojima su prona|eni povezi 

preko o~iju i/ili ligature. 

Drugoj grupi pripadaju tela kod kojih je prona|en metak ili povrede 

koje ukazuju na dejstvo metka. Takve povrede ne upu}uju na decidne zakqu~ke 

jer su mogle nastati kako tokom borbenih dejstava, tako i tokom 

streqawa zarobqenika.


Tre}oj grupi pripadaju tela kod kojih nije bilo izolovanih povreda 

od metka nego su uz metak prona|eni i metalni fragmenti razli~itog porekla 

~ije se poreklo sa sigurno{}u ne moè definisati ili ~ije poreklo 

vodi od granate ili mine, zatim tela gde su prona|eni samo razli~iti metalni 

fragmenti. êtvrtoj grupi pripadaju tela koja nisu imala nikakve 

povrede i za koja nije bilo mogu}e utvrditi uzrok smrti. 

Posledwa, i najve}a grupa, jesu zapravo izve{taji gde su prona|eni 

samo mawi delovi tela, vrlo ~esto samo jedna kost, ili izolovano stopalo u 

~izmi, butna kost, patela i sli~no. U toj kategoriji nalazi se ukupno 1.583 

izve{taja od ukupno 3.568 izve{taja, ili izraèno procentima 44,4%. Taj 

broj jo{ vi{e dobija na zna~aju ako se zna da uzrok smrti nije utvr|en od 

strane forenzi~ara tribunala u 92,4 procenta takvih izve{taja. 

Na osnovu analiziranih obdukcionih nalaza i izvedene klasifikacije 

wihovog sadràja, profesionalno odgovorno mogli bi se izvu}i slede}i 

zakqu~ci o verovatnoj sudbini lica na koja se ovaj materijal odnosi: 

1. Prva grupa sastoji se od 442 tela na kojima su prona}eni povez 

preko o~iju i/ili ligature na rukama. Prema interpretaciji suda 

kada je re~ o ovakvim izve{tajima, te osobe se tretiraju kao streqane. 

2. Kod 655 tela prona|ene su povrede koje se u forenzi~kim izve{tajima 

vode kao povrede nastale od metka i na osnovu samo te okolnosti 

nije mogu}e precizirati da li su osobe streqane ili su podlegle 

povredama zadobijenim tokom borbenih dejstava, ili je do 

smrtnog ishoda do{lo na neki drugi na~in, n. p. samoubistvo. Me- 

|utim, u ovoj grupi, za oko 150 `rtava moè se re}i sa visokim stepenom 

verovatno}e da nisu stradali od pu{~anog zrna zato {to pokazuju 

obrazac povre|ivawa koji po svojim karakteristikama u 

smislu veli~ine defekta na kostima i izraène fragmentacije kostiju 

vi{e odgovara dejstvu ¼prage½ ili nekog sli~nog oru`ja nego 

dejstvu obi~nog pu{~anog zrna. 1 

3. Za odre|eni broj `rtava (477) moè se sa prihvatqivim stepenom 

profesionalne izvesnosti re}i da nisu bili streqani jer je kod 

wih utvr|eno prisustvo {rapnela i drugih metalnih fragmenata, 

koji ne vode poreklo od metka ili ~ije poreklo sa sigurno{}u nije 

utvr|eno. Ovakvi izve{taji navode na zakqu~ak da je jedan zna~ajan 

broj `rtava nastao tokom borbenih dejstava, odnosno tokom povla- 

~ewa 28. divizije ABiH ka Tuzli. 

4. Za 411 tela nije bilo mogu}e utvrditi da li se radi o egzekuciji 

ili ne zato {to su ta tela nekompletna i ne moè im se ustanoviti 

1 Na primer: defekti na lobawi uz fragmentaciju ve}i od 10 sm. ili fragmentacija 

lopatice sa prelomom susednih {est rebara. U forenzi~koj terminologiji, karakter ovakvih 

povredaseopisujekaoburst out rana, {to u ve}ini slu~ajeva iskqu~uje obi~an metak.


uzrok smrti. Ovoj skupini tako|e pripadaju i tela na kojima nisu 

prona|eni nikakvi tragovi projektila, pa samim tim uzrok nasilne 

smrti nije ni mogao biti utvr|en. 

5. Posledwa i najve}a skupina izve{taja, ukupno 1.583, sadrì samo 

po nekoliko kostiju. Na osnovu takvih izve{taja nije mogu}e izvu- 

}i nikakve zakqu~ke, tim pre {to veliki procenat tih izve{taja 

ne opisuje nikakve traume na tim kostima. Ovo potvr|uje i ~iwenica 

da zvani~no od strane sudsko-medicinskih stru~waka tribunala 

u 92,4% slu~ajeva uzrok smrti nije bio utvr|en. 

Kontrolna analiza 

I pored ~iwenice da su ovi rezultati vi{e nego jasni, smatrali smo 

da bi bilo od op{teg interesa da izvr{imo jo{ jedno istraìvawe jer nam 

prethodno nije dalo uvid u ukupan broj `rtava. Zbog velikog broja izve{taja 

koji su sadràli samo po nekoliko kostiju, èleli smo da i na drugi na- 

~in proverimo rezultate, te smo pribegli dodatnom ispitivawu. Zapravo, 

na{ osnovni ciq je da utvrdimo {to ta~nije ukupan broj tela u navednim 

masovnim grobnicama. 

Osnova od koje smo krenuli bila je prebrojavawe lobawa i butnih 

kostiju. Obzirom da su u velikom broju slu~ajeva lobawe smrskane ili 

raspar~ane ponekad i na vi{e od 20 kostiju, taj pristup se nije pokazao 

plodnim pa smo se oslonili u potpunosti na prebrojavawe butnih kostiju. 

U na{em istraìvawu prebrojali smo sve desne i leve butne kosti, kao 

i fragmente butnih kostiju gde se moglo utvrditi da li pripadaju desnoj 

ili levoj kosti. Za jedan mali broj fragmenata (ukupno 28) zbog wihove 

veli~ine nije se moglo utvrditi da li pripadaju desnoj ili levoj butnoj 

kosti. 

Kao {to se moè videti iz tabele, rezultati se u potpunosti poklapaju 

sa prethodnom analizom i u oba slu~aja utvr|eno je da je ukupni broj 

tela prona|enih u navedenim masovnim grobnicama mawi od dve hiqade, 

preciznije negde izme|u 1.919 i 1.923. Ova ukupna cifra u svim grobnicama 

— da naglasimo — obuhvata obe kategorije lica, kako one koji su bili 

streqani tako i one koji su poginuli tokom borbenih dejstava. Ovim na{a 

teza, na koju smo u glavnom istraìvawu ukazali, a to je da se znatan broj 

izve{taja (44,4%) koji se sastoje iz fragmenata ne moè ni aproksimativno 

tretirati kao telo, potpuno je dokazana. Broj takvih izve{taja, da jo{ 

jednom ponovimo je 1.583. Kada broj tih izve{taja (1.583) oduzmemo od 

ukupnog broja „slu~ajeva“ za koje stru~waci tribunala vode obdukcioni 

protokol (3.568) dobijamo cifru od 1.985 razli~ite kompletnosti, {to se 

u prihvatqivim okvirima poklapa sa rezultatima na{e kontrolne analize 

sa osloncem na butne kosti, koja nam je dala merni opseg od ukupno izme|u 

1.919 i 1.923 usmr}enih osoba u masovnim grobnicama koje su vezane 

za Srebrenicu.


Masovne 

grobnice 

Desna 

butna kost 

Leva 

butna kost 

Fragment 

kosti 

Lipqe 131 131 4 

Ravnice 221 224 1 

Glogova 275 273 2 

ân~ari cesta 233 240 3 

Kozluk 318 315 0 

Hoxi}i cesta 155 156 2 

Cerska 146 146 0 

Nova Kasaba 56 56 0 

Laète 110 110 0 

Pilica 115 115 0 

Zeleni Jadar 116 113 1 

Brana 31 32 15 

Kowevi} Poqe 12 12 0 

Ukupan broj 

butnih kostiju 

1.919 1.923 28 

Qubi{a Simi}

V. DA LI JE POSTOJALA NAMERA U JULU 1995. 

DA SE SVI MUSLIMANI ZAROBQENI U SREBRENICE 

I OKO WE POGUBE 

DA LI JE POSTOJALA NAMERA U JULU 1995. 

Sa pravnog stanovi{ta, ovo pitawe se mora postaviti, jer u protivnom 

ne moèmo se ozbiqno baviti sudbinom pogubqenih muslimanskih zarobqenika 

nakon pada Srebrenice 11. jula 1995. godine. To pogubqewe bi 

se moglo opisati na samo dva na~ina: (1) kao masakr velikih razmera, koji 

predstavqa grubi prekr{aj zakona i obi~aja rata, ili (2) kao genocidno delo. 

Da bi varijanta (2), genocid, bila odrìva, mora se postaviti pitawe: 

da li je postojala odluka o pogubqewu Muslimana koji bi pali u ruke srpskih 

snaga Da bi se utvrdio genocid, odgovor na to pitawe mora biti bezuslovno 

potvrdan. Potvrdan odgovor ne moè se uslovqavati, ili se teza o 

genocidu ru{i. 1 Uslovqavawe bilo kakve vrste udaqava masovno ubijawe 

koje se odigralo nakon {to su srpske snage u julu 1995. zauzele Srebrenicu 

od definicije genocida i svrstava ga u prvu varijantu ratnog masakra. 

Ve}e u slu~aju Krsti}u izjasnilo se vrlo decidno po ovom pitawu, i 

to u potvrdnom smislu. Razmatrawe ve}a u par. 546 prvostepene presude to 

jasno odraàva i ono mu ostavqa malo manevarskog prostora: 

„Pretresno ve}e se na kraju uverilo da su ubistva i nano{ewe te- 

{ke telesne ili du{evne povrede bili po~iweni s namerom da se 

ubiju svi vojno sposobni mu{karci bosanski Muslimani u Srebrenici…sva 

ta pogubqewa sistematski su ciqala vojno sposobne 

mu{karce bosanske Muslimane, bez obzira da li su bili civili 

ili vojnici.“2 

Daqe: 

„Dokazi … pokazuju da je u jednom momentu donesena odluka da se 

uhvate i pobiju svi bosansko-muslimanski mu{karci bez razlike.“3 

1 Konvencija UN o spre~avawu i ka`wavawu genocida (1948) taj zlo~in defini{e kao 

„namerno i sistematsko istrebqewe, potpuno ili delimi~no, neke etni~ke, rasne ili verske 

zajedniceŒ. 

2 Prvostepena presuda Krsti}u, par. 546. 

3 Prvostepena presuda Krsti}u, par. 547. Ve}e ne kaè kada je nastao taj trenutak, i 

kada je odluka takve vrste bila doneta, niti ko je doneo. To je prili~no krupan propust u 

analizi ~iwenica kada je re~ o jednom toliko va`nom i dramati~nom zakqu~ku.


Najzad: 

„Sa izuzetkom rawenika, svi mu{karci, kako oni izdvojeni u Poto~arima 

tako i oni zarobqeni iz kolone, bili su pogubqeni, bilo 

u mawim grupama bilo u pa`qivo organizovanim masovnim egzekucijama 

…Dokazi pokazuju da je VRS nastojao da pobije sve vojno 

sposobne mu{karce bosanske Muslimane iz Srebrenice, bez obzira 

na to da li su bili civili ili vojnici.“4 

Ako je ve}e unapred odlu~ilo da usvoji zakqu~ak o genocidu, ono jedva 

da je imalo drugog izbora — bez obzira na ~iwenice — osim da na ovakav 

na~in po~ne sa pripremawem terena. Samo op{ta i nediskriminirija- 

}a namera da se jedna za{ti}ena grupa satre uklapa se bezuslovno u tezu o 

genocidu. Da bi zakqu~ak bio prividno validan, postojawe takve namere 

mora se dogmatski isticati i braniti po svaku cenu. Svako limitirawe 

ili uslovqavawe te namere stvara mnogo vi{e teorijskih problema, nego 

{to ih re{ava. 

Razlika izme|u genocida i masakra nije u nijansama intenziteta ili 

na~ina ubijawa — ona je su{tinska. Genocid pretpostavqa postojawe posebnog 

elementa dolus specialis i defini{e se kao specifi~na namera uni- 

{tewa jedne za{ti}ene qudske grupe, ili wenog znatnog dela, kao takve. 

Ako se ne mogu utvrditi elementi karakteristi~ni za genocid, onda se, bez 

obzira na koli~inu i svirepost protivpravnog ubijawa, zakqu~ak o genocidu 

ne moè izvesti. U pravnoj nauci se, zato, smatra da je genocid jedan od 

najteìh zlo~ina za dokazivawe. Genocid je u istoriji relativno retka pojava, 

a u pravnoj praksi, s obzirom na izuzetno teàk teret dokazivawa, tako|e. 

Samim tim, tamo gde se on utvrdi naredbodavci i po~inioci tog zlo- 

~ina predmet su izuzetno o{trih moralnih, pravnih, pa i materijalnih 

sankcija. I to je potpuno pravilno, s obzirom na su{tinu i jezivost tog 

zlo~ina. 

Izjave preìvelih boraca i civila iz srebreni~ke enklave. Raspolaèmo 

sa 59 izjava Muslimana iz Srebrenice i @epe, vojnika i civila, 

koji su se silom prilika na{li u jednoj od za{ti}enih zona u julu 1995. 

Oni su svoje izjave naknadno dali nadle`nim organima na muslimanskoj 

strani ili istraìteqima Ha{kog tuìla{tva sa kojima su razgovarali 

po{to su stigli na teritoriju pod kontrolom Armije BiH. Mnoge od izjava 

zabeleène su neposredno posle doga|aja na koje se odnose, a neke posle razmene 

nekoliko meseci kasnije. Ni u jednom slu~aju ne postoji zna~ajna vremenska 

distanca izme|u zabeleènih utisaka i samih doga|aja. Jedna va`na 

napomena: ove izjave nalaze se u elektronskoj arhivi Ha{kog tribunala, 

ali one su samo mali deo ukupnog materijala te vrste. Vi{egodi{wi glav- 

4 Ibid., par. 547. Ve}e je prinu|eno da na neki na~in re{i problem zbrinutih — ne pogubqenih 

— muslimanskih rawenika po{to je odbrana ve} predo~ila dokaze na tu temu. Izlaz 

za koje se ve}e opredequje svodi se na cini~no obja{wewe da je srpska strana te rawenike 

po{tedela iz propagandnih razloga. (Ibid., par. 86)

DA LI JE POSTOJALA NAMERA U JULU 1995. 91 

ni ha{ki istraìteq @an-Rene Ruez nedavno je rekao da je u Tuzli, posle 

prispe}a pripadnika kolone 28 divizije koja se iz Srebrenice povukla 

sredinom jula 1995. godine, bilo uzeto oko 1.200 sli~nih izjava. 5 Stavqawe 

tog materijala na uvid istraìva~ima i na raspolagawe javnosti — kao 

{to mi to sada ~inimo sa izjavama kojima mi raspolaèmo — bilo bi od 

ogromne koristi ne samo za boqe razumevawe qudske strane srebreni~ke 

tragedije ve} nesumwivo, i za re{avawe niza jo{ nerasvetqenih ~iweni~kih 

pitawa. 

Izjave preìvelih Srebreni~ana i @epana dragocene su iz najmawe 

tri razloga: (1) u 14 izjava, koje se odnose na kriti~ni period, koji mi defini{emo 

kao 12–19 juli, 1995, osoba koju je VRS zarobila bila je procesuirana 

na u celini redovan na~in (o~igledno nije bila ubijena po kratkom 

postupku jer u protivnom ne bi mogla dati izjavu), a u mnogim slu~ajevima, 

gde je to bilo potrebno, ukazana joj je medicinska pomo} od strane 

srpskih snaga; (2) od ukupno 59 izjava, kojima raspolaèmo ({to obuhvata i 

prvih 14) u 29 pomiwe se da je zarobqenoj osobi bilo omogu}eno da se registruje 

kod Me|unarodnog Crvenog krsta (ICRC); (3) u izjavama osoba koje su 

se povla~ile sa kolonom i uspe{no se probile do Tuzle, ili koje su negde 

usput bile zarobqene, govori se o borbenim dejstvima izme|u kolone i 

VRS, o granatirawu i drugim vidovima napada kojima je tokom povla~ewa 

ta kolona, kao legitiman vojni ciq, bila izloèna, i pomiwu se veliki 

qudski gubici koje je na tom putu kolona pretrpela. 

Slede kratki prikazi tih izjava muslimanskih boraca i civila. U prvoj 

grupi nalaze se lica koja su bila zarobqena (bez fatalnog ishoda, naravno) 

tokom kriti~ne sedmice izme|u 12. i 19. jula 1995, zatim ostali koji 

su se uspe{no povukli ili su tokom povla~ewa bili zarobqeni od strane 

srpskih snaga, propisno procesuirani, i kasnije razmeweni. 

Posle svakog imena sledi godina ro|ewa i arhivski broj u elektronskoj 

gra|i Ha{kog tribunala. Ako pi{e „status nejasan,“ to zna~i da iz izjave 

nije mogu}e utvrditi da li je osoba koja je daje vojnik ili civil. Zatim 

sledi kratak saètak izjave.6 

1. Ademovi}, Bekir (1975), 01185273. Vojnik, zarobqen 13. jula sa 

jo{ 17 rawenika. Navodi imena petorice koji su bili zarobqeni sa wim. 

Bio svedok borbenih dejstava u predelu Koqevi} Poqa tokom povla~ewa 

kolone, i navodi podatke o posledicama. Preba~en u bratuna~ki „Dom zdravqa,“ 

prva dva dana bez nege, zatim ga le~io holandski lekar. U no}i 17/18. 

jula preba~en u zarobqeni~ki logor Batkovi}. Video kako tuku zarobqenike, 

ali li~no nije bio zlostavqan. 

5 Le Point, 22 maj 2008. Francois-Guillome Lorrain:“Six ans dans les charniers de Srebrenica”. 

6 Ovde i u produètku, broj koji sledi posle imena odnosi se na oznaku pod kojom je 

dokumenat zaveden u bazi podataka Tuìla{tva tribunala u Hagu.


2. Memi{evi}, Nurudim, civil, zarobqen 14. jula kod Baqkovice. Za 

detaqe videti izjavu oca, Memi{evi}, Nurifa, 00396028. Preba~en u Batkovi} 

14 jula; tu~en. 

3. Ahmetovi}, Nexad (1953), 01189539. Vojnik, zarobqen 13. jula. Odveden 

u Karakaj (kod Zvornika), dràn dva do tri dana. Bio svedok borbenih 

dejstava tokom povla~ewa kolone, i navodi podatke o posledicama. Preba- 

~en u kasarnu u Bijeqini, razmewen 24. decembra, 1995. 

4. Mustafi}, Zazim (1964), 01185284. Vojnik, rawen, zarobqen od 

strane vojne policije Drinskog korpusa 12. jula. Navodi jo{ 10 osoba koje 

su bile zarobqene sa wim. Preba~en u Batkovi} 18. jula, razmewen 29. septembra 

1995. 

5. Ha{emovi}, Aziz (1960), 01185332. Vojnik, Zarobqen 16. jula sa 

devet drugih rawenika, navodi ~etiri osobe iz te grupe. Ukazana medicinska 

pomo} u „Domu zdravqa“ u Bratuncu, zatim preba~en u Batkovi} 17. jula. 

Oslobo|en radne obaveze zbog rawavawa. Razmewen 29. septembra 1995. 

6. Vili}, Sadik (1960), 00401652. Civil, zarobqen 13. jula. Posle 

povla~ewa holandskog bataqona Srbi ga zarobili zajedno sa velikom grupom 

rawenika u Poto~arima. Svi su primili propisnu medicinsku negu u 

„Domu zdravqa“ u Bratuncu, nije bio zlostavqan. Ispitivan od strane obave{tajnih 

organa VRS. Registrovan u Crvenom krstu 18. jula, evakuisan za 

Batkovi} 19. jula sa jo{ 22 rawenih zarobqenika. Razmewen 29. septembra 

1995. U Batkovi}u ga ispitivao oficir VRS o vojnim stvarima, nije bio 

zlostavqan; zatim bio ispitivan i zlostavqan od strane istraìteqa za 

ratne zlo~ine. 

7. Tabakovi}, Reuf (1960), 01185288. Vojnik, rawen, zarobqen 12. jula. 

Proveo pet dana u Bratuncu, 17. jula preba~en u Batkovi}. Razmewen 24. 

decembra 1995. 

8. Tabakovi}, [ukrija (1973), 00371755. Vojnik, rawen, zarobqen 11. 

na 12. jul. Proveo {est dana u kampu UN u Poto~arima, zatim sa jo{ {est rawenih 

Muslimana poslat u bolnicu u Bratuncu (17. i 18. juli) na le~ewe. 

Navodi imena drugih rawenika koji su bili preba~eni i le~eni zajedno sa 

wim. Preba~en u Batkovi} 18. jula, gde mu je bilo saop{teno da }e biti tretiran 

u skladu sa @enevskom konvencijom. Razmewen 30. septembra 1995. 

9. Kaqevi}, Rifet (1945), 01185280. Vojnik, rawen, zarobqen 14. jula. 

U~estvovao u povla~ewu, poku{ao da izvr{i samoubistvo, zarobqen i 

odveden u bratuna~ku bolnicu na le~ewe od poku{aja samoubistva. Pomiwe 

drugog „te{ko bolesnog“ zarobqenika iz Srebrenice koji je bio na le~ewu, 

ali je preminuo u bratuna~koj bolnici. Preba~en u Batkovi}, razmewen 24. 


10. Smajlovi}, Idriz (1956), 12122824. Vojnik, rawen, zarobqen 11. 

jula. Proveo nekoliko dana na klinici u Poto~arima, prijavqen Crvenom


krstu. Preba~en u Bratunac 15. jula, ispitivan i tamo zlostavqan. Odveden 

u Batkovi} 16. jula, razmewen 29. septembra 1995. Svedok ogor~en na Srbe 

zato {to je bio povre|en od mine na koju je nagazio, ali potvr|uje da je kao 

zarobqenik bio korektno tretiran. Potvr|uje da je 28. divizija iz Srebrenice 

napadala okolna srpska sela. 

11. Selimovi}, Sadik (1962), 03052246 ‰broj pod kojim je izjava zavedena 

u protokolu muslimanske obave{tajne slu`be AIDŠ; 02131234 ‰broj 

pod kojim je izjava zavedena u protokolu Tuìla{tva MKTBJŠ. Vojnik, rawen, 

zarobqen u Poto~arima 12. jula. Odveden sa drugim rawenicima u 

Bratunac, gde ih je jedan deo bolni~kog osobqa tretirao korektno, a drugi 

deo ne. Osam dana posle zarobqavawa preba~en u Batkovi} i prijavqen Crvenom 

krstu. Dao izjave muslimanskim vlastima ‰AIDŠ ituìla{tvuHa- 

{kog tribunala ‰OTPŠ. 

12. Hasi}, Sakib (1968), 00588878 ‰broj pod kojim je izjava zavedena u 

protokolu Tuìla{tva MKTBJŠ. Nije jasno da li je bio civil ili vojnik. 

Rawen, zarobila ga VRS na klinici UN u Poto~arima. Srpski vojnici izdvajali 

te{ko povre|ene muslimanske zarobqenike da ih oslobode. U Bratuncu 

video muslimanske rawenike sa kartonima Crvenog krsta. Pregledan 

13. jula. Ispitivan 15. jula u vezi ratnih zlo~ina i prijavqen Crvenom krstu 

dan ili dva kasnije. Preba~en u Batkovi} sa 22 muslimanska rawenika. 

Razmewen 24. decembra 1995. 

13. Gra~anli}, Xemo (1974), 00371741. Status nejasan, rawen i zarobqen 

od VRS na klinici UN u Poto~arima sa jo{ 23 muslimanska rawenika. 

Preba~en u bolnicu u Bratuncu 14 jula, zatim 19 jula u bolnicu u Bijeqini, 

posle u logor Batkovi}. Registrovan kod Crvenog Krsta, razmewen 29 

septembra, 1995. 

14. Zukanovi}, Bego (1978), 00371759. Civil, zarobqen 21. jula. Bio 

svedok borbenih dejstava tokom povla~ewa kolone, i navodi podatke o posledicama. 

Posle dva sata u Karakaju, 21. jula preba~en u Batkovi}. Nije 

bio zlostavqan, prijavqen Crvenom krstu. Razmewen 19. septembra 1995. 

15. Hasanovi}, Alvir (1974), 01008132. Civil, zarobqen 22. jula. On 

i svi zarobqenici iz wegove grupe bili su ispitivani. Odveden u Karakaj, 

zatim 23. jula u Batkovi}. Nije bio zlostavqan. Preba~en u logor Kotorsko 

sa 45 drugih zarobqenika 7. oktobra 1995. 

16. Mehanovi}, Ha{mir (1979), 00371774. Civil, zarobqen 25. jula. 

Bio svedok borbenih dejstava tokom povla~ewa kolone, i navodi podatke o 

posledicama. Preba~en prvo u Osmake, gde je bio ispitivan i zlostavqan, 

zatim 25. jula u Batkovi}. Prijavqen Crvenom krstu. 

17. Kadri}, Midhat (1978), 00371768. Civil, zarobqen 25. jula. Bio 

svedok borbenih dejstava kod Kravice i Baqkovice tokom povla~ewa kolone, 

i navodi podatke o posledicama. Preba~en u Batkovi} 26. jula i odmah 

prijavqen Crvenom krstu.


18. Salihovi}, Hasan (1946), 01097604. Vojnik, zarobqen sa sedmoricom 

drugih 25. jula. Zlostavqan u vreme zarobqavawa. Raweni pripadnici 

grupe bili medicinski zbrinuti. Preba~en u Batkovi} 25. ili 26. jula, 

prijavqen Crvenom krstu i razmewen u decembru, 1995. 

19. Ali}, Mevlid (1961), 00371771. Civil, zarobqen 23 ili 24 jula. 

Bio svedok borbenih dejstava izme|u Baqkovice i Kowevi} Poqa tokom povla~ewa 

kolone, i navodi podatke o posledicama na tim lokacijama. Zlostavqan 

nakon zarobqavawa. Preba~en 25. jula u Batkovi}, gde je zatekao 22 

muslimanska rawenika. Oslobo|en teìh radova zbog povreda. Prijavqen 

Crvenom krstu. 

20. Avdi}, Enver (1977), 00371746. Civil, zarobqen sa grupom ~ija 

imena navodi. Bio svedok borbenih dejstava kod Buqima i Kravice tokom 

povla~ewa kolone, i navodi podatke o posledicama. Odveden prvo u [ekovi}e, 

gde nije bio zlostavqan, zatim 26. jula u Batkovi}. Prijavqen Crvenom 

krstu, nije bio zlostavqan, rawenici zbrinuti. 

21. Ori}, Fadil (1971), 00512727. Civil, zarobqen 22. jula. Bio svedok 

borbenih dejstava tokom povla~ewa kolone, i navodi podatke o posledicama. 

Odveden u Karakaj, zatim istog dana preba~en u Batkovi}. Razmewen 

24. decembra 1995. 

22. Salihovi}, Selvid (1978), 00371738. Civil, zarobqen 23. jula. 

Bio svedok borbenih dejstava tokom povla~ewa kolone na cesti Udr~ — 

Baqkovica i navodi podatke o posledicama. Odveden u Karakaj, gde su ga 

ispitivali organi bezbednosti koji su imali spiskove osumwi~enih za 

ratne zlo~ine. Slede}eg dana preba~en u Batkovi}, prijavqen Crvenom krstu. 

Ispitivan o vojnim stvarima, nije bio zlostavqan. 

23. Ori}, Meho (1962), 01008156. Zarobqen 25. jula, tokom povla~ewa 

kolone, usput bio svedok le{eva. Odveden prvo u Memi}e i tamo zlostavqan, 

zatim u Karakaj, gde ga nisu zlostavqali. Preba~en u Batkovi} 25. jula, 

prijavqen Crvenom krstu. Nije bilo zlostavqawa. 

24. Salki}, Abdulah (1946), 01008169. Civil, zarobqen 25. jula. Bio 

svedok borbenih dejstava tokom povla~ewa kolone kod Kamenice i na putu 

od Ku{lata do Baqkovice i navodi podatke o posledicama. Odveden prvo u 

Karakaj, zatim istog dana u Batkovi}. Prijavqen Crvenom krstu, razmewen 

29. septembra 1995. 

25. Rami}, Omer (1961), 01189559. Vojnik, zarobqen 22. jula. Bio svedok 

borbenih dejstava tokom povla~ewa kolone u predelu Buqina i Kamenice 

i navodi podatke o posledicama. Odveden prvo u Karakaj, pa slede}eg dana 

u Batkovi}. 

26. Haki}, Nermin (1980), 01185308. Civil, zarobqen 24. jula. Bio 

svedok borbenih dejstava tokom povla~ewa kolone u predelu od Srebrenice


do Crnog Vrha i navodi podatke o posledicama. Odveden u Karakaj, ispitivan 

i tu~en. Preba~en u Batkovi} i razmewen 21. septembra 1995. 

27. Ibrahimovi}, Fahidin (1968), 01008138. Vojnik, nema datuma zarobqavawa. 

Odveden u Batkovi} gde je nai{ao na 150 zarobqenika iz Srebrenice, 

razmewen. 

28. Muminovi}, Serdalija (1978), 00371757. Civil, zarobqen 24. jula. 

Bio svedok borbenih dejstava tokom povla~ewa kolone i video „mnogo 

mrtvih“ od srpskog granatirawa. Odveden prvo u Karakaj, zatim istog dana 

u Batkovi}. Razmewen 29. septembra 1995. 

29. Ali}, Hasan (1969), 00371752. Vojnik, rawen, zarobqen 24. jula. 

Bio svedok borbenih dejstava tokom povla~ewa kolone i navodi podatke o 

oko 1.000 mrtvih u jednoj zasedi koja bila postavqena koloni. Odveden prvo 

u Karakaj, zatim u vojnu bolnicu u Zvorniku, gde je bio operisan i zbrinut. 

Posle oporavka, preba~en u Batkovi}, prijavqen Crvenom krstu. Nije 

bio zlostavqan. 

30. Vejzovi}, Gadafi (1977), 01185356. Civil, zarobqen iz zasede 24. 

jula. Video „stotine“ le{eva u {umi tokom povla~ewa. Odveden prvo u 

[ekovi}e, zatim u Batkovi}e. Razmewen 25. decembra 1995. 

31. Kova~evi}, Sadik (1977), 00371749. Civil, zarobqen 25. jula. 

Bio svedok borbenih dejstava tokom povla~ewa kolone oko Kamenice i navodi 

podatke o posledicama. Zlostavqan u Osma~ima posle zarobqavawa. 

Preba~en u Batkovi} 26. jula, prijavqen Crvenom krstu. Razmewen 29. septembra 

1995. 

32. Ademovi}, [eval (1951), 01008095. Vojnik, zarobqen u Memi}ima 

24. jula. Procewuje brojnost kolone na 10.000 do 15.000 qudi. Bio svedok 

borbenih dejstava tokom povla~ewa kolone i navodi podatke o posledicama. 

Zlostavqan prilikom zarobqavawa, proveo no} u Karakaju. Preba~en 

u Batkovi}, prijavqen Crvenom krstu, razmewen 24. decembra 1995. 

33. Hasanovi}, Sead (1964), 03021141. Civil, zarobqen kod Memi}a 

nekoliko dana posle napu{tawa Srebrenice. Bio svedok borbenih dejstava 

tokom povla~ewa kolone oko Kamenice i navodi podatke o posledicama. 

Preba~en u Batkovi}, prijavqen Crvenom krstu. @ali se na uslove u zarobqeni~kom 

logoru. 

34. Memi{evi}, Nurif (1948), 00396028 (broj pod kojim je izjava zavedena 

u protokolu Tuìla{tva MKTBJ). Civil, uspeo da se prebaci na muslimansku 

stranu posle lutawa od 70 dana. Bio svedok borbenih dejstava 

tokom povla~ewa kolone u {umi izme|u Kravice i Kamenice i navodi podatke 

o posledicama. 

35. Mustafi}, Ibran (1960), 02015277. Civil, rawen. Bio u politi~kim 

strukturama srebreni~ke enklave tokom sukoba. Odveden u Bijeqinu 

i optuèn za ratne zlo~ine. Razmewen.


36. Ori}, Fadil (1971), 03052972 (broj pod kojim je izjava zavedena u 

protokolu Tuìla{tva MKTBJ), prethodno dao izjavu muslimanskoj obave- 

{tajnoj slu`bi, AID-u. Ro|ak Mevludina Ori}a i Nasera Ori}a, zarobqen 

22. jula. Preba~en u Batkovi}. Prijavqen Crvenom krstu. Video oko 70 muslimanskih 

rawenika u Batkovi}u, ukqu~uju}i 20–30 iz bratuna~ke bolnice. 


37. Dedi}, Sulejman (1958), 01189551. Civil, zarobqen 22. jula kod 

Pandurice. Bio svedok borbenih dejstava tokom povla~ewa kolone oko Kamenice, 

Snagova i Baqkovice i navodi podatke o posledicama. Ispitivan u 

Karakaju. Ne kaè da je bio zlostavqan. Preba~en u Batkovi} 24. jula, razmewen 

24. decembra 1995. 

38. Efendi}, Mensur (1977), 01189563. Vojnik, zarobqen 25. jula kod 

Zvornika. Bio svedok borbenih dejstava tokom povla~ewa kolone oko Kamenice 

i usput i navodi podatke o posledicama. Preba~en u Batkovi} istog 

dana, razmewen 25. decembra, 1995. 

39. Jusupovi}, [efik (1959), 01185316. Vojnik, zarobqen 21. jula 

kod Snagova. Napustio Srebrenicu sa grupom od oko 30 u nameri da se prebaci 

na muslimansku teritoriju. Tokom dvanaestodnevnog lutawa, video 

„na stotine mrtvih Bo{waka.“ Posle zarobqavawa odveden u Bijeqinu, 

razmewen 24. decembra 1995. 

40. Muratovi}, Kadrija (1973), 01185372. Vojnik, poku{ao da pobegne 

iz Srebrenice sa jo{ sedmoricom, zarobqen 24. jula. Tokom povla~ewa 

kolone, bio svedok borbenih dejstava oko Kamenice i navodi podatke o posledicama. 

Preba~en u Batkovi}, razmewen 24. decembra 1995. 

41. Mustafi}, Husejn (1963), 00401647. Vojnik, zarobila ga vojna policija 

25. jula kod Zvornika. Bio svedok borbenih dejstava tokom povla~ewa 

kolone oko 2 km od [u{wara i u blizini Kravice i navodi podatke o 

posledicama. Preba~en istog dana u Batkovi}, razmewen 24. decembra 1995. 

42. Osmanovi}, Nazir (1946), 01008158. Status nejasan, zarobqen 

kod Snagova 25. jula. Bio svedok borbenih dejstava tokom povla~ewa kolone 

oko Kaldrmice i Snagova i navodi podatke o posledicama. Istog dana preba~en 

u Batkovi}, razmewen 24. decembra 1995. 

43. Osmanovi}, Ramo (1975), 00512683. Status nejasan, zarobqen 18. 

ili 19. jula kod Baqkovice. Bio svedok borbenih dejstava tokom povla~ewa 

kolone oko Kowevi} Poqa i navodi podatke o posledicama. Sva petorica iz 

wegove grupe streqani, ali po nare|ewu komande on zadràn za razmenu. Preba~en 

u Batkovi} i prijavqen Crvenom krstu. Razmewen 24. decembra 1995. 

44. Malki}, Hamza (1964), 02918842. Status nejasan, pre{ao u Srbiju 

sa mawom grupom, zarobqen 22. jula. Zlostavqan tokom ispitivawa. Preba~en 

u Batkovi} 24. jula, prijavqen Crvenom krstu. Razmewen 24. decembra 

1995.


45. Rami}, Sado (1966), 01008163. Status nejasan, zarobqen 22. jula 

kod Snagova. Bio svedok borbenih dejstava tokom povla~ewa kolone i navodi 

podatke o posledicama. Preba~en u Batkovi} 23. jula, razmewen 24. decembra 

1995. Tokom boravka u zatvoru u Bijeqini, 10. avgusta video Avdu 

Pali}a. 

46. Muminovi}, Behudin, 00464652. Status nejasan, zarobqen 23. jula 

kod Baqkovice. Preba~en u Batkovi} 26. jula, prijavqen Crvenom krstu. 


47. Hasi}, Ahmo (1937), 01097609. Civil, predao se srpskim snagama 

nakon {to je nekoliko dana lutao kroz {umu. Video fizi~ko zlostavqawe 

zarobqenika u Bratuncu i Pilicama. Tvrdi da je preìveo streqawe i bezuspe{no 

poku{ao da se prebaci na muslimansku teritoriju. Ispitivan u 

Batkovi}u, ne pomiwe zlostavqawe. Doveden u Batkovi} sa drugim muslimanskim 

zarobqenicima 26. jula, prijavqen Crvenom krstu. Razmewen u decembru 

1995. 

48. Rizvi}, Hasudin (1974), 01008167. Zarobqen sa grupom kod Snagova. 

Preba~en u Karakaj, ispitivan i tu~en. Preba~en u Batkovi} 22. jula, 

kasnije razmewen. 

49. Sal~inovi}, Sadik (1965), 02112340. Civil, krio se sa mawom 

grupom dok nije bio zarobqen 18. oktobra. Bio svedok borbenih dejstava tokom 

povla~ewa kolone kod Buqina i navodi podatke o posledicama. Odveden 

u Bratunac, nije bio zlostavqan. Preba~en u Fo~u 25. oktobra, prijavqen 

Crvenom krstu. Razmewen 28. januara 1996. 

50. Halilovi}, Suqo (1960), 01008121. Status nejasan, po{ao sa kolonom 

iz Srebrenice, ali se zatim vratio i iz @epe sa grupom pre{ao u 

Srbiju, gde je bio zarobqen i predat vlastima Republike Srpske. Tokom povla~ewa 

kolone, kod Kamenice bio svedok borbenih dejstava i navodi podatke 

o posledicama. Bio tu~en od strane srpske policije. Ve}ina pripadnika 

grupe, ~ija imena navodi, bili na spisku oslobo|enih iz logora u Fo- 

~i 27. januara 1996. 

51. Kadri}, Nexad (1971) 00686336 (OTR). Vojnik, zarobqen u @epi 

istog dana kada je bila zauzeta. Prijavqen Crvenom krstu 26. jula, 1995. U 

izjavi Ha{kom tribunalu rekao da èli da izmeni neke delove izjave koju 

je ranio dao AID-u, {to otvara mogu}nost da je AID na wega vr{io pritisak 

da kaè stvari koje su im odgovarale. Tvrdi da su ve}ina zarobqenih 

„civila“ u @epi, u stvari, bili muslimanski vojnici koji su skinuli uniforme. 

Preba~en u Rogaticu, ispitivan po propisu. 

52. âvi}, Bego (1936), 03358253. Civil, evakuisan iz @epe 27. jula. 

Sa grupom drugih zarobqenika preba~en u logor u Rogatici. Ispitivan, 

tretman korektan, ali postao grubqi kada je NATO po~eo da bombarduje 

srpske poloàje.


53. Gladovi}, Bego (1936), 03358257. Civil zarobqen 27. jula sa grupom 

od 43 osobe. Profesionalno ispitivan. Preba~en u Rogaticu istog dana 

kada je bio zarobqen, razmewen u Butmiru 19. januara 1996. 

54. Kulovac, Jasmin (1977), 00510272. Status nejasan. Sa grupom poku{ao 

da se probije iz @epe. Zarobqen 5. avgusta od strane paravojne bande 

pod komandom Milana Luki}a. Po{to su Luki}evi qudi streqali nekoliko 

pripadnika wegove grupe, predat srpskoj vojnoj policiji i preba~en u 

Rogaticu 8. avgusta, zatim u Kulu (Fo~a). Mese~ne posete Crvenog krsta logoru, 

ali formalno registrovan tek 11. januara 1996. Razmewen u Butmiru u 

januaru 1996. godine. 

55. Osmanovi}, Pasan (1937), 03358269. Civil, zarobqen 27. jula kod 

kontrolnog punkta blizu Kladwa. Tu~en u zatvoru. Odveden u Rogaticu 

istogdanakadajebiozarobqen. 

56. Xebo, Meho (1962), 03358245. Civil (policajac), zarobqen u @epi 

27 jula. Odveden u Rogaticu istog dana sa 12 muslimanskih rawenika. Prijavqen 

Crvenom krstu. Razmewen 19. januara 1996. 

57. Uvejzovi}, Ejub (1932), 0335–8276-0335–8278. Civil iz @epe, 

evakuisan 27. jula. Odveden u Rogaticu, razmewen 19. januara, 1996. 

58. Jusufovi}, Azmir, 00464628. Status nejasan, predao se srpskim 

snagama 18. jula sa jo{ tridesetoricom. Bio svedok borbenih dejstava tokom 

povla~ewa kolone oko Kamenice i navodi podatke o posledicama. Ispitivan 

u Bratuncu i Zvorniku. Odveden do muslimanskih linija u predelu 

Baqkovice i pu{ten da pre|e na muslimansku teritoriju po{to su mu Srbi 

pro~istili put kroz minsko poqe. 

59. Smajlovi}, Muhamed (1970), 00953447. Zarobqen 18. ili 19. jula 

kod Baqkovice. Bio svedok borbenih dejstava tokom povla~ewa kolone kod 

Buqina, na putu Kowevi} Poqe-Kravica, u Sandi}ima i oko Baqkovice. 

Ispitivan i tu~en u Zvorniku. Prijavqen Crvenom krstu i razmewen 24. 


Moè li se masovno ubijawe koje se dogodilo nakon pada Srebrenice 

tretirati kao genocidni doga|aj Pravna istorija srebreni~kog 

pitawa, ako se ono tretira kao primer izvr{enog genocida, svodi se uglavnom 

na wegovo razmatrawe pred Me|unarodnim krivi~nim tribunalom za 

biv{u Jugoslaviju i, indirektno, pred Me|unarodnim sudom pravde u Hagu. 

7 Po{to je preuzeo zakqu~ak MKTBJ u predmetu Krsti}, Me|unarodni 

sud pravde je odatle, kao presu|ene ~iwenice, razvijao svoje daqe teze. 

7 MSP u predmetu BiH protiv Srbije i Crne Gore (2007) nije razmatrao meritum optu`be 

da se u Srebrenici dogodio genocid nego je samo preuzeo odgovaraju}e zakqu~ke 

MKTBJ iz predmeta Krsti} i ugradio ih u svoju presudu.


O~igledno, taj preuzeti zakqu~ak moè biti samo onoliko utemeqen i ubedqiv 

koliko je to i presuda MKTBJ, na koju se MSP poziva. 

Naravno, za one koji nekriti~ki prihvataju akta MKTBJ, to je sasvim 

dovoqno. To ~ak sluì i kao osnov za pomalo ekstravagantnu tvrdwu da je u 

Srebrenici genocid utvr|en presudama ne samo jednog ve} dva ugledna me- 

|unarodna sudili{ta. Ne}emo se daqe upu{tati u raspravu o ovom ipak ne 

su{tinskom, ve} vi{e tehni~kom pitawu. Ograni~i}emo se na neke aspekte 

izvornog nalaza MKTBJ. 

Razlozi za vrlo skepti~an odnos prema zakqu~cima MKTBJ da se u 

Srebrenici dogodio genocid,8 vrlo su brojni. Nave{}emo samo nekoliko 

od wih: 

1. Srpske snage omogu}ile su evakuaciju oko 20.000 (procene se razlikuju) 

èna, dece i ostarelih iz Srebrenice nakon wenog zauzimawa 11. jula 

1995. 9 [tavi{e, pretresno ve}e u predmetu Krsti} prihvatilo je da je 

to bila „…disciplinovana i uredna operacija, i da je Krsti} posebno 

naredio da se civilima bosanskim Muslimanima koji se prisilno preme{taju 

ne sme ni{ta lo{e desiti.“ 10 Ova ~iwenica, koju i sam Sud na 

odre|eni na~in uvaàva, ne uklapa se na prvi pogled u teoriju o genocidu. 

11 

2. Vojska Republike Srpske 16. jula 1995. otvorila je koridor kojim je me- 

{ovitoj vojno-civilnoj koloni 28 divizije, koja je odstupala iz Srebrenice 

prema Tuzli, bio omogu}en nesmetan prolaz. Prethodnih dana 

vodile su se ogor~ene borbe izme|u VRS i naoruànih elemenata iz te 

kolone, tokom kojih su pripadnici kolone (a tako|e i Zvorni~ke brigade 

VRS) pretrpeli ogromne qudske gubitke. Ti gubici su posledica legitimnih 

borbenih dejstava i oni se ne mogu podvesti pod kategoriju 

prekr{aja zakona i obi~aja rata. Samim tim, te `rtve se moraju oduzeti 

8 Presuda u predmetu Krsti} ni o tom pitawu nije potpuno jasna, ali po{to je àlbeno 

ve}e ipak presudilo da je Krsti} pomagao u genocidu, mo`da je delo genocida implicitno 

sadràno u takvom zakqu~ku. 

9 Ova cifra je prihva}ena u internom muslimanskom dokumentu ¼Pad Srebrenice½ 

od 28 avgusta, 1995., namewenom General{tabu AbiH i Upravi bezbednosti u Sarajevu, EDS 

arhivska oznaka 01854533, s. 4. 

10 @albena presuda, Tuìlac protiv Krsti}a, par. 239. 

11 U drugostepenoj presudi Krsti}u, ovo pitawe se tretira poglavito u par. 30 i 31. 

Ve}e izlaè prvo tvrdwu odbrane da odvo|ewe, za razliku od ubijawa, srebreni~kih èna i dece 

nije u skladu s neselektivnim pristupom koji karakteri{e slu~ajeve genocida. Komentar 

ve}a na to glasi: „Moglo bi se re}i da argumenat odbrane logi~no proizilazi iz odluke snaga 

bosanskih Srba da premeste ène, decu i stare qude pod svojim nadzorom na druga podru~ja. 

Tu ~iwenicu je, me|utim, mogu}e i druga~ije protuma~iti,“ pa obrazlaè onaj zakqu~ak kome 

daje prednost, a to je da je navedeni postupak bio taktika da se „elimini{e i najmawa mogu}nost 

obnavqawa muslimanske zajednice na tom podru~ju.“ Ako ve}e priznaje da je argumenat 

odbrane „logi~an,“ za{to nije ispo{tovalo na~elo in dubio pro reo Po kom je osnovu ve}e to 

na~elo tako nametqivo ukinulo, kako se ~ini samo zato da bi poni{tilo zna~aj ~iwenice da 

su srpske snage ve}inu stanovni{ta sklonile na sigurno usled ~ega je ono preìvelo, i da bi 

na taj na~in stvorilo sebi mogu}nost da generala Krsti}a osudi za genocid


od broja lica koja su bila protivprano pogubqena. Da je politi~ko i 

vojno rukovodstvo Republike Srpske imalo nameru da uni{ti sve Muslimane 

koji su mu bili na dohvatu ruke, kao takve, za{to bi kolonu 

ipak propustili, umesto da postupe dosledno svojoj „genocidnoj“ zamisli 

i da poku{aju da je vojnim sredstvima sasvim uni{te 

3. Svedo~anstvo holandskog lekara i oficira holandskog bataqona A. 

[utena (A. A. Schouten) za procenu ovih doga|aja ima tako|e odre|enu 

teìnu. U kriti~nom periodu on je bio na licu mesta. Neposredno zatim, 

27. jula 1995 godine, dok su mu utisci bili sveì i dok nikakvi 

spoqa{wi uticaji jo{ nisu mogli da oblikuju wegovu pri~u, on je amsterdamskom 

listu Het Parool dao izjavu o onome {ta je u Srebrenici 

video i doìveo. Prenosimo glavne delove tog ~lanka: 

Kao pripadnik holandskih oruànih snaga (A. [uten) bio je u 

Bratuncu, ali on nije video ni{ta od navodnog masakra mu{karaca 

bosanskih Muslimana. 

‘Bilo je vesti o deset hiqada Muslimana, koje su Srbi zatvorili 

na fudbalskom igrali{tu. Ovo me ~udi. U Bratuncu ja nisam video 

nikakav stadion. Da li moète da poverujete da bi u selu od 

pet hiqada stanovnika mogao da bude stadion koji prima deset hiqada 

osoba’ 

Kasnije, trebalo bi da su u Bratuncu izvr{ena streqawa na jednom 

igrali{tu i u {koli. Samo pro{le nedeqe, u ponedeqak, treba 

da su Srbi pobili 1.600 qudi. Holan|anin lekar iz holandskog 

bataqona kaè da on ni{ta od toga nije video: ‘Svi o tome pri~aju, 

ali niko ne nudi ~vrste dokaze.’ 

Posle pada Srebrenice Srbi su [utena poslali sa te{ko povre- 

|enim muslimanskim vojnicima u bratuna~ku bolnicu. On kaè da 

wemu Srbi nisu pravili nikakve smetwe. Ako je bilo ubijawa od 

strane Srba, to je bilo dobro ~uvana tajna. ‘Ja u to zato uop{te ne 

verujem. Nakon pada Srebrenice, 13 jula, stigao sam u Bratunac i 

ostao sam tamo osam dana. Tokom tog vremena, mogao sam i}i kuda 

sam èleo. Bila mi je ukazana svaka pomo}, nigde me nisu zaustavqali. 

Pored toga, nije mogu}e prevesti deset hiqada qudi a da 

to niko ne primeti. Za to je potrebno barem dvesta autobusa, {to 

bi stvorilo ogromnu kolonu. I trebalo je da pro|u pored nas, a da 

ih holandski vojnici ne primete.’“12 

4. Postoji jo{ jedan sli~an primer koji navodi na osnovanu sumwu u mnoge 

elemente zvani~nog narativa o Srebrenici. On se odnosi na dokumenat 

Ujediwenih nacija sa~iwen 24. jula 1995. godine, dakle u vremenu 

odvijawa srebreni~kih doga|aja. Dokumenat nosi oznaku Ha{kog tribu- 

12 Het Parool (Amsterdam), 27. juli 1995: Arts: 'Geen bewijs genocide'


nala R 002 1272. Wegov zvani~ni naziv je: Debrief of UNMOS from the 

Srebrenica enclave, a sadrìna mu je razgovor obavqen posle doga|aja (debriefing) 

sa tri vojna posmatra~a snaga UN u enklavi Srebrenica, po jednim 

iz Holandije, Gane i Kenije. U par. 2 dokumenta stoji da su se opservacije 

sva tri svedoka u tolikoj meri podudarale da je wihov prakti~no 

jednoglasan iskaz omogu}io sastavqawe jedinstvenog izve{taja o padu 

enklave i o doga|ajima koji su neposredno nakon toga usledili. 

Dokumenat treba pro~itati u celini, pa ga zatim kriti~ki uporediti 

sa opisom istih doga|aja u nekim merodavnim sudskim spisima Ha{kog 

tribunala, na primer, u presudi u predmetu Krsti}. Utisak je da vojni 

posmatra~i UN, koji su bili na licu mesta, i sudije u predmetu Krsti}, 

koji to nisu, govore o dve potpuno razli~ite lokacije i o dva potpuno 

razli~ita doga|aja. Fokusira}emo se samo na par. 28 ovog dokumenta, 

gde se ta razlika izme|u dva opisa najizrazitije o~ituje: 

„28. Me|u izbeglicama nije bilo naoruànih qudi. Kruìle su 

glasine da su oni poku{avali da izvr{e proboj preko trougla Bandera 

i izme|u posmatra~kih punktova M i N, prema Tuzli. Bilo je 

nagove{taja o wihovoj nameri da povedu sa sobom taoce iz redova 

VRS dok se probijaju. Pripadnici UN bili su sa izbeglicama 24 

~asa dnevno, ali oni nisu primetili ni{ta u vezi dojava da je bilo 

ubijawa vojnosposobnih mu{karaca. Mogli su se ~uti pojedina~ni 

hici, ali nije bilo ni~ega {to bi ukazivalo na to da se tu 

radilo o pogubqewima. Jedna grupa holandskih vojnika izjavila je 

da su prve ve~eri, kada su mu{karci odvo|eni, videli da je devetoro 

qudi odvedeno iza jedne zgrade i da su se zatim ~uli hici, a 

da se ti qudi nisu vratili. Me|utim, nakon sprovedene istrage, 

nije bilo tela niti ikakvih znakova da je izvr{eno pogubqewe.“ 

Ko se potrudio da pro~ita presudu u predmetu Krsti} primeti}e da 

ta presuda obiluje fantasti~nim izjavama svedoka koje je muslimanska obave{tajna 

slu`ba AID o~igledno za tu svrhu bri`qivo pripremila. Wihove 

iskaze Krsti}evo ve}e nekriti~ki usvaja (videti, na primer, par. 43 i 44 

prvostepene presude Krsti}u) i koristi ih kao osnovu za izgradwu svojih 

daqih zakqu~aka. Razlika izme|u tih bombasti~nih pri~a i profesionalnog 

izve{taja stranih posmatra~a, koji nisu imali razloga da svoje utiske 

doteruju prema potrebama jedne ili druge strane, drasti~na je. Te{ko je zamisliti 

da su se mogla izde{avati ubistva na na~in i u obimu kako to tvrde 

doma}i svedoci, a da ih ovi neutralni posmatra~i sa strane ne primete. 

5. Postavqa se, tako|e, i jedno drugo pitawe, koje je toliko logi~no i o~igledno 

da ga mo`da upravo iz tog razloga skoro svi previ|aju: za{to bi 

Republika Srpska svoje resurse tro{ila na masovno pogubqewe hiqada 

Muslimanskih zarobqenika kada bi joj oni bili neuporedivo korisniji 

kao aduti za razmenu Taj apsurd je primetilo i zabeleìlo i ve}e u 

predmetu Krsti}, ali bez poku{aja da daqe razradi tu temu niti da pro-


u~i wene logi~ke implikacije: „Sa vojnog stanovi{ta, odluka da se pogube 

mu{karci me|u bosanskim Muslimanima neshvatqiva je… Kao 

{to je ukazao vojni stru~wak tuìla{tva, Ri~ard Batler, ‘…te{ko je 

zamisliti ja~i adut za pregovore sa vladom BiH i sa me|unarodnom zajednicom 

od 10.000 do 15.000 mu{karaca Muslimana zato~enih u redovnom 

zarobqeni~kom logoru usred Poto~ara, pod nadzorom snaga UN i uz 

prisustvo Me|unarodnog Crvenog krsta.’“ 13 

6. Podjednako je interesantan i srpski plan vojnih dejstava u okviru srebreni~ke 

operacije, ako se razmatra s obzirom na hipotezu da je srpska 

strana tu operaciju preduzela nameravaju}i da Muslimane u enklavi 

uni{ti kao takve. Teì{te srpskog napada bilo je sa ju`ne strane enklave, 

i u obliku potkovice, pri ~emu je Muslimanima ostavqeno nekoliko 

otvorenih pravaca za povla~ewe. 14 Da je postojao unapred razra|eni 

koncept wihovog uni{tewa, napada~i bi verovatno postupili logi~nije 

i protivni~ku teritoriju bi prvo opasali ~vrstim obru~em kojinikomenebidozvoqavaodapobegne. 

7. Upadqivo je i odsustvo psiholo{kih pretpostavki za zlo~in genocida, 

akoseuzmeuobzirdajegenocid,kakogajepravilnoopisaoLuisMoreno 

Okampo, glavni tuìlac Me|unarodnog krivi~nog suda u Hagu 15 , 

„prevashodno zlo~in namere (a crime of intention — prim. autora)“. 16 Kao 

dokazdave}ekojejegeneralaKrsti}aosudilozapomagaweugenocidu 

nije bilo na~isto sa osnovnim pojmovima, u par. 225 presude ono kaè 

da „postojawe plana ili politike ne predstavqa sastavni deo krivi~nog 

dela ‰genocidaŠ u pravnom smislu.“ 17 Ako nije bilo takvog plana 

ili politike, na ~emu se onda temeqi sugestija da je u Srebrenici 

po~iwen genocid, bez ~ega ne bi bilo ni~ega za {ta bi general Krsti} 

po toj liniji imao da odgovara i da zasluì tridesetpetogodi{wu kaznu 

U par. 26 stoji: „Glavni pokazateq… da su snage VRS nameravale 

da elimini{u sve bosanske Muslimane iz Srebrenice bio je pokoq od 

strane VRS svih vojno sposobnih mu{karaca iz te zajednice.“ Da li su 

masakrirali ba{ sve, to upravo je otvoreno pitawe i jedna je od tema 

ovog istraìvawa. Ali, ako je u vrhovima politi~kog i vojnog rukovodstva 

Republike Srpske postojala takva genocidna namera, kako se neubijawe 

Muslimana desetak dana kasnije, tokom i neposredno nakon operacije 

zauzimawa susedne enklave @epa, uklapa u scenario Ve}e u slu- 

~aju Krsti} za~etak srebreni~kog genocidnog plana locira na sastanku 

13 Prvostepena presuda, Tuìlac protiv Krsti}a, par. 70. 

14 Ova ~iwenica je zapaèna u izve{taju posmatra~a UN, majora Rajta ‰Maj. PHD WrightŠ 

pod datumom od 26 jula, 1995, {tabovima u Zagrebu i Sarajevu. Arhivski broj MKTBJ, 

R0050422. 

15 ICC (International Criminal Tribunal), koji ne treba me{ati ni sa MKTBJ ni sa Me|unarodnim 

sudom pravde, koji se bavi sporovima me|u dràvama. 

16 http://www.sudantribune.com/spip.phparticle27898. 

17 Drugostepena presuda, Tuìlac protiv Krsti}a, par. 225.


srpskog vojnog i politi~kog rukovodstva u hotelu „Fontana“ u Bratuncu 

tokom prepodnevnih ~asova 12. jula 1995, mada priznaje da za to nema 

~vrstih dokaza.18 Da li je genocidna namera koja je u hotelu tada navodno 

formulisana predstavqala samo prolazno raspoloèwe, koje je potrajalo 

ne vi{e od nekoliko dana Jer uskoro zatim, pri polasku na @epu, 

dolus specialis izgleda da je nestao i bio je zamewen povratkom na 

uobi~ajene obrasce vojni~kog pona{awa, mawe-vi{e u skladu sa odredbama 

me|unarodnog ratnog prava. 

U odnosu na postojawe i sprovo|ewe namere za ubijawe Muslimana, 

makar da je ona bila teritorijalno, vremenski i kategorijalno („vojno sposobni 

mu{karci“) ograni~ena,19 pitawe @epe je vrlo bitno ali istovremeno 

je i sistematski ignorisano. Ignorisawe @epe, koju od srebreni~kih 

doga|aja razdvaja samo desetak dana i desetak kilometara, razumqivo je jedino 

u okviru strategije da se izuzmu iz rasprave — i iz vidokruga javnosti 

— svi elementi koji remete jednozna~nu sliku ovih doga|aja, koji zapravo 

u strate{kom i svakom drugom pogledu predstavqaju jednu integralnu 

celinu. Izve{taj Krisa Hexesa (Chris Hedges) uWujork tajmsu, objavqen 

posle zauzimawa @epe u julu 1995, ilustruje neophodnost sveobuhvatnog 

sagledavawa ovih doga|aja: 

„Rawenici su bili ostavqeni, i kada su bosanski Srbi u utorak 

zauzeli grad, bili su preba~eni u Sarajevo na le~ewe u bolnicu 

Ko{evo. Mnogi od wih krenuli su iz Srebrenice, odakle su se 

povukli u planine kada je ‘bezbedna zona’ 11. jula pala u ruke 

bosanskih Srba. Oni nisu uspeli da se domognu Tuzle, kao {to 

je to bio slu~aj sa ve}inom izbeglica, ve} su umesto toga postali 

branioci @epe. ‘Oko 350 od nas uspeli smo da pod borbom 

iza|emo iz Srebrenice i da stignemo u @epu’, rekao je Sadik 

Ahmetovi}, jedan od 151 qudi koji su danas evakuisani u Sarajevo 

na le~ewe. (…) Oni su rekli da ih Srbi koji su ih zarobili 

nisu zlostavqali.“20 

18 Vidi paragrafe 126 — 134 prvostepene i par. 84, 85 i 91 drugostepene presude za 

na~in kako ve}e u slu~aju Krsti} tretira sastanke u hotelu ¼Fontana½ 11. i 12. jula 1995. godine. 

U vezi sa ovim, paragraf 573 prvostepene presude predstavqa tipi~an primer kako ve}e 

donosi unapred pripremqen zakqu~ak, bez obzira na to da li je potkrepqen dokazima, ili ne: 

„Pretresno ve}e nije u mogu}nosti da utvrdi ta~an datum kada je bila doneta odluka da se vojno 

sposobni mu{karci pobiju. Usled toga, ono ne moè da tvrdi da su ubistva koja su se dogodila 

u Poto~arima 12. i 13. jula 1995. bila sastavni deo plana da se ubiju svi mu{karci vojni~kog 

uzrasta. Uprkos tome, pretresno ve}e je ube|eno da su masovna streqawa i druga ubistva, 

po~iwena od 13. jula pa nadaqe, bili sastavni deo takvog plana.“ Kako u jednoj ozbiqnoj 

presudi, bar {to se ti~e wenih najva`nijih delova, „ube|ewe“ moè da zameni dokaze 

19 Trenutno se ne upu{tamo u raspravu o tome da li pojam „op{tinskog“ ili nekog 

drugog genocida sa geografskim ograni~ewima sli~ne vrste, sra~unatim da olak{aju posao 

tuìla{tvu, uop{te ima smisla. 

20 Hedges, Chris: Bosnia Troops Cite Gassings At Zepa; New York Times, Jul 27, 1995. Ovo 

je izve{taj koji puno govori o dolus specialis-u srpske vojske u kriti~nom periodu.


8. Ovaj niz osnovnih pitawa u odnosu na srebreni~ku zagonetku ostao bi 

nepotpun bez osvrta na enigmati~no svedo~ewe, u predmetu Slobodana 

Milo{evi}a, ~oveka koji je bio komandant snaga UNPROFOR-a u Sarajevu 

tokom jedne kqu~ne faze srebreni~kih doga|awa 1993. godine, generala 

Filipa Morijona: „…Mladi} je u Srebrenici u{etao u zasedu, zapravo 

u klopku. On je o~ekivao da }e nai}i na otpor, ali wega nije bilo. 

Nije o~ekivao da }e se masakr dogoditi, i potcenio je koli~inu prikupqene 

mr`we. Ne verujem da je on izdao nare|ewe za masakr, ali ja to ne 

znam. To je moje li~no mi{qewe.“ 21 U tom trenutku, predstavnik francuske 

vlade koji je bio u sudnici sa generalom i koji je pratio wegovo 

izlagawe, traìo je prekid i zatvorenu sednicu. U produètku predsedavaju}i 

Morijonu predo~ava wegovu izjavu datu jednom drugom prilikom 

pred komisijom francuskog parlamenta, koja je ispitivala doga|aje 

oko Srebrenice, a koja glasi: „Bio sam ube|en da je Srebrenica bila 

`rtva vi{eg interesa, dràvnog razloga, raison d’etat, alitajvi{iinteres 

nalazio se u Sarajevu i u Wujorku, svakako ne u Parizu.“22 Zna~ajno 

je da je general Morijon navedene ranije stavove, nakon {to su mu bili 

pro~itani pred sudskim ve}em MKTBJ, potvrdio. Ali je jo{ zna~ajnije 

da je ve}e uskoro zatim sa ove fascinantne linije ispitivawa pre- 

{lo na druge, o~igledno bezbednije i neuporedivo mawe osetqive teme. 

23 

Potrebna je iznijansirana slika. Nije poznato da je materijal koji 

se odnosi na (1) muslimanske vojnike koji su kriti~ne sedmice od 12. do 19. 

jula 1995. bili zarobqeni i potom tertirani propisno kao ratni zarobqenici 

i (2) na zarobqene muslimanske rawenike kojima je medicinska nega 

bila ukazana u skladu s ratnim propisima, i koji su zatim bili poslati u 

logore i razmeweni, ikada pre ovoga u literaturi bio sistematski razmatran 

niti da je na nekom od srebreni~kih su|ewa pred MKTBJ bio propisno 

razmatran i ocewen. Ali je veoma bitan za procenu pravne prirode tih de- 

{avawa. U nedostatku srebreni~kog „revolvera koji se pu{i“, 24 razna pretresna 

ve}a MKTBJ vi{ekratno su ponavqala da je sud, budu}i da je sastavqen 

od vrsnih profesionalaca, kompetentan da raznorodne i ~esto protivure~ne 

pojedinosti sklopi u koherentnu celinu i da na taj na~in, na osnovu 

posrednih dokaza (circumstantial evidence), do|e do pouzdanih zakqu~aka. 

To je mo`da ta~no, ali u op{toj genocidnoj slici koju je Ha{ki tribunal 

izgradio izjave koje smo naveli predstavqaju, da se opet izrazimo jednim 

21 Tuìlac protiv Milo{evi}a, s. 32029. 

22 Ibid., s. 32029. 

23 Promu}urni ~itaoci sigurno da su primetili frapantnu sli~nost izme|u aluzija 

generala Morijona vezanih za pozadinu srebreni~kih doga|aja i izjava Hakije Mehoqi}a i 

Ibrana Mustafi}a o istom pitawu. 

24 Da upotrebimo englesku frazu smoking gun, kojaseodnosinapostojaweneposrednih 

materijalnih dokaza.


od zvani~nih jezika tribunala, a fly in the ointment, sitnicu koja remeti celinu 

ali koja se na neki na~in mora uklopiti, ako se èli da ta celina opstane 

u predloènom obliku. U protivnom, ovi podaci kreatorima navedene 

celine najozbiqnije kvare ra~un. 

Evo za{to. Ako prihvatimo zvani~nu tezu Tuìla{tva MKTBJ da je 

11. jula 1995. godine na sastanku srpskih vojnih i civilnih predstavnika u 

bratuna~kom hotelu „Fontana“ 25 bilo dogovoreno da }e svi zarobqeni Muslimani 

biti pobijeni, onda bi se moglo o~ekivati (a) da je ta odluka najvi{ih 

autoriteta preneta i svim podru~nim organima i (b) da su je oni morali 

dosledno sprovoditi na terenu. 

Svako zna~ajnije odstupawe od prirodnog i o~ekivanog rezultata 

sprovo|ewa takve odluke stavqa pod znak pitawa da li je ona uop{te postojala, 

kao i celokupnu konstrukciju srebreni~kih doga|aja, kako su oni 

predstavqeni u optu`nicama i presudama MKTBJ. 

Razlog za ovu konstataciju je o~igledan. Apsolutno jedini na~in postupawa 

vojnih i civilnih vlasti Republike Srpske nakon dono{ewa navodne 

odluke da se srebreni~ki Muslimani uni{te, posebno u periodu koji 

mi nazivamo „kriti~nom sedmicom“ — od 12. do 19. jula 1995. godine — 

jedini modus operandi koji je u skladu sa zvani~nom tezom i sa postojawem 

takve odluke, je hvatawe i ubijawe svakog zarobqenog Muslimana na licu 

mesta ili odvo|ewe na neko mesto masovnog pogubqewa. Ako postoje dokazi 

da se tako ne{to nije doga|alo, onda je zvani~na teza u velikoj krizi i weni 

protagonisti imaju obavezu da ponude racionalno obja{wewe za ovakvo 

odstupawe od o~ekivane norme. 

Navedeni podaci ne samo da sugeri{u na to da nije postojala nikakva 

politika indiskriminacionog ubijawa muslimanskih zarobqenika, niti je 

bila sprovo|ena, ve} i ne{to vi{e od toga, {to baca dodatnu sumwu na kredibilitet 

zvani~ne teze. Brojni muslimanski zarobqenici su upravo u 

ovom periodu bili procesuirani sasvim redovno i u skladu sa pravilima 

rata, bili su prijavqeni Crvenom krstu i zatim otpravqeni u logor za ratne 

zarobqenike. U vi{e slu~ajeva, i to upravo u periodu kada je prema zvani~noj 

tezi trebalo o~ekivati ubijawe po kratkom postupku, muslimanski 

rawenici zbriwavani su u srpskim medicinskim centrima.26 Ujednomslu- 

25 îtaoci }e odmah primetiti àlostan nedostatak kreativnosti kod tuìla{tva 

Ha{kog tribunala. U nemogu}nosti da odrede na~in, mesto i vreme za~etka „udruènog zlo- 

~ina~kog poduhvata“ da se sprovede genocidna operacija nad srebreni~kim Muslimanima, 

Tuìla{tvo je u toj funkciji lansiralo sastanak u „Fontani“ kao neku vrstu srpskog ekvivalenta 

Bodenze konferencije 1942 godine, gde su Hitler i wegov {tab doneli odluku da se 

istrebi jevrejski narod. Ve}e u slu~aju Krsti} priznaje da ne raspolaè konkretnim dokazima 

o ~emu je na tom sastanku bilo re~i (par. 91: „razumno je predpostaviti“), ali veruje da je 

s obzirom na okolnosti to bila idealna prilika da se formuli{e plan za „genocidnu operaciju,“ 

pa usvaja pretpostavku da se to zaista tako moralo i dogoditi (Tuìla{tvo protiv 

Krsti}a, àlbena presuda, par. 91–94). 

26 Pretresno ve}e u slu~aju Krsti} prihvata da je jedan broj rawenih Muslimana le- 

~en u srpskim bolnicama nakon zarobqavawa, par. 86. Ve}e tu ~iwenicu naziva „anomalijom“. 

Ve}e zatim odbacuje o~igledne implikacije te „anomalije“ na na~in ~ija bizarnost u


~aju, komandant ili visoki oficir Bratuna~ke brigade tim rawenicima je 

obezbedio oruànu za{titu od razjarenog srpskog civilnog stanovni{tva 

koje je traìlo osvetu. 27 U drugom slu~aju, zarobqeni Musliman bio je ispitan 

i pu{ten da pre|e na teritoriju svojih oruànih snaga, i to tako 

{to mu je VRS prvo prokr~ila put kroz minsko poqe.28 Najzad, neobi~an 

slu~aj neuspelog samoubice, koga srpski vojnici skidaju sa improvizovanih 

ve{ala, {aqu na medicinsku negu i oporavak, koji zatim prispeva u zarobqeni~ki 

logor i na kraju biva razmewen. 29 Pod pretpostavkom da je postojao 

plan za masovno ubijawe Muslimana, srpske snage nisu imale nikakav 

razlog da ga skidaju sa ve{ala niti da resurse, koji bi se mogli staviti 

na raspolagawe srpskim rawenicima, tro{e na wegov oporavak. 

Ukoliko èlimo da ponudimo odgovornu analizu doga|aja u Srebrenici 

u julu 1995. godine, ne moè se pre}i preko ovih izjava i podataka. Ove 

podatke moramo ili ugraditi u op{tu sliku doga|aja, po cenu odricawa od 

teze o genocidu, ili }emo morati da ih potisnemo zato {to su nespojivi sa 

tom tezom. Ono {to je potrebno, to je {iroko i istan~ano obja{wewe slo- 

ène matrice srebreni~kih doga|aja u julu 1995, sposobno da izdrì po- 

{tenu kritiku i da {iroko obuhvati sve elemenate iz kojih se ta sloèna 

slika sastoji. Jednodimenzionalna teza o genocidu takvu potrebu ne zadovoqava. 


potpunosti dolazi do izraàja samo u izvornom engleskom tekstu: „It may perhaps be explained, 

to some degree, as a strategy on the part of the Bosnian Serbs to avoid attracting international 

suspicion…“ Na srpskom: „To bi se mo`da moglo objasniti, do odre|enog stepena, kao strategija 

bosanskih Srba da izbegnu me|unarodno podozrewe…“ Niz retori~kih uslovqavawa jasno 

govori da samo ve}e nema mnogo poverewa u sopstveno rezonovawe. 

27 Vidi izjavu Selimovi}, Sadika, 03052248 ‰AIDŠ i 02131234 ‰OTPŠ 

28 Vidi izjavu Jusupovi}, Azmira, 00464628 ‰OTPŠ. 

29 Vidi izjavu Kaqevi}, Rifeta, 01185280 ‰OTPŠ.

VI. ANALIZA GUBITAKA MUSLIMANSKE KOLONE 

USLED MINSKIH POQA, BORBENIH DEJSTAVA 

I DRUGIH UZROKA 

ANALIZA GUBITAKA MUSLIMANSKE KOLONE USLED MINSKIH POQA 

Osnovna pitawa 

Onovno pitawe koje se ovde tretira odnosi se na gubitke muslimanske 

kolone koja se iz srebreni~ke enklave, preko planinskog terena, povla~ila 

prema Tuzli tokom kriti~nog perioda, izme|u 12. i 16. jula 1995 godine. 

Uzgredno pitawe odnosi se na to da li postoji jedan ili vi{e posebnih 

uzroka, u pravnom smislu te re~i, za takve gubitke. Mogu li se svi ti gubici 

podvesti pod pojam pogubqewa, kao {to se i ~ini u nastojawu da se korist 

od srebreni~kog masakra propagandno maksimizira Ili je bar jedan 

deo tih gubitaka bio prouzrokovan drugim ~iniocima, koji nose razli~it 

pravni karakter, pa se samim tim u ukupnom sagledavawu qudske tragedije 

u Srebrenici taj deo mora tretirati druga~ije 

Na{ ciq ovde nije da ustanovimo koliko je biv{ih stanovnika srebreni~ke 

enklave bilo pogubqeno ili da zauzmemo stav o pitawu, da li na- 

~in kako su zarobqenici bili usmr}eni zadovoqava definiciju genocida 

ili ne. 

Koriste}i raspoloìve muslimanske, srpske, UN i druge kompetentne 

izvore, nastoja}emo da utvrdimo slede}e: 

(a) da li je u to vreme i na tom podru~ju bilo dovoqno zna~ajnih borbenih 

dejstava u kojima su u~estvovali Srebreni~ani koji su se povla~ili 

iz enklave, a koja su mogla prouzrokovati znatne qudske gubitke na muslimanskoj 

strani; 1 

(b) pored ove vrste gubitaka, da li je kolona usput nailazila na minska 

poqa, koja su tako|e mogla biti uzrok mnogobrojnih gubitaka; 

(v) prema verodostojnim nesrpskim i nemuslimanskim izvorima, da 

li je kolona mogla pretrpeti znatne legitimne gubitke koji se ne bi mogli 

svrstati u genocidne, ili druge vrste, egzekucije; i 

(g) na osnovu raspoloìvih podataka, koliko bi ti legitimni muslimanski 

gubici mogli iznositi 

1 Navodimo mi{qewe Ri~arda Batlera, vojnog ve{taka Ha{kog tuìla{tva: œNa temequ 

moga poznavawa situacije, rekao bih da bi te cifre ‰odnosi se na gubitke nastale u okviru 

legitimnih vojnih operacija — SKŠ morale biti visoke za bilo kakvu vrstu borbenih dejstava.Œ 

Popovi} et al., Transkript, 23. januar 2008, s. 20250, redovi 23—25.


Pravni status muslimanske kolone 

Ostavqamo sasvim po strani sloèna pravna i ~iweni~ka pitawa koja 

su vezana za pogubqene ratne zarobqenike i usredsredi}emo se iskqu~ivo 

na kolonu koja je 11. jula 1995. godine kasno nave~e po{la u proboj iz enklave 

prema Tuzli. 

Polazimo od teze da je op{teprihva}eno pravilo me|unarodnog prava 

da me{ovita vojno-civilna kolona predstavqa legitiman ciq. 

Analiza slede}ih izjava, koje su naknadno dali preìveli pripadnici 

kolone, dokazuje me{ovitu vojno/civilnu prirodu te kolone: 

Mehanovi}, Ha{mir, izjava 00371774 2 

Hasanovi}, Sead, izjava 03021141 

Avdi}, Enver, izjava 00371746 

Salihovi}, Selvid, izjava 00371738 

Ori}, Meho, izjava 01008156 

Muminovi}, Sejdalija, izjava 00371757 

Ali} Hasan, izjava 00371757 

Sal~inovi}, Sadik, izjava 02112340 

Husi}, Ramiz, izjava 00813498 

Dodatnu podr{ku tezi da je kolona bila me{ovita pruà i vojni ve- 

{tak Tuìla{tva MKTBJ, Ri~ard Batler (Richard Butler). U par. 3.21 svog 

stru~nog nalaza od 1. novembra 2002. Batler kaè da je „10.000 do 15.000 

qudi formiralo me{ovitu (vojno-civilnu) kolonu“ koja se uputila prema 

Tuzli. 3 

O koloni se govori kao me{ovitoj i u izve{taju General{tabu ABiH 

i Upravi bezbednosti u Sarajevu, „Pad Srebrenice,“ pod datumom od 28 avgusta, 

1995. 4 Tamo stoji da „po nekim procenama u koloni je bilo izme|u 

10.000 i 15.000 qudi, me|u kojima je bilo oko 6.000 naoruànih boraca.“ 

Na osnovu iznesenog, mogu}e je izvu}i zakqu~ak da je kolona, koja se 

povla~ila iz Srebrenice prema Tuzli, bila me{ovita, da se sastojala od 

vojnih lica i civila, i da je samim tim, po me|unarodnom pravu, ona predstavqala 

legitimnu metu. 

Legitimna borbena dejstva u kojima je kolona u~estvovala 

Tezu da su se odvijala borbena dejstva tokom kojih je znatan broj srebreni~kih 

muslimana poginuo, potvr|uje glavni istraìteq Ha{kog tuìla{tva, 

@an-Rene Ruiz (Jean- Rene Ruiz). 

2 Ovde i daqe, broj koji sledi posle imena odnosi se na oznaku pod kojom je dokumenat 

zaveden u bazi podataka Tuìla{tva Tribunala u Hagu. 

3 Batler je u svom svedo~ewu u predmetu Popovi} decidno priznao me{oviti vojno-civilni 

sastav kolone i wen status legitimnog vojnog ciqa: Transkript, s. 20244 redovi 

19–25 i s. 20245, red 1. 

4 „Pad Srebrenice,“ 28 avgust, 1995., EDS arhivska oznaka 1D19-0222.

ANALIZA GUBITAKA MUSLIMANSKE KOLONE USLED MINSKIH POQA 109 

U intervjuu koji je objavqen u crnogorskom listu Monitor, 5 Ruez ka- 

è slede}e: „Zna~ajan broj (Muslimana) bili su ubijeni u borbama. Zvorni~ka 

brigada je organizovala zasede i tada je imala najve}i broj gubitaka 

tokom celog rata. Mnogi su poginuli dok su prolazili kroz minska poqa. 

Nepoznati broj verovatno je izvr{ilo samoubistvo… ne iskqu~ujem da su 

neki pucali u one koji su èleli da se predaju.“ 

Ruez zatim izlaè slede}i plan za daqi rad odseka Tuìla{tva kojem 

je on bio na ~elu: „Mi }emo raditi na osnovu broja lica koja su bila neposredno 

pogubqena, koja su bila zarobqenici. Oni su bili zarobqenici, i 

to je kraj pri~e.“ 

Da li su se Ruez i Tuìla{tvo dosledno dràli najavqene namere da 

se u svom radu oslawaju iskqu~ivo na broj neposredno pogubqenih zarobqenika, 

to je ne{to o ~emu bi se moglo sporiti. Takva, strogo principijelna, 

metodologija ne bi im sigurno dala neophodan broj le{eva da se dokumentuje 

cifra od 8.000 `rtava. Kako bilo, malo daqe u istom intervjuu 

Ruez izjavquje slede}e: 

(1) „[to se ti~e onih, koji su izginuli u {umi, mi moramo smatrati 

da su oni ubijeni u borbi.“ Ta konstatacija je potpuno fer i ona je ta~na. 6 

(2) „Najve}im delom, mi iskazima svedoka verujemo…“ Ovo istraìvawe 

upravo se i temeqi na iskazima svedoka, tako da je spremnost glavnog 

istraìteqa Tuìla{tva da ih uvaì, veoma bitna. 7 

AkousvojimoRuezovutezu,dasusvionikojisu„izginuliu{umi“ 

ubijeni u borbama, i ako prihvatimo Batlerovu tezu da je kolona bila me{ovita, 

iz toga sledi zna~ajan zakqu~ak. Ti gubici moraju se u pravnom smislu 

tretirati razli~ito od `rtava koje su (po Ruezovim re~ima) „neposredno pogubqeni, 

koji su bili zarobqenici.“ To zna~i da se gubici za koje se utvrdi 

da su nastali tokom povla~ewa kolone moraju oduzeti od cifre onih za koje 

se pretpostavqa da su pobijeni u masakru ili u okviru genocida. 

Korisno je znati da se Ruez i Tuìla{tvo MKTBJ, u ~ije ime on govori, 

slaù da su izjave svedoka u celini verodostojne. Mi se oslawamo na 

veliki broj takvih izjava da bismo osvetlili pravu prirodu qudskih gubitaka, 

o kojima je ovde re~. 

Mesta borbenih sudara sa kolonom 

Ruezovo priznawe da je Zvorni~ka brigada u tom ~etvorodnevnom periodu 

borbi sa muslimanskom kolonom pretrpela vi{e gubitaka nego ikada 

do tada u ratu, samo po sebi mnogo govori. 

U najmawu ruku, time se potvr|uju slede}i zakqu~ci. 

5 Monitor, 19 april, 2001. 

6 Ibid. 

7 Ibid.


Prvo, kolona koja se kretala iz „demilitarizovane zone“ prema Tuzli 

mora da je bila vrlo solidno naoruàna ako je mogla naneti tolike gubitke 

srpskim snagama koje su je presretale na tom putu. 

Drugo, da bi srpske snage mogle pretrpeti tako zna~ajne gubitke, borbe 

su morale biti vrlo èstoke, i one su, to je logi~no pretpostaviti, morale 

naneti srazmerne gubitke i muslimanskoj strani. 

Slede}e pitawe, prema tome, trebalo bi da glasi: gde su se odvijali 

ti borbeni kontakti To pitawe bilo je postavqeno uzalud vojnom ve{taku 

Tuìla{tva MKTBJ Ri~ardu Batleru, kada je on 23. januara 2008 svedo~io 

na su|ewu Popovi}u i ostalima: 8 

Pitawe: U vezi sa va{om analizom, da li ste ikada proanalizirali 

koliko je moglo biti borbenih konatkata izme|u kolone bosanskih Muslimana, 

koja se kretala iz Srebrenice, Poto~ara i [u{wara, i VRS 

Odgovor: Ne, gospodine. Nikada se nisam bavio razmatrawem pojedina~nih 

kontakata sa kolonom. 

Mi smo se tim pitawem bavili i moèmo da rasvetlimo ovaj segment 

de{avawa na koji Batler nije mogao da ponudi adekvatan odgovor. 9 Na osnovu 

pregleda 33 izjave pripadnika kolone koji su se uspe{no povukli iz Srebrenice 

prema Tuzli, utvr|uje se da su se tokom povla~ewa borbeni kontakti izme|u 

kolone i srpskih snaga dogodili najmawe na slede}im mestima: 

Kamenica 

Kaldrmica 

Kowevi} Poqe 

Udr~-Baqkovica cesta 

Sandi}i 

Snagovo 

Okolina Jadra 

Jagli} 

Buqin 

Crni vrh 

[uma oko Buqina Cerska 

Baqkovica 

[iqkovi}i selo 

Lipaw 

Pervani selo 

Su}eska 

Veqa glava 

Kravica 

Borbena dejstva du` putawe povla~ewa. 

Po izjavama u~esnika u povla~ewu, borbi je bilo celim putem od Srebrenice 

pa sve do zone pod muslimanskom kontrolom u blizini Tuzle. Na 

osnovu prou~avawa izjava preìvelih, uspeli smo da izdvojimo 33 izjave 

koje se odnose direktno na ovo pitawe. Me|utim, moè se pretpostaviti da 

takvih u raznim arhivama ima mnogo vi{e zato {to su informativni razgovori 

ove vrste nakon doga|aja standardna praksa u svim kontra-obave{tajnim 

postupcima. 

8 Popovi} et al., Transcript, 23. januar 2008, na s. 20243 

9 Popovi} et al., Transkript, 23. januar 2008, s. 20244, redovi 7–18.


Verujemo da organizacija Human Rights Watch poseduje bar sedam 

sli~nih izjava, ali oni se do sada nisu odazvali na{im zahtevima da nam 

ih dostave. 10 

Ali, ~ak i ovako suèna baza podataka od 33 izjave pruà vrlo dramati~nu 

sliku ogor~enih borbi i te{kih qudskih gubitaka celom putawom 

povla~ewa muslimanske kolone: 

Kamenica 

Ademovi}, [eval, 01008095: 200–250 mrtvih 

Ali}, Hasan, 00371752: 7 mrtvih, 7 ozbiqno rawenih 

Dedi}, Sulejman, 01189551: veliki broj mrtvih i rawenih 

Hasanovi}, Sead, 03021141: œpunoŒ vi|enih le{eva, najmawe 100 pored 

potoka 

Jusufovi}, Azmir, 00464628: 300 ubijeno, 100 raweno 

Kova~evi}, Sadik, 00371749: oko 200 ubijenih 

Memi{evi}, Nurif, 00396028: 2000–3000 mrtvih 

Muminovi}, Behudin, 00464352: 6 le{eva 

Muratovi}, Kadrija, 01185372: œhiqadeŒ mrtvih 

Osmanovi}, Ramo, 00512683: nekoliko stotina ubijenih i 300–400 rawenih 

Rami}, Sado, 01008163: oko 1.000 mrtvih 

Salki}, Abdulah, 01008169: nekoliko stotina mrtvih 

Kowevi} Poqe 

Ademovi}, Bekir, 01185273: œmnogo telaŒ 

Ali}, Mevlid, 00371771: mnogo mrtvih i rawenih du` puta za Baqkovicu 

Smajlovi}, Muhamed, 00953447: procewuje 500–1.000 mrtvih 

Lipaw 

Hasanovi}, Sead, 03021141: œmnogo le{evaŒ 

Sandi}i 

Muminovi}, Behudin, 00464352: video masovno ukopavawe oko 500 le- 

{eva 

Smajlovi}, Muhamed, 00953447: procewuje 200 mrtvih 

10 ‰1Š Ekrem Salihovi}, Tuzla, 24. juli 1996. 

‰2Š Mensur Memi}, Tuzla, 24. juli 1996. 

‰3Š Ramiz Masi}, Tuzla, 3. juli 1996. 

‰4Š Senad Grabovica, Tuzla, 24. juli 1996. 

‰5Š Muhamed Matki}, Gorwa Tuzla, 19. juli 1996. 

‰6Š Dr Ilijaz Pilav, Vogo{}a, 24. juli 1996. 

‰7Š Ramiz Be}irovi}, @ivinice, juli 1996.


Zukanovi}, Bego, 00371759: video pet pobijenih; kasnije „nekoliko“ 

kako su poginuli 

Oblast Jadra 

Jusufovi}, Azmir, 00464628: mnogi poginuli, nema procene 

Buqin 

Avdi}, Enver, 00371746: 1000 poginulih 

Kova~evi}, Sadik, 00371749: 30 poginulih 

Mehanovi}, Hasmir, 00371774: oko 100 poginulih 

Memi{evi}, Nurif, 00396028: video mnogo kostura i delova tela 

Osmanovi}, Nazif, 01008158: 100 poginulih i mnogo rawenih 

Rami}, Sado, 01008163: 50 poginulih 

Smajlovi}, Muhamed, 00953447: 30 poginulih, 45 povre|eno 

[uma blizu Buqina 

Mehanovi}, Ha{mir, 00371774: 20 poginulih mu{karaca 

[u{war okolina 

Mustafi}, Husejn, 00401647: œstotine poginulihŒ 

Baqkovica 

Dedi}, Sulejman, 01189551: le{evi i neprijatan smrad 

Haki}, Nermin, 01185308: video qude kako ginu, nema procene 

Mehanovi}, Ha{mir, 00371774: pet mrtvih vojnika i civila 

Mustafi}, Husejn, 00401647: pet mrtvih 

Salki}, Abdulah, 01008169: na putu od Kamenice nekoliko stotina 

le{eva 

Smajlovi}, Muhamed, 00953447: mnogo crnih i raspadnutih le{eva 

Su}eska 

Ali}, Mevlid, 00371771 : tu~eni artiqerijom, nema procene gubitaka 

Kravica 

Ademovi}, [eval, 01008095: œmnogo mrtvih i rawenihŒ 

Husi}, Ramiz, 00813498: 12 samoubistava 

Kadri}, Midhat, 00371768: œveliki broj poginulihŒ 

Memi{evi}, Nurif, 00396028: œmnogo qudiŒ poginulo i osaka}eno u 

artiqerijskom napadu 

Mustafi}, Husejn, 00401647: œmnogo poginulih i raskomadanih le- 

{evaŒ 

Ori}, Fadil, 00512727: œnekoliko stotinaŒ poginulih 

Kaldrmica 

Halilovi}, Suqo, 01008121: 1.000 poginulih i nekoliko stotina rawenih


Cesta Udr~ — Baqkovica 

Salihovi} Selvid, 00371738: œnekoliko stotina le{evaŒ 

Crni Vrh 

Haki}, Nermin, 01185308: video kako qudi ginu celim putem od Srebrenice 

Snagovo 

Ademovi}, [eval, 01008095: video tela izginulih i mnogo rawenih 

Dedi}, Sulejman, 01189551: veliki broj poginulih i neprijatan miris 

od le{eva 

Jusupovi}, [efik, 01185316: 18 poginulih 

Osmanovi}, Nazif, 01008158: œmnogi poginuli i raweniŒ 

Jagli} 

Halilovi}, Osman, 00818527: ~uo da su mnogi izginuli i bili raweni 

Muratovi}, Kadrija, 01185372: troje mrtvih i mnogo rawenih 

Selo [iqkovi}i 

Halilovi}, Osman, 00818527: ~uo da je bilo 30 mrtvih, 42 raweno 

Selo Pervani 

Memi{evi}, Nurif, 00396028: {est mrtvih 

Veqa Glava 

Rami}, Sado. 01008163: 20 mrtvih 

Loli}i cesta 

Memi{evi}, Nurif, 00396028: 200 mrtvih 

Cerska 

Avdi}, Enver, 00371746: oko 100 mrtvih 

Neidentifikovana mesta 

Ali}, Hasan, 00371752: oko 1.000 izginulih na 8 km od Kamenice 

Efendi}, Mensur, 01189563: video na desetine le{eva du` celog puta 

Halilovi}, Osman, 00818527: video 30–40 le{eva i 20 samoubistava 

Husi}, Ramiz, 00813498: 44 le{eva, 10 raweno 

Jusupovi}, [efik, 01185316: œstotine poginulih MuslimanaŒ u {umi 

Kova~evi}, Sadik, 00371749: oko 300 poginulih 

Kadri}, Midhat, 00371768: oko 500 poginulih 

Muminovi}, Sejdalija, 00371757: pet poginulih na jednoj ta~ki, „veliki 

broj“ izginulih i rawenih na drugoj 

Muratovi}, Kadrija, 01185372: le{evi i raskomadana tela u {umi 

Ori}, Meho, 01008156: 70 izginulih


Sal~inovi}, Sadik, 02112340: {est mrtvih 

Vejzovi}, Gadafi, 01185356: œstotine le{evaŒ u {umi 

Ove gubitke proceni}emo na kraju teksta. 

O~igledno je da se iznesene opservacije i procene moraju tretirati 

sa velikom obazrivo{}u i da im se ne sme pripisivati onaj stepen preciznosti 

koji im ne pripada. Ali se ipak moè izvesti op{ti zakqu~ak: tokom 

povla~ewa muslimanske kolone bilo je ~estih i ogor~enih borbi, koje 

su prouzrokovale ogromne qudske gubitke. Ti gubici, ma koliko tragi~ni, 

predstavqaju posledicu legitimno vo|enih vojnih operacija i ne mogu se 

svrstavati u kategoriju posledica postupaka koji su protivni zakonima i 

obi~ajima rata. Pripada im poseban pravni status i za wih se u ukupnom 

obra~unu qudske cene sukoba mora izdvojiti posebno mesto. 

Postojawe minskih poqa du` putawe kretawa kolone. 

U slede}im izjavama kojima raspolaèmo govori se o minskim poqima 

sa kojima se kolona susretala, i o qudskim gubicima koje su joj nanele mine: 

Hasanovi}, Sead, 03021141 

Jusufovi}, Azmir, 00464628 

Efendi}, Mensur, 01189563 

Memi{evi}, Nurif, 00396028 

Husi}, Ramiz, 00813498 

Me{anovi}, Ibrahim, 00464633 

Zapravo, putawa kretawa kolone bila je zasejana minama, u tolikoj meri 

da ve{tak Tuìla{tva Batler kaè da je sakupqawe qudskih ostataka u 

okviru asanacije terena bilo oteàno opasno{}u od wih. 11 

Pored izjava preìvelih iz kolone, i jedan dokumenat 28. divizije 

potvr|uje postojawe minskih poqa u predelu Buqina. 12 

I u srpskim izvorima, 13 nai}i}emo na niz potvrda o postojawu mina i 

minskih poqa du` puta kojim se kolona kretala, 14 , 15 , 16 , 17 , 18 , 19 . 

11 Popovi} et al., Transcript, s. 20252, redovi 17—20 i 24—25 i 20253, red 1. 

12 Dokumenat Ha{kog tribunala broj 0308–3838. 

13 Blagojevi} i Joki}, dokazni predmet Tuìla{tva 617. 

14 Veoma je bitno da se prisustvo mina u zoni odgovornosti Zvorni~ke brigade pouzdano 

dokumentuje zato {to je vojni ve{tak Tuìla{tva Ri~ard Batler pod unakrsnim ispitivawem 

uporno tvrdio: “…we were able to conclude, particularly with respect to Zvornik, that 

the individuals that were coming out of these particular mass graves and the associated secondaries…were 

not meeting the characteristics of combat casualties, in fact they were meeting the characteristics 

of victims from crime scenes,” Popovi} et al., Transkript, s. 20250, redovi 6—10. U prevodu: 

„…bili smo u mogu}nosti da zakqu~imo, naro~ito u odnosu na Zvornik, da pojedinci u 

tim masovnim grobnicama i u sekundarnim grobnicama…nisu nosili obele`ja postradalih 

u borbenim dejstvima, nego da su zapravo oni izgledali kao `rtve zlo~ina.“ Taj non{alantni 

„zakqu~ak“ ve{taka Batlera potpuno je sporan i analiza koju je stru~wak Istorijskog projekta 

Srebrenica dr Qubi{a Simi} izvr{io nad posmrtnim izve{tajima Ha{kog tuìla- 

{tva i koji objavqujemo u drugom delu ove monografije pokazuje da je taj zakqu~ak neodrìv.


Da zakqu~imo, proizilazi da je minskih poqa bilo gotovo celim putempovla~ewakolone.Naosnovuvi{eizvora,dasezakqu~itidajekolona 

nailazila na mine i da su i one, pored vojnih napada, prouzrokovale gubitke 

qudstva. Ta sada utvr|ena ~iwenica mora se povezati i sa procenom sudsko-medicinskih 

protokola `rtava koje su sa~inili ve{taci Tuìla{tva 

MKTBJ prilikom otkopavawa masovnih grobnica posle 1995. g. 20 Veliki 

broj tih protokola ukazuje na prisustvo metalnih fragmenata i projektila 

koji jesu u skladu sa hipotezom da su uzrok smrti bile mine i granate, a iskqu~uju 

hipotezu da je ta `rtva mogla biti streqana. Razlog je logi~an: qudi 

se ne streqaju topovima i minobaca~ima. Pored toga, kao {to se moglo 

videti, postoje dokazi da su mine bile toliko mnogobrojne i toliko rasprostrawene 

da su ~ak i srpske snage, koje su ih postavile, morale da se pona{aju 

krajwe obazrivo, ali su ~ak i one trpele gubitke, najverovatnije od 

vlastitih mina. 

Drugi uzroci smrti. 

Pored borbenih dejstava, ukqu~uju}i granatirawe, i minskih poqa, 

iz izjava je jasno da su samoubistva tako|e bila faktor koji je odgovoran za 

gubitak niza ìvota me|u pripadnicima kolone u povla~ewu. O tome se govori 

u slede}im izjavama: 

Hoxi}, Smail, 00464517 

13-07–95 Kada je deo kolone u kome se on nalazio stigao do Pobu|a, veliki 

broj civila izvr{io je samoubistvo. 

Avdi}, Nexad, 00464521 

Veliki broj qudi koji su bili sa wim u predelu Kamenice izvr{ili 

su samoubistvo. 

Husi}, Ramiz, 00813498 

Video dvanaest osoba da su izvr{ili samoubistvo. 

Halilovi}, Osman, 00818527 

Video dvadeset samoubistava. 

15 Blagojevi} i Joki}, 15. jul 2004, Transkript, s. 11,963—11,979. 

16 U.S. Immigration Court removal proceedings, In matter of Radenko Ubiparipovi}, File A 

75 067 541, s. 132. 

17 Blagojevi} i Joki}, 3 June 2004, Transkript, s. 10,265, 10,264, 10,222, 10,075, 10,082. 

18 MKTBJ razgovor sa Nedeqkom Trkuqom, 28 septembar 2005, s. 10. Da bi mogle da 

propuste muslimansku kolonu, srpske snage su morale da im prokr~e put kroz sopstvena minska 

poqa. 

19 Blagojevi} i Joki}, 25 maj 2004, s. 9868, 9869. .Kada su kretale u napad na Srebrenicu, 

srpske snage su tako|e morale sebi da prokr~e put kroz sopstvene mine. 

20 http://www.srebrenica-project.com/sr/index.phpoption=com_content&view=category 

&layout=blog&id=19&Itemid=17


Me{anovi}, Ibrahim, 00464625 

11. jul — kaè kada su qudi shvatili da se „kraj pribliìo“ da su po- 

~eli da ubijaju jedan drugoga. 

13. jul — video je ~oveka kako se ubio ru~nom bombom. 

Muhi}, Azem, 00464635 

12. jul — kod mosta na Kaldrmici, saznao da su mnogi izvr{ili samoubistvo 

Veli}, Omer, 00464650 

Saop{tava da ima saznawe da je odre|eni broj qudi izvr{io samoubistvo. 

Sanxi}, Bajro, 00464643 

13. jul — video kako je nekoliko mladih qudi izvr{ilo samoubistvo 

ru~nim bombama. 

Strani izve{taji o gubicima koje je muslimanska kolona pretrpela 

u povla~ewu. 

Raspolaèmo i procenama muslimanskih gubitaka koji poti~u od posmatra~a 

i stru~waka koji nisu ni Srbi ni Muslimani. 

(1) Tokom svedo~ewa na su|ewu Popovi}u i ostalima, ve{tak Tuìla- 

{tva Ri~ard Batler priznao je pod unakrsnim ispitivawem da je „razborito 

predpostaviti“ da je u borbama tokom povla~ewa kolone stradalo izme|u 

1.000 i 2.000 muslimana. 21 Batler je period kada su muslimani pretrpeli 

te gubitke odredio kao 12. do 18. jula, 1995. 22 

(2) Jo{ jedna procena `rtava tokom povla~ewa kolone 28. Divizije nalazi 

se u izve{taju Unprofora, Severoisto~ni sektor Tuzla, pod datumom 

od 17 jula, 1995, a sa potpisom oficira Kena Bisera ‰Ken BiserŠ. U odnosu 

na gubitke, Biser ih opisuje ovako: 

„Do tri hiqade stradalo je usput, uglavnom od mina i u sukobima 

sa VRS. Nepoznati broj bili su zarobqeni. Neki su izvr{ili samoubistvo. 

Nepoznati broj uputio se za @epu.“23 (Prilog 6.1) 

(3) Dodatne procene nalaze se u dnevnom „Izve{taju o stawu“ UN- 

MO24, od 17 jula 1995, s. 19. 25 Tamo stoji da je 10–11 jula 1995 u proboj po- 

{lo 12.000 do 15.000 qudi, od kojih je oko 3.000 bilo naoruàno. Procewu- 

21 Popovi} i ostali., Transkript, s. 20.251, redovi 6–8. 

22 Ibid., s. 20.251, redovi 12–14. 

23 United Nations, Sector NE Tuzla, Civil Affairs, 17 juli, 1995, s. 2, EDS arhivska oznaka 

R0433426. 

24 UNMO: Vojni posmatra~i Ujediwenih nacija 

25 Dokumenat Ha{kog tribunala broj R003–8740.


je se da je 3.000 nastradalo od minskih poqa, snajpera i zaseda koje je postavqala 

VRS (Prilog 6.2). 

Procena qudskih gubitaka kolone 

Pitawe nad pitawima je: kako do}i do realne procene Kao i u slu~aju 

izjava koje su dali u~esnici u povla~ewu od Srebrenice do Tuzle, i cifre 

i procene stranih posmatra~a moraju se tretirati vrlo obazrivo. U haosu 

kriti~ne nedeqe, nakon {to su srpske snage zauzele Srebrenicu, malo 

je verovatno da se iko bavio preciznim prebrojavawem mrtvih. To svakako 

nisu ~inili pripadnici kolone tokom povla~ewa, zato {to je wihov glavni 

ciq bio da se {to pre domognu sigurnosti koja ih je o~ekivala na muslimanskoj 

teritoriji. Slika koju oni pruàju svakako da ima svoj zna~aj za 

prou~avawe doga|aja vezanih za Srebrenicu i, u odnosu na koli~inu `rtava, 

predstavqa va`nu dokumentaciju zato {to poti~e od o~evidaca, ali ona 

je impresionisti~ke vi{e nego egzaktne prirode. Ti iskazi se pretvaraju u 

pouzdan podatak ili, boqe re}i, verodostojan utisak, tek posle pa`qivog 

upore|ivawa i ukr{tawa. Na osnovu wih, te{ko je utvrditi ta~an ukupan 

broj, ali se gubici koji su tu zabeleèni — bez pretenzija na preciznost — 

mogu osnovano okvalifikovati kao mnogobrojni. 

Sli~no kao procene o~evidaca, i procene stranih posmatra~a moraju 

se uzeti vrlo obazrivo. Tu se radi o procenama koje su nastale ne kao posledica 

neposrednog opservirawa, ve} kao rezultat ukr{tawa podataka iz raznih 

obave{tajnih i drugih izvora kojima su raspolagali strani faktori. 

Da bi se do{lo do verodostojnih veli~ina, i strane procene — koje nude 

posmatra~i koji su bili udaqeniji od mesta doga|aja ali su zato kao izvor 

svakako disciplinovaniji i profesionalniji od lokalnih u~esnika — moraju 

se tako|e me|usobno uporediti i ukrstiti. 

Ipak, uz sve te ograde, i procene stranaca kre}u se izme|u 1.000 i 

3.000. âk ako bismo prihvatili dowu ili neku sredwu cifru, to i daqe 

predstavqa znatan deo ne samo od ukupnih qudskih gubitaka za koje muslimanska 

strana tvrdi da ih je pretrpela (oko 25 odsto od 8.000) nego, {to je 

jo{ bitnije, to je zna~ajna brojka i u odnosu na ukupnu cifru ekshumiranih 

osoba koje je do sada bilo mogu}e utvrditi (oko 2.000 ili ne{to ispod te 

cifre). îwenica da neekshumiranih masovnih grobnica koje su neosporno 

vezane za pogubqewa vi{e prakti~no nema, ali da jo{ uvek ima dosta neobra|enih 

nalazi{ta qudskih ostataka du` putawe povla~ewa kolone i na 

ta~kama gde je, po iskazima svedoka, bilo borbenih kontakata, od velike je 

va`nosti. To sugeri{e da }e, kako se proces ekshumacije bude daqe odvijao, 

ve}ina `rtava najverovatnije pripadati kategoriji poginulih u borbenim 

dejstvima, a vrlo mali ili sasvim neznatan dodatni broj bi}e iz kategorije 

streqanih. 

Svaka `rtva u jednom sukobu koji je od samog po~etka bio besmislen i 

koji se mogao izbe}i — tragi~na je, bez obzira na to kojoj strani ili kategoriji 

ona formalno pripadala. Ali ako }emo o tome uop{te govoriti, onda


najboqi — zapravo jedini — na~in da `rtve moralno ispo{tujemo jeste da 

se, kada govorimo o wima, drìmo istine. 

Zato, a ne da bi se ispo{tovali formalni kriterijumi, smatramo da 

te dve kategorije `rtava ne smeju se me{ati. @rtve borbenih dejstava te- 

{ko su zloupotrebqene kada se iz rubrike gde im je mesto preme{taju u jedan 

drugi kontekst, a to se ~ini iz ~isto politi~kih razloga, da bi se, uz 

pomo} brojeva, pribliìlo ~arobnoj cifri od 8.000 i da bi se kvantitativno 

poja~ao argumenat da se u Srebrenici dogodio genocid. 

Zato se te dve cifre moraju razdvojiti, onoliko koliko je to mogu}e. 

@rtve borbenih dejstava moraju se razmatrati posebno, i one se moraju oduzeti 

od broja `rtava za koji se tvrdi da su bili streqani protivno zakonima 

i pravilima rata. 

Stefan Karganovi}

VII. BILANS 

BILANS 

Koliko je Muslimana stradalo u Srebrenici u julu 1995. godine, u 

obe kategorije stradalnika — pogubqeni i poginuli tokom povla~ewa kolone 

28. divizije 

Da bismo mogli ponuditi ubedqiv odgovor na ovo pitawe, moramo da 

prou~imo dva kqu~na parametra: (1) stanovni{tvo srebreni~ke enklave u 

julu 1995, pre srpskog napada, i (2) koliko ih je neposredno zatim bilo evidentirano 

me|u ìvima na teritoriji pod muslimanskom kontrolom. 

Za oba parametra imamo podatke ~iji je nivo pouzdanosti zadovoqavaju}i. 

Mogli smo ih staviti na po~etak ove monografije, ali iz vrlo odre|enih 

razloga sa~uvali smo ih za kraj. Psiholo{ki utisak zvani~nog narativa 

o Srebrenici ne treba potcewivati. On je ~iweni~ki potpuno neutemeqen, 

kao {to je car bio potpuno go. Ali da bi ukazivawe na pravo — za razliku 

od fiktivnog — stawa uspe{no delovalo, ovo posledwe se mora prethodno 

dekonstruisati. Samo na taj na~in, oma|ijani gledalac bi}e spreman 

da sagleda i neke druge mogu}nosti. To smo poku{ali da u~inimo u prethodnim 

poglavqima. 

Stanovni{tvo enklave u julu 1995. O brojnom stawu u enklavi kada 

je u julu 1995. godine bila napadnuta, imamo nekoliko izvora. 

1. U debrifingu holandskog bataqona, koji se, kao {to je poznato, u 

vreme napada nalazio u enklavi, stoji slede}e: 

„Na po~etku jula, stanovni{tvo enklave brojalo je pribli`no 

40.000 osoba, od kojih su ve}ina (80%) bili izbeglice.“1 

Ovaj izve{taj o brojnom stawu je vaàn zato {to poti~e iz izvora koji 

je nesumwivo kompetentan (sa lica mesta) a u odnosu na zara}ene strane i 

wihove kontroverze — neutralan. 

2. Slede}a procena stanovni{tva enklave u kriti~nom periodu poti- 

~e od oficira Posmatra~ke misije UN na terenu u Srebrenici. U svom zvani~nom 

izve{taju vi{im komandama misije u Zagrebu i Sarajevu, pod datumom 

od 26. jula 1995, major P. H. D. Rajt ‰P. H. D. WrightŠ procewuje broj- 

1 Report Based on the Debriefing on Srebrenica ‰AssenŠ, 2.33, 4. oktobar 1995., EDS arhivska 


vojske. U originalu: “At the beginning of July, the population in the enclave amounted to approximately 

40.000 people, of whom the majority (80%) consisted of refugees.”


nost vojnih snaga ABiH u enklavi na 4.000, sa obja{wewem da, kada se vr{i 

procena vojnosposobnih mu{karaca, da je uobi~ajeno da se uzima cifra od 

10 odsto od ukupnog stanovni{tva. 2 To zna~i da i major Rajt, jednako kao 

holandske vojne vlasti, procewuje da je u vreme napada u srebreni~koj enklavi 

ìvelo oko 40.000 qudi. 

3. U depe{i od 15. jula 1995, naslovqenoj „Situacija u Tuzli i Srebrenici“, 

specijalni izaslanik UN za Bosnu, Jaku{i Aka{i kaè da je 

„osnovna cifra od 42.500 stanovnika Srebrenice bila ustanovqena 1993. 

godine i da ostaje nepotvr|ena.“ 3 (Prilog 7.1) Napomena: ako je cifra od 

42.500 stanovnika vaìla za 1993. godinu, od tada pa do jula 1995, po{to 

priliva stanovni{tva u enklavu vi{e nije bilo, ona se samo mogla smawiti, 

a nikako pove}ati. Dakle i ova ne{to ve}a procena, koja govori o neznatno 

ve}em broju, kada se uzmu u obzir period od kada datira i faktori 

koji su u me|uvremenu mogli uticati na stawe, mogla je u julu 1995. biti 

samo jo{ blià dvema prethodnim procenama od oko 40.000 qudi. 

4. Imamo, tako|e, i procenu stanovni{tva u srebreni~koj enklavi koju 

je u svojoj pravosna`noj presudi donelo àlbeno ve}e u predmetu generala 

Radislava Krsti}a. 

U paragrafu 15 te presude stoji: 

„U Srebrenici je, pre nego {to su je osvojile snage VRS-a, ìvelo 

pribli`no ~etrdeset hiqada bosanskih Muslimana.“ 

U paragrafu 37, ve}e o tome kaè: 

„Oni su (snage bosanskih Srba — primedba autora) odredili za 

uni{tewe ~etrdeset hiqada Muslimana stanovnika Srebrenice, 

koji su kao grupa prestavqali bosanske Muslimane uop{te.“ 

Stav Tuìla{tva kre}e se u istim op{tim demografskim okvirima. 

U prvostepenoj presudi generalu Krsti}u ve}e navodi procenu tuìla{tva 

MKTBJ da je muslimansko stanovni{tvo u Srebrenici 

„pre pada broj(alo) ukupno izme|u otprilike 38.000 i 42.000 ~lanova“.4 

Zagovornicima zvani~nog narativa o de{avawima u Srebrenici bi}e 

izuzetno te{ko da ospore procenu koja se navodi u presudi ve}a koje je sudilo 

generalu Krsti}u, jer tu se u prvom planu nalazi wihova omiqena teza 

— da se u Srebrenici dogodio genocid. Da bi se o postojawu genocida moglo 

kredibilno raspravqati, materijalne ~iwenice ovakve vrste od prvo- 

2 Postscript to Srebrenica, 26. jul 1995, par. 8. EDS arhivska oznaka R0050422 

3 Videti dokumenat, Cable from Akashi. 15. jul 1995: Situation in Tuzla and Srebrenica, 

par. 5. EDS arhivska oznaka 1D19–1603. U originalu: 5. „Base figure of 42.500 inhabitants of 

Srebrenica was established in 1993 and remained unconfirmed.“ 

4 Tuìlac protiv Krsti}a, prvostepena presuda, par. 592, 593.

BILANS 121 

razrednog su zna~aja. Ako je ve}e izvelo pogre{an zakqu~ak u odnosu na 

brojno stawe stanovni{tva, na koje se genocidna radwa odnosila, kako onda 

moèmo pokloniti poverewe wegovim ostalim zakqu~cima, kao, na primer, 

da se dogodio genocid 

Stoga, ove podatke, koji poti~u iz nekoliko razli~itih izvora, sada 

moèmo rezimirati. U julu 1995. godine u srebreni~koj enklavi bilo je oko 

40.000 qudi, podrazumevaju}i da se tu ne radi o preciznom popisu stanovni{tva, 

nego da je to najboqa procena do koje su do{li kompetentni i neutralni 

posmatra~i na terenu ili ustanove koje su imale profesionalnu 

obavezu da {to ta~nije utvrde brojno stawe. Kredibilitet te cifre pove- 

}an je ~iwenicom da ona predstavqa konvergentnu vrednost vi{e procena 

koje poti~u iz nekoliko nezavisnih i kompetentnih izvora. 

Koliko stanovnika Srebrenice nije poginulo Slede}e va`no pitawe 

odnosi se na broj preìvelih iz srebreni~ke enklave nakon {to su je 

srpske snage zauzele 11 jula, 1995. 

1. U izve{taju Komande severo-isto~nog sektora snaga UN, vazdu{na 

baza Tuzla, upu}enom komandantu tog sektora 4. avgusta 1995. (Prilog 7.2) , 

nalazi se slede}a informacija: 

„PREDMET: Situacija sa raseqenim licima u Srebrenici — posledwe 

informacije. 

Ukupan broj u severoisto~nom sektoru (podru~je odgovornosti): 

35.632 (oko) 

Sme{teni u privatnom sme{taju: 17.383 

Sme{teni u kolektivnim centrima: 9.749 

Kamp vazdu{ne baze Tuzla: 6.5005 

Ra{~lawavawe ukupne cifre na nekoliko kategorija sme{taja uliva 

pouzdawe da se radi o odgovorno utvr|enom, a ne o globalnom ili pribli- 

`nom, broju. 

Pristizawe srebreni~kih izbeglica moè se pratiti i hronolo{ki 

ako se sa ovim izve{tajem poveè dokumenat Svetske zdravstvene organizacije 

‰WHOŠ iz Tuzle, sa~iwen 29. jula 1995. 6 TustojidajetogadanauTuzli 

bilo registrovano 34.341 izbeglica (prilog 7.2). To se logi~ki uklapa 

u kona~ni izve{taj Komande severoisto~nog sektora snaga UN o stawu nekoliko 

dana kasnije, 4 avgusta — 35.632. 

2. Taj isti podatak akredituju i holandske vojne vlasti, koje ga u svom 

dibrifingu za Srebrenicu prenose na slede}i na~in: 

5 EDS arhivska oznaka: 3D41-0464. 

6 EDS arhivska oznaka, 3D41-0030.


„Na osnovu izvora UN da se zakqu~iti da su 35.632 izbeglice uspele 

da stignu u Tuzlu do 4. avgusta 1995.“7 

3. U o~iglednoj nameri da pomogne rad Ha{kog tribunala na rasvetqavawu 

srebreni~kih doga|aja, ministar odbrane Holandije, dr J.J.K. 

Forheve ‰J.J.C. VoorhoeveŠ, uputio je 20. oktobra 1995, zvani~ni dopis 

glavnom tuìocu, Ri~ardu Goldstonu (Prilog 7.3), gde pi{e: 

„U prilogu vam dostavqam dokumenat koji je primqen tokom debrifinga 

holandskog bataqona gde se govori da su ukupno bile registrovane 

35,632 izbeglice iz Srebrenice. Ako je ova cifra 

ta~na — {to nije sigurno — ona bi mogla biti od pomo}i da se 

ustanovi broj nestalih i pogubqenih qudi iz Srebrenice. Zato 

smatram da }e vam dokumenat biti interesantan.“8 

Dopis holandskog ministra zanimqiv je iz bar tri razloga. Pre svega, 

jo{ jedna kompetentna instanca prihvata kao ~iwenicu podatak da je, posle 

srpskog napada, enklavu uspe{no napustilo preko 35.500 lica. Drugo, sasvim 

logi~no se isti~e da je ova cifra — ako je ta~na — vrlo relevantna za 

utvr|ivawe koliko je qudi moglo nastradati u srebreni~koj operaciji. Na 

taj na~in se potreba za naga|awem (pod pretpostavkom da raspolaèmo i podatkom 

o prethodnom brojnom stawu) spu{ta na najmawu meru. Najzad, iz 

navedenog tako|e vidimo da je tuìla{tvo MKTBJ jo{ iste godine kada se 

masakr dogodio, bilo obave{teno, sa vrlo zvani~nog mesta, da podatak o 

broju preìvelih — postoji. 

Da li je u MKTBJ postojala dobra namera Kada se svi ovi podaci 

sklope, ne postavqa se vi{e pitawe da li je neko napravio matemati~ku 

gre{ku, ve} se postavqa jedno mnogo ozbiqnije pitawe: da li je, prilikom 

razmatrawa problematike na koju se ovi podaci odnose postojala bona fide, 

dobra namera Ako }emo samo da se bavimo matematikom, wena pravila su 

poznata, to je ta~no, i odgovori su vrlo precizni, ali u ovom slu~aju pogre- 

{ni matemati~ki odgovori imaju i prvorazredne moralne implikacije. 

Ako po~nemo od tuìla{tva Ha{kog tribunala, i ako po|emo od wihove 

niè procene stanovni{tva Srebrenice u julu 1995. godine — 38.000, 9 

tu se javqa razlika od samo 2.368 osoba koje su mogle stradati. Ako po|emo 

7 Report Based on the Debriefing on Srebrenica ‰AssenŠ, 5.38., 4. oktobar 1995., EDS arhivska 


vojske. U originalu: “It appears from UN sources that 35,632 refugees had reached Tuzla by August 

4, 1995.” 

8 EDS arhivska oznaka: 00412058 i 3D39-0410. Nota bene: na dokumentu se nalazi pe- 

~at koji ukazuje na to da ga je adresant u Ha{kom tribunalu primio 24 oktobra, 1995. U originalu: 

„Herewith I send a document that was received during the debriefing of Dutchbat about the 

registration of approximately 35,632 refugees from Srebrenica. If this number is correct — which is 

not sure — it can help to determine the number of missing and executed men from Srebrenica. Therefore, 

I think the document could be of interest to you.” 

9 Tuìlac protiv Krsti}a, prvostepena presuda, par. 592, 593.

BILANS 123 

od wihove ve}e procene — 42.000, razlika je 6.368 potencijalno nastradalih 

osoba. To nam ne pruà mogu}nost da ta~no odgovorimo na pitawe koliko 

je osoba bilo pogubqeno, zato {to su neki bili streqani, a neki su stradali 

u borbi, ali to svakako postavqa gorwu mogu}u granicu ukupno stradalih. 

O~igledno, kada se imaju u vidu obe varijante, 8.000 streqanih jednostavno 

nije mogu}e. 

Ali Tuìla{tvo je — kao i odbrana — jedna od zainteresovanih strana 

u procesu, i ono moè da tvrdi {ta god ho}e. Sudsko ve}e je taj neutralni 

organ koji ~iwenice i dokaze procewuje, odgovorno i bespristrasno. 

Ako je na po~etku operacije, prvih dana u julu 1995. godine, u Srebrenici 

bilo 40.000 qudi, 10 od kojih je do 4. avgusta 35.632 uspe{no stiglo u Tuzlu, 

to nam daje razliku od 4.368 lica koja su mogla nastradati — od svih 

uzroka. îwenica da se 4. avgusta 1995. svi koji su bili stanovnici enklave 

u trenutku wenog pada nisu nalazili u Tuzli, ne zna~i da su bili mrtvi; 

to zna~i samo da oni nisu bili u Tuzli. Me|utim, o~igledno je da svi oni 

koji 4. avgusta jesu bili u Tuzli, nisu mogli biti `rtve genocida. 

Kako je pretresno ve}e kod Krsti}a onda moglo da izvede slede}i zakqu~ak 

¼Pretresno ve}e je zakqu~ilo da su gotovo svi ubijeni na mestima 

pogubqewa bili odrasli mu{karci bosanski Muslimani, te da je 

pogubqeno oko 7.000–8.000 qudi.½11 

Videli smo da materijalni dokazi za takav zakqu~ak uop{te ne postoje 

zato {to je broj ekshumiranih tela, koja bi se mogla dovesti u bilo kakvu 

vezu sa doga|ajima u Srebrenicu i oko we u julu 1995 od svih uzroka, ispod 

2.000. To nije ni blizu onog broja koji je potreban da bi zakqu~ak ve}a mogao 

izdràti kritiku. Me|utim, takav zakqu~ak je neodrìv iz jo{ jednog 

razloga. On je matemati~ki nemogu} zato {to se nikako ne moè uskladiti 

sa razlikom izme|u broja stanovnika enklave na po~etku i broja preìvelih 

na kraju relevantnog perioda. 

Postavqa se jo{ jedno va`no pitawe. Na ~emu pretresno ve}e temeqi 

svoj slede}i zakqu~ak 

¼Na osnovu rezultata forenzi~kih ispitivawa moè se zakqu~iti 

da ve}ina osoba ~ija su tela ekshumirana nije poginula u borbi½.12 

Ovakvom formulacijom ve}e se trudi da proizvede utisak da je me|u 

ekshumiranim osobama procenat onih koji o~igledno nemaju nikakve veze 

sa borbenim dejstvima, toliko visok da malobrojni izuzeci samo potvr|uju 

pravilo. Me|utim, provera rezultata forenzi~ke analize takav zakqu~ak 

ubedqivo demantuje. Pre svega, kategorija ekshumiranih ¼slu~ajeva½ koji 

10 Konstatacija @albenog ve}a u predmetu Krsti}, par. 15 i 37. 

11 Tuìlac protiv Krsti}a, prvostepena presuda, par. 487. 

12 Tuìlac protiv Krsti}a, prvostepena presuda, par. 75.


se dovode u vezu sa povredom od metka, i koji su kandidati za potvrdu teze 

da su mogli biti streqani, iznosi 655, {to je oko 18 odsto, a nikako ve}ina 

od ukupno 3.658 autopsijskih izve{taja. 13 Zatim,uokvirutekategorije,za 

oko 150 slu~ajeva forenzi~ka analiza do{la je do visokog stepena sigurnosti 

da uzrok rawavawa nije moglo biti obi~no pu{~ano zrno ve} projektil 

ve}eg kalibra, kao onaj koji ispaquje ¼praga½. 14 To nam u ovoj kategoriji 

ostavqa oko 500 potencijalnih `rtava koje su mogle biti streqane, ali i 

to sa ogradom da su mnogi od wih sli~an obrazac rawavawa mogli zadobiti 

i tokom borbenih dejstava. 

Akoovih500ipakuvrstimome|ustreqaneidodamoihbrojuod442 

prona|ena sa povezima i ligaturama, maksimum potencijalno streqanih 

me|u ekshumiranim slu~ajevima je oko 950. 15 Tojeoko26odsto,ane¼ve}ina½ 

od ukupnog broja ekshumiranih slu~ajeva. Kada na 477 slu~ajeva `rtava 

koje su nesumwivo stradale od gelera, mina i drugih vrsta artiqerijske 

municije, dodamo 150 koji se vode kao `rtve od metka, ali za koje se po 

fragmentaciji kostiju osnovano sumwa da su stradali od ¼prage½ ili drugog 

sli~nog artiqerijskog oru|a, dobijamo zna~ajan broj od 627 za koje postoji 

visok stepen verovatno}e, suprotno od onoga {to ve}e tvrdi, da jesu 

poginuli u borbi. Ni u ovom segmentu ~iwenice ne potkrepquju non{alantne 

i krajwe neobazrive tvrdwe Ha{kog tribunala. 

Ovo su i suvi{e krupni proma{aji u rasu|ivawu da bi se mogli pripisati 

iskqu~ivo r|avoj matematici. To }e pre biti posledica r|ave voqe, 

mala fide, kojom se ve}e rukovodilo prilikom dono{ewa zakqu~aka. Verovatno 

postoji vi{e mogu}ih obja{wewa za{to je ve}e rezonovalo na na~in 

koji nije u skladu ni sa pravilima matematike, ni sa principima logike. 

Ali, obja{wewe koje ovaj primer intelektualno neodgovornog pona{awa 

najvi{e sugeri{e je slede}e: neumoqiva obaveza ve}a da donese ne juristi~ki 

ispravan, nego politi~ki predodre|eni zakqu~ak, i to — kako bi se 

izrazio Xorx Pamfri — po cenu n'importe quoi. 

Pitawe pouzdane procene. Na kraju, moglo bi se postaviti pitawe: 

po na{oj proceni, koliko je qudi na bo{wa~koj strani izgubilo ìvot kao 

neposredna posledica srebreni~ke operacije 

13 Jasno je da svaki od tih izve{taja ne predstavqa jedno telo, ili jednu osobu, kao 

{to je pokazano u ~etvrtom poglavqu koje se bavi analizom autopsijskih izve{taja. Ali ve}e 

implicitno postupa u skladu sa pretpostavkom da jedan izve{taj jeste jedno telo. Samim 

tim, ono mora da prihvati i sve statisti~ke posledice koje proisti~u iz tog na~elnog pristupa. 

14 Videti tre}e poglavqe, „Analiza forenzi~kih izve{taja Tuìla{tva Ha{kog tribunala.“ 

15 Te{ko je prevideti bliskost izme|u ove cifre i procene ukupnog broja streqanih 

koju je dao Filip Korvin ‰Phillip CorwinŠ, civilni predstavnik UN u BiH u julu 1995. godine. 

Po Korvinu stvarni broj pogubqenih je oko 700. Videti, Phillip Corwin, “Foreword,“ 

(Uvod u Izve{taj Srebreni~ke grupe), http://www.srebrenica-report.com/foreword.htm. Korvin 

je cifru od 700 ponovio i u intervjuu datom nema~kom listu Junge Welt, 31.7.2008. („Srebrenica 

ist Teil einer groŸeren Tragodie“, Cathrin Schutz)

BILANS 125 

Na kamenoj plo~i u Memorijalnom centru u Poto~arima uklesan je jedan 

od odgovora na ovo pitawe: 8372 … Za ta~ke se moè pretpostaviti da 

one gledaocu poru~uju da bi taj broj vremenom samo mogao da raste. S obzirom 

na ~iwenice da je u Memorijalnom centru do sada sahraweno ukupno 

3.749 16 osoba, da je legitimitet mnogih od tih sahrana vrlo upitan, 17 kao i 

to da je broj sahrana daleko ispod uklesane cifre projektovanih `rtava, sa 

ili bez dodatih ta~aka, o ovoj proceni se ne moè govoriti ozbiqno. Ona je 

i po svojoj formi ~isto propagandna i — u svakom slu~aju — ona nema nikakvunau~nupodlogu. 

Drugi — ozbiqniji — poku{aj procene nalazi se u „Bosanskom atlasu 

ratnih zlo~ina“ 18 Istraìva~ko-dokumentacionog centra u Sarajevu. U delu 

koji se odnosi na Srebrenicu, pruà nam se informacija da je u Srebrenici 

i oko we postradalo 7.364 lica. Od te cifre, 4.256 otpada na ubijene 

Bo{wake, a 2.673 na nestale Bo{wake. 19 

Tamo se ne obja{wava na koji na~in je mogu}e nekoga krivi~no teretiti 

u vezi sa licima za koje se kaè da su nestala, ali to je sporedna tema. Kako 

bilo, kategorija œubijeni Bo{waciŒ po evidenciji IDC broji oko 4.200. To je 

tek na pola puta do magi~ne cifre od 8.000. Pri tome i taj broj, pod pretpostavkom 

da je pouzdan, treba ra{~laniti na zarobqenike koji su bili pogubqeni 

u julu 1995, na `rtve ratnih dejstava tokom proboja kolone 28. divizije 

prema Tuzli nakon {to su 11. jula srpske snage zauzele Srebrenicu, i na osobe 

koje su na razne druge na~ine i iz raznih drugih uzroka nastradale ili umrle 

u tom periodu. Toga u Atlasu nema, niti ~ak ima na~elne spoznaje da bi takva 

kategorizacija mogla biti od pomo}i za boqe razumevawe problema. Nedostatak 

dodatnih obja{wewa i precizirawa sasvim je dovoqan da ovu procenu Istraìva~ko-dokumentacionog 

centra u~ini vrlo upitnom. 

[to se ti~e Ha{kog tribunala, wegov stav se svodi na slede}u lakonsku 

konstataciju: 

œPretresno ve}e je zakqu~ilo da su gotovo svi ubijeni na mestima 

pogubqewa bili odrasli mu{karci bosanski Muslimani, te da je 

pogubqeno oko 7000–8000 qudi.Œ20 

16 Blic, 22 april, 2010., http://www.blic.rs/Vesti/Svet/186253/U-Potocarima–11-jula-sahrana–800-zrtava-iz-Srebrenice 

17 Videti, Ve~erwe novosti (Beograd), 22 mart, 2010. Po direktoru Memorijalnog centra, 

M. Smajlovi}u, u centru je pokopano oko 50 osoba koje nisu srebreni~ke `rtve i, nakon 

{to je ta informacija iza{la u javnost, sada se planira wihovo izme{tawe. A direktor Instituta 

za nestale BiH, Amor Ma{ovi}, potvrdio je da se u Memorijalnom centru nalaze i 

osobe ¼koje su u bliskom srodstvu sa nekim, ve} sahrawenim i identifikovanim `rtvama 

srebreni~kog zlo~ina.½ 

18 http://www.idc.org.ba/index.phpoption=com_content&view=category&layout=blog&id= 

80&Itemid=83&lang=bs 

19 Za iscrpnu kritiku metodologije i rezultata IDC, pogledati: http://www.srebrenica-project.com/sr/index.phpoption=com_content&view=article&id=70:2009–11–27–20–17–27&catid=12:2009-01–25-02-01-02 

20 Tuìlac protiv Krsti}a, prvostepena presuda, par. 487.


Kao {to smo istakli na drugom mestu, ovaj zakqu~ak nije potkrepqen 

nikakvim materijalnim dokazima zato {to, pre svega, forenzi~kih tragova 

koji bi bili konsistentni sa takvim brojevima `rtava — nema. 21 

Moglo bi se re}i da je lopta sada u na{em delu igrali{ta. Moèmo 

li mi ponuditi procenu broja postradalih, koja bi bila pouzdanija od ovih 

prethodnih 

Mo`da je to pitawe pogre{no formulisano. Teret dokazivawa je na 

predlaga~u neke teze, a mi ovde ne tvrdimo ni{ta. Mi samo podvrgavamo 

kriti~koj analizi teze na kojima insistiraju drugi. Mi ne pori~emo da je u 

okviru srebreni~ke operacije u julu 1995. godine bilo mnogo mrtvih. Ali 

saglasnost po toj ta~ki re{ava vrlo malo. Ostaju brojna druga pitawa koja 

su i daqe {irom otvorena i sporna. 

Srebrenica, da se podsetimo, nije bitka koja se dogodila u anti~kim 

vremenima, pa da bi usled istorijskog rastojawa i propadawa dokaza sada 

bilo te{ko do}i do relativno ta~nih odgovora o tome {ta se tamo stvarno 

zbilo. Radi se o ne~emu {to se dogodilo pre samo petanest godina. Mnogo 

vi{e qudi, koji su iz raznih uglova bili svedoci tog doga|aja danas su ìvi, 

nego mrtvi. 22 Da je Srebrenica samo moralno i humanitarno pitawe, i 

ni{ta vi{e, sigurno je da bi se do sada na{lo dovoqno mogu}nosti da se 

sve osnovne nedoumice u vezi sa wom adekvatno re{e. 

Ali to, naravno, nije slu~aj. Srebrenica je prevashodno politi~ko 

pitawe. To je glavni razlog za{to se ono ne tretira po{teno i za{to u odnosu 

na wega mi nemamo dovoqno po{tenih odgovora, pa ~esto ni podataka 

na osnovu kojih bi do èqenih odgovora mogli do}i. 23 

Statisti~ke procene nisu na{ domen. 24 Ono {to mi moèmo da u~inimo, 

to je da kriti~ki ocenimo metodologiju drugih koji se takvim proce- 

21 Videti posebno tre}e i ~etvrto poglavqe ove monografije. 

22 Da pojednostavimo stvar: ako bi èleli da sklopimo prili~no pouzdanu sliku o 

broju zarobqenika koji su bili postreqani na strati{tima oko Zvornika, najefikasniji metod 

bilo bi da prona|emo voza~e autobusa, u kojima su zarobqenici u tom smeru bili prevo- 

èni, i da ih upitamo, pre svega, o koliko se autobusa tamo radilo pa da tu cifru pomnoìmo 

sa oko 50; zatim. kako su ta~no glasila uputstva koja su voza~i dobili kada su polazili iz 

Bratunca: da ih voze do zarobqeni~kog logora u Batkovi}u kod Bijeqine, ili samo do Zvornika; 

i ko se i sa kakvim autoritetom u rejonu Zvornika pojavio da preuzme i preusmeri kolonu 

autobusa sa zarobqenicima Ovakva metodologija bila bi svakako neuporedivo informativnija 

od slu{awa fantasti~nih pri~a „svedoka“ a la Erdemovi}. 

23 U vezi sa sahrawivawem u Memorijalnom centru u Poto~arima osoba koje nisu poginule 

u julu 1995., u {ta se dugo vremena sumwalo, kao i sa preporukom Izetbegovi}a da bi 

5.000 srebreni~kih Bo{waka trebalo da budu ¼zaklani½ kako bi se pospe{ila strana intervencija, 

videti intervju visokog funkcionera srebreni~ke enklave tokom rata, Hakije Mehoqi}a, 

¼Srebrenicu prodali da bi Sarajevo bilo Kanton,½ Glas Srpske, 22 april, 2010., 

http://www.glassrpske.com/vijest/2/novosti/38539/cir/Hakija-Meholjic-Srebrenicu-prodali-da-bi-Sarajevo-bilo-kanton.html 

24 Za stru~ne analize statisti~kih pitawa vezanih za broj `rtava Srebrenice, pogledati: 

„Delatnost me|unarodnog tribunala za biv{u Jugoslaviju: sadràj, rezultati, efikasnost“ 

(Materijali Me|unarodnog nau~nog skupa odrànog u Ruskoj akademiji nauka u Moskvi, 

22–23 aprila 2009. g.), Beograd–Moskva, 2010, Radovanovi} Svetlana: Demografske eks-

BILANS 127 

nama bave i da pomognemo javnosti i zainteresovanim stru~wacima da provere 

validnost rezultata koje oni nude. Na{ ciq nije da im konkuri{emo 

pruàwem sopstvene procene bo{wa~kih `rtava, nego da kriti~ki ispitamo 

wihovu metodologiju. Pored toga, èleli smo da ukaèmo na pristup i 

metodolo{ke standarde koji su u ovoj materiji preporu~qivi ako postoji 

iskrena èqa da se do|e do ozbiqnih i validnih rezultata. To je sasvim 

dovoqno da se teze suprotne strane dovedu u pitawe. Da ponovimo: teret 

dokazivawa iskqu~ivo je na wima. 

Ali i pored toga, moè se re}i slede}e. Raspoloìvi podaci, a to se 

odnosi posebno na kqu~ne, forenzi~ke, dokaze petnaest godina posle doga- 

|aja, uop{te ne podràvaju tvrdwu da je 8.000 qudi streqano. Mada Konvencija 

o genocidu ne predvi|a dowu cifru ubijenih, me|unarodnopravna 

praksa i zdrav razum stvaraju o~ekivawe da broj utvr|enih `rtava mora biti 

znatan pre nego {to bi hipoteza o genocidu mogla biti uzeta u razmatrawe. 

25 [to se ti~e specijalne namere, u slu~aju Srebrenice, to ne izgleda 

ubedqivo iz vi{e napred navedenih razloga. Prema tome, utisak da se u 

Srebrenici dogodio genocid ne podràvaju nikakvi su{tinski dokazi koji 

su do sada bili ponu|eni. Mada su se stvarni ratni zlo~ini dogodili ono, 

za {ta se tvrdi da predstavqa genocid — jeste virtuelni doga|aj. 

Kome koristi zvani~na pri~a Poznata autorka i analiti~arka, Dajana 

Xonston pokrenula je pre nekoliko godina debatu o „kori{}ewu Srebrenice“ 

ili, na engleskom, the uses of Srebrenica. 26 Kako ona obja{wava 

svoj analiti~ki pristup, za wu u prvom planu nije pitawe: {ta se dogodilo 

nego: kakve su sve koristi od toga 

Me|u mnogobrojnim zainteresovanim stranama koje sistematski eksploati{u 

politi~ki rudnik koji se zove Srebrenica treba posebno izdvojiti 

jednu grupu korisnika: politi~ku elitu koja usmerava na~in mi{qewa, 

svest i kolektivnu viziju muslimanske zajednice u Bosni i Hercegovini. 

Wima je Srebrenica dragocena kao sredstvo za masovnu mobilizaciju i 

— {to je mo`da podjednako va`no — za trajnu diferencijaciju muslimanskih 

masa od druge velike i u svim bitnim pogledima, osim verskog, 

sli~ne, srpske zajednice. Srebrenica, u konotaciji poku{aja da se zatre 

malo islamsko ostrvce okruèno morem neprijateqa, daleko od svoje duhovne 

i civilizacijske matice, idealna je kao povod za raspirivawe nepresta- 

pertize Tuìla{tva MKTBJ kao specifi~an model i metod ciqane statisti~ke konstrukcije 

i manipulacije, s. 151; [krbi} Ratko: Analiza stanovni{tva Srebrenice, s. 295. 

25 U predmetu Krsti}, drugostepeno ve}e u svojoj presudi potvr|uje da su „razmeri 

ubijawa“ jedan od ~inilaca koji se uzima u obzir prilikom utvr|ivawa specijalne namere 

(par. 35). 

26 Diana Johnstone, Srebrenica Revisited, Counterpunch, 12. oktobar 2005: http://www.counterpunch.org/johnstone10122005.html 

Neke od nabrojanih koristi: obrazloèwe za budu}e 

„preventivne“ agresije, sredstvo za neograni~eno politi~ko ucewivawe Srbije i dovo|ewe 

wenog rukovodstva u stawe potpune poslu{nosti, mit koji permanentno truje odnose izme|u 

tri glavne zajednice u BiH i uslovqava neophodnost stranog prisustva i posredni{tva…


nog ose}awa nesigurnosti i ugroènosti. ârobni frula{i iz samoobnavqaju}eg 

politi~kog establi{menta u Sarajevu to ose}awe pretvaraju u nepresu{ni 

politi~ki kapital: oni su jedini sposobni da svome narodu pru- 

è adekvatnu za{titu od tih smrtnih opasnosti. 

Muslimanskom establi{mentu Srebrenica sluì kao savr{en mehanizam 

kojim se obezbe|uje da narod, koji su ve} nemilosrdno saterali u 

konformisti~ki tor, ne moè da smogne hrabrosti da iz wega iskora~i zato 

{to je ube|en da ga napoqu ~ekaju, ne susedi ili ro|aci, nego svirepi neprijateqi, 

èqni da ga uni{te. Pod pla{tom mita o Srebrenici, begovska 

kontrarevolucija, koja je otpo~ela ~im je postalo jasno da su biv{em reìmu 

odbrojani dani, mo}i }e neprimetno da se konsoliduje dok je pa`wa 

svih ve{to odvra}ena na drugu stranu, na la`ne parole povratka islamu i 

razvijawa bo{wa~kog identiteta. 

Srebrenica je mehanizam masovnog zbijawa i kontrole o kakvom elite 

samo mogu da sawaju. Za muslimansko rukovodstvo, desakralizacija srebreni~kog 

kulta je nezamisliva. Sarajevo ne}e pristati nikada na po{teno istraìvawe 

tog doga|aja, jer to ne samo da bi ugrozilo jednu od najva`nijih 

poluga wegove politi~ke mo}i nad sopstvenim masama ve} bi moglo i da katastrofalno 

kompromituje ratne postupke wegovih najautoritativnijih 

krugova. 

Koliko su samozvane i samonametnute vo|e muslimanske zajednice korisnici 

Srebrenice, toliko je muslimanski narod Bosne i Hercegovine 

wen najve}i gubitnik. 

@rtvovanfizi~ki—itosanajve}imcinizmom — u Srebrenici, on 

je to i daqe, samo sada politi~ki. Umesto da deluje slo`no sa svojim srpskim 

susedima i ro|acima, {to je apsolutno jedini na~in da postane zna~ajan 

faktor sposoban da za{titi svoje vitalne interese na Balkanu i u Evropi, 

iako relativno ve}inski, muslimanski narod je sateran u objektivno 

najnepovoqniji teritorijalni i politi~ki geto u Bosni i Hercegovini. U 

tom getu on se nalazi u poloàju apsolutne zavisnosti, gde doma}i ili 

stranci — ali uvek drugi — vo|eni iskqu~ivo svojim interesima i geopoliti~kim 

potrebama, oblikuju wegovu sudbinu. A {to je najfatalnije, wegova 

jedina spona sa spoqa{wim svetom, koji mu nije nimalo, ni u moralnom 

ni u bilo kojem drugom smislu naklowen — ni na Istoku ni na Zapadu 

— upravo je egoisti~na, amoralna i beskrajno politi~ki kratkovida upravqa~ka 

kasta ponikla iz wegovih sopstvenih redova. 

Ta kasta muslimanskom narodu nikada ne}e citirati otre`wuju}e 

upozorewe Hane Arent, koje bi trebalo da bude istaknuto u svakoj muslimanskoj 

ku}i, odmah pored slike svetili{ta u Meki: 

¼Samo glupost moè da osmisli politiku koja se za za{titu oslawa 

na neku daleku imperijalnu silu, dok od sebe otu|uje blagonaklonost 

suseda.½27 

27 Hannah Arendt: “Only folly could dictate a policy which trusts a distant imperial power 

for protection, while alienating the goodwill of neighbours.”

BILANS 129 

Za primer kako ta glupost funkcioni{e u praksi, dovoqno je ~uti izjavu 

ameri~kog kongresmena Toma Lanto{a, navodnog velikog prijateqa 

balkanskih Muslimana, koji je jednom nedavnom prilikom ipak otkrio svoje 

pragmati~ne karte: 

¼…ovo treba da podseti sve dràve u svetu koje su pod muslimanskim 

vo|stvom kao jo{ jedan primer kako Sjediwene Dràve predvode 

u stvarawu ve}inski muslimanske dràve u samom srcu Evrope. 

Ovo treba da zabeleè ne samo odgovorne vo|e muslimanskih 

dràva, kao {to je Indonezija, ve} tako|e i xihadisti svih mogu- 

}ih fela.½28 

Podr{ka koja se prividno nudi, ali iz trenutnih geopoliti~kih interesa, 

moè biti povu~ena u svakom trenutku, ukoliko bi do{lo do promenesituacijekojajeuslovqava.Svetskamedijskama{inerija,kojajemobilizovana 

za odràvawe mita o jednom genocidu koji se nije dogodio, tako|e 

moè biti demobilisana u svakom trenutku ako se proceni da efekti toga 

mita vi{e nisu korisni ili neophodni. Podrazumeva se da bez te globalne 

propagandne logistike, koju bosanskohercegova~ki Muslimani uop{te ne 

kontroli{u, niti mogu na wu da uti~u, a koja prividno drì wihovu stranu 

samo zbog trenutnog preklapawa strate{kih interesa i koja i wih koristi 

samo u ulozi statista, od srebreni~ke pri~e ne bi bilo ni{ta. Niko ne 

bi obra}ao ni najmawu pa`wu na tugu muslimanskih majki Srebrenice, kao 

{to apsolutno niko ne obra}a pa`wu ni na tugu srpskih. Ili ira~kih, ili 

avganistanskih. 

La`na Srebrenica, ~ija se sr` sastoji od gnusnog zlo~ina koji se nije 

dogodio, koji Srbi nisu po~inili i koji nikada ne}e prihvatiti kao svoje 

zajedni~ko delo, ciqano je izgra|ena kao trajna i nepremostiva prepreka 

jedinstvu dve verske zajednice koje su sastavni delovi istog naroda. To je 

jedan od na~ina kori{}ewa (uses, kako bi se izrazila Dajana Xonston) srebreni~kog 

kulta. Prava Srebrenica, onaj deo zvani~nog narativa koji odgovara 

stvarnosti, kao i skoro potpuno zata{kani drugi deo koji se odnosi na 

masovno stradawe pripadnika srpske zajednice u Srebrenici u istom peri- 

28 Huffington Post, 20. april, 2007. U originalu i u pro{irenoj verziji: „Letmejustraise 

a few items, Mr. Secretary. The first one: just a reminder to the predominantly Muslim-led governments 

in this world that here is yet another example that the United States leads the way for the 

creation of a predominantly Muslim country in the very heart of Europe. This should be noted by both 

responsible leaders of Islamic governments, such as Indonesia, and also for jihadists of all color and 

hue. The United States’ principles are universal, and in this instance, the United States stands foursquare 

for the creation of an overwhelmingly Muslim country in the very heart of Europe.“ Lanto{ je 

tom prilikom konkretno imao u vidu narkodràvicu Kosovo, koja je upravo bila jednostrano 

progla{ena uz podr{ku zapadnih sponzora koji su na taj na~in èleli da muslimanskom svetu 

po{aqu poruku na koju se odnose Lanto{eve re~i. Ali, mutatis mutandis, ta poruka „podr{ke“ 

upu}uje se i bosanskim Muslimanima. Posebno je — i vrlo relevantno — pitawe {ta je sa primenom 

tih „univerzalnih vrednosti“ u Iraku i Avganistanu, gde je u kolonijalnim ratovima 

zadwih godina pobijeno na stotine hiqada Muslimana, dakle najmawe po jedna Srebrenica 

sedmi~no, da pomenemo samo nekoliko ta~aka gde se de{avaju vrlo neprijatne stvari koje „podr{ka“ 

balkanskim Muslimanima ima zadatak da relativizuje i zamagli.


odu, korisna je tako|e, ali na dijametralno suprotan na~in. Podeqena patwa 

qude zbliàva i solidari{e. Sagledavawe nesre}e izme|u 1992. i 1995. 

kao zajedni~ke i uzajamne, umesto samo jednostrane, najbliè je garanciji 

da qudi vi{e ne}e dozvoliti da ih iko nagovori da se ta nesre}a ponovi. Za 

korisnike Srebrenice, za one koji, zapravo, zloupotrebqavaju mit o woj, 

takva spoznaja bila bi katastrofa i oni }e se svim raspoloìvim sredstvima 

boriti da je spre~e. Mi se moramo boriti jo{ upornije da se ta „katastrofa“ 

dogodi {to pre. 

Deceniju i po posle zavr{etka rata Srebrenica je enigma koja izaziva 

bezbroj pitawa na koja jo{ uvek imamo vrlo malo po{tenih odgovora. Jedino 

{to sa sigurno{}u moèmo re}i je to da se taj mit koji truje nalazi van 

domena istine. Mi moramo uloìti sav potrebni trud da taj otrovni mit 

neutrali{emo istinom i da ga zamenimo prikazom doga|aja koji }e, bar u 

svojim osnovnim crtama, odgovarati stvarnosti. Samo na taj na~in narod 

Srebrenice ostvari}e onu vrednost za koju, u trenutnom stawu svoje svesti, 

mo`daneshvatadamujenajbitnija,alikojabitrebalodatobudezato{to 

mu zaista jeste najpotrebnija: ve~ni mir, sa sobom i sa svojim susedima. 

Stefan Karganovi}

English summary: 

SREBRENICA: THE DECONSTRUCTION 

OF A VIRTUAL GENOCIDE 

SREBRENICA: THE DECONSTRUCTION OF A VIRTUAL GENOCIDE 

It is scarcely possible to discuss meaningfully the events surrounding 

Srebrenica without taking a holistic approach. That means that the core event, 

the prisoner massacre that occurred between July 11 and 19, 1995, must be 

broadly contextualised to include an analysis of the role of major external actors 

‰e.g. international community, media, etc.Š as well as important internal factors 

‰e.g. attacks on surrounding Serbian villages, failed demilitarisation process, 

etc.Š which shaped the events that culminated in the large scale loss of life. 

The reductionist approach, which has been dominant in the Srebrenica debate 

until recently, avoids dealing with contextual complexities and seeks instead 

to offer an explanation that is simplistic ‰a sudden desire to wipe out an entire 

communityŠ and notoriously careless with the facts ‰an exaggerated death 

toll which is insisted upon to lend credibility to the charge of genocideŠ. 

The justified nervousness of the reductionist camp has been palpable. It 

has been working hard to encourage the passing at various levels of political resolutions 

and punitive measures designed to sacralise the dogmatic version of 

Srebrenica events and to impose it as the only correct way to view them. 

The primary goal of this monograph is to analyse the losses suffered in the 

Srebrenica theater by the Moslem side in the Bosnia-Herzegovina conflict in 

July 1995. This is an important issue for several reasons. First, because those 

losses are raised as evidence of guilt of the Serb side in the BH conflict, even in 

the collective sense of that word; second, assuming that some form of responsibility 

may indeed be imputed, it is fair to try to assess as accurately as possible 

the character and scope of those losses, otherwise the nature of the responsibility 

hardly can be properly established; further, those losses are not treated as a routine 

wartime event but have become widely regarded as exemplifying the most 

heinous crime known to international law: genocide, so it becomes additionally 

important to sort things out. Finally, all pragmatic considerations aside, there is 

also a moral imperative: the truth has an enormous healing power which both 

communities in Srebrenica — andinBosnia-Herzegovina as a whole — should 

welcome if it is indeed their wish to live in peace and not to allow the recent horrors 

to ever be repeated.


In line with the holistic approach, available data relative to the scope of 

Moslem losses which resulted directly from the takeover of the Srebrenica enclave 

by Serbian forces ‰VRSŠ are considered. That is the primary focus of this 

monograph. In the chapters prepared by Dr. Ljubi{a Simi}, a detailed analysis is 

presented of the forensic material that is used by ICTY prosecution to 

demonstrate Srebrenica Moslem casualties in the various Srebrenica-related trials. 

That forensic material is the only corpus delicti of the crime of Srebrenica 

and the only available physical evidence for the allegation that in July of 1995 

the Serb side committed genocide by executing “8000 Moslem men and boys.” 

The other aspect of this issue is practically unknown to the public at large. 

It concerns combat losses inflicted on the 12,000 to 15,000 strong column of the 

28 th Division of the Bosnian Moslem army, which included military personnel 

and civilians, who attempted a break through from Srebrenica to Tuzla after the 

enclave’s fallonJuly11, 1995. As a result of clashes with Serbian forces, minefields, 

and other calamities, the column suffered considerable casualties. Such a 

mixed military-civilian column is a legitimate target according to international 

law and, in contrast to the execution of prisoners, its casualties are not even a 

war crime, let alone a more serious offence. Therefore, regardless of prisoner executions 

elsewhere, which were a war crime, casualties sustained by the column 

must be distinguished and treated separately. They are not even victims of massacre, 

let alone genocide. 

The systematic avoidance of the column as a distinct piece of the 

Srebrenica jigsaw puzzle during the critical period in July of 1995 and the absence 

of any analysis of those casualties is a salient example of the perils of 

reductionism and of the need to take a holistic approach. If there is a will to establish 

the authentic number of Moslem victims of Srebrenica in July of 1995 

and to properly delineate the scope of the crime which forms the material basis 

for the charge of genocide, legitimate losses resulting from combat must not be 

conflated with executed prisoners of war. The causes and structure of those legitimate 

losses is discussed in the chapter authored by Stephen Karganovic. The account 

of combat activities and losses incidental to them is based on hitherto unexamined 

and unpublished statements of Moslem column members who were 

successful in reaching Tuzla and were debriefed about their experiences by authorities 

there. 

If the holistic approach is to be fruitful, it cannot be confined to a breakdown 

of Moslem casualties in July of 1995 but must encompass all elements 

which influenced the situation on the ground from the outbreak of hostilities in 

April of 1992 to the fall of the enclave in July of 1995. As a minimum, that requires 

that attention be paid to two key factors: the agreed to but never implemented 

demilitarisation and dissolution of Moslem armed forces within the enclave 

and systematic attacks launched out of the enclave which devastated Serbian 

villages surrounding Srebrenica, and which were accompanied by the mass 

killing and expulsion of the peaceful non-Moslem population. These events are 

part and parcel, morally and forensically speaking, of the denouement of July of 

1995, and in this monograph they are treated accordingly.

SREBRENICA: THE DECONSTRUCTION OF A VIRTUAL GENOCIDE 133 

The empirical analysis of authentic Moslem casualties, and their proper 

categorisation, is the core issue with regard to Srebrenica. Without a corpse, 

there is no murder, or genocide for that matter. The forensic evidence of 

Srebrenica is the only corpus delicti we have, and its quality and correct interpretation 

are crucial to understanding and properly interpreting what happened. Dr. 

Ljubi{a Simi}, in two essays, presents the results of his critique of the forensic 

data, after having reviewed the entire, 30,000 page, record of ICTY’s Office of 

the Prosecutor on this subject. 

The numerous errors and methodological shortcomings in the prosecution 

forensic results, which Dr. Simi} identifies, strongly suggests that the Hague tribunal 

drew huge and mostly unwarranted conclusions based on scant and improperly 

elaborated evidence. The critique of the forensic aspect of ICTY prosecution’s 

Srebrenica case is a metaphor for the factual untenability of several 

other key props upon which it rests. 

Three of those major props are closely examined. 

‰1Š The Erdemovi} evidence. Draèn Erdemovi} is a the prosecution’s key 

Srebrenica ocular witness as well as an alleged participant in the commission of 

the crimes which he describes. He became the star Srebrenica prosecution 

witness after concluding a plea bargain. In return for a benign sentence of 5 

years for allegedly taking part in the execution of 1200 prisoners at Pilice, 

Erdemovi} has given evidence in five Srebrenica trials so far. But his evidence is 

shown to be highly problematic, contradictory, and in many key details plainly 

unconvincing. An example of Erdemovi}’s fundamental lack of credibility is the 

fact that at Pilice, where this mass crime allegedly involving about 1200 victims 

occurred, ICTY prosecution forensic teams exhumed the remains of only 137 

potential victims, of whom 70 had blindfolds and/or ligatures, which confirms 

that the story as told by the witness is partially correct, but nevertheless 

enormously exaggerated. 

Since Erdemovi} is a key ocular witness/participant, a great deal of the official 

Srebrenica narrative in fact rests on his shaky testimony, plus the grossly 

misrepresented forensic findings. 

‰2Š DNA evidence. DNA was introduced into the Srebrenica investigation 

process as an evidentiary tool rather late in the game, but with great pomp. Its 

application in the gathering of evidence is under the auspices of the International 

Commission for Missing Persons in the former Yugoslavia ‰ICMPŠ whose 

official mission is to help identify suspected remains of individuals who went 

missing during the conflict. Although ICMP officially tries to nurture the profile 

of a non-political and humanitarian organisation, its background shows close ties 

to the US political establishment and, in fact, its president is appointed by the US 

Secretary of State. That suggests the possibility of a conflict of interest because 

it raises the specter of a client relationship with a government which is 

competing tenaciously for influence in the region. It should be noted that 

ICMP’s purported identification of over 6000 out of Srebrenica’s 8000 alleged


victims just happens to dovetail very conveniently with that government’s 

Bosnian agenda. 

While DNA evidence, with its aura of cutting edge science, can undoubtedly 

be used to make a huge impression on behalf of whatever cause it is trotted 

out to support, its effectiveness in bringing ICTY prosecution to within striking 

distance of its goal of identifying 8000 Srebrenica victims is highly uncertain. 

Where it was presented in court, as in the Popovic et al. case, that was in closed 

session and under highly restrictive conditions which limited defence’s opportunity 

to properly examine and criticise the application of this procedure in the 

identification of Srebrenica victims. It seems, surprisingly, that even the Office 

of the Prosecutor was denied full access. The stated reason for this secretiveness 

is that supposedly, in the interest of privacy, DNA test samples and analytical results 

cannot possibly be released or made public without the written permission 

of surviving relatives. Since such permission is hardly forthcoming, that effectively 

makes ICMP’s tender of DNA evidence unverifiable and a matter of faith. 

The acceptance of such faith based evidence does not generate any meaningful 

scientific or judicial data and it is a serious violation of the procedural rights of 

the accused. 

‰3Š Satellite photos. Evidence in this category has been known and avidly 

discussed since August of 1995, when US Secretary of State Madelaine Albright 

showed what purported to be photos of Srebrenica mass graves to the UN 

Security Council. But as with the DNA evidence, it also is inaccessible and 

unverifiable, in this case for the alleged reason of national security. It has 

recently come to light, as a result of an interview given by Jean-Rene Ruez, 

ICTY prosecution’s chief investigator during the initial stages of the Srebrenica 

investigation, that the widespread impression that was nurtured over the years, 

that Srebrenica mass graves and evidence of “disturbed earth” suggesting 

reburials were reliably recorded from outer space using the latest satellite 

technology, is in fact false. According to Ruez, aerial recognisance over 

Srebrenica was conducted not by technologically advanced satellites whose 

intelligence gathering techniques might justifiably be subject to secrecy, but by 

much older U2 spy planes. Since a U2 had been shot down over the USSR some 

time ago, it may be assumed that its major features are quite well known to 

foreign intelligence, thus eliminating the need for placing a 50-year seal on 

Srebrenica photos on the pretext that it in order to protect sophisticated 

intelligence gathering technology. 

In sum, it turns out that what were thought to be satellite photos are actually 

nothing of the kind and that, upon closer examination, this particular prop of 

the official Srebrenica narrative is as unverifiable as the DNA evidence and as 

unreliable as the testimony of Draèn Erdemovi}. 

In chapter I, “Have Moslem victims anything to do with Serbian victims”, 

the three days in July of 1995, during which Moslem residents of the Srebrenica 

enclave were victims, are balanced against the record of the three preceding 

years of the war, during which residents of surrounding Serbian villages were


targeted systematically in a campaign of devastation and mayhem. However, this 

balancing account is steadfastly ignored by the proponents of the official 

Srebrenica narrative, and for a reason which makes eminent sense from their perspective. 

If the original crime of Srebrenica was the pogrom of the Serbian population 

during the first three years of the conflict, then the picture changes fundamentally. 

The conclusion that would then more naturally fit the facts might be 

that the crime committed in 1995 against the symbolic perpetrators of the original 

crime of Srebrenica was revenge, a settling of accounts. But such a conclusion 

hardly is suitable material from which to fashion a victimological narrative 

and a genocide cult. 

The so-called international community and its various agencies and institutions 

failed to rise to the challenge and serve as honest brokers in encouraging an 

equitable solution early on to the tripartite ethnic conflict in Bosnia and 

Herzegovina. Instead, they served mainly as enablers for one of the sides, while 

consistently misrepresenting the position, goals, and conduct of another. 

The perspective of UNPROFOR commander Gen. Phillipe Morillon on the 

players and the nature and background of the conflict in Bosnia is extensively 

examined. He has discussed in great detail the brutal methods employed by 

Naser Ori}, the local commander of Moslem forces in Srebrenica, the destructive 

and lethal consequences of his raids on surrounding Serbian villages, and the degree 

of intercommunal hatred that this extraordinarily brutal campaign of violence 

generated. Evidence is presented that representatives of the international 

community were well aware of the impact of the violence which Ori} orchestrated, 

openly boasting to foreign journalists and to General Morillon of fighting 

a war where no prisoners are to be taken. Considering that Ori} was the local 

field commander for the Sarajevo Moslem-dominated government which enjoyed 

international recognition and also in considerable measure political support, 

the failure of the international community to make its concerns over this 

outrageous conduct known created a climate of impunity where practically no restraints 

were imposed on the Moslem side. The result were numerous attacks on 

Serb civilian targets ‰a list of villages and statements of surviving victims is 

givenŠ in which over 1000 inhabitants were killed and dozens of villages were 

burned and to this day remain uninhabitable. 

In chapter II, “Demilitarisation”, an overview of the failed demilitarisation 

process is presented, including a discussion of the salient features and implementation 

record of both demilitarisation agreements that were concluded on April 

17 and May 8, 1993, respectively. The agreed upon terms for the cessation of the 

successful Serbian counter-offensive in the Spring of 1993 against the vastly expanded 

enclave under the control of Naser Ori}’s Moslem forces included the 

stationing of a UN peacekeeping force within the protected enclave, the handing 

over by Moslem troops of all their weapons to it, and the dissolution of all 

non-UN military units within the enclave. The latter two points of the agreement 

were never carried out, and evidence is presented that the UN knew and tolerated 

it, in disregard of its duty to ensure the successful implementation of the demilitarisation 

agreement. In fact, raids continued to be conducted outside the enclave


by armed units of the Moslem army throughout the period of existence of the 

„demilitarised“ safe zone, right up to late June of 1995, culminating with an attack 

on the village of Vi{njica. Evidence is presented that at that stage the fully 

operational 28th Division of the Bosnian Moslem army inside the enclave was 

about 5000 men strong. Proof of consistent violations of the demilitarisation 

agreement by the Moslem side is also presented from the Debriefing document 

of the Dutch Battalion. 

In chapter III, „Analysis of ICTY Forensic Reports“, a sustained critique is 

presented of ICTY prosecution forensic experts’ autopsy reports based on exhumations 

of 13 mass graves in the region of Srebrenica conducted between 1996 

and 2002. The results of those exhumations were offered by the prosecution to 

the various ICTY chambers dealing with Srebrenica as demonstrating that the 

overwhelming majority of the victims were executed, with but a negligible percentage 

showing a pattern of injury consistent with combat activity. In chapter 

IV, „Interpretation and presentation of results of mass grave exhumations“, both 

this contention and the prosecution’s assessment of the total number of bodies in 

the mass graves are effectively challenged. But the main focus of this chapter is 

on the prosecution forensic experts’ methodology, which ultimately led to factually 

unsupported and properly unexamined impressions passing for facts, which 

severely infected the substance of the Krsti} judgment (2001). All the main judicial 

findings regarding Srebrenica were reached in that case and were mostly 

replicated in the subsequent cases. Some of the major conclusions of the Krsti} 

court are taken to task in light of its uncritical acceptance of many of prosecution 

forensic experts’ professionally defective data. 

Some of the main issues identified here are the misleading implication that 

each of the 3658 prosecution autopsy reports = one body, when in fact it may 

consist of no more than a few bones from which no meaningful forensic conclusions 

may be drawn; the presence of injuries inflicted by „high velocity bullets“ 

is unexplored, although — as is demonstrated here — such injuries could only 

have been made by artillery projectiles and are highly indicative not of executions 

but of combat deaths; although victims with blindfolds overlap to a large 

extent with those with ligatures (442 in total), they are presented in the Krsti} 

judgment as separate categories, apparently in an attempt do almost double the 

number of victims who were incontestably executed; also in Krsti}, there is no 

analysis to distinguish and set aside victims of artillery ammunition or mine 

fragments, who could not possibly have been executed; prosecution forensic reports 

show also the presence of complete bodies with various amounts of soft tissue 

and no perceptible injuries, suggesting that some residents of the enclave 

died of natural causes rather than execution, but no proper account is taken of 

that; in Krsti}, the number of bodies in the mass graves is put at 2028, when in 

fact forensic evidence after a few more years of exhumation activity supports the 

presence of at most 1920, including all causes of death; basedonprosecution 

projections, the Krsti} chamber accepts in 2001 that an additional 4805 bodies 

would be found in as yet unexumed mass graves, but almost ten years later this


anticipated evidence that would have retroactively made the Krsti} judgment 

look more credible has failed to come to light. 

Several issues are singled out for specific discussion. 

The forensic evidence unearthed by the prosecution at Pilice is compared 

to the evidence given by their principal witness, Draèn Erdemovi}, who allegedly 

took part in the mass execution which occurred there. The enormous discrepancy 

between Erdemovi}’s claim of how many were executed (about 1200 

in five hours) and the forensic evidence on the spot (137) is but one of the problems 

there because in the form and at the pace described by Erdemovi} there 

would have been but 2.5 minutes per batch of prisoners to do the job in that time 

frame. A comparison with evidence of the mass execution of 1000 prisoners at 

another location in the Blagojevi} and Joki} case, which that chamber heard and 

accepted, reveals that in that episode it took about three times longer to execute 

fewer prisoners. 

Another issue is that in many cases the pattern of injury that is described in 

the forensic reports as resulting from a „bullet“ in fact is not necessarily consistent 

with the impact of conventional bullets from automatic and semi-automatic 

weapons that are commonly used in executions. Upon closer examination, even 

prosecution autopsy reports give important clues, such as „high velocity bullet“ 

and „burst out injuries,“ which suggest that the more likely cause were artillery 

munitions. A close technical analysis leads to the conclusion that out of 655 

deaths in the exhumed mass graves that are attributable to a „bullet,“ about 150 

show characteristics more consistent with artillery such as the Praga gun that 

was widely used against infantry during the Bosnian war. An analysis of numerous 

statements given by surviving members of the retreating 28th Division column 

amply documents the widespread use of the Praga, and artillery in general, 

by Serbian forces in the combat which took place along the column’s route. That 

strongly suggests that even a significant number casualties attributed to bullets 

were in fact victims of combat related artillery injuries, thus to some extent excluding 

execution even in that category. 

A list of column member statements indicating artillery barrages by Serbian 

forces during the retreat route is provided, along with their reference numbers 

in the electronic data base of the Hague tribunal. 

Other serious methodological issues in the treatment of the forensic evidence 

are discussed. For example, a number of bodies were exhumed in primary 

graves in 1996 which exhibited only skeletons, without any soft tissue, which 

virtually excludes that they could have been execution victims only a year earlier, 

given that the decomposition process takes several years. Also, a number of 

individual forensic reports are highlighted for special comments to illustrate 

their low level of professionalism. 

In chapter IV, „Interpretation and presentation of results of mass grave exhumations“, 

a thorough analysis is presented of the 30,000 pages of forensic material 

which constitutes not the main, but the only physical evidence of 

Srebrenica, with a separate discussion for each burial site. The first fundamental 

conclusion reached is that while in the Prosecution evidence there are said to be


3658 “cases,” that does not equal 3658 exhumed bodies. On more careful examination, 

it turns out that in about 44% of these “cases”, or a total of 1583 of the 

available ICTY autopsy reports, not only was there absolutely nothing resembling 

a complete body from which meaningful forensic conclusions might be 

drawn, but what was termed a “case” may have consisted of no more than a body 

fragment, often a single bone, incapable of generating any forensic conclusions 

at all. In fact, even the prosecution’s own forensic experts concede that in 92,4% 

of these autopsy reports, which consisted of body fragments, the cause of death 

could not be determined. But even the slightly over 50% of the exhumed remains 

which do allow the possibility of some forensic conclusions nevertheless do not 

present a uniform picture and they do not necessarily support the prosecution’s 

case. A breakdown of patterns of injury is presented, some clearly suggesting 

combat deaths rather than execution. If we combine victims with blindfolds and 

ligatures, 442, and those with bullet or bullet fragment wounds only, 505, the total 

of victims whose condition and pattern of injury at the time of exhumation 

were consistent with execution is 947. That is less than a third of the cases in 

ICTY prosecution’s forensic evidence, and far short of the official Srebrenica 

execution figure of about 8000. A control analysis was also conducted to determine 

the total number of victims in the 13 exhumed Srebrenica mass graves, irrespective 

of other relevant factors. The method selected was simple but extremely 

reliable: count all the right and left femur bones, which happens to be one of the 

sturdiest skeletal components. When paired, the femurs give a total of just under 

2000 victims (1919), which is about 6000 short of the 8000 figure which must be 

properly documented if the authorized version of Srebrenica events is to be sustained. 

In chapter V, „Is there evidence of intent in July of 1995 to execute all captured 

Moslems in and around Srebrenica“, it is argued that the execution of 

prisoners in July of 1995 can only be viewed as either a war crime of significant 

proportions or as an act of genocide, as ICTY has claimed. But for the latter optiontobechosen, 

there must be persuasive evidence of the existence of intent to 

execute every Srebrenica Moslem who might have fallen into the hands of Serbian 

forces, at least during the critical period, July 11 to 19. That intent should 

have manifested itself in the indiscriminate liquidation of all such prisoners. 

But statements of surviving soldiers and civilians from the Srebrenica enclave 

who during that period were captured by Serbian forces, some of whom 

had been wounded and were properly treated in Serbian medical facilities, lend 

no support to such a hypothesis. In total, 59statements are considered (all properly 

referenced to the ICTY electronic data base) and chief prosecution investigator 

Jean-Rene Ruez is quoted to the effect that a total of about 1200 were 

taken. In 14 of those cases, the person was captured between July 12 and 19, 

1995 and was properly processed by Serbian forces, and in 29 cases the POW 

was properly registered with the International Red Cross. Each of the 59 statements 

is briefly summarised.


The issue, can genocidal intent be attributed to the mass killing which followed 

the takeover of Srebrenica on July 11, 1995, is also considered from several 

additional angles. 

1. The existence of such intent is inconsistent with the transfer of about 

20.000 women, children, and elderly, by the Serbian forces to territory under 

Moslem army control. 

2. On July 16, 1995, VRS opened a corridor to allow passage to the retreating 

Srebrenica column instead of using all its available assets in an attempt to 

annihilate it, which would have been more consistent with genocidal intent. 

3. The testimony of Dutchbat doctor, A. A. Schouten, who was present in 

Srebrenica and nearby Bratunac for several days following the takeover denies 

seeing anything that would support the suspicion that large numbers of Moslem 

men were being taken away for execution. 

4. In the debriefing of three UN military observers, takenonJuly24, 1995, 

it is also denied that in the aftermath of the takeover any evidence or reports of 

mass killing of military age men had reached them. 

5. The fact, noticed by prosecution military expert Richard Butler, that 

thousands of prisoners would have been an excellent bargaining chip for the Serbian 

side, which could have exchanged them for its own captured personnel, militates 

strongly against the irrational decision to execute Moslem prisoners. 

6. The Serbian military plan of attack also was inconsistent with the intent 

to eliminate all Moslem residents of the enclave as such. Instead of tightly surrounding 

the enclave, leaving no possibility of escape, VRS attacked from the 

south, leaving escape options of which the mixed male 12.000 to 15.000 strong 

military/civilian column availed itself by undertaking the trek from Srebrenica to 

Tuzla. 

Based on this evidence, it is clear that the reductionist approach fails once 

again and that a nuanced picture must be sought if events are to be understood 

properly. 

In chapter VI, „Analysis of Moslem column losses due to minefields, combat 

activity, and other causes,“ an assessment is made of the casualties that could 

have been suffered by the mixed military/civilian column estimated at about 

12,000 to 15,000 which left the enclave on foot, attempting a breakout through 

mountainous terrain, in order to reach Moslem-controlled territory in Tuzla, 

about 60 km. to the northeast. Along the way, the column had several military 

clashes with Serbian forces and survivor statements agree that it suffered severe 

casualties. Based on information in dozens of such statements, the losses inflicted 

on the column—due mainly to minefields, fighting between different factions 

within the column, and ambushes set by Serbian forces—are reconstructed. 

Also, based on witness statements, points of contact with Serbian forces ambushing 

the column are indicated. Statements about column losses by international 

observers in the area who had insight into the local situation are presented. It is 

concluded that while no exact figures are available, or perhaps even possible, 

column losses were ascertainably substantial and in the thousands. Under inter-


national law, combat losses suffered by a mixed military/civilian column are legitimate, 

yet in most reconstructions of Srebrenica these casualties are not 

treated as a separate category and they are as a rule implicitly conflated with execution 

victims. Due weight must be given to this major source of casualties on 

the Moslem side, which cannot be considered as constituting either massacre or 

genocide. 

In Chapter VII, “The balance sheet,” an attempt is made to reach some 

broad conclusions as to what Moslem Srebrenica losses in July of 1995 might 

have been in light of the preceding analysis. This is accomplished, first, by reviewing 

sources offering relatively reliable data about the population of the 

Srebrenica enclave immediately prior to the takeover on July 11, 1995. It is put 

at about 40,000. Evidence is then considered of how many of them had subsequently 

reached safety. UN and WHO headcounts converge on the conclusion 

that by August 4, 1995, at least 35,632 residents of Srebrenica enclave had been 

accounted for. That means that the maximum that casualties could have been is 

just over 4000. In light of the evidence that there were at least two major sources 

of casualties, executions and combat activity during the retreat of the 28 th Division 

column, the thesis of 8000 executed war prisoners is completely untenable. 

Furthermore, of the slightly more than 4000 who might have perished, forensic 

analysis of the number of femur bones shows the demonstrable presence of about 

1920 bodies in the mass graves. The conclusion that the pattern of injury breakdown 

supports is that 947 victims were probably executed, combining those 

found with blindfolds and/or ligatures and those with injuries caused by conventional 

bullets. 

The available data, in particular the forensic evidence fifteen years after 

the fact, lend no support to the claim of 8,000 executions. While the Genocide 

convention does not require a minimum number, its focus being on special intent, 

the relevant jurisprudence and common sense establish the expectation that 

the number of victims ought to be substantial before the hypothesis of genocide 

could meaningfully be considered. In the case of Srebrenica, the presence of special 

intent to commit genocide is negated by a number of factors. The impression 

that genocide occurred in Srebrenica in July of 1995 is unsupported by any substantive 

evidence offered so far. Hence the conclusion that, while real war 

crimes did occur, what is claimed to have been genocide was a virtual event. 

PRILOZI

Prilog Predgovor. 1 

PRILOZI 141


Prilog 2. 1.

PRILOZI 143


Prilog 2. 2.

PRILOZI 145

146 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA

PRILOZI 147


Prilog 2. 31

Prilog 2. 32. 

PRILOZI 149


Prilog 3. 1.

PRILOZI 151


PRILOZI 153 

Autopsijski izve{taj 

Broj RV02/221B datum 09.08.2001. 

Saètak 

Potpuno ogoqeni humani ostaci odrasle osobe sa ne{to ode}e i 

drugih li~nih stvari. Prisutne skoro sve kosti glavnog skeleta, kao i 

nesto ostataka koji pripadaju drugim telima. 

Antropolo{ki procewena starost osobe je izme|u 35 i 55 godina, 

osoba je mu{kog pola visine 182 +/– 7,7 cm. 

Na ostaci uo~eno nekoliko povreda nanetih metcima velike brzine u 

predelu glave, grudnog ko{a i karlice. Iako nisu prona|ene ulazne ili 

izlazne rane na lobawi, obrazac preloma govori u prilog povredama 

nanetim metcima velike brzine. Prona|ena je tako|e i fraktura desne 

ramewa~e, koja je po karakteristikama povrede verovatno naneta tupim 

predmetom. Za ovu povredu nije mogu}e sa sigurno{}u re~i da li je naneta 

pre ili nakon smrti. Nakon ovakvih povreda glave metkom do{lo je odmah 

do smrtnog ishoda. Pravac pruàwa zrna nije mogu}e utvrditi. 

Uzrok smrti: 

Penetrantna povreda glave metkom velike brzine. 

Ovaj zvani~ni izve{taj je baziran na autopsijskom izve{taju koji sam 

pripremio u vreme mog istraìvawa. Oba izve{taja istinito i ta~no 

odraàvaju moja saznawa. 

dr A. Samarasekera, MD,MBBS, DLM, DMJ, Dip.FM 

Datum 13. 08. 2001.god. 

Op{ti opis ostataka: 

Potpuno skeletizovani humani ostaci odrasle osobe sa ne{to ode}e i 

li~nih stvari. Sve kosti su li{ene mekih tkiva, suve. Neke od wih 

prona|ene u ode}i. Skoro ceo skelet od jedne osobe prisutan uz nekoliko 

kostiju koje pripadaju drugom skeletu. Kosti od drugog skeleta odvojene i 

stavqene u zasebnu vre}u. 

Ode}a: prisutna 

Pocepane pantalone sa kai{em, ostaci pocepane ode}e, dowi ve{ i 

~arape. 

Ligature, povez za o~i: nisu prona|eni 

Drugi predmeti: 

Mala srebrena kutija, polomqeno par~e ogledala u plasti~noj kutiji 

pri~vr{~eno na uzici, kqu~, dve brojanice, brija~ i dva ìleta. 

Karakteristike od koristi pri identifikaciji: 

Pol: 

Na osnovu ispitivawa mekih tkiva: nije mogu}e utvrditi 

Na osnovu antropolo{kih detaqa: osoba mu{kog pola 

Starosna dob:


Na osnovu antropolo{kih podataka: izme|u 35 i 55 godina starosti 

Telesna gra|a: nije mogu}e utvrditi 

Visina (cm) 

Na osnovu antropolo{kih podataka: 182 +/– 7.7 cm 

Kosa: nije mogu}e utvrditi 

Brada: nije mogu}e utvrditi 

Brkovi: nije mogu}e utvrditi 

Zubi: nekoliko zuba u polomqenoj vilici 

Tragovi na koì, oìqci, tetovaè: nije mogu}e utvrditi 

Povrede: 

Nalazi radiografije: 

Opis glavnih povreda: 

Glava i vrat: 

Povreda glave koja je dovela do rasprskavawa lobawe na fragmenate 

razli~ite veli~ine. Dowa vilica tako|e polomqena sa obe strane tela 

kosti, pri ~emu predwi deo kosti nedostaje. Nakon rekonstrukcije lobawe 

uo~ava se ko{tani defekt na licu , ~elu, temenu i bazi lobawe. Ulazne i 

izlazne rane nisu uo~ene. Prona|eni prelomi ukazuju na na povrede lobawe 

nanete metkom velike brzine. 

Trup: 

Prelom karli~ne kosti . Prelomi na zglobnoj povr{ini i grebenu 

ilija~ne kosti uz poqe veli~ine 2x3 cm na kome se uo~ava ko{tani defekt. 

Ilija~na kost je polomqena na tri odvojena fragmenta zbog prisutna dva 

lineara preloma koji se pruàju do grebena kosti vertikalno. Sedalna kost 

je tako|e polomqena. Polomqeni fragmenti su intaktni. Nakon 

rekonstrukcije uo~ava se ko{tani defekt veli~ine 3x2 cmkojijeuvezisa 

povredom nanetom metkom velike brzine. 

Ruke: 

Prelom na dowoj tre}ini tela desne ramewa~e. Kost je razdvojena na 

dva dela . Svi delovi kosti prisutni. Povreda korelira sa dejstvom tupe 

sile na kost. Prelom na srewoj tre}ini desne kqu~ne kosti , pri ~emu se na 

unutra{woj povr{ini kosti uo~ava otkinuti fragment na poqu veli~ine 

3x2 cm. Prelom kqu~ne kosti po svojim karakteristikama korelira sa 

povredom nanetom vatrenim oru`jem. 

Unutra{wi organi: 

Nema tragova tkiva 

Metci/{rapnel: 

nisu prona|eni 

DNA 

Desna butna kost, zub 

Radiografiju kostiju uradio: E. Canniff

Prilog 3. 2. 

PRILOZI 155


PRILOZI 157



Broj ZJ05B248 datum 21. 10. 1998. 

Saètak 

Po mom mi{qewu uzrok smrti u slu~aju ZJ05B248 je povreda naneta 

{rapnelom. 

Komentar 

Antropolo{ko ispitivawe potvrdilo je da se radi o mu{koj osobi , 

starijoj od 22 godine. Visina osobe nije utvr|ena. 

Prisutan deo skeleta odrasle osobe sa povredom od {rapnela u 

predelu vrata i grudnog ko{a.Lobawa je neo{te}ena. Neke povrede uz 

fragmentaciju nastale nakon smrti. Mnogi delovi fragmenata nedostaju. 

Prona|ena i dva {rapnela.U xepovima prona|ena dva ìleta i kremen. 

Na ode}i nekoliko otvora , kao i tragovi paqewa na ko{uqi. 




dr C. Gray, BSc, MBChB, DMJ, FRCPath 

Datum: 21. 10. 1998. god. 

Ode}a: prisutna 

Jakna, ko{uqa i pojas 

Ligature, povez za o~i, zavoj: nisu prona|eni 

Li~ne stvari: 

Dva ìleta i kremen u xepovima 

Identifikacioni dokumenti ili li~na karta: nisu prona|eni 

O~uvanost ostataka: 

Deo skeleta uz ostatke mekih tkiva. 

Delovi tela koji su prisutni: 

Lobawa- drugi vratni pr{qen, prva ~etiri grudna pr{qena, 

fragmenti rebra, delovi desne i leve lopatice, ru~ica grudne kosti, leva i 

desna kqu~na kost, leva ramena kost, leva lakatna kost i `bica , kosti leve 

{ake. 

Izme{anost sa ostacima drugih tela: nije uo~ena 

Kosa: nepoznato 

Boja: nepoznato 

Duìna: nepoznato 

Brada/brkovi/telesna kosmatost: nepoznato 

Tragovi na koì: nepoznato

PRILOZI 159 

Hiru{ki oìqci: nepoznato 

Oìqci od povreda: nepoznato 

Stare povrede: nepoznato 

Drugi tragovi: nepoznato 

Trauma povezana sa smrtnim ishodom: 

Prelomi na desnoj strani drugog, tre}eg i ~etvrtog vratnog pr{qena. 

[rapnel u mi{i}ima desne lopatice. 

Trauma koja nije povezana sa smrtnim ishodom: 

Prelomi levih rebara sa zadwe strane. Fragmentacija rebara. 

Unutra{wi organi: nije mogu}e diferencirati 

Prona|eni predmeti: 

Projektili: 

[rapnel(desna lopatica) 

[rapnel(u ode}i) 

Radiografiju kostiju uradio: Patrick Reynolds


Prilog 3. 3.

PRILOZI 161


PRILOZI 163



Masovna grobnica Lazete 

Broj: LZ2-S1& R2 

Starosna dob: 35–55 

Pol: mu{ki 

datum autopsije 06.09.1996.god. 

visina: 174 cm +/– 3,27cm 

dominantna ruka: desna 

Ode}a: 

Ko{uqa: dugih rukava sa crnim, crvenim, ùtim i plavim kockicama, 

levo napred xep, crvena dugmad na rukavima, napred bela. 

Pantalone: nisu prona|ene 

Xemper: nije prona|en 

Jakna:nije prona|ena 

Podko{uqa:nije prona|ena 

Kai{: nije prona|en 

ârape:nisu prona|ene 

Obu}a: nije prona|ena 

Drugo: — 

Li~ne stvari: 

Nisu prona|ene 

Dokumneti: 

Nisu prona|eni 

Spoqa{wi opis ostataka: 

Prona|eni ostaci: nekompletni ostaci 

Zglobovi: razdvojeni ostaci na zglobnim mestima 

O~uvanost: kompletno ogoqeni ostaci 

Izme{anost sa ostacima drugih tela: nije uo~ena. 

Kosa: nisu poznati detaqi 

Boja: nepoznato 

Tip: nepoznato 

Duìna: nepoznato 

]elavost : nepoznato 

Brada: nisu poznati detaqi 

Brkovi: nisu poznati detaqi 

Kosmatost tela: nisu poznati detaqi 

Karakteristike na koì: nisu poznate 

Tetovaè: nepoznato 

Hiru{ki oìqci: nepoznato 

Oìqci od povreda: nepoznato 

Cirkimcizija: nepoznato 

Drugi tragovi: nepoznato

PRILOZI 165 

Deformiteti, uro|eni: bez deformiteta na prisutnim kostima 

Deformitete, ste~eni: bez deformiteta na prisutnim kostima 

Stari prelomi kostiju: bez starih preloma na prisutnim kostima 

Amputacije:nepoznato 

Unutra{we ispitivawe: 

Op{te: nepoznato 

Resekcija organa: nepoznato 

Medicinska pomagala, implanti proteze: nisu prona|eni 

Zubi: 

Nedostaje gorwa vilica 

Izva|eni zubi: 17,18,19,20,29,30,31,32 

Zubi koji nedostaju post-mortem 22,24,25,28 

Evidentirane povrede: 

Prisutne kosti: leva lopatica, dowa vilica, obe kqu~ne kosti, 

ru~ica i telo grudne kosti, svi pr{qenovi, krsna kost, 6 levih i 9 desnih 

rebara, obe ramene kosti, obe lakatnr kosti, levi kuk, desna butna kost, 

desna golewa~a i neke kosti ru~ja. 

Povrede: prelom na predwem okrajku drugog rebra levo, nejasne 

prirode. 

Defekt krila leve ilija~ne kosti sa prisutnim radijalnim 

frakturnim linijama. Na mestu defekta nedostaje deo kosti. Defekt leve 

sedalno-pubi~ne grane karli~ne kosti , deo kosti nedostaje. Povreda 

vatrenim oru`jem levog krila krsne kosti, kao i popre~nog i rtnog 

nastavka petog slabinskog pr{qena. Deo kosti nedostaje. Putawa 

projektila je od pozadi ka napred i od spoqa{we ka unutra{woj strani. 

Zna~ajni parametri: 

Projektili: 


Drugi zna~ajni dokazi: 

Nisu uo~eni 

Uzrok smrti: 

Povreda vatrenim oru`jem 

Na~in na koji je smrt nastala: 

Ubistvo 

Bulent Sam, M.D. 

Specijalista forenzi~ke medicine


Prilog 3. 4.

PRILOZI 167


PRILOZI 169 


Broj: RV01/216BP datum 13.09.2000. 

Saètak 

Desna `bica odrasle osobe, bez povreda. 

Uzrok smrti: 

Uzrok smrti u slu~aju RV01/216BP nije mogu}e utvrditi 




Dr John Clark MB ChB FRCPath Dip FM 

Datum 02.10.2000.god. 

Op{ti opis ostataka: 

Desna `bica 

Ode}a: nije prisutna 

Ligature, povez za o~i: nisu prona|eni 

Karakteristike koje mogu pomo}i u identifikaciji: 

Pol: 

Na osnovu ispitivawa mekih tkiva: nije mogu}e utvrditi 

Na osnovu antropolo{kih karakteristika: nije mogu}e utvrditi 

Starosna dob: 

Na osnovu antropolo{kih karakteristika: odrasla osoba 

Telesna gra|a: nepoznato 

Visina: nepoznato 

Kosa: nepoznato 

Brada: nepoznato 

Brkovi: nepoznato 

Zubi: nisu prisutni 

Tetovaè: nepoznato 

Oìqci: nepoznato 

Druge karakteristike: nisu uo~ene 

Delovi tela koji nedostaju: kompletan skelet nedostaje osim desne 

`bice 

Povrede: 

Radiografska saznawa: nema povreda 

Glavne povrede: nisu uo~ene 

Unutra{wi organi: nisu prisutni 

Metak/{rapnel: nisu prona|eni 

DNK: nije uzet uzorak 

Druge karakteristike: nisu uo~ene 

Radiografiju kostiju uradio: Adham Nicola


Prilog 3. 5.

PRILOZI 171


PRILOZI 173



Masovna grobnica Pilica 

Broj: PLC9 

datum autopsije 17.10.1996. god. 

Starosna dob 21–46 visina 169,46 

Pol: mu{ki dominantna ruka: nije utvr|eno 

Ode}a: 

Ko{uqa: nije prona|ena 

Pantalone: prona|ene 


Jakna: prona|ena 

Podko{uqa: nije prona|ena 

Kai{: prona|en 

ârape: jedna ~arapa prona|ena 

Obu}a: prona|ena leva cipela 

Drugo: 

Li~ne stvari: 


Dokumneti: 



Prona|eni ostaci: ostaci nekompletni- nedostaje glava , grudni ko{, 

gorwi ekstremiteti i ki~meni stub. 

Razdvojenost po zglobovima: delimi~no razdvojeni ostaci 

O~uvanost: proces putrifikacije, saponifikacije, delimi~no 

skletizovani ostaci 


Kosa: nisu poznati detaqi 

Boja: 

Tip: 

Duìna: 

Gubitak kose: 

Brada: nepoznato 

Brkovi:nepoznato 

Kosmatost tela:nepoznato 

Karakteristike na koì: bez uo~enih karakteristika na koì 

Tetovaè: 

Hiru{ki oìqci: 

Oìqci od povreda: 

Cirkimcizija: 

Drugi tragovi: 

Deformiteti, uro|eni: nisu uo~eni

PRILOZI 175 

Deformitete, ste~eni: nisu uo~eni 

Stari prelomi kostiju:nisu uo~eni 

Amputacije: 

Unutra{we ispitivawe: 

Op{te: — 

Resekcija organa: — 

Medicinska pomagala, implanti proteze: nisu prona|eni 

Zubi: 

Nisu prona|eni zubi sa ostacima skeleta 

Uo~ene povrede: 

Nemapovredanaostacimaskeleta 

Otkriveni zna~ajni parametri: 

Projektili: 


Drugi zna~ajni dokazi: 


Uzrok smrti: 

Nije utvr|en 

Na~innakojijesmrtnastala: 

Ubistvo 

Shaku Teas, M.D. 

Patolog


Prilog 3. 6.

PRILOZI 177


PRILOZI 179



Masovna grobnica Pilica 

Broj: PLC 57 

datum autopsije 16.10.1996.god. 

Starosna dob: 18–23 visina: 179,7 

Pol: mu{ki dominantna ruka: nije utvr|eno 

Ode}a: 

Ko{uqa: nije prona|ena 

Pantalone: prona|ene 


Jakna:nije prona|ena 

Podko{uqa:nije prona|ena 

Kai{: nije prona|en 

ârape: nis uprona|ene 

Obu}a: nije prona|ena 

Drugo: — 

Li~ne stvari: 


Dokumneti: 



Prona|eni ostaci: nekompletni. Od ostataka prisutni leva polovina 

karlice, leva noga i stopalo, kao i desna butna kost i jedan slabinski 

pr{qen. 

Razdvojenost po zglobovima: nije prisutna 

O~uvanost: proces putrifikacije, delimi~ni skeletizovani ostaci 


Kosa: nisu poznati detaqi, osim male koli~ine maqa u pubi~noj 

regiji crne boje 

Boja: 

Tip: 

Duìna: 

Gubitak kose: 

Brada: nisu poznati detaqi 

Brkovi: nisu poznati detaqi 

Kosmatost tela: nisu poznati detaqi 

Karakteristike na koì: nisu poznate 

Tetovaè: 

Hiru{ki oìqci: 

Oìqci od povreda: 

Cirkimcizija: 

Drugi tragovi: 

Deformiteti, uro|eni: nepoznato

Dekonstrukcija Nulti tabak.vp - Srebrenica historical project

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?