Izvodi iz sudske prakse

Evropska Konvencija o ljudskim pravima
Šta ne pokriva sindikalna sloboda
U predmetu Državni sindikat belgijske policije, Sud je primijetio (str. 17, stav 38) da:
[…] mada član 11, stav 1, predstavlja sindikalnu slobodu kao poseban aspekt slobode udruživanja,
ovaj član ne garantuje bilo kakav poseban državni tretman ni sindikata, ni njihovih članova.
Onda je (ista presuda, str. 18, stav 38) Sud dalje kazao da član 11 ne uspostavlja:
[…] pravo da ga [država] konsultira. Ne samo da ovo pravilo nije pomenuto u članu 11, stav 1, već
se i ne može reći da države ugovornice to generalno ugrađuju u svoje zakone ili praksu, ili da je
neizostavno za djelotvorno uživanje sindikalne slobode. Shodno ovome i ne predstavlja element
koji mora biti inherentan u pravu koje garantira Konvencija.
Iz istog ugla je (predmet Schmidt and Dahlström protiv Švedske, 6. februar 1975, Serija A br.
21, str. 15-16, stavovi 34 i 36) Sud ustanovio još dvije stvari:
Član 11 ne osigurava [...] članovima sindikata […] pravo na retroaktivne beneficije, recimo,
povećanje plate, koje proizilaze iz novih kolektivnih ugovora. Ovakvo pravo, koje nije navedeno
u članu 11, stav 1, niti je pomenuto u Socijalnoj povelji od 18. oktobra 1961, nije neophodno za
djelotvorno uživanje sindikalne slobode i ni na koji način ne predstavlja element koji mora biti
inherentan u pravu garantiranom Konvencijom.
[…]
[Pravo na štrajk] koje nije eksplicitno navedeno u članu 11, može biti predmet reguliranja domaćim
zakonom, koji ga može u određenim situacijama ograničiti.
Šta znači sindikalna sloboda
Sud sindikalnu slobodu ne lišava sadržaja; u predmetu Državni sindikat belgijske policije
(presuda citirana u gornjem tekstu, str. 18, stav 39) Sud je, u vezi sa pravom da bude konsultiran,
primijetio:
[…] Konvencija štiti zaštitu slobode da se pruža zaštita strukovnih interesa članova sindikata putem
sindikalnih aktivnosti čije vođenje i razvoj države ugovornice moraju i dozvoljavati i omogućavati.
Po mišljenju Suda, iz ovoga slijedi da članovi sindikata, da bi štitili svoje interese, imaju pravo da se
čuje glas sindikata. Član 11, stav 1, u svakom slučaju svakoj državi ostavlja slobodu izbora sredstava
koja će se u tom smislu koristiti. Jedno od tih sredstava su konsultacije, ali ima i drugih. Ono što
traži Konvencija je da, na osnovu domaćih zakona, u uslovima koji ne odstupaju od člana 11, sindikati
mogu da djeluju na zaštiti interesa svojih članova.
Ovim se pravi distinkcija između prava da se bude saslušan i moguće provedbe tog prava kroz
konsultacije. Može se reći da država može odabrati ono sredstvo koje smatra najprikladnijim.
Shodno tome, sindikalna sloboda posmatrana je u svjetlu sindikalnog organiziranja. Što se
tiče sindikalne slobode iz ugla pojedinca, potrebno je osvrunuti se na gore pomenuti predmet
303